Željko u ringu, NIS na ivici | U reketu sa Teškim centrom

Šta se dešava kad Partizan više nije sportski klub nego poligon moći? Zašto odlazak Željka Obradovića postaje politička priča, a ne samo sportska? I kako se sve preslikava na NIS - energetsku kompaniju koja može da povuče celu ekonomiju u recesiju?

U petoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, Nenad Zorić razgovara sa Nenadom Gujaničićem i Cvijetinom Milivojevićem o tri sudbinske tačke Srbije 2025/2026:

raspad sistema u Partizanu i pitanje da li je Obradovićev odlazak jedini način da klub preživi;

NIS kao geopolitička detonatorska kapisla - šta poruka Moskve znači za Beograd, i koliko je Srbija blizu ekonomske krize;

institucije koje faktički više ne postoje - od “Ćacimistana” u centru Beograda, do parlamenta koji radi kao kulisa.

Ovo je epizoda o državi u kojoj se sport, energetika i politika slivaju u jednu istu priču: nedostatak institucija, koncentracija moći i ekonomski model koji puca na svim tačkama.

Ključne teme:

NIS kao poruka Moskve Vučiću

Kako politika koristi Partizan i Željka Obradovića

Sport kao instrument vlasti

Kriza ruskog kapitala i pad vrednosti NIS-a

Kako politička kontrola određuje rezultate

Zašto opozicija ne razume trenutak

Šta znači gubitak poverenja investitora

Da li je Srbija pred ciklusom ekonomske krize?

(podcast “Albatros News”, emisija “U reketu sa Teškim centrom”, voditelj Nenad Zorić, 5.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=RnTC6nTUPX0

Krstić i Cvijetin u žestokoj raspravi u studiju Blica uživo: SNS ili studenti - ko ima veću podršku?

(www.blic.rs, Blic TV, emisija „Blic uživo“, voditeljka Ivana Mastilović – Jasnić, 4. 12. 2025)

https://www.youtube.com/watch?v=TU0HQiRaI9w

Politički opstanak veća briga od vlasti: Opozicija pokazuje znake života, sledi li ukrupnjavanje

Flert opozicije i studentskog pokreta propao je na samom početku. Opozicija je ipak, kao dosadan zaljubljeni muškarac, uporno pokušavala kako na suptilne, tako i na nametljive načine, da zainteresuje mlade buntovne ljude da ih uzmu u razmatranje. Kada se na kraju ispostavilo da od te veze neće biti ništa, opozicija je rešila da učini ono što joj je jedino preostalo - da se posveti samoj sebi. Ako ćemo pravo - ne bi bilo ni pošteno da se opozicija šlepa uz studentski pokret, kada već deceniju i po nisu uspeli da mobilišu ni približno ljudi koliko je omladini pošlo za rukom za svega nekoliko meseci.

Ne može da škodi

Pokret za preokret, sa samo jedinim istaknutim članom - Jankom Veselinovićem, najavio je ujedinjenje sa Strankom slobode i pravde Dragana Đilasa. Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana potpisali su memorandum o strateškoj saradnji. Prvi koraci u predizbornom ujedinjavanju ili ukrupnjavanju su, dakle, napravljeni.

Koliko će to opoziciji pomoći u vremenu kada će većina glasača sa sentimentom protiv vlasti biti zagledana u takozvanu „studentsku listu“ - nećemo znati dok se birališta ne zatvore. Nije da je opoziciji preostalo mnogo opcija. Alternativa je da ne izađu na izbore, što bi za pojedine stranke značilo samoukidanje. A niko ne ulazi u poduhvat pravljenja stranke da bi je dobrovoljno osudio na odumiranje.

Bilo je i ranije ukrupnjavanja opozicije. Ko se još seća „Saveza za Srbiju“, koji su poredili sa opozicionim koalicijama iz devedesetih. Na kraju, umesto da tako objedinjeni izađu na izbore, doneli su odluku da izbore bojkotuju. Usledila je odluka o rasformiranju, bez da je ostvaren ikakav rezultat, ako izuzmemo organizaciju nekoliko manjih protesta. Potom su se - ponovo ne svi - okupili u „Srbiju protiv nasilja“ i osvojili 65 poslaničkih mandata, ali su se odmah po sedanju u poslaničke klupe razjedinili.

Danas imamo deo opozicionih partija koji učestvuje u radu Skupštine, te frakciju koja bojkotuje rad parlamenta. Postoje stranke koje, za sada stidljivo, govore da će ići na predstojeće izbore i one, poput DS-a, koje poručuju da će podržati studente. Tako je više od jedne decenije jedina konstanta, ma koliko se reči „opozicija“ i „ukrupnjavanje“ stavljale u istu rečenicu, ostala razdvajanje radi sitnih mimoilaženja i krupnih sujeta.

Sada „tradicionalnoj“ opozicija zaista preti nestanak sa političke scene. Prete da ih potope oni koje su godinu dana unazad podržavali. Ako se opozicija ujedini, ovoga puta to neće biti samo borba za vlast, već i za goli opstanak u srpskoj političkoj čaršiji.

Fali identifikacija

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić kaže za NIN da se među analitičarima provlači teza koja govori da postoje neka istraživanja koja nisu najdostupnija javnosti, a koja kažu da glasači u Srbiji vole ukrupnjavanje opozicije. On pojašnjava da kada se pogleda literatura o izborima i o tome kako se glasači opredeljuju, istraživanja u svetu pokazuju da ako je opozicija fragmentirana, dakle ako je veća ponuda biračima - to ne znači veću izlaznost.

„Jednostavno, nema teorijskog osnova da će neko značajno ukrupnjavanje dovesti do veće izlaznosti. Čak imate situaciju, recimo, da je 2012. godine bila veća izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora nego u drugom. Upravo je ta manja izlaznost, plus beli listići, dovela do toga da Srpska napredna stranka, odnosno Tomislav Nikolić tada pobedi“, podseća Vranić.

Prema njegovim rečima, ono što birači vole jeste identifikacija - da se lako identifikuju sa nekom ličnošću i nekim politikama. Vranić navodi primer da je, ako se vratimo u 2012. godinu, više ljudi tada u Beogradu glasalo za Dragana Đilasa, nego što je glasalo za Borisa Tadića, što je takođe bio jedan od problema Demokratske stranke.

„Dok, recimo, SNS nema taj problem - na svakom nivou se glasa za Aleksandra Vučića. Bez obzira što, u stvari, ne glasate za Vučića. Dakle, ono što birači vole jeste jasna, jednodimenzionalna identifikacija. Kod studenata to je politika - prosto, nemate lidera“, ukazuje Vranić.

On podseća da se poslednji put opozicija značajno ujedinila u koaliciju „Srbija protiv nasilja“, ali napominje da treba voditi računa o vrlo specifičnom kontekstu: prvo smo imali strašnu tragediju u „Ribnikaru“, koja je onda indukovala proteste koji su prerasli u političke. Vranić pojašnjava da smo kao rezultat tih protesta i pritisaka na SNS da raspiše vanredne izbore dobili koaliciju.

„Kako su se izbori završili, tako se opozicija u parlamentu fragmentisala kao da smo, u stvari, glasali za pojedinačne stranke - nije bilo neke veće razlike. I sada, naravno, birači koji to prate, a oni koji izlaze na izbore jesu informisani - meni deluje da je u ovom trenutku njima sasvim svejedno hoće li opozicija izaći ukrupnjeno ili fragmentisano“, ocenjuje Vranić.

Međutim, dodaje naš sagovornik, ono što može da bude korisno za opoziciju, to nisu velika ukrupnjavanja, već „mini-koalicije“, gde se slične stranke grupišu u ideološki slične koalicije.

„Onda imamo vrlo jasnu građansku opciju, to su Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana, imamo socijal-demokratsku opciju, što su Stranka slobode i pravde i Pokret za preokret. Ja bih podsetio da je Zajedno ušla u Demokratsku stranku i to je opet neka leva opcija... Naravno, videćemo šta će se desiti sa desnicom“, objašnjava Vranić.

Problemi sa sluhom

Sagovornik NIN-a skreće pažnju da smo imali pozitivne primere da opozicija može da se koordiniše. Podseća da je bilo i pokušaja glasanja o poverenju Vladi, još pre pada nadstrešnice, kada je opozicija uspela da sakupi više od šezdeset potpisa. Takođe, Vranić predočava da je bilo koordinacije i oko biračkog spiska i REM-a, što je ipak uspelo da natera SNS da popusti u nekim stvarima.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za NIN da, u ovom trenutku, jedino što zanima takozvani „antivučićevski“ politički pol u Srbiji jesu vanredni parlamentarni izbori. Po njegovim rečima, glavni akter na delu političke scene u Srbiji kontra vladajućoj koaliciji je, kako ga naziva, „studentsko-narodni pokret“.

„Ja pretpostavljam da bi pravilo nekog političkog fer-pleja značilo da ovi manji akteri na političkoj sceni, a među njima su i neke od tih stranaka - za neke sam čuo, za neke nisam - osluškuju šta u ovom trenutku traži većina birača koja bi glasala protiv vlasti. Ja sam čuo dva glasa: jedan glas je osnovni glas koji ide od 5. maja - ‚tražimo vanredne parlamentarne izbore‘. Pre toga imamo glas koji ide od 1. novembra prošle godine - da se u slučaju tragedije sa nadstrešnicom otkriju svi krivci, nalogodavci i tako dalje. To su dva zahteva koja su, kao što možete primetiti, zahtevi većinske Srbije“, poručuje Milivojević.

On smatra da je uloga tih stranaka, među kojima su i one parlamentarne, da saslušaju glas građana sa ulica, pogotovo što je dobar deo tih građana na izborima 2023. godine glasao upravo za tu opoziciju. Milivojević ukazuje na to da mu je malo čudno da upravo te stranke „kao da ne čuju dobro“ i uporno nastavljaju da kontriraju većinskom glasu građana Srbije.

„Upravo oni faktički daju alibi Aleksandru Vučiću da ne raspisuje izbore. A što bi čovek raspisivao izbore ako dve trećine opozicije učestvuje u radu parlamenta, u radu plenarnih sednica, skupštinskih odbora... Ne smeta im da svakoga dana ‚viziraju pasoše‘ i overavaju na ‚čekpointima‘ na ulazu u ‚nezavisnu državu Ćacistan‘ - to je ona država što se graniči sa Srbijom sa svih strana i koja je u ovom trenutku svoje granice proširila, ako ste bili skoro tamo, do glavnog ulaza u Narodnu skupštinu. Tamo su ti poslednji šatori“, navodi Milivojević.

Prema njegovoj oceni, mi još nismo došli do teme ukrupnjavanja opozicije. Milivojević smatra da je tema da opozicija sasluša i shvati da građani hoće nešto što deo te opozicije neće. On ocenjuje da se očigledno deo opozicije slaže sa predsednikom Vučićem i smatra da ovaj skupštinski saziv treba da opstane još pune dve godine, do kraja 2027. - jer tada padaju redovni izbori. (NIN, nin.co.rs, Miloš Miljković, 26.11.2025)

Празнични попусти на књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (599 дин)

и 6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 900 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити лично у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.

Cvijetin Milivojević: Vučić ne sme da ode u Novi Sad, SNS tamo nema političko uporište

 

U razgovoru za emisiju „Marker“, politikolog Cvjetin Milivojević komentariše aktuelnu političku krizu u Srbiji, posebno u kontekstu dešavanja u Novom Sadu i odnosu vlasti prema zahtevima studentskog pokreta. Milivojević ocenjuje da Srpska napredna stranka više nema političko uporište u Novom Sadu i da predsednik Aleksandar Vučić izbegava odlazak u grad jer vlast nije ispunila prvi zahtev studenata – nezavisnu istragu i utvrđivanje odgovornosti za tragediju u kojoj je stradalo 16 ljudi.

On ističe da studenti nisu imali političke ambicije, već su tražili osnovno funkcionisanje institucija. Pošto je vlast odbila taj građanski zahtev, usledio je drugi — raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je, prema Milivojeviću, vlast takođe ignorisala. Dodaje da se sada o izborima gotovo i ne govori, dok kriza eskalira.

Milivojević kritikuje deo parlamentarne opozicije koju naziva „smokvin list vlasti“, tvrdeći da učestvuje u fingiranju institucionalnih procesa i time održava postojeći sistem. Podseća i na, kako navodi, „školski primer državnog udara“ iz novembra prethodne godine, kada je budžet usvojen mimo procedure, uz ćutanje većine opozicionih poslanika. (TV Insajder, insajder.net, emsiija „Marker“, voditelj Marko Subotić, 27.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=QaFENbPqLoA

ŠTA ZNAČI SAVEZ SNS I SPS U MIONICI I NEGOTINU Vučić poručio Dačiću: "Ne brini, sve ti je osigurano!" Da li je ovo PROBA koalicije za republičke izbore?

Stari znanci i decenijski partneri u Nemanjinoj 11, SNS i SPS, nastupiće zajedno na lokalnim izborima u Mionici i Negotinu 30. novembra. Šta ovakav aranžman donosi Srpskoj naprednoj stranci (SNS), a šta Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) i može li to da bude uvertira u prvi zajednički nastup na narednim parlamentarnim izborima? Analitičari kažu da SNS hoće da zacementira biračko telo i spreči rasipanje glasova.

SNS i SPS na izborima 30. novembra zajedno nastupaju u Mionici i Negotinu, a odvojeno u Sečnju.

Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus", kaže za "Blic" da se lokalni izbori razlikuju od parlamentarnih i da se često sklapanju i manje principijelne koalicije.

- SNS ovim savezom dobija ukupno veći rezultat, ili isti. Drugo, homogenizuje telo koje za vlast. SPS smanjuje rizik da ne pređu cenzus, kao što se nedavno desilo u Zaječaru, i obezbeđuje učešće u vlasti nakon izbora - kaže Vladimir Pejić.

"To je vrlo pragmatična logika"

Pejić kaže da bi ga zajednički nastup na narednim parlamentarnim izborima manje iznenadio nego ranije.

- To je pitanje političke strategije. Posle svih izbora su bili zajedno u koaliciji, tako da me sada takav dogovor ne bi toliko iznenadio - kaže Pejić.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, kaže za "Blic" da SNS ima ideju da zacementira glasačko telo i spreči rasipanje glasova.

- To je vrlo pragmatična logika. SNS i Vučiću je važno da ima i promil glasova više od studentske liste i da što više opozicionih stranaka izađe na izbore. Što se tiče SPS, smatram da je to jedan korak ka odumiranju. Podsetio bih da su u Zaječaru bili ispod cenzusa, u gradu koji je jedno od najtvrđih uporišta SPS - kaže Milivojević.

Šta kažu političari?

Na ovaj aranžman nedavno se osvrnuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada se obratio lideru SPS Ivici Dačiću tokom otvaranja fabrike "Muehlbauer" u Staroj Pazovi.

- Probudi se, razbudi se, 'ajde malo živosti unesi! Ne brini za ove lokalne izbore, ideš sa nama, sve ti je osigurano. 'Ajde malo živosti unesi! - rekao je Vučić Dačiću.

Iz SPS negiraju da su koalicije na lokalu posledica njihove političke nemoći i tvrde da je u pitanju nastavak dobre i uspešne saradnje sa republičkog nivoa.

- Na lokalu je prirodno da se stranke dogovaraju, jer su zajednički interesi građana važniji od stranačkih razlika. SNS je trenutno najjača politička snaga u zemlji i logično je da se na lokalu ona pita, ali i da uvažava partnere sa kojima deli odgovornost - rekao je nedavno za "Danas" Novica Tončev, potpredsednik GO SPS i ministar bez portfelja.

Istorijat izborne saradnje SNS i SPS

SNS i SPS su nastupali zajedno povremeno na lokalu i na lokalnim izborima u Beogradu 2. juna 2024. godine.

Tada je predsednik SPS Ivica Dačić izrazio zadovoljstvo "što su svi uspeli da se izdignu iznad uskostranačkih interesa i što su napravili zajedničku listu".

Miloš Vučević, predsednik SNS, zahvalio se "koalicionim partnerima na spremnosti da se svako fokusira na zajedničke ciljeve i što je svako odustao od dela stranačkog interesa".

SPS je podržala Aleksandra Vučića kao zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima 2017. i 2022. godine.

Na parlamentarnim izborima SPS je do sada uvek išla samostalno.

(www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 28.11.2025)

Legalizacija i uknjižba Ćacistana pod senkom „smokvinog lista“

„Ana Brnabić je, po nalogu Aleksandra Vučića. izvršila državni udar u Srbiji. Ugasila je parlament, ugasila mogućnost parlamentarne debate, ugasila Skupštinu Srbije.“

Ovo nisam, kao papagaj, 12 meseci, ponavljao samo ja, već se sa mnom, u toj oceni, još 25. novembra prošle godine, složio i moj tadašnji, valjda, sledbenik ing. Prepoštenjak em Žrtva, ali ne Aleksa, a pogotovo ne Milovan ili, u daljem tekstu: „Ja neću da kritikujem AV jer verujem da on ima iskrenu nameru u borbi protiv korupcije“ (skraćeno: ing. JNDKAVJVDOIINUBPK).

Elem, obojica smo tada polazili od pretpostavke da je državni udar iznenadna, protivustavna i, najčešće, nasilna smena cele ili neke od grana vlasti u nekoj zemlji, operacija koju izvodi manja grupa (u našem primeru predsednica parlamenta) unutar postojećeg sistema, poput vojske ili političke frakcije, dakle, iz same vlasti, za razliku od revolucije koju izvode široke narodne mase.

Ali, za činjenicu da je, u međuvremenu, na žalost, odustao od samoga sebe, Inženjer je krivca našao u kandidatima za kandidate za nepostojeću studentsku izbornu listu, u delu opozicije koji ne priznaje njegovu podrazumevajuću supremaciju, pa čak i u meni koji, kao što nikada nisam bio, ni danas nisam čak ni kandidat za kandidata za kandidata za bilo šta. Koji mu, eto, svi redom, rade o njegovoj političkoj glavi, a on, jadan, žrtva. Ako vam zvuči odveć  poznato, bojim se da ste u pravu?

Pošto mi u žiži nije ing. JNDKAVJVDOIINUBPK, za neupućene, koji žele da istraže kako sam i zašto, za Doktora Jankeca, ali ne Languru, i ostale đilasoide, postao „kagebeovac“ i „dokazani Vučićev plaćenik koji ruši opoziciju“, topla preporuka – moja kolumna „Kako sam sistematski uništen od gradonačelnika, komada dva“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 28.10.2023).

.   .   .

Zadatak je izvršen, vanredni parlamentarni izbori koje studenti i narod u pobuni traže, više nisu ni „pod razno“ na dnevnom redu – mogla bi Vrhovnom komandantu Nezavisne Države Ćacistan (En-De-Ća) da raportira njegova Smokvin List Opozicija Srbije (skraćeno: SLOS).

Tema više nisu vanredni parlamentarni izbori kao jedini način da se preozbiljna društvena kriza ne izrodi u građanski sukob.

Tema svih tema je da su se narodni poslanici SlOS-a, zamislite, junački borili i, uz pomoć makaza za armaturu i pod vrhovnom komandom jednog penzionisanog načelnika Generalštaba, izborili da oni, sa poslaničkim legitimacijama, mogu da, za razliku od svih ostalih građana Srbije, bez viza, kroz pogranični pojas, Republici Srbiji susednog, Ćacistana, dođu do glavnog ulaza u zdanje Narodne skupštine! Dakle, da – uprkos, skoro pa aklamativnom protivljenju naroda u pobuni, istog onog koji je, pre samo dve godine, i „izglasao“ tu opoziciju – uđu u skupštinsku salu i statiraju kao Poglavičina ikebana za pokazivanje pred strancima.

Mada, hronologija ove briljantne vojnopolitičke operacije pod kodnim imenom „Košava X“ liči na – kucanje na otvorena vrata. Posle prvog „naguravanja“ parapolicije En-De-Ća i srpskih parlamentaraca, Poglavica obećava rešavanje pitanja međusobnih odnosa država na čijem je čelu, dakle nezavisne Srbije i još neovisnijeg Ćacistana, u roku od dva dana. To isto, na sastanku sa poslanicima SMOS-a, obećava i Poglavičina Tajnica, ista ona koja je, pre tačno godinu dana, okupirala i, za lične potrebe Poglavice, suverenim građanima otela najviše ustavotvorno, zakonodavno i predstavničko telo. Sve to, pošto se, neki dan ranije, jedan poslanik SLOS-a, uredno legitimisao graničnom parapolicajcu En-De-Ća i, uz pokazan ausvajs, pobedonosno, ušetao u „najslobodnije mesto u Evropi“, „oazu otpora“ i „Galsko selo Asteriksa i Obeliksa“ koje, postojano kano klisurina, kao suvereni bermudski državni trougao između Starog dvora Obenovića, Novog dvora Karađorđevića i Narodne skupštine, pre nosem poslanika SLOS-a, živi već devet i po meseci.

 

Tako je SLOS svojim (ne)činjenjem legitimisala Ćacistan, više ne kao nadležnost komunalaca i Gradske čistoće lokalne beogradske vlasti, već kao unutrašnje pitanje povrede našeg teritorijalnog integriteta  ili, čak, kao spoljnopolitičko pitanje odnosa Republike Srbije sa susednim državama i paradržavama, poput Ćacistana.

A šta je to još, sve ovo vreme, na polzu Poglavici, svojim učestvovanjem u radu parlamenta pod državnim udarom, legitimisala i šta još, u ovom trenutku, legitimiše SLOS?

Ništa od ovoga što je, od datuma izvođenja državnog udara, usvajala skupštinska većina ne bi imalo bilo kakvu snagu ili legitimitet da se to dešavalo bez učešća 85 poslanika izabranih opozicionim glasovima. Od jednog, pa, evo, i drugog državnog proračuna (da izbegnem onu ružnu englesku, pored ove žive srpske reči), pa nadalje.  

Ne bismo, uz paravan učešće opozicionih poslanika, izmenama zakona dobili vanustavnu instituciju „vrhovnog komandanta“, čime je Oberkomanda legalizovana ne samo u Ćacistanu, nego, eto, i u Republici Srbiji..

Ne bismo, uz sasluženije skupštinske manjine, gledali bahati pokušaj podvođenja Tužilaštva za organizovani kriminal pod nadležnost, Poglavici lojalnog, višeg beogradskog javnog tužioca.

Koliko je samo, za sve to vreme, zakona usvojeno ili izmenjeno, počev od onog performansa sa bakljama i dimnim bombama, s kraja studenog prošle jeseni, do ovog poslednjeg igrokaza, zahvaljujući kojem su se poslanici SPOS-a izborili za priznavanje svojih „diplomatskih pasoša“ na teritoriji En-De-Ća? Koliko „leks specijalisa“?

A koliko je inicijativa iz istog tog SLOS-a odbijeno, jer čak ni prostim uvršćivanjem tih opozicionih predloga u dnevni red vlast nije htela da uzvrati uslugu „konstruktivcima“? Kud će veći šamar za tzv. patriote iz SLOS-a od činjenice da je za njihov Predlog deklaracije (i to samo deklaracije – ne rezolucije!) o genocidu En-De-Ha nad Srbima, Jevrejima i Romima glasalo samo 13 od prisutnih 166 narodnih poslanika?!

Kako li će tek građanisti, evrofanatici iz SLOS-a da objasne svoju „kooperativnost“ i fakat da su, svojim direktnim učešćem, legitimisali i sprdnju od izbora članova Saveta REM-a i Zakon o biračkim spiskovima kome za sreću, fali samo jedno „ali“ – to da će i ovakav, krezub, biti primenjen o „kukovom letu“?

Trpe ljudsko poniženje, naguravaju se sa prostotom, pa, posle svega, ipak – trkom na skupštinski odbor ili plenum, na sednicu koja daje privid prema EU da „demokratske institucije u Srbiji funkcionišu“ i da, što bi kazao Čola, „ne bi’ ja tu ništa mijenj’o“. Oni, kao, hoće, a ovi im, kao, ne daju, da se ufuraju u zgradu parlament pod državnim udarom. Rezultat: još, jedno „pozitivno brojanje“, zeleno štikliranje za Poglavicu pred EU. Ah, da: i gvozdeni „ček point“ za građane (ne i za povlašćene predstavnike SLOS-a) na novouspostavljenom graničnom prelazu!

Pa, sad, kad i jednoj i drugoj frakciji SLOS-a, na dnevni red dođe „autentično tumačenje autentičnog tumačenja“ u vezi sa rušenjem Kasarne 7. puka, zgrade Generalštaba Kraljevine Srbije, pa još i dve Dobrovićeve „vojna zgrade“ pride...?

Do sada su to branili „najvišim“ – prvi, „evropskim“, drugi „nacionalnim“ – interesom.

Jedni su se dosetili da, pazi sad, svoje horsko ćutanje na studentski zahtev od 5. maja (raspisivanje vanrednih paralmentarnih izbora!), brane time što su podneli predlog Ustavnom sudu za utvrđivanje neustavnosti leks specijalisa o Generalštabu. Za one sa slabijim pamćenjem, to je isti onaj U-se-Se koji sam, još u proleće 2013, kada je odbio da se oglasi o Prvom briselskom sporazumu, nazvao Poglavičinim „sestrama karmelićankama“, zavetnicima večne tišine, a koji nas, sve ovo vreme, nije ubedio u suprotno.

Drugi su se, da bi napakostili studentima ili pomogli Poglavici, svejedno – dosetili da pozovu Beograđane da potpišu zahtev, paz’ sad, za raspisivanje vanrednih, ali ne parlamentarnih, već beogradskih izbora!

I, sad pokušajte za zamislite situaciju da je od onoga 25. studenog (oprostite mi i na ovom „nesrpskom“ nazivu meseca, preuzetom iz „Dušanovog zakonika“) prošle jeseni, kada je Poglavičina Tajnica izvršila državni udar, cela opozicija bojkotovala rad nelegalnog i nelegitimnog parlamenta, verujete li i vi kao narodni tribuni iz SLOS-a da ništa ne bi bilo drugačije i da Poglavica ni u tom slučaju ne bi „darovao izbore svome dragom narodu“?

Dopuštam da u SLOS-u nisu ni svesni koliko su nesvesni u svojoj misiji legitimisanja Poglavice. Jedni ga legitimišu pred EU, e da ga - kao što su Ameri, u septembru 2023, pritisnuli i onodanju opoziciju i sveprisutnog Poglavicu da istodobno „požele“ i ekspresno, već u decembru, „dobiju vanredne izbore“ – ovaj put Evropljani ne pritisnu da raspiše izbore. Drugi ga legitimizuju pred njegovim, izrazito nacionalnim i rusofilskim, biračkim telom, dajući mu argumente da je Poglavica, u odnosu na one koji bi da ga ruše, „Srbin na kvadrat“.     

Sve predstava za one sa najjeftinijim ulaznicama.

SLOS-u se javno smeju u lice čak i oni predstavnici režima koji ih, iza kulisa, umilostivljuju da daju kvorum lažnom legitimitetu, paravanu demokratije.

Poglavica ih, iz Mionice, Sečnja i Negotina – gle čuda, opozicija pristaje da izađe i na ove izbore, iako će se, 11. godinu zaredom, na njima pojaviti nešto što se ne zove Es-en-Es, već nešto što će se, protivno Zakonu o sprečavanju korupcije, zvati „AV – za nešto“ -  optužuje da „volu da tuku žene“, da „pucaju u ljude“, da žele da „spaljuju žive naprednjake“. Dakle, isti onaj stvarni Oberkomandant Ne-De-Ća koji je, nepun mesec pre toga, naredio opštu mobilizaciju, čak i trećepozivaca, državljana Ćacistana, za ofanzivu na majku koja je štrajkovala glađu tražeći istinu o smrti svoga deteta. Pa se još i udara u grudi junačke kako je tada, eto, jedva obuzdao svoje Ćacimestance: „Znate li koliko je ljudi i energije angažovano da ih ne jure do Pančevačkog mosta. Bukvalno je 150 ljudi držalo momke da ih ne jure?!“

Poglavičina Tajnica im pripisuje sklonost da „uništavaju šatore onih koji su za normalan život, kojima je dosta terora blokadera, i koji imaju pravo da budu tu, u Ćacistanu“, huška ih da to učine i sa šatorom majke koja je izgubila sina u novosadskoj tragediji i začikava ih da porazmisle i o „kidisanju“ na univerzitete ili „oslobađanju“ zarobljenih fakulteta.

Za to vreme, Najviše Državno Rukovodstvo Srbije i Ćacistana, koje svoju epsku sramotu krije parlamentarnim „smokvinim listom“, „štrika“ kao perpetuum mobile, „sipajući istinu“ 24 sata dnevno. Te: U toku je udar organizovane kriminalne grupu koja upravlja pojedinim tužilaštvima. Te: Samo što nisam „rešio“ NIS. Te: Pobedio sam obojenu revoluciju!

Dočim se SLOS u jednom, više nego očigledno, slaže s njim – ta obojena revolucija se, u stvari, ogleda(la) u zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora!

Jer, da nije tako, koliko juče bi (čitaj: još 5. svibnja) svaki istinski opozicioni poslanik, svaki od njih poimenično, a oko 85 ih je, ako dobro računam, potpisao isti takav zahtev. Kao što su to isto, promptno, po naredbi Kristofera Hila, učinili u rujnu 2023. Neka sam, mada dovoljno star, i dalje naivan, ali ne mogu da verujem da im je preči nalog nekog (makar i američki bio) ambasadora, od zova srpske mladosti i budućnosti.

Što bi rekao, poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice – nudio ja vanredne izbore, ali opozicija ne bi, hoće da još dve godine, do kraja punog mandata, ostanu u parlamentu, jer se plaše da većine njih, u sledećem sazivu, tamo više neće biti.

Zato Poglavica može privremeno da odloži guščije pero u periku. Ako već parlamentarna oporba neće vanredne parlamentarne izbore, a što bi ih on požurivao i sam sebi političku rupu kopao?! (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 27.11.2025)

"AMERIKANCIMA ODGOVARA, NI RUSI NISU NEZADOVOLJNI" Šta će biti sa Dodikom posle izbora na kojima je pobedio Siniša Karan: Moguće je da će na OVU FUNKCIJU?

 Milorad Dodik pored vetra u leđa iz Rusije sada ima podršku i Amerike, ocenjuju analitičari

 "Sarajevo je želelo da izopšti Dodika iz političkog života iako nije shvatilo da je većina Srba za autonomiju Republike Srpske u BiH bez obzira na to da li su za vlast ili opoziciju"

Posle pobede Siniše Karana, kandidata SNSD-a, na prevremenim predsedničkim izborima u Republici Srpskoj, Dodik je delimično izgubio, ali znatno više politički pobedio, ocenjuju analitičari. Kako kažu, najveće razočaranje rezultatima je u političkom Sarajevu pošto je nakon svega Dodik ostao u "političkom sedlu".

Siniša Karan, kojeg je podržao Dodik, ostvario je tesnu pobedu pošto je imao svega dva odsto glasova više nego Branko Blanuša, kandidat SDS-a, a izlaznost birača je bila rekordno niska - 35,78 odsto. Bez obzira na to, Dodik je odmah u noći slavlja poručio Sarajevu i Kristijanu Šmitu da su "hteli da skinu Dodika u nefer procesu, a sada su dobili dva Dodika".

Cvijetin Milivojević, politikolog, kaže za "Blic" da je i pre izbora rekao da se nezavisno od pobednika ništa neće promeniti u Republici Srpskoj i BiH.

- I da je pobedio opozicioni kandidat ustavne ingerencije u Republici Srpskoj su takve da je predsednik vlade moćniji nego predsednik republike. Naravno, Dodik je svojom harizmom bacio sve u senku i svoju političku moć crpi, pre svega, iz funkcije predsednika stranke - navodi Milivojević za "Blic".

"Opozicionom kandidatu se ukazala iznenadna šansa za pobedu"

Kako kaže, rezultati izbora su "barabar".

- Izlaznost je bila loša zbog čega se opozicionom kandidatu ukazala iznenadna šansa da pobedi. Mislim da je opozicija trebalo više da se angažuje da animira birače da izađu na izbore pošto je bilo jasno da su Dodikovi glasači demotivisani jer je Dodik prvo odbacio te izbore da bi ih onda nevoljno prihvatio - analizira Milivojević.

- Zato je sada tačna izjava Dodika posle izbora da su sada dobili dva Dodika koji je postao praktično natpredsednik. S tim što pored njega Republika Srpska ima Karana kao formalno novog predsednika, ali i Anu Trišić Babić koja je i dalje v.d. predsednica jer se očekuje da će biti mnogo žalbi i da će konačni rezultati kasniti. Niko ne žuri da novoizabranog predsednika uvede u palatu - ocenjuje Milivojević.

"Americi ne odgovara da se bilo šta menja, ni Rusi nisu nezadovoljni"

Po njemu ni Americi ne odgovara da se bilo šta menja.

- Tri igrača odlučuju o političkim procesima u BiH. To su Amerika, Rusija i Turska. Ni Rusi nisu nezadovoljni rezultatima izbora - navodi Milivojević.

Kako kaže, svakako postoji razočaranje rezultatima izbora u delu političkog Sarajeva.

- Sarajevo je želelo da izopšti Dodika iz političkog života iako nije shvatilo da je većina Srba za autonomiju Republike Srpske u BiH bez obzira na to da li su za vlast ili opoziciju. Hrvatski predstavnici su se držali po strani u vezi sa ovim izborima, ali sada verovatno očekuju da Dodik natera Sarajevo da Bošnjaci ne biraju hrvatskog člana Predsedništva BiH već da to bude izbor većine Hrvata u BiH - analizira Milivojević.

"Dodik je sada delimični gubitnik i mnogo veći politički pobednik"

Dodaje da svi moraju da shvate da je BiH država tri konstitutivna naroda: Bošnjaka, Srba i Hrvata.

- Svako ko beži od toga, poput Kristijana Šmita, ne želi dobro BiH. Šmit je hteo da Dodika izopšti iz politike tako što je zloupotrebio osećanja dela Bošnjaka, ali je praktično hteo da poništi suverenu volju Srba u BiH. Dodik je sada nakon izbora delimični gubitnik i mnogo veći politički pobednik - ocenjuje Milivojević.

Naš sagovornik misli da će se Dodik do kraja boriti da ostane u politici i pored presude da se šest godina ne bavi javnom funkcijom.

- Ako hoće - može da bude premijer Republike Srpske. Ustavni sud BiH će sigurno ostati pri toj presudi, ali Dodik će se verovatno žaliti Evropskom sudu za ljudska prava koji će ga proglasiti političkim pobednikom jer će se ispostaviti da mu je suđeno za ono što mu je bila obaveza, a to je da potpiše zakone koje je donela skupština u Republici Srpskoj i na to je obavezan Ustavom - navodi Milivojević.

Dodik sada ima podršku i iz Rusije i iz Amerike

Kako kaže, Dodik je i politički pobednik zato što pored vetra u leđa iz Rusije sada ima podršku i Amerike.

- Doveo je Amerikance koji su u tri dana rešili probleme iako je morao da proguta žabu i poništi određene zakone. Bez obzira na to, ostao je u političkom sedlu. Želeo je da o Republici Srpskoj i BiH ne odlučuju nebitni nego Amerika i Rusija - zaključuje Milivojević.

"Redovna pojava u BiH da su svi pobednici"

S druge strane, sociolog Vladimir Vasić smatra da je redovna pojava na političkom terenu BiH scenario po kojem su svi pobedili i niko nije izgubio i razlog za to vidi u političkoj nezrelosti i niskom stepenu političkog razvoja i kod političara i kod građana.

Dokaz za to je, po njemu, najniža izlaznost u istoriji.

- Deluje mi kao da neko ima bipolarni poremećaj u ovom društvu. Ovi kažu crno, ovi kažu belo, ovi kažu pokradeni, ovi nešto slave. I iz godine u godinu slušamo isti narativ. Po meni, kada je netko politički sazreo, mora reći da, pobedio sam. Ili ako je izgubio, da, izgubio sam - ocenio je Vasić. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 25.11.2025)

Vremeplov: “Kako sam sistematski uništavan od idiota” (1): Kako sam postao nepoželjan na RTS-u

RTS 1 - Cvijetin Milivojević, Ognjen Pribićević, Dragomir Anđelković i Marko Blagojević - 12.05.2013.

Tema: Kosovo i Metohija

Radio Televizija Srbije - RTS 1

Gosti - Cvijetin Milivojević, Ognjen Pribićević, Dragomir Anđelković i Marko Blagojević (RTS 1, voditelj Zoran Stanojević, 12.5.2013)

https://www.youtube.com/watch?v=DuqSzJjrTfA&pp=ygUiIGN2aWpldGluIG1pbGl2b2pldmljIE9LTyBydHMgMjAxMg%3D%3D

Kraduckanje je preraslo u sistemsku pljačku | U reketu sa Teškim centrom

 

Šta znače 13 godina sistemske korupcije? Zašto je REM samo kulisa? Kako je država predala samu sebe? I da li Srbija uopšte ima mehanizme da se odbrani od sopstvene vlasti?

U četvrtoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, Nenad Zorić razgovara sa Vanjom Bajović i Cvijetinom Milivojevićem o zarobljenim institucijama, pljački kao državnom modelu, iluziji opozicije i društvu koje je naučeno da trpi.

Ključne teme:

REM kao kulisa režima

Studentski pokret protiv političke apatije

Uloga propagande i zarobljenih medija

Korupcija kao model upravljanja

Kontrola finansijskih tokova

Šta nam govore lokalni izbori

Da li je Srbija postala društvo apatije?

Tajm-kodovi:

00:00 - Uvod: sport, Zvezda i Partizan kao metafora sistema

06:00 - REM, manjine i politička kontrola

15:40 - Propaganda i medijsko zarobljavanje

22:30 - Sistem korupcije i „kradučkanje“ vs. pljačka

31:00 - Uprava za sprečavanje pranja novca – ključ koji niko ne koristi

38:50 - Kako se prodaje država: EXPO, putevi, krediti

46:20 - Opozicija, iluzija i strah od izbora

56:00 - Studenti i razbijanje propagande

1:05:00 - Građanska apatija kao alat vlasti

1:14:30 - Štrajk glađu: granice bespomoćnosti

1:23:00 - Destrukcija institucija i Kosovo

1:32:00 - Zaključak: kako izgleda izlaz iz zarobljenog sistema

(produkcija Albatros News, podcast „U reketu sa Teškim centrom“, razgovarali: Vanja Bajović, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić, 21.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=QSoKdGXGmYM&list=PLPqRWt2L6PfFUlHWJg_xd3R3x_VSD3XPo

Ozbiljan AUTOGOL ili nebitna CRTICA: Koliko će sukobi u banjalučkom SNSD uticati na izborne rezultate u nedjelju

Lider SNSD, Milorad Dodik, ekspresno je juče s mjesta predsjednika Gradskog odbora SNSD u Banjaluci smijenio dosadašnjeg dugogodišnjeg šefa tog odbora, Vladu Đajića.

Osim smjene s čela banjalučkih SNSD-ovaca, Dodik je Đajića razriješio i funkcije direktora UKC Banjaluka, a na njegovo mjesto postavio je Nikolu Šobota, kandidata SNSD za gradonačelnika Banjaluke na prošlim lokalnim izborima.

Povod za Đajićevo „degažiranje“ sa svih značajnijih funkcija u SNSD Banjaluka bili su skandalozni snimci, objavljeni u javnosti, a na kojima se, navodno, jasno vidi kako Đajić „trguje“ s drogom i pregovara s licima koja se, najblaže rečeno, mogu dovesti u vezu s bezbjednosno interesantnim osobama.

– SNSD ne može i neće tolerisati bilo kakvu povezanost s kriminalom, a posebno  ne s narkoticima. Đajić je tim postupkom sam sebe razriješio sa svih funkcija. Naša politika svoje temelje ima u najboljim osobinama našeg naroda i mora to i da ostane – bez izuzetaka – poručio je Dodik na društvenim mrežama nakon objavljivanja skandaloznog snimka u kojem glavnu ulogu igra Vlado Đajić.

Da li će objava navedenog snimka, a zatim i reakcije Milorada Dodika značajnije uticati na rezultate predstojećih izbora za  predsjednika Republike Srpske, pitali smo za mišljenje političke analitičare i dobre poznavaoce ovdašnjih prilika.

Prema riječima političkog analitičara Tanje Topić, u društvima politički zrelih i osviješćenih građana na ispade ovakve vrste bi se istog trena strmoglavo srušio rejting političke stranke.

– Ali, većina naših građana aplaudira, plješće i pada u trans vinovnicima afera. Kao da su nacionalni heroji, a ne neko ko se do guše valja u kriminalu i nezakonitim radnjama – kaže Topićeva za Srpskainfo.

Iako, kako ističe, zna da će ovo uticati na glasače upravo iz razloga koje je navela, Topićeva tvrdi da je “licemjerno u slučaju Đajić glumiti posvećenost zakonima i političkoj odgovornosti”, dok se slučaj Košarac, prema njenim riječima, ignoriše.

Politikolog i vlasnik PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević, prije svega, smatra da su predstojeći izbori za novog predsjednika Srpske “apsolutno nevažni”, te da je, prema negovim riječima, nebitno ko će pobijediti u nedjelju.

– Imamo Dodika, koji je pobijedio na prošlim legitimnim izborima, imamo v. d. predsjednicu Republike Srpske po volji Amerikanaca, imamo prave predsjedničke izbore za manje od godinu dana. Zbog ta tri razloga, čak i da pobijedi kandidat opozicije Branko Blanuša on, faktički, ne može ništa da učini jer su njegov manevarski prostor i ovlašćenja jako mala, a apsolutnu vlast i dalje drži Dodikova koalicija i Dodik lično – kaže Milivojević za Srpskainfo.

Da postoji velika želja opozicije da makar u simboličkom smislu nešto promijeni, dodao je on, očekivao bi da se za predsjednika Srpske kandiduje neko mnogo zvučnije ime iz opozicije.

– Na taj način se daje značaj izborima, a ne kao ona: “Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju popadaše”, a jedan junak reče da će se kandidovati sljedeće godine, dok mu drugi odgovaraju da će tako biti ako mu oni to dozvole – kaže Milivojević.

Ako bi predstojeće izbore gledali sa PR stanovišta, ističe on, afera s Vladom Đajićem bila bi “fantastično odrađen krizni PR”.

– Vidjeli smo najbrži mogući period izlaska iz stanja ozbiljne krize. Objelodani se snimak, nezavisno ko je to uradio, a u roku od dva sata čovjek koji je na snimku biva smijenjen s mjesta direktora UKC, postavljen je novi v. d. direktora, a čovjek na snimku biva izbačen sa svih stranačkih funkcija. Dodik slavodobitno, može da poruči kako su se obračunali sa svima koji su na snimku – ističe Milivojević.

To je, dodaje on, odlično odrađen krizni PR, ali to je i onaj, kako ga naziva, Dodikov dokazani osjećaj da povlači prave poteze u iznudici.

– Po tome je Dodik specifičan na ovim prostorima, ne samo u Republici Srpskoj. Isto kao onda, kada je u vrijeme kad su ga svi već prežalili, otišao i napravio dil s Amerikancima. Ne zato što je on mnogo pametan, već zato što vodi diplomatiju u iznudici. Ranije je to radio s Rusima, kada ga je Vučić puštao niz vodu – kaže Milivojević.

To, kako smatra, neće dovesti do nekih drastičnijih promjena u životu Republike Srpske.

– Ljudi su već donijeli odluku za koga će glasati, tako da ovo što se sada dešava apsolutno neće uticati na njihovu odluku – smatra Milivojević. (srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 21.11.2025)

4 LICA SRBIJE | Ko je ovde opozicija?

(KTV Zrenjanin, ktv.rs, bezcenzure.rs, 20.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=kpRkc80hvh4

CVIJETIN MILIVOJEVIĆ: DOKLE VIŠE?! VUČIĆEVA VLAST DRŽI U PRITVORU CELU SRBIJU I SVE GRAĐANE!

Gost emisije „Intervju“ Glasa javnosti Cvijetin Milivojević, politikolog i novinar, objašnjava zašto tvrdi da vlast drži u svojevrsnom pritvoru celu Srbiju i sve građane.

Osvrće se na aktuelnu situaciju u našoj zemlji, otvoreno iznosi stavove o svemu što se dešava, o vlasti na čelu sa Vučićem, opoziciji, studentskom pokretu, štrajku glađu, procesima u vezi sa padom nadstrešnice, korupciji, Kosovu i Metohiji, Generalštabu, ustupcima koje vlast čini stranim „partnerima“...

Upozorava da je leks specijalis o Generalštabu protivpravni i protivdržavni potez, da poništava srpsku istoriju...

Objašnjava zašto tvrdi da je Skupština Srbije pod državnim udarom, a da je „Ćacistan“, kako ga naziva – država u državi.

Kao direktor Agencije za odnose s javnošću, marketing, konsalting i istraživanje tržišta „Pragma“ ocenjuje kakvi bi bili rezultati na eventualnim prevremenim izborima, da li se može verovati istraživanjima rejtinga političkih partija, koliku podršku imaju pojedine opcije. Šta misli o ljudima čija imena su se, kao nezvanična informacija, pojavila na studentskoj listi, kako bi ta lista trebalo da izgleda, da li je svrsishodno i moguće objedinjavanje opozicionih lista...

Za „Intervju“ Glasa javnosti govori i o rešenjima krize i navodi dve moguće opcije.

Ispričao nam je i zbog čega je ostao bez kolumne u „Politici“ i o čemu govori njegova nova knjiga simboličnog naziva „Destrukcija rekonstrukcije“ sa podnaslovom „Poglavica koji je porazio sopstveni narod“... 

Detaljnije o ovim i drugim temama pogledajte u intervjuu sa Cvijetinom Milivojevićem koji smo snimili 17. novembra u studiju Glasa javnosti.

00:00 - 01:21 Tizeri

01:22 - 09:04 Tragovi vode ka vrhu države

09:05 - 11:27 Nema dovoljno solidarnosti prema Dijani

11:28 - 19:39 „Ćacistan“ država u državi

19:40 - 32:04 Skupština Srbije pod državnim udarom       

32:05 - 38:58 Šta kažu istraživanja, koliko im verovati

38:59 - 53:04 Studentska lista

53:05 - 57:38 Lokalni izbori su navlakuša

57:39 - 01:03:34 Izborni uslovi

01:03:35 - 01:10:13 Trgovina Generalštabom, Amerikanci, Rusi, Francuzi, Kinezi

01:10:14 - 01:21:59 Korupcija; „Obojena revolucija“ i zvučni top

01:22:00 - 01:27:29 „Destrukcija rekonstrukcije“ i vučje vreme

01:27:30 - 01:36:54 Vučić odustao od Kosova i Metohije

01:36:55 - 01:52:57 Dve opcije

01:52:58 - 01:57:39 Protest je ispit

(glasjavnosti.rs, podcast i portal, voditeljka Suzana Mitić, 19.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=KM1m8fXZTtU

VUČIĆEV ODLAZAK IDE PREKO DODIKOVIH LJUDI (Cvijetin Milivojević)

 

(podcast „Lucic inserti“, voditelj Vova Lučić, 19.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=8mc3vndrcl0&pp=ygUNbHVjaWMgaW5zZXJ0aQ%3D%3D

Vučić može biti pobedjen samo OVAKO!.. X33 Cvijetin Milivojević Novembar 2025

Gost naše najnovije emisije bio je politikolog Cvijetin Milivojević. (podcast X 33, autor Vuk Rosandić, 15.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=X7pSmxit2UE

Ko jeste, a ko nije na studentskoj listi?

Studenska lista Novosadskog univerziteta gotova je, saznaje „Vreme“, dok se kandidati Beogradskog univerziteta tek finiširaju. Neka imena već su potvrđena redakciji „Vremena“

U samom je finišu lista koju studenti prave za naredne parlamentarne izbore u Srbiji, kad god da budu raspisani. Na spisku kandidata su Dejan Šoškić, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, kao i advokat Zdenko Tomanović, saznaje „Vreme“.

Politikolog Cvijetin Milivojević pominje i druge kandidate – Jovu Bakića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milu Lompara, profesora Filološkog, Nemanju Vidića, legendu srpskog i evropskog fudbala, kao i Aleksandra Kavčića, filantropa i borca za besplatne udžbenike.

„Kavčić nije kandidat“

Aleksandar Kavčić prema saznanjima „Vremena“ nije (više) kandidat za studentsku listu, ali za ostale kandidate je potvrđeno da jesu. Oni su, ipak, samo kandidati za kandidate, jer studentski odabir funkcioniše tako što svaki fakultet predlaže četiri kandidata. Ukoliko se kasnije ne usaglase i ne prođu prvi kandidati, fakulteti imaju i rezervne.

„Kandidati za kandidate su i rektor Vladan Đokić, sportski funkcioner i bivši proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga, javna tužiteljka Jasmina Paunović, advokat Rodoljub Šabić, glumac Tihomir Stanić, ekološki aktivista Zlatko Kokanović i glumica Jelena Stupljanin“, kaže Milivojević za „Vreme“. „Oni su prihvatili studentski poziv, ali studenti su konačni selektori. Lista će biti konačna tek kad se izbori raspišu.“

Politikolog misli da su studenti u pravu, što ne odaju konačne kandidate, kaže da se „vlast i Vučićeva ‘smokvin list’-opozicija ubiše od radoznalosti ko će to da bude na studentskoj keč ol listi.“ Keč ol je politikološki termin koji podrazumeva političke opcije najšireg spektra – od levice do desnice.

Bivši novinar i kolumnista Cvijetin Milivojević rekao je u jednom podkastu da je on odbio da bude na studentskoj listi.

„Odbio sam predlog sedam plenuma sa dva univerziteta, Beogradskog i Novosadskog da budem njihov kandidat“, rekao je Milivojević u podkastu kod bivšeg poslanika Skupštine Srbije Vlade Pavićevića. „Zahvalio sam se i rekao – da nije bilo vas studenata, svi bismo zaboravili ono što sam ja pričao o Aleksandru Vučiću, kako nije nadležan za stvari koje radi. Deca su to shvatila.“

Kako se formira studentska lista

„Vreme“ je već pisalo o procesu na osnovu kojeg se formira studentska lista.

Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su protokola.

Studenti imaju pravo da mu postave koja god pitanja žele, ali moraju i da se obavežu da će poštovati svakog pojedinačnog kandidata koji izađe pred njih. Kako njegovu nacionalnu, tako i versku, seksualnu i svaku drugu pripadnost.

Studenti su se složili da će kandidati sa njihove liste, kada uđu u Skupštinu, odgovarati građanima, a ne njima. Ipak, kako kažu izvori redakcije, to nikako ne znači da će studenti odustati od njihovog nadgledanja.

Jelena Cupać, istraživačica Berlinskog centra za društvene nauke WZB, rekla je da očekuje da će lista iz taktičkih razloga nastojati da obuhvati ceo politički i ideološki spektar kako bi zadržala široku podršku koju već uživa. (kompas-info.com, tekst preuzet sa portala nedeljnika Vreme, 10.11.2025)

 

Napomena C. Milivojevića:

Ovaj tekst koji je, sa portala vreme.com, negde iza podneva, 10.11.2025, preneo portal kompas-info.com, a koji je, u citiranom obliku, posle nekoliko sati, nestao sa portala cenjenog nedeljnika, većim delom je upravo ono što sam odgovorio na pitanje novinarke “Vremena”: “Slušala sam podkaste gde kažete da su Bakić, Lompar, Vidić, Kavčić kandidati studentske liste. Ko su vam izvori za ta saznanja?”.

SMS-om sam odgovorio vrlo direktno - “Izvor ste mi vi, mediji, a plenumi to nisu demantovali…” – ali se taj deo mog odgovora, nažalost, nije pojavio ni u prvobitnoj varijanti teksta objavljenoj na stranici vreme.com.

Još je neobičnije da je, samo nekoliko časova kasnije, na istom portalu ostao samo deo moje izjave, istrgnut iz konteksta, sa delimičnim citiranjem, ali bez navođenja mog imena i prezimena.

S obzirom da znam da se ovakva improvizacija sigurno ne bi dogodila u “Vremenu” koje je, prethodno, decenijama, vođen surovim profesionalizmom, nosio moj prvi urednik u unutrašnjopolitičkoj rubrici “Borbe”, iz njenih najčasnijih trenutaka, 1990. godine, pok. Dragoljub Žarković, trudim se da ubedim sebe da je reč o običnoj “tehničkoj grešci”.

Sistem koji ubija i ćuti | U reketu sa Teškim centrom

U trećoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“ Nenad Zorić razgovara sa Suzanom Trninić, Alekom Kavčićem i Cvijetinom Milivojevićem o godini dana posle tragedije u Novom Sadu, odgovornosti države, besu građana i studentskom pokretu koji postaje nova politička snaga.

Tema epizode: ko danas ima kredibilitet – i da li Srbija ima budućnost bez katarze?

Ključne teme:

Godinu dana od tragedije u Novom Sadu

Korupcija i politička odgovornost

Strajk glađu i moralni slom društva

Dve Srbije: režim i narod

Crkva i država: patrijarh kao politički činilac

Opozicija između nemoći i kalkulacije

Studentski pokret i “nova lista”

Pitanje kredibiliteta i nove politike

Referendumska pitanja: EU, Kosovo, budućnost

Potreba za “resetom sistema” i moralnom obnovom

Obrazovanje i dugoročna strategija društva

Tajm-kodovi i tematski vodič:

00:00 – Uvod: Godinu dana od tragedije u Novom Sadu

04:10 – Strajk glađu majke i reakcija vlasti

09:45 – Korupcija i odgovornost države

14:00 – Dve Srbije: vlast i bes građana

20:20 – Uloga crkve i “patrijarh Vučić”

25:50 – Opozicija između kalkulacije i ćutanja

32:30 – Studentski pokret i pitanje kredibiliteta

39:00 – Rasprava o “studentskoj listi” i starim greškama opozicije

46:30 – Ideja “kečoliste”: nova građanska energija

53:20 – Opozicija i finansijski interes

59:10 – Promena vlasti kao uslov resetovanja sistema

1:05:00 – Referendumska pitanja: EU, Kosovo i demokratija

1:12:30 – Strah od apsolutne vlasti i lekcije iz 5. oktobra

1:20:00 – Šta znači reset sistema: obrazovanje, institucije, moral

1:28:00 – Zaključak: bez promene svesti – nema promene države

📅 Premijera: petak, 7. novembar 2025. u 20:00

🎙 Razgovarali: Suzana Trninić, Alek Kavčić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

(📺 Produkcija: Albatros News, podcast “U reketu sa teškim centrom“, 7.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=VOlZ_DUzFR4&pp=ygUadSByZWtldHUgc2EgdGVza2ltIGNlbnRyb20%3D

Cvijetin Milivojević: Odbio sam da budem na studentskoj listi | Мило је пао 39

 

Cvijetin Milivojević gost je Vladimira Pavićevića u 39. epizodi podkasta Мило је пао! (podcast “Milo je pao”, 6.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=xgpDh0N7OrI&pp=ygUgbWlsbyBqZSBwYW8gY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWM%3D

INTERVJU Politikolog Cvijetin Milivojević: Poglavica i njegovi plutarsi se bore za život

Da li je 1. novembar, godišnjica pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koji je odneo 16 života, novi „dan De“ za Srbiju jer su, kako neki mediji tvrde, „sve oči uprte u Novi Sad“? Da li se i zbog čega forsira taktika iščekivanja pojedinih datuma? U razgovoru za Danas o tome i aktuelnim političkim pojavama govori Cvijetin Milivojević, publicista, novinar i kolumnista, čija je knjiga „Destrukcija rekonstrukcije – Poglavica koji je porazio sopstveni narod“ u izdanju Katene Mundi, predstavljena na 68. Beogradskom sajmu knjiga.

-Ideja studenata je, koliko sam informisan, da 1.novembra u Novom Sadu bude komemoracija. Koliko mogu da zaključim, želja tzv. pristojne, a u stvarnosti manjinske Poglavičine Srbije je da i po cenu insceniranih provokacija, taj datum bude „pokop“ studentsko-narodne bune. Ne naturaju studenti ta datumska „iščekivanja“, već ih paradržavna propaganda spinuje. Ne možemo očekivati da studentski pokret ima dugoročnu strategiju. NJima od početka nije bilo do politike, oni su izbore zatražili tek pola godine od početka protesta i to u trenutku kada su shvatili da ova ekipa na vlasti nema nameru da ispuni građanske zahteve iza kojih su studenti stali. Očigledno da je režim, s pravom, shvatio da bi ispunjenje zahteva broj jedan – otkrivanje dokumenata i krivaca za tragediju u Novom Sadu – značio rušenje kule od karata i Poglavičinih Potemkinovih sela, odnosno ne samo kraj ove garniture vlasti, nego politički kraj samog autokrate i njegovih korumpiranih plutarha, koji su do pre 13 godina bili obični gologuzani koji svu svoju moć i bogatstvo duguju Poglavici – ocenjuje Cvijetin Milivojević.

*Da li je režim Aleksandra Vučića suštinski uzdrman aktuelnim protestima, šta je bila tačka preokreta koja mu je omogućila da krene u kontranapad i osvetu prema svima koji su na bilo koji način podržali studente u buntu?

-Nema tu nikakve tačke preokreta. Poglavica i njegovi plutarsi ovo vide kao borbu za goli život i zato je Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice i svirao znak za uzbunu i naredio opštu mobilizaciju. Jednom kada odskočite previsoko, svesni da to ni po znanju ni po zvanju niti bilo kom drugom objektivnom kriterijumu ne zaslužujete, više ne možete da zamislite sebe u odelu, na radnom mestu ili u poziciji onoga što ste bili pre 13 godina.

*Koliko aktuelni protesti skreću pažnju da onog što se događa na Kosovu i Metohiji posle Vučićevo prihvatanja Francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma?

-Ako je dobro Srbima na Kosovu, onda dobro. Vidim po elektronskim i štampanim vučićoidima da su prezadovoljni stanjem i da zato, evo, pešače čak u Novi Sad da i tamo odbrane srpski narod i državu koju ova studentska ustaško-terorističko-fašističko-nacisitčko-zlikovačka bagra hoće da sruši. Oni veruju da „Aco“ nije ništa ni pismeno ni usmeno prihvatio, pa ako, navodno, većinska Srbija veruje u to, ko smo mi da potpitujemo.

*Zbog čega za 26 godina protektorata UN na KiM i stvaranja samoproglašene kosovske države 2008, u ostatku Srbije nije bilo prave pobune zbog Kosova?

-Zato što je „veličanstveni“ Osnovni briselski sporazum koji je Poglavica izborio, tako što je spavao i jeo sendviče po briselskim hodnicima, ratifikovan u Skupštini Srbije uz zdušnu podršku većeg dela tadašnje, a umnogome i sadašnje, opozicije. Zato što Ustavni sud Srbije, od tada do danas, „postojano kano klisurina“, tvrd stoji u uverenju da je to bio običan „politički akt“, a ne akt koji proizvodi međunarodnopravne reperkusije po državu Srbiju. Zato što je Poglavica od srpskog naroda na KiM, silom ili potkupljivanjem, napravio pleme i smestio ga u indijanski rezervat u nekoliko opština na severu i pokoju enklavu južno od Ibra.

*O svemu što nam događa pišete u novoj knjizi. Zbog čega naslov „Destrukcija rekonstrukcije“ i da li je to samo metafora posle tri i po decenije višestranačkog parlamentarizma?

-Kada je Vučić, na velika vrata, ušetao u naše kuće i živote, čak i građanistička Srbija dočekala ga je kao De Gola, kao novog Đinđića. A on, čak i ono što je dobro radio, uradio ili pokušao da uradi, po pravilu je potom batalio. Gde je reformisao, po pravilu je i destruisao. Kada je gradio ili rekonstruisao, iza toga je, najvećma, išla i duhovna, moralna, materijalna, a neretko i praktična destrukcija koja je bila fatalna i po život države i samih građana.

*Kako smo stigli do toga da predsednik Republike sa protokolarnim ustavnim ovlašćenjima kontroliše sve tri grane vlasti i o svemu sam odlučuje, da je predsednik Skupštine, kako ocenjujete, izvršitelj državnog udara u kome je i deo parlamentarne opozicije saučesnik, dok su na ulicama već gotovo 12 meseci studentski i građanski protesti?

-U podnaslovu ove knjige piše: „Poglavica koji je porazio sopstveni narod“. Vučiću je svako političko odelo bilo pretesno skrojeno, pa je, kao „prvi potpredsednik Vlade“, brutalno natkrilio ondašnjeg premijera. Kao predsednik Vlade protivustavno je navukao uniformu konfekcijskog broja nemačkog kancelara, a tadašnjem predsedniku Republike uskratio čak i pripadajućih mu osam protokolarnih nadležnosti pošto mu je, prethodno, oteo i političku stranku; da bi onda, kad je i sam izabran za predsednika Republike, po principu „tesno mi ga skroji, nane“, osim što je iz naftalina izvadio Titovu maršalsku uniformu, odlučio i da zasedne na tron sve tri, zakonodavne, izvršne i sudske, grane vlasti i okupira sve institucije za koje nije nadležan. Dok sam još pisao kolumne za Danas titulisao sam ga „Kancelarem“ i „Vrhovnikom“, a u poslednje vreme on je u ovim mojim životopisima obnovljenog srpskog višestranačja – Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice. Ali, uprkos tome što je, 22. novembra 2024. Ana Brnabić kao najviši zvaničnik vlasti izvršila klasičan državni udar kada je, prilikom rasprave o budžetu za ovu godinu, uzurpirala prava, obaveze i ovlašćenja najvišeg ustavotvornog, zakonodavnog i predstavničkog tela, veći deo opozicije saučestvuje u radu te, sada već i nelegalne, institucije, izigravajući „smokvin list“ i paravan pravne i demokratske države, sve, navodno, iz „viših interesa“ – davanja „pogonskog goriva“ Poglavici i njegovim plutarsima na strmoglavom putu ka EU.

*Gde su u svemu tome institucije poput SPC, SANU, pa i Kraljevski dom, iako nema definisan zakonski status u srpskom društvu?

-Kada je reč o Kraljevskom domu, primetio sam da nekakva blaga podrška narodu u pobuni postoji. Od SANU kao institucije se više nije moglo ni očekivati, s obzirom na njen latentni konzervativizam i oportunizam, ali čuje se, doduše manjinski, glas nekih akademika. A vrh SPC nije da se ne čuje. Štaviše, sam patrijarh i mitropolit Irinej su se i lično angažovali kao Poglavičini kuriri, kada su leteli u Moskvu da Putinu lično objasne šta je to „obojena“ – „cvjetnaja“ revolucija. Crkva, uz „nečasne“ izuzetke poput mitropolita žičkog, više nego verno služi svome stvarnom „patrijarhu“.

*Kakva je Vaša procena, kad bi Vučić mogao da raspiše parlamentarne izbore i da li će se eventualno „usklađivati“ sa novim izbornim ciklusom koji zagovara zvanična Priština posle osmomesečne institucionalne krize?

-Ako se on pita, raspisaće onog trenutka kada njegov lični rejting bude garant da bi, uz još jedno kršenje Ustava i Zakona o sprečavanju korupcije, sa njim na čelu, dakle, kao imenom i prezimenom njegove stranačke liste, mogao da obezbedi makar promil glasova više od studentsko-narodne liste. Drugi uslov je da dobije garanciju da će opozicija na te izbore izaći što rascepkanija, a takve nade su mu uistinu realistične i da će onda on da zahvati najviše iz rezervoara onih ispod cenzusa. To je ako se on pita. A on se pita, ali sve manje. Zato on tako kavaljerski nudi sopstvenu političku glavu predsednika Republike, iako je niko, pa ni studenti, ne traži.

*Da li je politički legitimno da posle svih Vučićevih štetnih odluka i izjava neutemeljenih na stvarnosti, opozicija zvanično zatraži na javni uvid predsednikov zdravstveni karton?

-Nije to pitanje za opoziciju, nego za medicinske stručnjake. Samo je jednom, ako se dobro sećam, za ovih 35 godina, jedan premijer, bio je to Zoran Đinđić, poveo svoje ministre na kolektivni zdravstveni pregled. Ja od parlamentarne opozicije očekujem nešto drugo. Još od 5. maja, kada su studenti i građani koji ih podržavaju, a koji su na prethodnim izborima, uglavnom, glasali za tu istu opoziciju, zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, očekujem da, kao što su promptno u septembru 2023, na predlog tadašnjeg američkog ambasadora, zatražili i dobili od Poglavice vanredne izbore, to isto učine sada, kada to zahteva 60 posto građana Srbije. Ali, od 85 poslanika izabranih glasovima opozicionih birača niti jedan do sada nije, imenom i prezimenom, potpisao zahtev za skraćivanje mandata ovog skupštinskog saziva. (www.danas.rs, Danas, Jelena Tasić, 1-2.11.2025)

https://www.danas.rs/vesti/politika/intervju-cvijetin-milivojevic-rezim/

Cvijetin Milivojević o Vučićevom izvinjenju: Na predsednika utiču samo istraživanja javnog mnjenja

Politikolog Cvijetin Milivojević gostujući u u specijalnom izdanju Markera na Insajder televiziji "Dan sećanja i godina potresa" povodom godišnjice od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi, izjavio je da na stavove vlasti u Srbiji, pre svega predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, utiču istraživanja javnog mnjenja - odnosno mišljenja njegovog biračkog tela.

U obraćanju uoči godišnjice pada nadstrešnice Železničke stranice u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pored ostalog, izjavio je da mu je "žao zbog nekih stvari koje sam izgovorio" poslednjih godinu dana i da se zbog toga izvinjava. Takođe, pozvao je na dijalog.

"Jedina stvar koja je nova u svemu ovome jeste da je predsednik Vučić shvatio, ima tome više od pola godine, da on nema više nema odakle da zagrabi novog biračkog tela. On je svu svoju politiku sveo na to da sačuva ovo što ima i da ima makar 0,1 odsto promila (podrške na izborima) više od studensko-narodne liste. I, naravno, uz ono što je u ovom trenutku realistično - da opozicija izađe što 'rascepkanija' na izbore, to pokazuju sva istraživanja", rekao je između ostalog Milivojević. (Insajder TV, insajder.net, emisija “Marker specijal”, voditelj Branko Veselinović)

https://www.youtube.com/watch?v=ovPZEhHfaBo&pp=ygUgaW5zYWpkZXIgdHYgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWM%3D

Ćacistan – svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima je slučajna

 

"A šta je u subotu, ima neka utakmica ili šta?", odgovorio je kontrapitanjem, otuda iz predalekog Uzbekistana, z.p. Taškent, poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice na upit jedne, Najužem Državnom Ulizištvu (NDU) bliske, novinarke „šta očekuje u subotu“.

Pa se odjednom prisetio o čemu je reč i, kao iz rukava, „istresao istinu“ svom, hiljadama kilometara udaljenom, srpskom plemenu: „Biće mnogo veći skup u Novom Sadu desetak dana kasnije, desetak, 12 dana kasnije, tako da ne znam ko baš čeka tako skupove i ne znam šta misli. Stvarno ne znam šta očekujete? Vi stvarno mislite da mogu da izazovu promenu vlasti, time što će da tuku nekoga na ulici, da razbijaju zgrade ili ne znam šta? Stvarno verujete u to? Nikada nije bilo realno, a sada ponajmanje. Pogledajte dobro brojeve, gledajte dobro šta ljudi u Srbiji misle, pa će vam biti jasno koliko to nije moguće... A, sa druge strane, imaće mnogo veliko razočaranje. Oni pričaju o 160.000, koliko sam video u izveštajima službi, ljudi. Pa jeste, kao što je bilo 500.000 ljudi na onom mitingu u Beogradu. To je kao s decom da pričate, kada mali Đokica umisli nešto i to je to“.

Poglavičina proročka vidovitost odnosila se na komemoraciju koju, povodom godišnjice smrti šesnaestoro ljudi ispod srušene nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i 12 meseci otkako Poglavarstvo na čelu s Njim sapliće, iz straha od obelodanjivanja Njegove uloge u svemu tome, antiustavno i protivzakonito sapliće, opstruiše i sve čini da spreči nezavisnu i sveobuhvatnu istragu slučaja „Nadstrešnica“.   

Čini to koncem listopada kada, obično, lišće pada, a ne Vlada, dok studenti pešače i prepešačuju Srbiju uzduž i popreko, od Petrovca (na Mlavi) do Petrovaradina, od Miloševe prestonice u srcu Šumadije do “srpske Atine”, od Novoga do Novoga (Sada i Pazara); u trenutku kada, prema “omnibus istaživanjima” koje je Poglavica lično realizovao i protumačio, studentska lista “strmoglavo pada” (zasad je na devet odsto sa tendencijom daljeg pada), dok On i Njegovi vrtoglavo rastu (već su prevalili 49 odsto, sa tendencijom ka 101 odsto podrške “pristojne Srbije”)! Radi to u trenutku kada mu njegovi zapadni mentori iz Evropske narodne partije, preko Evropskog parlamenta, izglasavaju najneprijatniju Rezoluciju o stanju u Srbiji u poslednjih 13 godina, a za koje, te iste evroposlanike, dojučerašnje “partnere i prijatelje”, On sada tvrdi da su “patološki lažovi”,, “lažovi sa dna kace” i da im je “srednje ime laž”... Čini to u momentu kad mu se banjalučki Mali Hijavata, izgleda nepovratno, odmetnuo i premetnuo Rusima i Amerikancima...

Kad smo već kod Amerikanaca - dok čekamo avaz iz “Bele kuće”, hoće li nam priznati formalno raskantavanje s Rusima u NIS-u i osloboditi nas, kao Malog Hijavatu, sankcija – nije nepoučno podsetiti se kako se ono, nakon višemesečnog poricanja svoje krivice za “aferu Votergejt”, verbalno samoišibao Ričard Nikson (u govoru od 30. aprila 1973), najavljujući ostavku na funkciju predsednika Sjedinjenih Država: “Sve do marta ove godine verovao sam da su poricanja istinita i da su optužbe za umešanost članova osoblja Bele kuće lažne. Izjave koje sam davao u to vreme i izjave mog sekretara za štampu date u moje ime zasnivale su se na informacijama kojima smo raspolagali u vreme davanja tih izjava. No, zatim su stigle nove informacije koje su me ubedile da postoji stvarna mogućnost da su neke od tih optužbi tačne i nagoveštavale su da je bilo pokušaja da se činjenice sakriju od javnosti, od vas, i od mene… U svakoj organizaciji čovek na vrhu mora da ponese odgovornost. Toj odgovornosti, prema tome, mesto je ovde, u ovom  kabinetu. Ja je prihvatam. Moramo očuvati integritet Bele kuće. I taj integritet mora biti stvaran, a ne  prividan. Ne sme biti izbeljivanja istine u Beloj kući.”

I, poenta, 9. avgusta 1974, kada je podneo ostavku zato što je okaljao sebe, ali i “uzvišeni položaj predsednika SAD”: “Ova administracija uradila je i ponešto pogrešno, a čovek na vrhu uvek snosi odgovornost i ja to nikad nisam izbegavao.”

Ono što je naš Poglavica, 6. marta ove godine, nazivao “spontanim okupljanjem studenata koji samo žele da uče”, pre neki dan, isti taj Poglavica definisao je kao “prijavljeni politički skup” koji jeste da traje blizu osam meseci, ali su ga, veli, uredno, sa rokom trajanja do ispunjenja njihovih (i Njegovih, koje je On postavio samome sebi) zahteva, prijavili glavni gosti sa nedavnog obeležavanja slave Svete Petke u centrali Es-en-esa, student Miloš Pavlović iz Doboja i svršeni, valjda, student Darko Glišić iz Uba.

Ovaj drugi to je krstio kao – “mala oaza slobode”, dok je Poglavica lično, za ovaj paramilitarni bivak u Dvorskom parku Obrenovića i Karađorđevića i onaj red vigvama ispred, pa red “bijelih čadora Age-Hasanage, što se bijele u gori zelenoj”, ima još senzitivnije epitete: “najslobodnije mesto u srcu Evrope”, “klica slobode”, “simbol otpora kao u onom stripu od Obeliksu i Asteriksu”... Dok je, suprotno tome, prema državnom Poglavici, “najveće zlo svinjac u rektoratu, svinjac na fakultetima”.

Jedan sudija Ustavnog suda Srbije svrhu opstojanja ovog “zabranjenog grada”, “za dok bude potrebno”, vidi, čak, u – “razlozima nacionalne bezbednosti”.

Pucnjavu u šatorskom rezervatu „Ćacistan“, kao i navodni fakat da „pojedini mediji to relativizuju“, Poglavica ceni kao dokaz da je „u toku ozbiljan hibridni rat protiv države", pa je, i bez istrage, presudio da je to, uprkos prvotnom stavu tužilaštva da je u pitanju „ubistvo u pokušaju i izazivanje opšte opasnosti“ – „teroristički čin“, kao i da je „terorista – blokader“!

Bahato je potvrdio da mu je do Ustava i zakona stalo kao do „lanjskog snega“, tako što je, i u ovom slučaju, kao i na primeru novosadske tragedije, u uniformi Vrhovnog Nenadležnika, preuzeo ulogu i policajca i tužioca i sudije, pravdavajući tako fakat da je on lično prikazao snimak hapšenja i iskaz osumnjičenog, oborenog na zemlju i vezanog lisicama, navodno zato da „mediji ne bi izvestili da je u pitanju međusobni sukob ljudi koji su boravili u šatorima“.

Ministar zdravlja (onaj što ga Poglavica “nije dao”, nakon pogibije sedmoro ljudi u udesu helikoptera 2015. godine) je, od prve tvrdnje da je ranjeni u izuzetno teškom stanju, posle samo neki sat, već, iz prve ruke, sipao “eksklluzivu” da mu je ranjenik rekao da “da poruči svim građanima Srbije da je on mirno sedeo u šatoru, da je izražavao svoju volju na prijavljenom mestu i da se borio protiv blokada, da ne bude blokada, da radi Srbija, da nema nasilja, svega onoga što je bilo”.

Nije, naravno, izostalo ni Poglavičino slikanje sa ranjenim čovekom u šok-sobi, kao sa onim nesrećnim žandarmom što ga je kolega udario pendrekom u oko, a on nakon Poglavičine vizite u bolnici, morao da menja prvobitni iskaz i, unatoč desetinama video snimaka, tvrdio da ga je napao – neki student?!

A samo veče pre toga, Poglavici se, kao starozavetnom proroku Jeremiji pad Jerusalima i i propast Judejskog carstva, na rođendanskoj žurci Es-en-esa u Zrenjaninu, javio ili privideo nekakav takav “teroristički čin”: "Ne smeta im desetine i stotine fakulteta i škola koje neko blokira. Ne smeta im što deca ne idu u školu, baš kao u Gazi što ne idu u školu ili što nisu išli u školu. Smeta im jedan mali park. Samo im to smeta. Smeta im jer taj park je bio klica otpora, taj park je bio malo mesto u srcu Srbije odakle je otpor krenuo, otpor okupaciji, otpor rušenju Srbije. I taj simbol otpora i danas postoji, taj simbol snage Srbije koju ne mogu da sruše. A sve su hteli da sruše, ama baš sve. I danas hoće, pošto, ljudi, ja to odlično razumem".

Poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice, po Ustavu i predsednik svih građana Srbije, naročito je, i u slučaju „Ćacistana“, kao i inače tokom svog trodecenijskog političkog bitisanja, osetljiv na „laži i teorije zavere“, pa ga je iznervirala i insinuacija da bi možda i neko oko Njega mogao da stoji iza paljevine vigvama Ćacistana: „Da bih stekao političku korist, ja sam želeo da ranim nekoga od naših ljudi? Jeste li vi oboleli svi? Koja je to teška bolest koja je ophrvala blokaderski pokret i njihove predstavnike. Nit znam ko je ovaj čovek i nisam ja slikao dva minuta ranije. Ja sam naknadno saznao jer sam davao intervju za jedne nemačke novine. Poslednji sam u zemlji saznao, a da li sam predviđao sve ovo? Da, jesam. Nadam se da je ovo kraj, da neće nekog da ubiju. I nikad oni nisu bili napadnuti, uvek su oni napadali, jer im je neko rekao da napadaju i da je to poželjno“.

U to ime, Poglavica se požalio kako „ne može da obuzda bes onih koji su protiv blokada“ (iako fizičkih blokada na fakultetima više skoro da i nema, prim.C. M):

„Ja sam sada osetio, osvetnički duh je zavladao kod ljudi koji drugačije misle od blokadera. To je takav bes kakav u poslednja dva sata nisam osetio ne pamtim od kad. Molim te ljude da to sebi izbrišu iz glave i upozoravam sve ljude da osveta u Srbiji neće biti dozvoljena nikome. A za te koji su usred glasanja slučajno naišli i pre nego što se bilo šta desilo baš to slikaju, kao da je to najlepši impresionistički pejzaž Monea. Ili su neki možda to znali, ja nažalost nisam jer bih to sprečio. Ili su se nadali da će samo neko da zapali šator, pa se iznenadili da je neko izvadio pištolj i pucao u čoveka. Sve će istraga da pokaže. Ko će sad da objasni maloj Andrei da joj je otac upucan samo zato što je želeo da ona završi studije i da će ona sad morati da radi sa srednjom stručnom spremom, a ostalo joj je četiri ili pet ispita do kraja, a baš taj fakultet je bio izrazito blokaderski“.

Radi predupređenja svih mogućih insinuacija, hajde da se podsetimo „Paljenja Rajhstaga“ (der Reichstagsbrand), odnosno podmetanja požara u zgradu nemačkog državnog parlamenta u Berlinu, 27. februara 1933, odnosno nedelju dana pre parlamentarnih izbora koji su održani 5. marta. Uhapšen je i optužen izvesni komunista Marijus van der Lube, ali taj zločin nikada nije dokazan.

Nacisti su tvrdili da je „paljenje Rajhstaga“ bio pokušaj „obojene revolucije“, „komunističke zavere“, tj. komunističkog ustanka, pa su taj povod iskoristili da uhapse četiri hiljade ljudi, najviše članova komunističke partije i zabrane njihovu štampu.

Dan nakon požara, kancelar Hitler je od predsednika Hindenburga iznudio Dekret o požaru u Rajhstagu, tj. Odredbu o zaštiti naroda i države kojom su suspendovama osnovna građanska prava i slobode.

Nacionalsocijalisti su osvojili relativnu većinu, a Zakon o posebnim ovlašćenjima koji je Hitleru omogućio da vlada preko dekreta usvojen je bez problema 23. marta 1933, čime je kancelar efektivno, sve po zakonu, postao diktator!? U sledeća tri meseca zabranjene su sve političke partije, otpočeo je progon Hitlerovih političkih protivnika i slobodnomislećih ljudi, pa su Nemačku pored ostalih, napustili Ajnštajn, Breht, porodice Tomasa i Hajnriha Mana, Erih Marija Remark...

Sve ovo, naravno, samo je opomena, šta nikako ne bi smelo nigde, pa ni kod nas, da se ponovi. Neka istoriografima ostane zadatak da istražuju ko je zapalio Rajhstag, ko je (i po čijem nalogu) palio Narodnu skupštinu 5. oktobra 2000. i ko je (ako je) stajao iza individualnog čina u Ćacistanu, takoreći na stepenicama zdanja parlamenta Srbije.

Za sada imamo jednu nepoznanicu manje: „Student nije zapalio žito“! Ali, istovremeno, već dva i po meseca čekamo na odgovor: Ko je iz vrha vlasti smislio i s kojim ciljem plasirao brutalnu optužbu da je jedan student (ime i prezime poznati javnosti) pokušao da „spali žive ljude“ u prostorijama novosadskog odbora Es-ne-esa?

I još jedna bitna stvar. Umesto da ubeđuju navodne „hibridne ratnike“ kako Poglavici i Njegovima podmeću nekakav „nacizam“, „fašizam“ i slično, neka se NDU upita ko je to, ako ne Poglavica lično, mladost i budućnost ove zemlje, dakle, studente, svih ovih 12 meseci, nazivao „ustašama“, „fašistima“, „nacistima“, „teroristima“, „zlikovcima“ i tome slično.

A kad je o sličnosti naprednjačke i one (od pre Drugog svetskog rata) nacističke propagande reč, neka se NDU zapita kako im se to dogodilo da im, čak i jevrejski (da Bog sačuva) savetnici permanentno, evo više od pola decenije, „podmeću“ propagandne kampanje poput „original falsifikata“ nemačkih nacista od između 1920. i 1939. godine.     

Pošto su im već, u međuvremenu, zaokružili pun krug: od kampanje “Unseren Kindern – die Zukunft durch A.H”, preko “pelcera” faznog uzgajanja “lojalista” i parapolicije unutar stranačke strukture, poput SA i SS, koje su uzrastale od nekolicine “zaštitara”, telohranitelja, “lojalista”, preko Schutz- i Sturmabteilung (SA) do Schutzstaffel (SS) - do, evo, kič kopije Führerbunker, u vidu Ćacistana… Onaj tamo, u Berlinu, bio je je, za zlu ne trebalo, smišljen za sudnji, kreiran kao Firerova poslednja linija odbrane. Nalazio se tik do Hitlerove kancelarije (Reichskanzlei), uz ulicu Voßstraße, odmah do ukrštanja sa Wilhelmstraße, ulicom u kojoj je bio smešten veliki deo nemačkih vladinih zgrada. U Wilhelmstraße je bilo ministarstvo propagande (Goebbels) i ministarstvo avijacije (Göring), a ceo taj kvart nazivao se Regierungsvirtel (vladina četvrt).

Previše, vrlo svesno preuzetih, a napadnih sličnosti i asocijacija. A da se sve te potencijalne sumnje i insinuacije na onu poruku sa filmske špice (“svaka sličnost sa stvarnim ljudima i događajima je slučajna”) odagnaju, dovoljan je samo jedan Poglavičin, makar kao Niksonov u iznudici, govor.

... Pisao sam ovo nekoliko dana pošto se, u našem nekadašnjem najbližem okruženju, danas Deželi, dogodio sasvim drugačiji primer shvatanja lične, političke i moralne odgovornosti. Naime, ministarka pravde i ministar unutrašnjih poslova Slovenije podneli su - uz obrazloženje da žele da „doprinesu smirivanju situacije i da svako mora da razmisli o svojoj odgovornosti“ - ostavke, nakon smrti 48-godišnjeg muškarca, kojeg je ispred lokala u Novom Mestu pretukao pripadnik romske manjine.

Ah, da, da ne zaboravim: Američki “Votergejt” je, u odnosu na Poglavičinu osmogodišnju 24/7/365, protivustavnu okupaciju sve tri grane vlasti i svih bitnih institucija u njima, bio dečja igra, benigna šala mala. Nikson je, naime, ostao bez predsedničke funkcije samo (?) zato što je on ili neko iz njegove republikanske administracije naredio, pa potom prikrivao upad u sedište Nacionalnog odbora Demokratske sranke u vašingtonskom poslovno-stambenom kompleksu “Votergejt”, tokom predsedničke kampanje 1972. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 31.10.2025)