4 LICA SRBIJE | Represija

Učesnici: Božo Prelević, Nemanja Šarović, Jovo Bakić i Cvijetin Milivojević.

(KTV Zrenjanin, Bez cenzure - zvanični kanal, www.bezcenzure.rs, www.ktv.rs, 29.12.2025.)

https://www.youtube.com/watch?v=MUPUtbyQTFw

Biti, ili ne biti: Da li će raspisati izbore naredne godine?

Prihvatili smo njihov glavni zahtev, ići ćemo sledeće godine na izbore – rekao je Aleksandar Vučić okupljenima ispred Doma Narodne skupštine, u trenutku kada je tzv. ćacilend počeo sa konvertovanjem u novogodišnje seoce, ali i kada je postalo jasno da su studenti prikupili stotine hiljada potpisa za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević, ta odluka ne zavisi isključivo od predsednika Srbije.

Sjedne strane, u više od 100 gradova i na 500 štandova široma Srbije studentski pokret, potpomognut zborovima, skupljao je potpise s jednim ciljem – raspisivanje izbora. S druge, predsednik Srbije, koji je napravio svojevrsni mini miting u nekadašnjem šatorskom naselju ispred Doma narodne Skupštine, s jasnom porukom okupljenima – sledeća godina je izborna.

Da li je Vučić bio ozbiljan sa izrečenim, te da li će se u 2026. godini stvarno ići na izbore, ali i gde su u svemu tome studenti, opozicija kao i spoljni faktor, pitali smo politikologa Cvijetina Milivojević.

Opipavanje terena

Kako za Mašinu ocenjuje politički analitičar Cvijetin Milivojević, pitanje da li će biti izbora naredne godine ne zavisi samo od Aleksandra Vučića lično, te dodaje da bi on najradije da isti budu održani u decembru 2027. Jer, kako kaže, tada će već biti realizovan projekat EXPO.

„To je, razume se, idealan scenario za njega. Međutim, da li će se izbori održati ranije od poslednjeg predviđenog roka zavisi, po mom mišljenju, od današnje parlamentarne opozicije. Jer, onog trenutka kada Vučić bude pritisnut i sa ulice i iz parlamenta. Drugim rečima, kada opozicija počne bojkotovati rad Skupštine, u kojoj čine jednu trećinu, te ne budu učestvovali u raznoraznim odborima, tada će biti i vanrednih izbora. Jer, time bi osim legitimiteta, parlament izgubio i legalitet. A šta oni rade? Žale se kako su im studenti i svi koji ih podržavaju minimizirali ulogu u društvu. U tom smislu, ja stvarno nemam opravdanje za njih i njihovo ponašanje“, rekao je sagovornik Mašine.

Upitan o tome da li bi spoljni pritisak, prvenstveno iz Brisela, mogao da utiče na Vučića da raspiše prevremene izbore, Milivojević smatra da se ne treba uzdati u takav razvoj situacije, te da pritisak iz Evropske unije nikada neće biti apsolutan.

„Dokle god Vučić bude isporučivao određene rezultate, Brisel će nastaviti da ima licemeran odnos prema Srbiji. Naposletku, upravo je ta Evropska unija promovisala stabilokratiju kod nas. U tom smislu, ako čekamo tu vrstu pritiska, njega neće biti. Ali, ukoliko bi parlamentarna opozicija bojkotovala rad skupštine, onda bi to potencijalno bio prvi korak ka tome da i iz EU stigne zahtev za vanrednim izborima. Problem je što, čini se, opozicija to ne želi, ne želi ni da bude privremeni koalicioni partner studentskoj listi, čast izuzecima“, napominje Milivojević.

Uzimajući sve u obzir, kako za kraj objašnjava Milivojević, jučerašnja Vučićeva najava ne predstavlja ništa drugo no puku demagogiju i opipavanje terena. Jer, kako kaže, predsednik Srbije je svestan rezultata istraživanja javnog mnjenja te ga ni stotine hiljada potpisa građana neće naterati na nešto što ne ide njemu u korist.

„Međutim, to ne znači da je jučerašnja akcija studenata bila, kako je sam Vučić ocenio, debakl. Ne, to je bio trijumf, jer smo mogli da vidimo prepune štandove ljudi, od penzionera do mladih, koji dolaze da daju svoj potpis, odnosno podršku studentima. I to je poraz koji je Vučić itekako dobro video, te pokušao sinoćnjim govorom da anulira“, zaključuje sagovornik Mašine. (www.masina.rs, portal, 29.12.2025)

Cvijetin Milivojević: Nije tačno da predsednik odlučuje o terminu izbora, on na to nema pravo

Akcija prikupljanja potpisa koju su studenti organizovali u nedelju mogla bi da ubrza odluku o datumu izbora, ocenjuje politički analitičar Cvijetin Milivojević. Kako je rekao u emisiji Marker, studenti ovom inicijativom ne samo da šalju političku poruku vlastima, već i grade bazu podrške za eventualne vanredne parlamentarne izbore, ali i da o njihovom terminu ne odlulčuje predsednik države i da on na to nema pravo. 

“Mislim da je ova akcija pre svega bitna za studente i njihovu buduću studentsku listu, jer oni faktički prave jednu ozbiljnu bazu podataka potencijalno zainteresovanih građana za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. U sledećoj fazi, verovatno i bazu sigurnih glasova. Jer onaj ko je izašao juče, taj će sasvim sigurno potpisati eventualnu pravu peticiju za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i neke druge peticije koje su, kao što znate, prema našem Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi moguće i obavezujuće, ako imate dovoljan broj potpisa”, ističe on.

Razgovor sa Cvijetinom Milivojevićem pogledajte u videu. (www.insajder.net,Insajder TV, emisija „Marker“, voditelj Branko Veselinović, 29.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Hu1KayB_whE

Lustracija bez parole: šta znači reset pravosuđa i institucija | U reketu sa Teškim centrom

U novogodišnjoj epizodi „U reketu sa Teškim centrom“ analiziramo novi američki zakon o Zapadnom Balkanu i poruku koju šalje Srbiji kroz teme korupcije, izbora i pritisaka na proteste. Objašnjavamo zašto takvi signali imaju direktne posledice po investicionu klimu i zašto odgovornost nije na „stranom faktoru“, već na unutrašnjem stanju sistema.

Poseban fokus je na krizi oko NIS-a: ko prema zakonu treba da pregovara, zašto se ustavne nadležnosti krše, šta znači pravo preče kupovine i hoće li doći do nacionalizacije. Razgovor završavamo ključnim pitanjem: da li je moguće popraviti državu bez reseta institucija, i zašto bez slobodnog pravosuđa nema obračuna sa korupcijom i nezakonitim bogaćenjem.

KLJUČNE TEME

· Američki zakon o Zapadnom Balkanu i politička poruka Srbiji

· NIS: međudržavni ugovor, pravo preče kupovine i ustavne nadležnosti

· Kršenje ustava i uloga predsednika van nadležnosti

· Zašto bez reseta institucija nema promene

· Pravosuđe kao jedina brana mafijaškoj državi

· Oduzimanje imovine i nezakonito bogaćenje

TAJM-KODOVI I CHAPTER-LIST

00:00 - Uvod: teme epizode i kontekst

05:30 - Američki zakon i zašto se Srbija našla u fokusu

12:40 - Korupcija, izbori i poruka investitorima

20:10 - NIS i međudržavni ugovor: ko pregovara, ko krši zakon

30:00 - Nacionalizacija: pravni mit i politička zloupotreba

40:15 - Kršenje ustava i paralelna vlast

50:20 - Opozicija u parlamentu i legitimizacija sistema

1:00:30 - Reset institucija: zašto bez toga nema promene

1:12:10 - Pravosuđe, Generalštab i selektivna pravda

1:22:40 - Oduzimanje imovine i nezakonito bogaćenje

1:32:00 - Protesti, studenti i političko sazrevanje društva

1:42:30 - Spoljni pritisci i unutrašnji uzroci

1:52:00 - Zaključak: gde je stvarni izlaz za Srbiju

🎙 Razgovarali: Vanja Bajović, Cvijetin Milivojević, Milan Krstić i Nenad Zorić

(📺 Produkcija: Albatros News, podcast “U reketu sa Teškim centrom“, 26.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=bEeyBAeyEb4&pp=ygU4Y3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgbWlsYW4ga3JzdGljIHZhbmphIGJham92aWMgdSByZWtldHU%3D

Cvijetin Milivojević - SVE JE POČELO NA MIG IZ MOSKVE - Uskoro se sprema nešto veliko!?

 

(Balkanska oštrica, podcast, voditelj Marko Kapriš, 27.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=ZmHN17386Is&pp=ygURYmFsa2Fuc2thIG9zdHJpY2E%3D

Zašto opozicija veruje da su joj studenti „oteli nešto njeno“?

Pa, da podvučemo crtu... Da vidimo šta smo sve imali za astalom u mehani „Parlament“, od onomad – otkako smo, još 25. novembra, ali pretprošle jeseni, Vrhovni Lider opozicije (u daljem tekstu: „Ja neću da kritikujem AV jer verujem da on ima iskrenu nameru u borbi protiv korupcije“ ili, skraćeno: ing. JNDKAVJVDOIINUBPK) i ja, istovremeno, konstatovali da je najviše ustavotvorno, zakonodavno i predstavničko telo pod državnim udarom – pa, evo, do današnjeg dana.

Narodna skupština je, uz više nego prilježno učešće (i, ne sporim, „natčovečansko protivljenje“ i, zauzvrat dobijenu, „medijsku vidljivost“ na Drugom kanalu Javne kuće medijske) poslanika parlamentarne opozicije, ostvarila rezultate za Ginisa i Riplija zajedno: Iako pod državnim udarom, usvojila državne proračune za 2025, ali i za 2026. Usvojila ostavku eks premijera i izabrala novu vladu, na čijem su čelu kadrovi „Pokreta za narod i državu“ koji se nikad nigde nije oprobao na izborima. Štiklirala sijaset „proevropskih“ zakona i odluka, poput, iz trećeg pokušaja, izbora devet minus jedan članova Saveta REM-a i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je sve super, osim što nije primenjiv na sledećim izborima. Usvojila leks specialis za Generalštab. Usvojila zakon o navodnoj legalizaciji ilegalno sagrađenih objekata. Usvojila na desetine i desetine novih akata o zaduživanju zemlje. Usvojila Zakon o upravljanju otpadom. Izabrala nove „sestre karmelićanke“ u Ustavni sud i, na još pola decenije, zacementirala večni zavet tišine među zidinama (za)ustavnog samostana... Ah, da, još je nešto „nama naša borba dala, da imamo Tita za maršala“ – izmenama Zakona o Vojsci, ispunjena je i Poglavičina protivustavna želja da postane vrhovni komandant. I tome slično...

Parlament u sadašnjem sazivu je, uz participaciju većeg dela opozicije, legitimisao i legalizovao, Republici Srbiji susednu, Nezavisnu Državu Ćacistan (En-De-Ća), nastalu na okupiranom delu teritorije Srbije koji se ne zove Kosovo i Metohija.

Kao argument u odbranu svog fingiranja demokratije u parlamentu, Smokvin List Opozicija Srbije (skraćeno: SLOS) može, pak, da uknjiži i činjenicu da Poglavica još uvek, kroz parlament, nije – a mogao je i ko je rekao da neće - progurao i „Zakon o prenosu ovlašćenja“ ("Ermächtigungsgesetz", Reichstag, 23.3.1933).

Plus fakat da su, u međuvremenu, jurišni odredi SLOS-a, za sada samo kroz „toplog zeca“, provukli na desetine onih javnih ličnosti za koje su posumnjali da bi, ne dao Bog, mogli da budu kandidati za kandidate za kandidate na nepostojećoj izbornoj studntsko-narodnoj listi na izborima koji, dobrim delom i voljom aktuelne parlamentarne opozicije, još nisu raspisani.

Jer, da SLOS zaista sluša glas građana sa antivučićevske političke strane Srbije, shvatio bi da su studenti i građani u pobuni, pre sedam i po meseci, ponudili gotovo identične argumente koje je, gle apsurda li, ista ova opozicija, 11. rujna 2023, podastrla Poglavici zahtevajući vanredne izbore.

Da podsetimo, izbori su tada zatraženi (i dobijeni!) sa obrazloženjem da se "nalazimo u dubokoj društveno-ekonomskoj krizi, da zahtevi protesta četiri meseca nisu ispunjeni i da, od strane vlasti, nema snage niti volje da se iz te krize izađe". Opozicija je, već krajem decembra te godine, i dobila izbore, jer se ispostavilo da je kucala na otvorene dveri (vrata koja je prethodno, svojim nalogom Poglavici, širom otvorio Krisitofer Hil) na Andrićevom vencu.

Zahtev su, tada, 2023, potpisali dotadašnji poslanički klubovi „Pravac Evropa“ (Es-es-pe, Pe-es-ge, „Pokret za preokret“, sindikati „Sloga“, pokret „Otadžbina“), De-es, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front/Ne davimo Beograd, Zajedno – Moramo, "Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije", što će reći - najveći deo onodanje, a bogami i dandanje, evroljubne i bajdenofilne opozicije.

No vratimo se u ovo vreme. Najveća dobit za građane Srbije koju je SLOS (proširen delom tzv. nacionalne opozicije) svojom „žrtvom“ paradiranja i činodejstvovanja u nelegitimnom, ali i nelegalnom parlamentu  – jeste činjenica da je parlamentarna opozicija za sebe (ali, ne i za ostale građane Srbije!) izborila, uz obavezno pokazivanje ausvajsa naaravno, pravo prolaska teritorijom En-De-Ća na putu ka zdanju Skupštine. Dok je nama, prosečnim smrtnicima, ostalo tek da se uzdamo u Poglavičinu „polureč“: Daću sve od sebe da utičem na sebe, da sklonim one šatore ispred Skupštine koje sam ja i naredio da ih postave!

Uz statiranje SLOS-a u parlamentu pod državnim udarom, građani Srbije dobili su i američke sankcije NIS-u; i najozbiljniji šamar iz Brisela; i Poglavičinu preteću najavu da će od krivičnog gonjenja abolirati svakog sebi odanog lojalistu; i opasno rasklimatane nogare na obe spoljnopolitičke hoklice (i onoj u Beloj kući i onoj u Kremlju) na kojima je Poglavica, do sada, sedeo.

.   .   .

Pošto i sam imam više nego dovoljno godina, primereno mi je postavim pitanje: Zbog čega se gro vlasti, ali i dobar deo parlamentarne opozicije, a propo zahteva studenata u pobuni za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora kao jedinom načinu da se režim privede poznaniju Ustava i zakona  -  ponaša kao starac u Dučićevom „Blagu cara Radovana“?

Dučićev odgovor bio je uobičajeno dučićevski:

„Stari ljudi vole mladost, ali ne vole mlade ljude. Mladić, to je za starca onaj koji mu je oteo sve što je do juče bilo samo njegovo. Čak i kad je mladić njegov sin, on ga voli više instinktom nego razumom. Starac oseća da se pored mladića negova nesreća smatra porugom, ovaj ga je osiromašio, oteo mu ženu, a sutra će mu oteti pare i kuću. Zatim, mlad čovek je skoro uvek njegov protivnik u svakom mišljenju. Mlad čovek ističe nove ideje, a star čovek ističe samo staro iskustvo. Jedan uvek gleda napred, a drugi natrag. Zato nove ideje dolaze od mladih ljudi, a sve predrasude dolaze od staraca. Mladi političari se bore među sobom uvek za nešto što će tek postati; a stari političari se svađaju raspravljajući samo stare račune i stara zlopamćenja.“

.   .   .

Za one koji i dalje veruju da je raspisivanje vanrednih parlamentarnih (ili, čak, predsedničkih koji su bili Poglavičina „štih proba“ u onim mesecima pre pada nadstrešnice u Novom Sadu) izbora „nemoguća misija“, evo malo besplatne, laičke, ustavnopravne pouke.

Član 109 Ustava kaže da predsednik, na obrazloženi predlog Vlade, može da raspusti Narodnu skupštinu. E, sada zamislite situacijeu da je, recimo 85 poslanika sadašnjeg parlamentarnog saziva, koji su, 2023, izabrani glasovima birača sa antivučićevskog političkog pola, potpisalo zahtev za raspisivanje izbora i da su svi, ali svi, kao što deo opozicije već jeste, ušli u neopozivi bojkot rada plenuma i odbora Skupštine? Da li bi i dalje ta EU kojoj, kao, težimo, a ona tvrdi da ovde nema „vladavine prava“, smatrala legitimnim, ali i legalnim pravne posledice koje bi proizvodio takav nelegalni parlament bez opozicije?

Sva opoziciona obrazloženja tipa „pa, mi smo već od Ustavnog suda tražili da oceni ustavnost te i te naše inicijative“ obesmišljena su još unapred, one tamo daleke 2014, kada je U-se-Se odbio da se izjasni o ustavnosti Briselskog sporazuma koji direktno zadire u teritorijalni integritet i ustavnopravni suverenitet ove zemlje.  

Zar neko zbilja očekuje da bi aktuelni U-se-Se, mogao, na primer, da „potegne“ član 118 Ustava i, sve i da se desi čudo neviđeno, da Skuština nađe dve trećine glasova spremnih da „razreše predsednika“, da, elem, U-se-Se odluči da je „postojala povreda Ustava“ od strane predsednika Republike?!

Da li bi neko iz tog zapadnog, navodno demokratskog, sveta prihvatio da je legalno i legitimno da parlament pod državnim udarom, pa još i bez opozicije, primera radi, pozivajući se na član 119 Ustava, uspostavi imunitet prema narodnim poslanicima, članovima Vlade, pa i samom predsedniku Republike, iako im, recimo, zbog izvršenja nekog krivičnog dela, potencijalno preti kazna u trajanju dužem od pet godina?

A da bismo saznali da li bi EU žmurila i nad time, neophodno je da SLOS bojkotuje rad skupštinskih odbora i plenuma, naravno ne i da neopozivo vraća poslaničke mandate, što SLOS bezobrazno (uz, opet izmišljeno, traženje studenata da se strankama zabrani učešće na izborima) podmeće kao navodni studentski zahtev.

Član 2 Ustava, takođe, kaže da „suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika“, kao i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.

Umesto što se deo „velike opozicije“ (ona što je u Mionici dobila 1,4 odsto naspram liste iza koje su stajali studenti i koja je osvojila 39 odsto glasova!) podsmeva najavama studentskog pokreta da će, od 28. prosinca, zatražiti podršku građana za raspisivanje vanrednih izbora, bilo je za očekivati da će taj zahtev i oni osnažiti, insajderski, iznutra, iz parlamenta kome već daju blanko privid normalnosti.

Eto, Narodna skupština je, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, ovlašćena za raspisivanje referenduma iz nadležnosti odlučivanja Skupštine. Pa, ako najmanje 100.000 birača podnese neki takav zahtev, spiker parlamenta obavezan je da taj zahtev dostavi narodnim poslanicima, Vladi i odboru Narodne skupštine nadležnom za ustavna pitanja.

A tu su i razne mogućnosti narodne inicijative (član 56 istog zakona) kojima građani mogu da predlažu donošenje, izmenu, dopunu ili prestanak važenja Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, i tome slično.

Prošlu kolumnu „Legalizacija i uknjižba Ćacistana pod senkom smokvinog lista“ završio sam sa: „Što bi rekao, poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice – nudio ja vanredne izbore, ali opozicija ne bi, hoće da još dve godine, do kraja punog mandata, ostanu u parlamentu, jer se plaše da većine njih, u sledećem sazivu, tamo više neće biti. Poglavica može privremeno da odloži guščije pero u periku. Ako već parlamentarna oporba neće vanredne parlamentarne izbore, a što bi ih on požurivao i sam sebi političku rupu kopao?!“  

Zato samo “Bogotac” (baš on, znalac i autoritet veći i od roditelja) zna hoće li i kada biti vanrednih izbora. S jedne strane novouspostavljene “antiprevremenoizborne” koalicije stoji Poglavičina neugasla volja za moći nad moćima. Sa druge, neutoljiva žeđ za produžetkom statiranja u parlamentu do decembra 2027. godine, jer ko zna hoće li biti nove šanse.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 22.12.2025)

INTERVJU: Cvijetin Milivojević - Vučić je izgubio podršku u svetu! (18.12.2025)

 

Gost kanala Slavija info bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević. (kanal, podcast „Slavija info“, voditelj Ljubomir Stefanović, 18.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Ui4bz9iBm7Q

Cvijetin Milivojević | PRAVI UGAO

Radio-televizija Vojvodine - EMISIJE

Gost: Cvijetin Milivojević, politikolog

Autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić (media.rtv.rs, Radio-televizija Vojvodine, emisija „Pravi ugao“, 16.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=PjGuNyraCgY&pp=ygUfY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgcHJhdmkgdWdhbw%3D%3D

Vučić, premijer: Scenario ostanka na vlasti i posle Expo-a izazvao bi erupciju narodnog besa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na panelu “Evropska konkurentnost u fragmentiranom geopolitičkom okruženju” u organizaciji Globseca, na pitanje da li može da se kandiduje za premijera odgovorio da je to moguće.

Vučić je ponovio da se Ustav neće menjati kako bi on ponovo mogao da se kandiduje za funkciju predsednika države, ali je ovaj put prvi put naveo uslove pod kojim bi ponovo bio premijer. On je poručio da je za to je potrebna podrška javnosti kao i njegoav odluka da prihvati da se kandiduje za tu funkciju, što, kako je rekao, nije lako ni sa jedne strane.

Analitičar Cvijetin Milivojević je ranije ove godine, komentarišući mogućnost raspisivanja vanrednih izbora, kazao da je u opticaju i scenario, u kom ne bi bili raspisani vanredni parlamentarni, već vanredni predsednički izbori. On je naveo da bi ovakva odluka mogla da unese konfuziju među studente i opoziciju, budući da bi se u tom slučaju birao predsednik.

Milivojević je objasnio da postoje dva moguća scenarija u vezi s predsedničkim izborima. Prvi je da kandidat kojeg Vučić predloži u ime SNS-a pobedi na izborima, a drugi scenario je da taj kandidat izgubi, ali da novi predsednik nema stvarna ovlašćenja, već obavlja uglavnom ceremonijalnu funkciju, kako je definisano i Ustavom.

U tom slučaju, Vučić može da postane premijer u sadašnjem sazivu parlamenta, što je, kako je tada objasnio Milivojević, u skladu sa zakonom i Ustavom. Time ponovo dobija izvršna ovlašćenja, jer vlada, prema Ustavu, vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Milivojević je poručio da je to jedan od načina za učvršćivanje vlasti, dok se izbori mogu odložiti sve do kraja mandata Skupštine, odnosno decembra 2027. godine, posle EKSPO-a.

Ivan Lakićević sa Instituta za filozofiju i društevnu teoriju kaže da s obzirom na trenutna politička dešavanja, odnosno veliku popularnost studentskog pokreta, Vučić verovatno procenjuje da bi mu referendum o promeni ustava, kako bi mogao da obezbedi sebi još jedan mandat, verovatno bio preveliki zalogaj.

– Vidimo da on poslednjih meseci okleva da raspiše izbore, što ranije nije bio slučaj. Sada pominje maj ili decembar, ali pitanje je koliko će tome ostati dosledan – navodi.

Lakićević zaključuje da upravo is tog razloga ima smisla da se “ne zaleće” u referendum i da se samo prebaci na premijersko mesto, jer na kraju krajeva moć leži u Vučićevim rukama, na kojoj god funkciji da se on nađe.

Analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da Vučić formalno nema ustavna ili zakonska ograničenja da ponovo postane premijer posle isteka predsedničkog mandata ili eventualnog njegovog skraćivanja, ali da zato ima ogromne političke prepreke za realizaciju takve načelne mogućnosti.

– Sve ukazuje da je danas značajna većina građana Srbije protiv SNS vladajućeg kartela i njegovog lidera. Druga strana medalje je to što je nemali deo populacije koja ne podržava vlast i dalje pasivan, a deo onih koji su se aktivno digli protiv nje pre godinu dana, izgubili su nešto od borbene energije. Međutim, potencijalna izborna mega prevara SNS bloka, kakogod se on zvao, koja bi jedino mogla da bude osnov za trasiranje puta za Vučićev povratak u premijersku fotelju, izazvala bi pravu erupciju narodnog besa – objašnjava, dodajući da i oni koji su sad pasivni a za promene su, polaze od toga da se ovako ili onako primiče kraj vladavine opskurnog režima.

Anđelković ističe da Vučić pokušajem nasilne revitalizacije i nestankom nade da će stvari nekako da se na iole prihvatljiv način razreše 2027. godine, pasivno građanstvo bi bilo gurnuto u aktivnu sferu a one već sada angažovane protiv vladajuće garniture, potpun bi bilo radikalizovano.

On navodi da bi pod takvim okolnostima Vučiću moglo da se desi ono što se dogodilo jermenskom lideru Seržu Sargsjanu 2018. godine, koji je posle deset godina predsedničkog posla odlučio da preuzme premijersku funkciju, što preko noći dovelo do tako masovnih i kontinuiranih protesta da su se i strukture sile paralisale i povukle, zbog čega je Sargsjan morao da podnese ostavku.

– Kao što je drski pokušaj istrošene vlasti u Jermeniji pre skoro pa deset godina doveo do konsolidacije podeljenih oponenata režima te jačanja protesnog naboja građanstva, to bi se sigurno desilo i u Srbiji ako Aleksandar Vučić pokuša da nađe novi format za svoju spin diktatorsku vlast. Da on i sam to zna vidi se po tome što pomahnitalim zaduživanjem Srbije pokušava da sa svojim kartelom izvuče što brže koliko je to moguće veći profit, pa onda, verovatno, pokuša da napusti opustošenu zemlju. Onim što sada radi pre priprema teren za to nego za svoje premijerskog ustoličenje – zaljučuje naš sagovornik.

Balša Božović, predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, kaže da je Vučić već godinama, sistematskom zloupotrebom ustavnog okvira i potpunom kontrolom institucija, prigrabio svu vlast u zemlji, te da iako formalno zauzima funkciju predsednik Republike, on de facto obavlja i ulogu premijera, dok Vlada deluje kao produžena ruka predsedništva.

On ocenjuje da u takvom kontekstu, njegova najava da je „moguće“ da će se kandidovati za premijera nije stvar promene funkcije, već signal nove faze političke destabilizacije koju namerno proizvodi.

– Ta izjava otvara prostor za ulazak Srbije u još jedan period institucionalne krize. Vučić upravlja krizom kao metodom političkog opstanka. Cilj je da sam definiše tempo i uslove svog budućeg silaska sa vlasti, tako da taj proces dočeka u relativno povoljnijoj poziciji, da kao dovoljno jak da sebi i najbližem okruženju zaštitu od procesuiranja za dela za koja će se teretiti. Zbog toga ubrzano razgrađuje sistem, posebno pravosuđe, postavlja lojaliste na sve važne pozicije i slabi svaki mehanizam institucionalne kontrole, kako bi konsolidacija države nakon njegovog odlaska trajala decenijama. Ta vremenska distanca je jedini okvir u kojem on i njegovi saradnici mogu računati na izbegavanje odgovornosti – objašnjava Božović.

U takvoj situaciji, prema njegovim rečima, jedini realan način da Srbija opstane jeste formiranje širokog, koordinisanog fronta protiv aktuelnog režima, koji mora uključiti sve relevantne društvene aktere – političke organizacije, civilno društvo, akademsku javnost, studentske pokrete, sindikate i lokalne inicijative i mora funkcionisati na nivou koordinacije koji do sada nije postojao.

– Studentski pokret je obavljao važnu ulogu, ali više nije dovoljan, a protok vremena će samo umanjivati njegov kapacitet da samostalno nosi teret otpora. Neophodno je da svi opozicioni akteri spuste tenzije, napuste međusobne optužbe i razgovaraju o zajedničkoj strategiji – ističe naš sagovornik.

Božović napominje da je dijalog jedini put ka stvaranju širokog i stabilnog fronta koji može obezbediti mirnu tranziciju vlasti i sprečiti dalje urušavanje institucija sistema. U suprotnom, kako zaključuje, proces smene vlasti Aleksandra Vučića, koji bi mogao da se dogodi u naredne dve godine, može biti veštački produžen na mnogo duži period uz ogromnu štetu po društvo, vladavinu prava i demokratiju u Srbiji. (www.danas.rs, Danas, Lena Stevanović, 11.12.2025)

Prelistavanje štampe sa Cvijetinom Milivojevićem i Vladimirom Vuletićem | Euronews jutro

Naslovne strane dnevne štampe komentarišu politički analitičar Cvijetin Milivojević i Vladimir Vuletić, sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (TV Euronews Srbija, euronews.rs, emisija „Euronews jutro“, 10.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=3Vx9iWYz0d8

Željko u ringu, NIS na ivici | U reketu sa Teškim centrom

Šta se dešava kad Partizan više nije sportski klub nego poligon moći? Zašto odlazak Željka Obradovića postaje politička priča, a ne samo sportska? I kako se sve preslikava na NIS - energetsku kompaniju koja može da povuče celu ekonomiju u recesiju?

U petoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, Nenad Zorić razgovara sa Nenadom Gujaničićem i Cvijetinom Milivojevićem o tri sudbinske tačke Srbije 2025/2026:

raspad sistema u Partizanu i pitanje da li je Obradovićev odlazak jedini način da klub preživi;

NIS kao geopolitička detonatorska kapisla - šta poruka Moskve znači za Beograd, i koliko je Srbija blizu ekonomske krize;

institucije koje faktički više ne postoje - od “Ćacimistana” u centru Beograda, do parlamenta koji radi kao kulisa.

Ovo je epizoda o državi u kojoj se sport, energetika i politika slivaju u jednu istu priču: nedostatak institucija, koncentracija moći i ekonomski model koji puca na svim tačkama.

Ključne teme:

NIS kao poruka Moskve Vučiću

Kako politika koristi Partizan i Željka Obradovića

Sport kao instrument vlasti

Kriza ruskog kapitala i pad vrednosti NIS-a

Kako politička kontrola određuje rezultate

Zašto opozicija ne razume trenutak

Šta znači gubitak poverenja investitora

Da li je Srbija pred ciklusom ekonomske krize?

(podcast “Albatros News”, emisija “U reketu sa Teškim centrom”, voditelj Nenad Zorić, 5.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=RnTC6nTUPX0

Krstić i Cvijetin u žestokoj raspravi u studiju Blica uživo: SNS ili studenti - ko ima veću podršku?

(www.blic.rs, Blic TV, emisija „Blic uživo“, voditeljka Ivana Mastilović – Jasnić, 4. 12. 2025)

https://www.youtube.com/watch?v=TU0HQiRaI9w

Politički opstanak veća briga od vlasti: Opozicija pokazuje znake života, sledi li ukrupnjavanje

Flert opozicije i studentskog pokreta propao je na samom početku. Opozicija je ipak, kao dosadan zaljubljeni muškarac, uporno pokušavala kako na suptilne, tako i na nametljive načine, da zainteresuje mlade buntovne ljude da ih uzmu u razmatranje. Kada se na kraju ispostavilo da od te veze neće biti ništa, opozicija je rešila da učini ono što joj je jedino preostalo - da se posveti samoj sebi. Ako ćemo pravo - ne bi bilo ni pošteno da se opozicija šlepa uz studentski pokret, kada već deceniju i po nisu uspeli da mobilišu ni približno ljudi koliko je omladini pošlo za rukom za svega nekoliko meseci.

Ne može da škodi

Pokret za preokret, sa samo jedinim istaknutim članom - Jankom Veselinovićem, najavio je ujedinjenje sa Strankom slobode i pravde Dragana Đilasa. Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana potpisali su memorandum o strateškoj saradnji. Prvi koraci u predizbornom ujedinjavanju ili ukrupnjavanju su, dakle, napravljeni.

Koliko će to opoziciji pomoći u vremenu kada će većina glasača sa sentimentom protiv vlasti biti zagledana u takozvanu „studentsku listu“ - nećemo znati dok se birališta ne zatvore. Nije da je opoziciji preostalo mnogo opcija. Alternativa je da ne izađu na izbore, što bi za pojedine stranke značilo samoukidanje. A niko ne ulazi u poduhvat pravljenja stranke da bi je dobrovoljno osudio na odumiranje.

Bilo je i ranije ukrupnjavanja opozicije. Ko se još seća „Saveza za Srbiju“, koji su poredili sa opozicionim koalicijama iz devedesetih. Na kraju, umesto da tako objedinjeni izađu na izbore, doneli su odluku da izbore bojkotuju. Usledila je odluka o rasformiranju, bez da je ostvaren ikakav rezultat, ako izuzmemo organizaciju nekoliko manjih protesta. Potom su se - ponovo ne svi - okupili u „Srbiju protiv nasilja“ i osvojili 65 poslaničkih mandata, ali su se odmah po sedanju u poslaničke klupe razjedinili.

Danas imamo deo opozicionih partija koji učestvuje u radu Skupštine, te frakciju koja bojkotuje rad parlamenta. Postoje stranke koje, za sada stidljivo, govore da će ići na predstojeće izbore i one, poput DS-a, koje poručuju da će podržati studente. Tako je više od jedne decenije jedina konstanta, ma koliko se reči „opozicija“ i „ukrupnjavanje“ stavljale u istu rečenicu, ostala razdvajanje radi sitnih mimoilaženja i krupnih sujeta.

Sada „tradicionalnoj“ opozicija zaista preti nestanak sa političke scene. Prete da ih potope oni koje su godinu dana unazad podržavali. Ako se opozicija ujedini, ovoga puta to neće biti samo borba za vlast, već i za goli opstanak u srpskoj političkoj čaršiji.

Fali identifikacija

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić kaže za NIN da se među analitičarima provlači teza koja govori da postoje neka istraživanja koja nisu najdostupnija javnosti, a koja kažu da glasači u Srbiji vole ukrupnjavanje opozicije. On pojašnjava da kada se pogleda literatura o izborima i o tome kako se glasači opredeljuju, istraživanja u svetu pokazuju da ako je opozicija fragmentirana, dakle ako je veća ponuda biračima - to ne znači veću izlaznost.

„Jednostavno, nema teorijskog osnova da će neko značajno ukrupnjavanje dovesti do veće izlaznosti. Čak imate situaciju, recimo, da je 2012. godine bila veća izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora nego u drugom. Upravo je ta manja izlaznost, plus beli listići, dovela do toga da Srpska napredna stranka, odnosno Tomislav Nikolić tada pobedi“, podseća Vranić.

Prema njegovim rečima, ono što birači vole jeste identifikacija - da se lako identifikuju sa nekom ličnošću i nekim politikama. Vranić navodi primer da je, ako se vratimo u 2012. godinu, više ljudi tada u Beogradu glasalo za Dragana Đilasa, nego što je glasalo za Borisa Tadića, što je takođe bio jedan od problema Demokratske stranke.

„Dok, recimo, SNS nema taj problem - na svakom nivou se glasa za Aleksandra Vučića. Bez obzira što, u stvari, ne glasate za Vučića. Dakle, ono što birači vole jeste jasna, jednodimenzionalna identifikacija. Kod studenata to je politika - prosto, nemate lidera“, ukazuje Vranić.

On podseća da se poslednji put opozicija značajno ujedinila u koaliciju „Srbija protiv nasilja“, ali napominje da treba voditi računa o vrlo specifičnom kontekstu: prvo smo imali strašnu tragediju u „Ribnikaru“, koja je onda indukovala proteste koji su prerasli u političke. Vranić pojašnjava da smo kao rezultat tih protesta i pritisaka na SNS da raspiše vanredne izbore dobili koaliciju.

„Kako su se izbori završili, tako se opozicija u parlamentu fragmentisala kao da smo, u stvari, glasali za pojedinačne stranke - nije bilo neke veće razlike. I sada, naravno, birači koji to prate, a oni koji izlaze na izbore jesu informisani - meni deluje da je u ovom trenutku njima sasvim svejedno hoće li opozicija izaći ukrupnjeno ili fragmentisano“, ocenjuje Vranić.

Međutim, dodaje naš sagovornik, ono što može da bude korisno za opoziciju, to nisu velika ukrupnjavanja, već „mini-koalicije“, gde se slične stranke grupišu u ideološki slične koalicije.

„Onda imamo vrlo jasnu građansku opciju, to su Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana, imamo socijal-demokratsku opciju, što su Stranka slobode i pravde i Pokret za preokret. Ja bih podsetio da je Zajedno ušla u Demokratsku stranku i to je opet neka leva opcija... Naravno, videćemo šta će se desiti sa desnicom“, objašnjava Vranić.

Problemi sa sluhom

Sagovornik NIN-a skreće pažnju da smo imali pozitivne primere da opozicija može da se koordiniše. Podseća da je bilo i pokušaja glasanja o poverenju Vladi, još pre pada nadstrešnice, kada je opozicija uspela da sakupi više od šezdeset potpisa. Takođe, Vranić predočava da je bilo koordinacije i oko biračkog spiska i REM-a, što je ipak uspelo da natera SNS da popusti u nekim stvarima.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za NIN da, u ovom trenutku, jedino što zanima takozvani „antivučićevski“ politički pol u Srbiji jesu vanredni parlamentarni izbori. Po njegovim rečima, glavni akter na delu političke scene u Srbiji kontra vladajućoj koaliciji je, kako ga naziva, „studentsko-narodni pokret“.

„Ja pretpostavljam da bi pravilo nekog političkog fer-pleja značilo da ovi manji akteri na političkoj sceni, a među njima su i neke od tih stranaka - za neke sam čuo, za neke nisam - osluškuju šta u ovom trenutku traži većina birača koja bi glasala protiv vlasti. Ja sam čuo dva glasa: jedan glas je osnovni glas koji ide od 5. maja - ‚tražimo vanredne parlamentarne izbore‘. Pre toga imamo glas koji ide od 1. novembra prošle godine - da se u slučaju tragedije sa nadstrešnicom otkriju svi krivci, nalogodavci i tako dalje. To su dva zahteva koja su, kao što možete primetiti, zahtevi većinske Srbije“, poručuje Milivojević.

On smatra da je uloga tih stranaka, među kojima su i one parlamentarne, da saslušaju glas građana sa ulica, pogotovo što je dobar deo tih građana na izborima 2023. godine glasao upravo za tu opoziciju. Milivojević ukazuje na to da mu je malo čudno da upravo te stranke „kao da ne čuju dobro“ i uporno nastavljaju da kontriraju većinskom glasu građana Srbije.

„Upravo oni faktički daju alibi Aleksandru Vučiću da ne raspisuje izbore. A što bi čovek raspisivao izbore ako dve trećine opozicije učestvuje u radu parlamenta, u radu plenarnih sednica, skupštinskih odbora... Ne smeta im da svakoga dana ‚viziraju pasoše‘ i overavaju na ‚čekpointima‘ na ulazu u ‚nezavisnu državu Ćacistan‘ - to je ona država što se graniči sa Srbijom sa svih strana i koja je u ovom trenutku svoje granice proširila, ako ste bili skoro tamo, do glavnog ulaza u Narodnu skupštinu. Tamo su ti poslednji šatori“, navodi Milivojević.

Prema njegovoj oceni, mi još nismo došli do teme ukrupnjavanja opozicije. Milivojević smatra da je tema da opozicija sasluša i shvati da građani hoće nešto što deo te opozicije neće. On ocenjuje da se očigledno deo opozicije slaže sa predsednikom Vučićem i smatra da ovaj skupštinski saziv treba da opstane još pune dve godine, do kraja 2027. - jer tada padaju redovni izbori. (NIN, nin.co.rs, Miloš Miljković, 26.11.2025)

Празнични попусти на књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (599 дин)

и 6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 900 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити лично у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.

Cvijetin Milivojević: Vučić ne sme da ode u Novi Sad, SNS tamo nema političko uporište

 

U razgovoru za emisiju „Marker“, politikolog Cvjetin Milivojević komentariše aktuelnu političku krizu u Srbiji, posebno u kontekstu dešavanja u Novom Sadu i odnosu vlasti prema zahtevima studentskog pokreta. Milivojević ocenjuje da Srpska napredna stranka više nema političko uporište u Novom Sadu i da predsednik Aleksandar Vučić izbegava odlazak u grad jer vlast nije ispunila prvi zahtev studenata – nezavisnu istragu i utvrđivanje odgovornosti za tragediju u kojoj je stradalo 16 ljudi.

On ističe da studenti nisu imali političke ambicije, već su tražili osnovno funkcionisanje institucija. Pošto je vlast odbila taj građanski zahtev, usledio je drugi — raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je, prema Milivojeviću, vlast takođe ignorisala. Dodaje da se sada o izborima gotovo i ne govori, dok kriza eskalira.

Milivojević kritikuje deo parlamentarne opozicije koju naziva „smokvin list vlasti“, tvrdeći da učestvuje u fingiranju institucionalnih procesa i time održava postojeći sistem. Podseća i na, kako navodi, „školski primer državnog udara“ iz novembra prethodne godine, kada je budžet usvojen mimo procedure, uz ćutanje većine opozicionih poslanika. (TV Insajder, insajder.net, emsiija „Marker“, voditelj Marko Subotić, 27.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=QaFENbPqLoA

ŠTA ZNAČI SAVEZ SNS I SPS U MIONICI I NEGOTINU Vučić poručio Dačiću: "Ne brini, sve ti je osigurano!" Da li je ovo PROBA koalicije za republičke izbore?

Stari znanci i decenijski partneri u Nemanjinoj 11, SNS i SPS, nastupiće zajedno na lokalnim izborima u Mionici i Negotinu 30. novembra. Šta ovakav aranžman donosi Srpskoj naprednoj stranci (SNS), a šta Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) i može li to da bude uvertira u prvi zajednički nastup na narednim parlamentarnim izborima? Analitičari kažu da SNS hoće da zacementira biračko telo i spreči rasipanje glasova.

SNS i SPS na izborima 30. novembra zajedno nastupaju u Mionici i Negotinu, a odvojeno u Sečnju.

Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus", kaže za "Blic" da se lokalni izbori razlikuju od parlamentarnih i da se često sklapanju i manje principijelne koalicije.

- SNS ovim savezom dobija ukupno veći rezultat, ili isti. Drugo, homogenizuje telo koje za vlast. SPS smanjuje rizik da ne pređu cenzus, kao što se nedavno desilo u Zaječaru, i obezbeđuje učešće u vlasti nakon izbora - kaže Vladimir Pejić.

"To je vrlo pragmatična logika"

Pejić kaže da bi ga zajednički nastup na narednim parlamentarnim izborima manje iznenadio nego ranije.

- To je pitanje političke strategije. Posle svih izbora su bili zajedno u koaliciji, tako da me sada takav dogovor ne bi toliko iznenadio - kaže Pejić.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, kaže za "Blic" da SNS ima ideju da zacementira glasačko telo i spreči rasipanje glasova.

- To je vrlo pragmatična logika. SNS i Vučiću je važno da ima i promil glasova više od studentske liste i da što više opozicionih stranaka izađe na izbore. Što se tiče SPS, smatram da je to jedan korak ka odumiranju. Podsetio bih da su u Zaječaru bili ispod cenzusa, u gradu koji je jedno od najtvrđih uporišta SPS - kaže Milivojević.

Šta kažu političari?

Na ovaj aranžman nedavno se osvrnuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada se obratio lideru SPS Ivici Dačiću tokom otvaranja fabrike "Muehlbauer" u Staroj Pazovi.

- Probudi se, razbudi se, 'ajde malo živosti unesi! Ne brini za ove lokalne izbore, ideš sa nama, sve ti je osigurano. 'Ajde malo živosti unesi! - rekao je Vučić Dačiću.

Iz SPS negiraju da su koalicije na lokalu posledica njihove političke nemoći i tvrde da je u pitanju nastavak dobre i uspešne saradnje sa republičkog nivoa.

- Na lokalu je prirodno da se stranke dogovaraju, jer su zajednički interesi građana važniji od stranačkih razlika. SNS je trenutno najjača politička snaga u zemlji i logično je da se na lokalu ona pita, ali i da uvažava partnere sa kojima deli odgovornost - rekao je nedavno za "Danas" Novica Tončev, potpredsednik GO SPS i ministar bez portfelja.

Istorijat izborne saradnje SNS i SPS

SNS i SPS su nastupali zajedno povremeno na lokalu i na lokalnim izborima u Beogradu 2. juna 2024. godine.

Tada je predsednik SPS Ivica Dačić izrazio zadovoljstvo "što su svi uspeli da se izdignu iznad uskostranačkih interesa i što su napravili zajedničku listu".

Miloš Vučević, predsednik SNS, zahvalio se "koalicionim partnerima na spremnosti da se svako fokusira na zajedničke ciljeve i što je svako odustao od dela stranačkog interesa".

SPS je podržala Aleksandra Vučića kao zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima 2017. i 2022. godine.

Na parlamentarnim izborima SPS je do sada uvek išla samostalno.

(www.blic.rs, Blic, Danijela Luković, 28.11.2025)

Legalizacija i uknjižba Ćacistana pod senkom „smokvinog lista“

„Ana Brnabić je, po nalogu Aleksandra Vučića. izvršila državni udar u Srbiji. Ugasila je parlament, ugasila mogućnost parlamentarne debate, ugasila Skupštinu Srbije.“

Ovo nisam, kao papagaj, 12 meseci, ponavljao samo ja, već se sa mnom, u toj oceni, još 25. novembra prošle godine, složio i moj tadašnji, valjda, sledbenik ing. Prepoštenjak em Žrtva, ali ne Aleksa, a pogotovo ne Milovan ili, u daljem tekstu: „Ja neću da kritikujem AV jer verujem da on ima iskrenu nameru u borbi protiv korupcije“ (skraćeno: ing. JNDKAVJVDOIINUBPK).

Elem, obojica smo tada polazili od pretpostavke da je državni udar iznenadna, protivustavna i, najčešće, nasilna smena cele ili neke od grana vlasti u nekoj zemlji, operacija koju izvodi manja grupa (u našem primeru predsednica parlamenta) unutar postojećeg sistema, poput vojske ili političke frakcije, dakle, iz same vlasti, za razliku od revolucije koju izvode široke narodne mase.

Ali, za činjenicu da je, u međuvremenu, na žalost, odustao od samoga sebe, Inženjer je krivca našao u kandidatima za kandidate za nepostojeću studentsku izbornu listu, u delu opozicije koji ne priznaje njegovu podrazumevajuću supremaciju, pa čak i u meni koji, kao što nikada nisam bio, ni danas nisam čak ni kandidat za kandidata za kandidata za bilo šta. Koji mu, eto, svi redom, rade o njegovoj političkoj glavi, a on, jadan, žrtva. Ako vam zvuči odveć  poznato, bojim se da ste u pravu?

Pošto mi u žiži nije ing. JNDKAVJVDOIINUBPK, za neupućene, koji žele da istraže kako sam i zašto, za Doktora Jankeca, ali ne Languru, i ostale đilasoide, postao „kagebeovac“ i „dokazani Vučićev plaćenik koji ruši opoziciju“, topla preporuka – moja kolumna „Kako sam sistematski uništen od gradonačelnika, komada dva“ (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 28.10.2023).

.   .   .

Zadatak je izvršen, vanredni parlamentarni izbori koje studenti i narod u pobuni traže, više nisu ni „pod razno“ na dnevnom redu – mogla bi Vrhovnom komandantu Nezavisne Države Ćacistan (En-De-Ća) da raportira njegova Smokvin List Opozicija Srbije (skraćeno: SLOS).

Tema više nisu vanredni parlamentarni izbori kao jedini način da se preozbiljna društvena kriza ne izrodi u građanski sukob.

Tema svih tema je da su se narodni poslanici SlOS-a, zamislite, junački borili i, uz pomoć makaza za armaturu i pod vrhovnom komandom jednog penzionisanog načelnika Generalštaba, izborili da oni, sa poslaničkim legitimacijama, mogu da, za razliku od svih ostalih građana Srbije, bez viza, kroz pogranični pojas, Republici Srbiji susednog, Ćacistana, dođu do glavnog ulaza u zdanje Narodne skupštine! Dakle, da – uprkos, skoro pa aklamativnom protivljenju naroda u pobuni, istog onog koji je, pre samo dve godine, i „izglasao“ tu opoziciju – uđu u skupštinsku salu i statiraju kao Poglavičina ikebana za pokazivanje pred strancima.

Mada, hronologija ove briljantne vojnopolitičke operacije pod kodnim imenom „Košava X“ liči na – kucanje na otvorena vrata. Posle prvog „naguravanja“ parapolicije En-De-Ća i srpskih parlamentaraca, Poglavica obećava rešavanje pitanja međusobnih odnosa država na čijem je čelu, dakle nezavisne Srbije i još neovisnijeg Ćacistana, u roku od dva dana. To isto, na sastanku sa poslanicima SMOS-a, obećava i Poglavičina Tajnica, ista ona koja je, pre tačno godinu dana, okupirala i, za lične potrebe Poglavice, suverenim građanima otela najviše ustavotvorno, zakonodavno i predstavničko telo. Sve to, pošto se, neki dan ranije, jedan poslanik SLOS-a, uredno legitimisao graničnom parapolicajcu En-De-Ća i, uz pokazan ausvajs, pobedonosno, ušetao u „najslobodnije mesto u Evropi“, „oazu otpora“ i „Galsko selo Asteriksa i Obeliksa“ koje, postojano kano klisurina, kao suvereni bermudski državni trougao između Starog dvora Obenovića, Novog dvora Karađorđevića i Narodne skupštine, pre nosem poslanika SLOS-a, živi već devet i po meseci.

 

Tako je SLOS svojim (ne)činjenjem legitimisala Ćacistan, više ne kao nadležnost komunalaca i Gradske čistoće lokalne beogradske vlasti, već kao unutrašnje pitanje povrede našeg teritorijalnog integriteta  ili, čak, kao spoljnopolitičko pitanje odnosa Republike Srbije sa susednim državama i paradržavama, poput Ćacistana.

A šta je to još, sve ovo vreme, na polzu Poglavici, svojim učestvovanjem u radu parlamenta pod državnim udarom, legitimisala i šta još, u ovom trenutku, legitimiše SLOS?

Ništa od ovoga što je, od datuma izvođenja državnog udara, usvajala skupštinska većina ne bi imalo bilo kakvu snagu ili legitimitet da se to dešavalo bez učešća 85 poslanika izabranih opozicionim glasovima. Od jednog, pa, evo, i drugog državnog proračuna (da izbegnem onu ružnu englesku, pored ove žive srpske reči), pa nadalje.  

Ne bismo, uz paravan učešće opozicionih poslanika, izmenama zakona dobili vanustavnu instituciju „vrhovnog komandanta“, čime je Oberkomanda legalizovana ne samo u Ćacistanu, nego, eto, i u Republici Srbiji..

Ne bismo, uz sasluženije skupštinske manjine, gledali bahati pokušaj podvođenja Tužilaštva za organizovani kriminal pod nadležnost, Poglavici lojalnog, višeg beogradskog javnog tužioca.

Koliko je samo, za sve to vreme, zakona usvojeno ili izmenjeno, počev od onog performansa sa bakljama i dimnim bombama, s kraja studenog prošle jeseni, do ovog poslednjeg igrokaza, zahvaljujući kojem su se poslanici SPOS-a izborili za priznavanje svojih „diplomatskih pasoša“ na teritoriji En-De-Ća? Koliko „leks specijalisa“?

A koliko je inicijativa iz istog tog SLOS-a odbijeno, jer čak ni prostim uvršćivanjem tih opozicionih predloga u dnevni red vlast nije htela da uzvrati uslugu „konstruktivcima“? Kud će veći šamar za tzv. patriote iz SLOS-a od činjenice da je za njihov Predlog deklaracije (i to samo deklaracije – ne rezolucije!) o genocidu En-De-Ha nad Srbima, Jevrejima i Romima glasalo samo 13 od prisutnih 166 narodnih poslanika?!

Kako li će tek građanisti, evrofanatici iz SLOS-a da objasne svoju „kooperativnost“ i fakat da su, svojim direktnim učešćem, legitimisali i sprdnju od izbora članova Saveta REM-a i Zakon o biračkim spiskovima kome za sreću, fali samo jedno „ali“ – to da će i ovakav, krezub, biti primenjen o „kukovom letu“?

Trpe ljudsko poniženje, naguravaju se sa prostotom, pa, posle svega, ipak – trkom na skupštinski odbor ili plenum, na sednicu koja daje privid prema EU da „demokratske institucije u Srbiji funkcionišu“ i da, što bi kazao Čola, „ne bi’ ja tu ništa mijenj’o“. Oni, kao, hoće, a ovi im, kao, ne daju, da se ufuraju u zgradu parlament pod državnim udarom. Rezultat: još, jedno „pozitivno brojanje“, zeleno štikliranje za Poglavicu pred EU. Ah, da: i gvozdeni „ček point“ za građane (ne i za povlašćene predstavnike SLOS-a) na novouspostavljenom graničnom prelazu!

Pa, sad, kad i jednoj i drugoj frakciji SLOS-a, na dnevni red dođe „autentično tumačenje autentičnog tumačenja“ u vezi sa rušenjem Kasarne 7. puka, zgrade Generalštaba Kraljevine Srbije, pa još i dve Dobrovićeve „vojna zgrade“ pride...?

Do sada su to branili „najvišim“ – prvi, „evropskim“, drugi „nacionalnim“ – interesom.

Jedni su se dosetili da, pazi sad, svoje horsko ćutanje na studentski zahtev od 5. maja (raspisivanje vanrednih paralmentarnih izbora!), brane time što su podneli predlog Ustavnom sudu za utvrđivanje neustavnosti leks specijalisa o Generalštabu. Za one sa slabijim pamćenjem, to je isti onaj U-se-Se koji sam, još u proleće 2013, kada je odbio da se oglasi o Prvom briselskom sporazumu, nazvao Poglavičinim „sestrama karmelićankama“, zavetnicima večne tišine, a koji nas, sve ovo vreme, nije ubedio u suprotno.

Drugi su se, da bi napakostili studentima ili pomogli Poglavici, svejedno – dosetili da pozovu Beograđane da potpišu zahtev, paz’ sad, za raspisivanje vanrednih, ali ne parlamentarnih, već beogradskih izbora!

I, sad pokušajte za zamislite situaciju da je od onoga 25. studenog (oprostite mi i na ovom „nesrpskom“ nazivu meseca, preuzetom iz „Dušanovog zakonika“) prošle jeseni, kada je Poglavičina Tajnica izvršila državni udar, cela opozicija bojkotovala rad nelegalnog i nelegitimnog parlamenta, verujete li i vi kao narodni tribuni iz SLOS-a da ništa ne bi bilo drugačije i da Poglavica ni u tom slučaju ne bi „darovao izbore svome dragom narodu“?

Dopuštam da u SLOS-u nisu ni svesni koliko su nesvesni u svojoj misiji legitimisanja Poglavice. Jedni ga legitimišu pred EU, e da ga - kao što su Ameri, u septembru 2023, pritisnuli i onodanju opoziciju i sveprisutnog Poglavicu da istodobno „požele“ i ekspresno, već u decembru, „dobiju vanredne izbore“ – ovaj put Evropljani ne pritisnu da raspiše izbore. Drugi ga legitimizuju pred njegovim, izrazito nacionalnim i rusofilskim, biračkim telom, dajući mu argumente da je Poglavica, u odnosu na one koji bi da ga ruše, „Srbin na kvadrat“.     

Sve predstava za one sa najjeftinijim ulaznicama.

SLOS-u se javno smeju u lice čak i oni predstavnici režima koji ih, iza kulisa, umilostivljuju da daju kvorum lažnom legitimitetu, paravanu demokratije.

Poglavica ih, iz Mionice, Sečnja i Negotina – gle čuda, opozicija pristaje da izađe i na ove izbore, iako će se, 11. godinu zaredom, na njima pojaviti nešto što se ne zove Es-en-Es, već nešto što će se, protivno Zakonu o sprečavanju korupcije, zvati „AV – za nešto“ -  optužuje da „volu da tuku žene“, da „pucaju u ljude“, da žele da „spaljuju žive naprednjake“. Dakle, isti onaj stvarni Oberkomandant Ne-De-Ća koji je, nepun mesec pre toga, naredio opštu mobilizaciju, čak i trećepozivaca, državljana Ćacistana, za ofanzivu na majku koja je štrajkovala glađu tražeći istinu o smrti svoga deteta. Pa se još i udara u grudi junačke kako je tada, eto, jedva obuzdao svoje Ćacimestance: „Znate li koliko je ljudi i energije angažovano da ih ne jure do Pančevačkog mosta. Bukvalno je 150 ljudi držalo momke da ih ne jure?!“

Poglavičina Tajnica im pripisuje sklonost da „uništavaju šatore onih koji su za normalan život, kojima je dosta terora blokadera, i koji imaju pravo da budu tu, u Ćacistanu“, huška ih da to učine i sa šatorom majke koja je izgubila sina u novosadskoj tragediji i začikava ih da porazmisle i o „kidisanju“ na univerzitete ili „oslobađanju“ zarobljenih fakulteta.

Za to vreme, Najviše Državno Rukovodstvo Srbije i Ćacistana, koje svoju epsku sramotu krije parlamentarnim „smokvinim listom“, „štrika“ kao perpetuum mobile, „sipajući istinu“ 24 sata dnevno. Te: U toku je udar organizovane kriminalne grupu koja upravlja pojedinim tužilaštvima. Te: Samo što nisam „rešio“ NIS. Te: Pobedio sam obojenu revoluciju!

Dočim se SLOS u jednom, više nego očigledno, slaže s njim – ta obojena revolucija se, u stvari, ogleda(la) u zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora!

Jer, da nije tako, koliko juče bi (čitaj: još 5. svibnja) svaki istinski opozicioni poslanik, svaki od njih poimenično, a oko 85 ih je, ako dobro računam, potpisao isti takav zahtev. Kao što su to isto, promptno, po naredbi Kristofera Hila, učinili u rujnu 2023. Neka sam, mada dovoljno star, i dalje naivan, ali ne mogu da verujem da im je preči nalog nekog (makar i američki bio) ambasadora, od zova srpske mladosti i budućnosti.

Što bi rekao, poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice – nudio ja vanredne izbore, ali opozicija ne bi, hoće da još dve godine, do kraja punog mandata, ostanu u parlamentu, jer se plaše da većine njih, u sledećem sazivu, tamo više neće biti.

Zato Poglavica može privremeno da odloži guščije pero u periku. Ako već parlamentarna oporba neće vanredne parlamentarne izbore, a što bi ih on požurivao i sam sebi političku rupu kopao?! (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 27.11.2025)

"AMERIKANCIMA ODGOVARA, NI RUSI NISU NEZADOVOLJNI" Šta će biti sa Dodikom posle izbora na kojima je pobedio Siniša Karan: Moguće je da će na OVU FUNKCIJU?

 Milorad Dodik pored vetra u leđa iz Rusije sada ima podršku i Amerike, ocenjuju analitičari

 "Sarajevo je želelo da izopšti Dodika iz političkog života iako nije shvatilo da je većina Srba za autonomiju Republike Srpske u BiH bez obzira na to da li su za vlast ili opoziciju"

Posle pobede Siniše Karana, kandidata SNSD-a, na prevremenim predsedničkim izborima u Republici Srpskoj, Dodik je delimično izgubio, ali znatno više politički pobedio, ocenjuju analitičari. Kako kažu, najveće razočaranje rezultatima je u političkom Sarajevu pošto je nakon svega Dodik ostao u "političkom sedlu".

Siniša Karan, kojeg je podržao Dodik, ostvario je tesnu pobedu pošto je imao svega dva odsto glasova više nego Branko Blanuša, kandidat SDS-a, a izlaznost birača je bila rekordno niska - 35,78 odsto. Bez obzira na to, Dodik je odmah u noći slavlja poručio Sarajevu i Kristijanu Šmitu da su "hteli da skinu Dodika u nefer procesu, a sada su dobili dva Dodika".

Cvijetin Milivojević, politikolog, kaže za "Blic" da je i pre izbora rekao da se nezavisno od pobednika ništa neće promeniti u Republici Srpskoj i BiH.

- I da je pobedio opozicioni kandidat ustavne ingerencije u Republici Srpskoj su takve da je predsednik vlade moćniji nego predsednik republike. Naravno, Dodik je svojom harizmom bacio sve u senku i svoju političku moć crpi, pre svega, iz funkcije predsednika stranke - navodi Milivojević za "Blic".

"Opozicionom kandidatu se ukazala iznenadna šansa za pobedu"

Kako kaže, rezultati izbora su "barabar".

- Izlaznost je bila loša zbog čega se opozicionom kandidatu ukazala iznenadna šansa da pobedi. Mislim da je opozicija trebalo više da se angažuje da animira birače da izađu na izbore pošto je bilo jasno da su Dodikovi glasači demotivisani jer je Dodik prvo odbacio te izbore da bi ih onda nevoljno prihvatio - analizira Milivojević.

- Zato je sada tačna izjava Dodika posle izbora da su sada dobili dva Dodika koji je postao praktično natpredsednik. S tim što pored njega Republika Srpska ima Karana kao formalno novog predsednika, ali i Anu Trišić Babić koja je i dalje v.d. predsednica jer se očekuje da će biti mnogo žalbi i da će konačni rezultati kasniti. Niko ne žuri da novoizabranog predsednika uvede u palatu - ocenjuje Milivojević.

"Americi ne odgovara da se bilo šta menja, ni Rusi nisu nezadovoljni"

Po njemu ni Americi ne odgovara da se bilo šta menja.

- Tri igrača odlučuju o političkim procesima u BiH. To su Amerika, Rusija i Turska. Ni Rusi nisu nezadovoljni rezultatima izbora - navodi Milivojević.

Kako kaže, svakako postoji razočaranje rezultatima izbora u delu političkog Sarajeva.

- Sarajevo je želelo da izopšti Dodika iz političkog života iako nije shvatilo da je većina Srba za autonomiju Republike Srpske u BiH bez obzira na to da li su za vlast ili opoziciju. Hrvatski predstavnici su se držali po strani u vezi sa ovim izborima, ali sada verovatno očekuju da Dodik natera Sarajevo da Bošnjaci ne biraju hrvatskog člana Predsedništva BiH već da to bude izbor većine Hrvata u BiH - analizira Milivojević.

"Dodik je sada delimični gubitnik i mnogo veći politički pobednik"

Dodaje da svi moraju da shvate da je BiH država tri konstitutivna naroda: Bošnjaka, Srba i Hrvata.

- Svako ko beži od toga, poput Kristijana Šmita, ne želi dobro BiH. Šmit je hteo da Dodika izopšti iz politike tako što je zloupotrebio osećanja dela Bošnjaka, ali je praktično hteo da poništi suverenu volju Srba u BiH. Dodik je sada nakon izbora delimični gubitnik i mnogo veći politički pobednik - ocenjuje Milivojević.

Naš sagovornik misli da će se Dodik do kraja boriti da ostane u politici i pored presude da se šest godina ne bavi javnom funkcijom.

- Ako hoće - može da bude premijer Republike Srpske. Ustavni sud BiH će sigurno ostati pri toj presudi, ali Dodik će se verovatno žaliti Evropskom sudu za ljudska prava koji će ga proglasiti političkim pobednikom jer će se ispostaviti da mu je suđeno za ono što mu je bila obaveza, a to je da potpiše zakone koje je donela skupština u Republici Srpskoj i na to je obavezan Ustavom - navodi Milivojević.

Dodik sada ima podršku i iz Rusije i iz Amerike

Kako kaže, Dodik je i politički pobednik zato što pored vetra u leđa iz Rusije sada ima podršku i Amerike.

- Doveo je Amerikance koji su u tri dana rešili probleme iako je morao da proguta žabu i poništi određene zakone. Bez obzira na to, ostao je u političkom sedlu. Želeo je da o Republici Srpskoj i BiH ne odlučuju nebitni nego Amerika i Rusija - zaključuje Milivojević.

"Redovna pojava u BiH da su svi pobednici"

S druge strane, sociolog Vladimir Vasić smatra da je redovna pojava na političkom terenu BiH scenario po kojem su svi pobedili i niko nije izgubio i razlog za to vidi u političkoj nezrelosti i niskom stepenu političkog razvoja i kod političara i kod građana.

Dokaz za to je, po njemu, najniža izlaznost u istoriji.

- Deluje mi kao da neko ima bipolarni poremećaj u ovom društvu. Ovi kažu crno, ovi kažu belo, ovi kažu pokradeni, ovi nešto slave. I iz godine u godinu slušamo isti narativ. Po meni, kada je netko politički sazreo, mora reći da, pobedio sam. Ili ako je izgubio, da, izgubio sam - ocenio je Vasić. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 25.11.2025)

Vremeplov: “Kako sam sistematski uništavan od idiota” (1): Kako sam postao nepoželjan na RTS-u

RTS 1 - Cvijetin Milivojević, Ognjen Pribićević, Dragomir Anđelković i Marko Blagojević - 12.05.2013.

Tema: Kosovo i Metohija

Radio Televizija Srbije - RTS 1

Gosti - Cvijetin Milivojević, Ognjen Pribićević, Dragomir Anđelković i Marko Blagojević (RTS 1, voditelj Zoran Stanojević, 12.5.2013)

https://www.youtube.com/watch?v=DuqSzJjrTfA&pp=ygUiIGN2aWpldGluIG1pbGl2b2pldmljIE9LTyBydHMgMjAxMg%3D%3D

Kraduckanje je preraslo u sistemsku pljačku | U reketu sa Teškim centrom

 

Šta znače 13 godina sistemske korupcije? Zašto je REM samo kulisa? Kako je država predala samu sebe? I da li Srbija uopšte ima mehanizme da se odbrani od sopstvene vlasti?

U četvrtoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, Nenad Zorić razgovara sa Vanjom Bajović i Cvijetinom Milivojevićem o zarobljenim institucijama, pljački kao državnom modelu, iluziji opozicije i društvu koje je naučeno da trpi.

Ključne teme:

REM kao kulisa režima

Studentski pokret protiv političke apatije

Uloga propagande i zarobljenih medija

Korupcija kao model upravljanja

Kontrola finansijskih tokova

Šta nam govore lokalni izbori

Da li je Srbija postala društvo apatije?

Tajm-kodovi:

00:00 - Uvod: sport, Zvezda i Partizan kao metafora sistema

06:00 - REM, manjine i politička kontrola

15:40 - Propaganda i medijsko zarobljavanje

22:30 - Sistem korupcije i „kradučkanje“ vs. pljačka

31:00 - Uprava za sprečavanje pranja novca – ključ koji niko ne koristi

38:50 - Kako se prodaje država: EXPO, putevi, krediti

46:20 - Opozicija, iluzija i strah od izbora

56:00 - Studenti i razbijanje propagande

1:05:00 - Građanska apatija kao alat vlasti

1:14:30 - Štrajk glađu: granice bespomoćnosti

1:23:00 - Destrukcija institucija i Kosovo

1:32:00 - Zaključak: kako izgleda izlaz iz zarobljenog sistema

(produkcija Albatros News, podcast „U reketu sa Teškim centrom“, razgovarali: Vanja Bajović, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić, 21.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=QSoKdGXGmYM&list=PLPqRWt2L6PfFUlHWJg_xd3R3x_VSD3XPo

Ozbiljan AUTOGOL ili nebitna CRTICA: Koliko će sukobi u banjalučkom SNSD uticati na izborne rezultate u nedjelju

Lider SNSD, Milorad Dodik, ekspresno je juče s mjesta predsjednika Gradskog odbora SNSD u Banjaluci smijenio dosadašnjeg dugogodišnjeg šefa tog odbora, Vladu Đajića.

Osim smjene s čela banjalučkih SNSD-ovaca, Dodik je Đajića razriješio i funkcije direktora UKC Banjaluka, a na njegovo mjesto postavio je Nikolu Šobota, kandidata SNSD za gradonačelnika Banjaluke na prošlim lokalnim izborima.

Povod za Đajićevo „degažiranje“ sa svih značajnijih funkcija u SNSD Banjaluka bili su skandalozni snimci, objavljeni u javnosti, a na kojima se, navodno, jasno vidi kako Đajić „trguje“ s drogom i pregovara s licima koja se, najblaže rečeno, mogu dovesti u vezu s bezbjednosno interesantnim osobama.

– SNSD ne može i neće tolerisati bilo kakvu povezanost s kriminalom, a posebno  ne s narkoticima. Đajić je tim postupkom sam sebe razriješio sa svih funkcija. Naša politika svoje temelje ima u najboljim osobinama našeg naroda i mora to i da ostane – bez izuzetaka – poručio je Dodik na društvenim mrežama nakon objavljivanja skandaloznog snimka u kojem glavnu ulogu igra Vlado Đajić.

Da li će objava navedenog snimka, a zatim i reakcije Milorada Dodika značajnije uticati na rezultate predstojećih izbora za  predsjednika Republike Srpske, pitali smo za mišljenje političke analitičare i dobre poznavaoce ovdašnjih prilika.

Prema riječima političkog analitičara Tanje Topić, u društvima politički zrelih i osviješćenih građana na ispade ovakve vrste bi se istog trena strmoglavo srušio rejting političke stranke.

– Ali, većina naših građana aplaudira, plješće i pada u trans vinovnicima afera. Kao da su nacionalni heroji, a ne neko ko se do guše valja u kriminalu i nezakonitim radnjama – kaže Topićeva za Srpskainfo.

Iako, kako ističe, zna da će ovo uticati na glasače upravo iz razloga koje je navela, Topićeva tvrdi da je “licemjerno u slučaju Đajić glumiti posvećenost zakonima i političkoj odgovornosti”, dok se slučaj Košarac, prema njenim riječima, ignoriše.

Politikolog i vlasnik PR agencije “Pragma” iz Beograda, Cvijetin Milivojević, prije svega, smatra da su predstojeći izbori za novog predsjednika Srpske “apsolutno nevažni”, te da je, prema negovim riječima, nebitno ko će pobijediti u nedjelju.

– Imamo Dodika, koji je pobijedio na prošlim legitimnim izborima, imamo v. d. predsjednicu Republike Srpske po volji Amerikanaca, imamo prave predsjedničke izbore za manje od godinu dana. Zbog ta tri razloga, čak i da pobijedi kandidat opozicije Branko Blanuša on, faktički, ne može ništa da učini jer su njegov manevarski prostor i ovlašćenja jako mala, a apsolutnu vlast i dalje drži Dodikova koalicija i Dodik lično – kaže Milivojević za Srpskainfo.

Da postoji velika želja opozicije da makar u simboličkom smislu nešto promijeni, dodao je on, očekivao bi da se za predsjednika Srpske kandiduje neko mnogo zvučnije ime iz opozicije.

– Na taj način se daje značaj izborima, a ne kao ona: “Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju popadaše”, a jedan junak reče da će se kandidovati sljedeće godine, dok mu drugi odgovaraju da će tako biti ako mu oni to dozvole – kaže Milivojević.

Ako bi predstojeće izbore gledali sa PR stanovišta, ističe on, afera s Vladom Đajićem bila bi “fantastično odrađen krizni PR”.

– Vidjeli smo najbrži mogući period izlaska iz stanja ozbiljne krize. Objelodani se snimak, nezavisno ko je to uradio, a u roku od dva sata čovjek koji je na snimku biva smijenjen s mjesta direktora UKC, postavljen je novi v. d. direktora, a čovjek na snimku biva izbačen sa svih stranačkih funkcija. Dodik slavodobitno, može da poruči kako su se obračunali sa svima koji su na snimku – ističe Milivojević.

To je, dodaje on, odlično odrađen krizni PR, ali to je i onaj, kako ga naziva, Dodikov dokazani osjećaj da povlači prave poteze u iznudici.

– Po tome je Dodik specifičan na ovim prostorima, ne samo u Republici Srpskoj. Isto kao onda, kada je u vrijeme kad su ga svi već prežalili, otišao i napravio dil s Amerikancima. Ne zato što je on mnogo pametan, već zato što vodi diplomatiju u iznudici. Ranije je to radio s Rusima, kada ga je Vučić puštao niz vodu – kaže Milivojević.

To, kako smatra, neće dovesti do nekih drastičnijih promjena u životu Republike Srpske.

– Ljudi su već donijeli odluku za koga će glasati, tako da ovo što se sada dešava apsolutno neće uticati na njihovu odluku – smatra Milivojević. (srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 21.11.2025)

4 LICA SRBIJE | Ko je ovde opozicija?

(KTV Zrenjanin, ktv.rs, bezcenzure.rs, 20.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=kpRkc80hvh4

CVIJETIN MILIVOJEVIĆ: DOKLE VIŠE?! VUČIĆEVA VLAST DRŽI U PRITVORU CELU SRBIJU I SVE GRAĐANE!

Gost emisije „Intervju“ Glasa javnosti Cvijetin Milivojević, politikolog i novinar, objašnjava zašto tvrdi da vlast drži u svojevrsnom pritvoru celu Srbiju i sve građane.

Osvrće se na aktuelnu situaciju u našoj zemlji, otvoreno iznosi stavove o svemu što se dešava, o vlasti na čelu sa Vučićem, opoziciji, studentskom pokretu, štrajku glađu, procesima u vezi sa padom nadstrešnice, korupciji, Kosovu i Metohiji, Generalštabu, ustupcima koje vlast čini stranim „partnerima“...

Upozorava da je leks specijalis o Generalštabu protivpravni i protivdržavni potez, da poništava srpsku istoriju...

Objašnjava zašto tvrdi da je Skupština Srbije pod državnim udarom, a da je „Ćacistan“, kako ga naziva – država u državi.

Kao direktor Agencije za odnose s javnošću, marketing, konsalting i istraživanje tržišta „Pragma“ ocenjuje kakvi bi bili rezultati na eventualnim prevremenim izborima, da li se može verovati istraživanjima rejtinga političkih partija, koliku podršku imaju pojedine opcije. Šta misli o ljudima čija imena su se, kao nezvanična informacija, pojavila na studentskoj listi, kako bi ta lista trebalo da izgleda, da li je svrsishodno i moguće objedinjavanje opozicionih lista...

Za „Intervju“ Glasa javnosti govori i o rešenjima krize i navodi dve moguće opcije.

Ispričao nam je i zbog čega je ostao bez kolumne u „Politici“ i o čemu govori njegova nova knjiga simboličnog naziva „Destrukcija rekonstrukcije“ sa podnaslovom „Poglavica koji je porazio sopstveni narod“... 

Detaljnije o ovim i drugim temama pogledajte u intervjuu sa Cvijetinom Milivojevićem koji smo snimili 17. novembra u studiju Glasa javnosti.

00:00 - 01:21 Tizeri

01:22 - 09:04 Tragovi vode ka vrhu države

09:05 - 11:27 Nema dovoljno solidarnosti prema Dijani

11:28 - 19:39 „Ćacistan“ država u državi

19:40 - 32:04 Skupština Srbije pod državnim udarom       

32:05 - 38:58 Šta kažu istraživanja, koliko im verovati

38:59 - 53:04 Studentska lista

53:05 - 57:38 Lokalni izbori su navlakuša

57:39 - 01:03:34 Izborni uslovi

01:03:35 - 01:10:13 Trgovina Generalštabom, Amerikanci, Rusi, Francuzi, Kinezi

01:10:14 - 01:21:59 Korupcija; „Obojena revolucija“ i zvučni top

01:22:00 - 01:27:29 „Destrukcija rekonstrukcije“ i vučje vreme

01:27:30 - 01:36:54 Vučić odustao od Kosova i Metohije

01:36:55 - 01:52:57 Dve opcije

01:52:58 - 01:57:39 Protest je ispit

(glasjavnosti.rs, podcast i portal, voditeljka Suzana Mitić, 19.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=KM1m8fXZTtU