4 LICA SRBIJE | PRELAZNA VLADA

(www.bezcenzure.rs, www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, “Bez censure” - zvanični youtube kanal, 14.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=wt897AXeaIA&pp=ygUNNCBsaWNhIHNyYmlqZQ%3D%3D

INTERVJU: Cvijetin Milivojević – Režim je ušao u terminalnu fazu i više nema povratka!

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i društvene izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 11.4.2025. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (podcast – youtube kanal „Balkan info“, 14.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=75-9b1HAKRQ&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Vlada za poneti, ali pazite – ima i rok trajanja

U Skupštinu Srbije juče je stigao predlog za sastav nove Vlade, na čijem će čelu biti profesor Đuro Macut. Od najvažnijih informacija treba izdvojiti da su socijalisti tu sa četiri resora, da je desetak ministara ostalo bez mesta za stolom u Nemanjinoj 11, a da su na velika vrata ušli politički analitičar Dejan Vuk Stanković kao ministar prosvete i Boris Bratina kao ministar informisanja i telekomunikacija. Inače, reč je o čoveku koji je svojevremeno palio zastavu Evropske unije, a za Paradu ponosa govorio da je “procesija bolesnika”. Prema oceni sagovornika Nove, ovo će biti vlada kratkog daha, sa samo jednim ciljem - da radikalnim merama uguši studentske blokade i proteste.

Na spisku koji je potpisao mandatar Đuro Macut nalazi se ukupno 30 imena, a ovaj predlog će verovatno biti usvojen na današnjoj sednici Skupštine koja je zakazana za 10 sati. Najveće iznenađenje među predloženim ministrima svakako je Dejan Vuk Stanković, koji će preuzeti funkciju ministra prosvete od Slavice Đukić Dejanović.

Od novih imena tu su Sara Pavkov kao nova ministarka za zašitu životne sredine, za ministra pravde predložen je Nenad Vujić, a za ministarku državne uprave i lokalne samouprave potpredsednica SPS Snežana Paunović.

Nemanja Starović predlog je za ministra za evropske integracije, prof. dr. Dragan Glamočić za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok na mesto ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dolazi Aleksandra Sofronijević.

Uočljivo je i ime Borisa Bratine, koji je pik Đura Macuta za ministra informisanja i telekomunikacija. Inače poznat je po tome što je svojevremeno palio zastavu EU.

Interesantan je i spisak onih koji su ispali iz sastava tima u Nemanjinoj 11.

Pored pomenute Slavice Đukić Dejanović, u Vladi nije bilo mesta ni za bivšeg premijera Miloša Vučevića, višegodišnju ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović, potpredsednika Aleksandra Vulina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandra Martinovića, kao ni dugogodišnje ministarke pravde Maje Popović.

Iz Vlade je „ispao“ i Tomislav Žigmanov, koji je u prethodnom mandatu bio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a proslavio se po tome što je uporno ćutao, čak i kad su njegovi sunarodnici nedavno proterivani iz Srbije.

Na spisku koji je potpisao Đuro Macut nema ni bivše ministarke za evropske integracije Tanje Miščević, Jelene Begović koja je bila zadužena za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, kao ni bivšeg ministra informisanja i telekomunikacija Dejana Ristića.

Politikolog Cvijetin Milivojević za Novu kaže da ovoj Vladi daje rok od najviše šest meseci.

Vučić prelazi na radikalniji nivo

“Biram da verujem Ivici Dačiću, kao najiskusnijem političaru u vlasti. Kad je Dačić suspendovao Branka Rružića na funkcijama u SPS na šest meseci, znači da je procenio da će toliko da traje nova Vlada”, navodi Milivojević.

Govoreći o svojim prvim utiscima kaže da je jasno da ovo nije nikakva ekspertska, već politička vlada, a da je Aleksandar Vučić javnosti poslao poruku da niti vidi niti čuje bunt na ulici, te da planira da pređe na radikalniji nivo.

“Vučić je ovim jasno poručio da planira da na jedan radikalniji, brži i nepopularan način završi studentsku i građansku pobunu. To je koncept ove vlade, da se završi s blokadama i protestima”, navodi Milivojević i dodaje:

“Po mom mišljenju, imamo reprizu nekadašnjeg ulaska JUL u vlast. Sredinom devedesetih godina JUL je ušao u vlast sa socijalistima, a da nikad do tad nisu učestvovali na izborima. Isti je slučaj i sa ovim novoformiranim Pokretom za blanko podršku Aleksandru Vučiću. Ukupno četvorica osnivača Vučićevog pokreta našli su se u novoj Vladi. Tu su pre svega budući premijer Đuro Macut, a zatim i ministri Bela Balint, Boris Bratina i Demo Beriša. Dakle, Vučićev pokret baš kao svojevremeno JUL, postaje parazit vlasti. JUL je uzrastao onda na leđima SPS, a na kraju doveo do pada Slobodana Miloševića”.

Komentarišući izbor novih ministara, pre svega Dejana Vuka Stankovića i Borisa Bratine, Milivojević kaže:

“Istovremeno imam osećaj ponosa i pomalo straha. Ja sam, naime, 1996. i 1997. bio odgovorni urednik lista “Demokratija”. Tad je jedan od novinara tu bio Dragan J. Vučićević, dok je na sportskoj rubrici radio Dejan Vuk Stanković. Zato kažem da imam dozu straha, jer on ima vrlo radikalne ideje o tome kako treba rešiti studentske proteste. Što se Bratine tiče, on je posle Vuka Stankovića moj drugi omiljeni sagovorik u emisijama na provladinim medijima. On je jedini političar iz vlasti, koji je na moja uporna insistiranja da kaže od čega bane Srbiju, ovi iz Vučićevog pokreta, konkretno odgovorio – Nemačka”, zaključuje Milivojević.

Sastav nove vlade, komentarisao je juče i glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm. Prema njegovim rečima, ova vlada je u krizi praktično od prvog dana, dok još nije ni formirana.

“Radiće kako im se kaže”

„Ovo može biti i vlada u ostavci, ili neka nova vlada, ali uvek je u krizi. Od njih niko nema nikakvih očekivanja. Ima jedan čovek, a to je Aleksandar Vučić i on očekuje da će raditi sve isto što i prethodne vlade. Iluzorno je očekivati bilo kakav iskorak od ove vlade“, rekao je Švarm za N1.

“Ovo je standardna Vučićeva vlada, sa ministrima koji prvo na televiziji kažu: Hvala predsedniku Vučiću“, kaže Švarm.

Komentarišući to što je iz Vlade “ispao“ Aleksandar Vulin, a ostao Bratislav Gašić, Švarm kaže:

„Vulin je bio ministar samo da bi ispalo da Vučić ne popušta ni pred kim, pa ni pred Amerikancima, jer je Vulin i na pretprethodnoj poziciji dospeo na listu američkih ličnih sankcija. Mislim da je to prestalo da bude bitno, pa je i Vulin ispao iz kombinacije“, kaže Švarm i zaključuje:

“Ovo je vlada ljudi koji su bili voljni da uđu u vladu, a mnogi nisu. Radiće sve kako im se kaže. Na važnim mestima su i dalje ljudi od Vučićevog poverenja, kao što su Siniša Mali i Bratislav Gašić. Gašić stoji u SNS dosta solidno u SNS i dalje, jer se mnogim ljudima zadužio“. (www.nova.rs, portal i novine “Nova”, Jelena Jelovac, 14.4.2025)

„Ministri iz stranke koja još ne postoji, liči na novi JUL“: Nesvakidašnja analiza Cvijetina Milivojevića o novoj Vladi Srbije: „Macut je pijun, Stanković radikalan, a Starović dolazi iz resora tragedije“

Politički analitičar Cvijetin Milivojević u razgovoru za Nedeljnik napominje da mu ovakvo postavljanje vlade i biranje ministara iz „stranke“ koja još uvek ne postoji, liči na nekadašnje biranje ministara iz JUL-a Mire Marković.

„JUL Mire Marković  je postao vladajuća stranka a da nije izašao na izbore. Koristio je  snagu SPS-a, a sad tu „Blanko stranku“ koristi SNS.“, poredi Milivojević.

Da podsetimo, Jugoslovenska levica je najveći deo svog postojanja bila je jedna od najuticajnijih stranaka u Srbiji. Imala je uticajne ministre i direktore javnih preduzeća.

Sve to je nestalo posle 5. oktobra, kada je JUL izgubio prostorije, finansijere, velike prijatelje i funkcionere, poput vlasnika Pinka Željka Mitrovića, ali je sudbinu stranke, ipak, zapečatilo saznanje da nijedan funkcioner nije bio spreman da u njoj ostane.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić, izjavila je da je za sutra u 10 sati zakazano zasedanje o novoj Vladi. Poslanicima Skupštine Srbije dostavljen je predlog o izboru nove Vlade Srbije, a među njima se kao nova imena, između ostalih, pominju Dejan Vuk Stanković za ministra prosvete, Nenad Vujić za ministra pravde.

„MACUT JE PIJUN“

Kandidat za mesto premijera je mandatar, endokrinolog Đuro Macut. Za njega Milivojević smatra da jeste profesionalac, ali da postoji mogućnost da je samo pijun i da je on neko ko će biti iskorišćen.

„Nema šta da se kaže, on jeste ekspert, ali je i on član stranke koja podržava Aleksandra Vučića, tako da je i to meni upitno. Slično kao onda kada je Ana Brnabić došla na mesto premijera. I za nju se govorilo da je vanstranački ekspert, a da će Dačić biti politički premijer.“, ističe Milivojević.

DEJAN VUK STANKOVIĆ JE RADIKALAN

„Dejan Vuk Stanković je nekada pratio NBA ligu u dnevnom listu Demokratija, negde  ’96. i ’97. godine. Njegovi stavovi su jasni, vrlo radikalni i kritički prema studentskim protestima. Koliko sam ja razumeo ovakvu odluku, mora se radikalnije sve ovo rešiti, po svaku cenu omogućiti nastavak školske godine.“ , rekao je za Nedeljnik politički analitičar Cvijetin Milivojević.

„STAROVIĆ IZ RESORA TRAGEDIJE“

„Što se tiče Nemanje Starovića, predloženog za ministra evropske integracije umesto Tanje Mišćević, zanimljivo je to da je on bio ministar u resoru tragedije. Moguće da je tražio promenu iz moralnih razloga.“, rekao je Milivojević.

Podsetimo, požar u staračkom domu u Velikom Borku, dogodio se 20. januara 2025. godine u beogradskoj opštini Barajevo. U požaru je život igubilo 11 korisnika doma, a povređeno je četvoro.

„Sada na njegovo mesto dolazi Milica Stamenkovski, nekadašnja ministarka bez portfelja.“, dodaje Milivojević.

„ŠTA REĆI ZA BRATINU“

Umesto Dejana Ristića, na mesto ministra informisanja i telekomunikacija predložen je Boris Bratina.

„On jeste profesor u Kosovskoj Mitrovici, ali je i jedan od 11 osnivača „stranke“ za blanko podršku Aleksandru Vučiću. Blanko jer još nemaju nemaju naziv. Šta reći za njega?“, kaže Milivojević.

„NEĆEMO SE DRŽATI USTAVA KAO PIJANI PLOTA“

Treba pomenuti i promenu pozicije ministra pravde. Smenjena je Maja Popović a za ministra pravde je predložen Nenad Vujić. Podsetimo, nju je lično predsednik kritikovao na sednicama vlade kojima je prisustvovao.

„Ovakve stvari su pitanje legaliteta i legitimiteta. Evo, Aleksandar Vučić je kririkovao bivšu ministarku pravde Maju Popović zbog toga što, kako on kaže, nije zaustavljala „nasilje“ na ulicama, misleći na studentske proteste. Pritom, sve to je radio na sednicama koje je on sazivao, a kao predsednik države on nije imao pravo na to. On je time prekršio Ustav. I Tito je svojevremeno govorio:“ Ne morate se držati ustava kao pijan plota“, moguće je da se time vode.“, kaže Milivojević. (www.nedeljnik.rs, Milica Levajac, 14.4.2025)

Da li ćemo imati „većinski ekspertsku vladu“ ili „vladu Aleksandra Vučića“?

Profesor dr Đuro Macut ima rok do 18. aprila da predloži sastav buduće vlade, kada ističe zakonski rok za izbor kabineta u Skupštini Srbije. Aktuelni mandatar ne dolazi sa političke scene, ali je blizak vladajućoj stranci. Pred decembarske izbore podržao je listu koja je nosila ime Aleksandra Vučića, jedan je od osnivača Pokreta za narod i državu, nedavno je govorio na mitingu predsednika države u Jagodini i posetio je „studente koji žele da uče“ u Pionirskom parku. To jasno svrstavanje na jednu stranu, samo je jedan od razloga zbog kojih politikolog Dušan Spasojević i analitičar Cvijetin Milivojević ne očekuju da će ovaj priznati endokrinolog imati autonomiju u radu. Dok analitičari bliski vlasti najavljuju da bi Macut mogao da predvodi „većinski ekspertsku vladu“, Spasojević kaže da je svejedno ko su ministri u vladama SNS-a, a Milivojević ocenjuje da će to biti „vlada Aleksandra Vučića“ bez obzira da li će u njoj biti samoprozvanih ili stvarnih eksperata.

Nekoliko vlada od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine imalo je u svom sastavu nestranačke eksperte. Najviše ih je bilo na pozicijama ministara finansija i privrede, poput Lazara Krstića, Saše Radulovića i Dušana Vujovića. Neki su napustili ministarske funkcije zbog neslaganja sa Vučićem, drugi su odlazili zbog ličnih razloga.

Lekarka Danica Grujičić je svoju stručnost i ime stavila na listu SNS-a za parlamentarne izbore 2022, pa nakon toga došla na funkciju ministarke zdravlja. Ona nije postala članica vladajuće stranke, ali je to učinila njena koleginica  Darija Kisić, godinu nakon što je kao ekspertkinja iz Kriznog štaba za suzbijanje epidemije kovida došla na čelo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Međutim, jedini predsednik Vlade Srbije koji nije imao partijsku knjižicu bila je Ana Brnabić. U Vladu je dovedena kao nestranački “stručnjak” 2016. godine, kada je na funkciji ministarke državne uprave i lokalne samouprave zamenila Kori Udovički, takođe nestranačku ličnost.

Za premijerku je izabrana u junu 2017. godine. Obrazlažući prethodno svoj predlog da Brnabić bude mandatarka za sastav nove Vlade, predsednik Vučić tada je rekao: „Smatram da Ana Brnabić poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade“.

Međutim njen status nestranačkog „stručnjaka“ nije dugo potrajao, jer je u oktobru 2019. ušla u Srpsku naprednu stranku. Nakon toga bila je premijerka u još dva mandata.

„Rekla sam 2014, 2015, 2016. godine da ne verujem i nisam naročito verovala u stranke. Ja verujem u jedan određen sistem vrednosti, pre svega u upornost, rad, veru i ljubav prema zemlji. To sam sve videla u SNS“, izjavila je svojevremeno Brnabić.

Tokom tri mandata u javnosti je bila percipirana kao „fikus premijerka“, odnosno kao neko ko je samo formalno na toj funkciji dok predsednik Vučić odlučuje o svemu. U vreme korone saznali smo da ga zove „šefe“, od Brnabić smo čuli da „nema boljeg učitelja na svetu od Aleksandra Vučića“, te da nema problem da je ljudi zovu „i fikusom“ sve dok „Srbija napreduje“.

Predsednik države za nju danas kaže: „Ana je čudo. Ana je najvažniji član danas Srpske napredne stranke možda“.

Novi mandatar je „plod oktroisane volje Vučića“

Politikolog Cvijetin Milivojević podseća da je Brnabić prvi put predložena za premijerku uz obrazloženje predsednika Srbije da je ona ekspert koji će voditi ekspertski deo vlade, dok će Ivica Dačić voditi politički deo vlade.

„Posle tri njena mandata građani nisu saznali za šta je ona ekspert“, kaže Milivojević za Istinomer, ocenjujući da se Brnabić jedino „dokazala kao ekspert za partijsku propagandu SNS-a“.

Za razliku od nje, prema njegovim rečima, mandatar Đuro Macut ima nesporno čistu stručnu biografiju, ali se „nikada nije oprobao nigde“, niti je bilo ko ikada glasao za njega, „čak ni na izborima za mesnu zajednicu“.

 „Nema veze što ste vi ekspert ako se vama ne dozvoli sloboda da ono što je vaša ekspertiza primenite u praksi. To neće biti dozvoljeno, jer je faktički od izbora samog mandatara sve plod političke volje Aleksandra Vučića.“

Milivojević naglašava da dr Macut nije nadstranačka ličnost, već da je član i osnivač „pokreta za blanko podršku Aleksandru Vučiću“, te da njegova politička budućnost i budućnost njegove vlade zavise „isključivo od Vučićeve lične volje Vučića, jer je on oktroisan od strane Aleksandra Vučića“.

„Macut ne može da pokrene društveni dijalog“

Ni politikolog Dušan Spasojević ne očekuje da će budući premijer autonomno donositi odluke jer je, kako objašnjava, reč o politički potpuno perifernoj ličnosti koja nema nikakvog političkog i upravljačkog iskustva. To će ga, objašnjava, staviti u podređen položaj prema politički važnijim ministrima, naročito prema Aleksandru Vučiću i Milošu Vučeviću.

Komentarišući prognoze analitičara bliskih vlasti da bi Macut mogao da formira većinski ekspertsku Vladu, Spasojević kaže da ti bi to mogla bude jedna vrsta reakcije vlasti, koja bi mogla da posluži kao argument u borbi protiv blokada i protesta.

„Suštinski oni ne mogu biti ekspertska vlada u punom značenju te reči zato što to podrazumeva da je to vlada koja ipak postavlja svoj program koliko toliko autonomno od parlamentarne većine i vlada na osnovu svoje ekspertize i stručnosti. Ekspertiza gospodina Macuta nema nikakve veze sa politikom, pa onda ni sa ključnim problemima ovog društva, tako da on i ne može biti adekvatan mandatar ekspertske vlade.“

Dok predsednik Vučić očekuje da će Macut „mnogo pomoći“ smirivanju tenzija u društvu, a Vučević da „može da uspostavi i preko neophodan društveni dijalog“, naš sagovornik napominje da bi takva osoba morala da dođe iz iole neutralnog polja da bi imala takav kapacitet.

„Đuro Macut se već vrlo jasno definisao, jer je jedna od retkih stvari koja je poznata javnosti njegova poseta ‘Ćacilendu’ i njegovo jasno svrstavanje na jednu stranu. Ako su hteli da nađu nekoga ko bi možda mogao da pokrene neki dijalog, morali su da nađu nekoga ko se do sada o svemu tome nije izjašnjavao ili nekoga ko bi makar formalno bio neutralniji“, kaže Spasojević. (www.istinomer.rs, portal Mihaela Šljukić, 13.4.2025)

MARKER SPECIJAL: Studenti u Novom Pazaru, biciklisti ka Strazburu, u Beogradu sabor "Ne damo Srbiju"

Dve Srbije - jedna zemlja, jedno društvo - dve stvarnosti, dva dana - više skupova i mnogo pitanja. Specijalni program Insajder televizije u petak od 19h i subotu od 15 časova donosi sve najvažnije informacije, reporterska uključenja iz Novog Pazara, Beograda, i studentskog puta do Strazbura, kao i analizu društveno-političke krize sa brojnim relevantnim gostima. Sve o svemu - pouzdano i odgovorno.

MARKER SPECIJAL: Novi Pazar, Beograd i studentski put ka Strazburu (subota, 12. april)

Cvijetin Milivojević: između 03h 54’ 50’’ i 05h 42’ 35’’

(www.insajder.net, TV Insajder, “Marker specijal”, voditeljka Senka Vlatković Odavić i Milena Babić, 12.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=iruu8f7EXQg&pp=ygUJaW5zYWpkZXIg

Cvijetin Milivojević o zahtevima predsednika Vučića: Pokušaj da sebe predstavi kao žrtvu

Politikolog Cvijetin Milivojević, govoreći o zahtevima koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo na skupu "Ne damo Srbiju" u Beogradu, izjavio je reč o strategiji predsednika Vučića da sebe predstavi kao "žrtvu". "To je strategija da na sebe navuče haljinu žrtve. Vučić se ponaša kao lider opozicije i ispostavlja u ime svoje stranke ispostavlja zahteve nekakvoj tamo vlasti", rekao je Milivojević.  

Cvijetin Milivojević o zahtevima predsednika Vučića: Pokušaj da sebe predstavi kao žrtvu

(www.insajder.net, TV Insajder, voditeljka Senka Vlatković Odavić, 12.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=76JoABrbZ0c

                            KOLEKCIJA ZIMA - PROLEĆE  '24/25 Design by Maša Milivojević
 

Milivojević za Insajder: Izbor Macuta - pokušaj kupovine vremena

Izbor Đura Macuta za mandatara je pokušaj kupovine vremena, a da se ne izađe u susret zahtevima koji nisu više samo zahtevi studenata već naroda, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević. Gost Insajder televizije ističe da nije problem to što on nema političku karijeru, kao i da njegova profesionalna biografija jeste čista, i dodaje da “konačno imamo stručnjaka koji nema sumnjivu diplomu” i koji je u svojoj oblasti ekspert. Ipak, Milivojević ocenjuje i da je reč o političkom potezu vlasti i da će nova vlada, ukoliko bude formirana, biti politička, a ne ekspertska.

“To je veliki pomak, recimo, u odnosu na bivšeg eksperta na čelu vlade, gospođu Brnabić, koja je utrošila tri mandata, a nije ubedila građane za šta je ona to bila ekspert. Nju je takođe predsednik Vučić najavio kao eksperta i nestranačku ličnost. Ona je završila sada kao partijski ekspert za partijsku propagandu. Međutim, uz dužno poštovanje tako čistoj biografiji profesora Macuta, to je više nego jasno da je reč o pokušaju da se kupi nešto malo vremena, a da se ne izađe u susret zahtevima koji nisu više samo zahtevi studenata, to je zahtev jedne narodne bune”, pojašnjava Milivojević gostujući u emisiji Marker.

Milivojević je dodao da misli da je to pokušaj da se čista biografija profesora Macuta “iskoristi kao otirač”, da se, kako kaže, premosti ono što je osnovni zahtev studenata - vraćanje vlasti, kako je objasnio, pre svega vraćanje vlasti oličene u predsedniku Republike, na ustavna podešavanja.

“Imamo jedan ozbiljan problem sada. Bez obzira na sadašnji saziv Skupštine, jer vladajuća većina ima dve trećine poslanika, U matematičkom smislu nije problem izabrati vladu na čelu sa profesorom Macutom, ali je u pravnom smislu reči izuzetno problem. Mi imamo 25. novembra stanje državnog udara u Narodnoj skupštini, jer je predsednica Narodne skupštine, bivša premijerka, faktički poništila, uzurpirala, otela prava i ovlašćenja institucije koje se zove Narodna skupština, a koja, kao što znate, najviše zakonodavno i predstavničko telo u ovoj zemlji. Prema tome, bilo kakav izbor profesora Macuta za mandatara, odnosno njegovog kabineta i ustoličenja u Vladu, je problematičan. I biće problematičan i retroaktivan. Čak i ako to uspe na jedan kraći rok”, izjavio je za Insajder Milivojević. (www.insajder.net, TV Insajder, emisija „Marker“, voditelj Branko Veselinović, 7.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=HxaceYBtqTI&pp=ygUkaW5zYWpkZXIgbWFya2VyIGN2aWpldGluIG1pbGl2b2pldmlj

Očekivanja vs realnost: Hoće li srpski korijeni Marka Brnovića promijeniti američku politiku prema Srbiji i Srpskoj

Očekivanja od njegovog dolaska su visoka, a među srpskim političarima je stvorena gotovo euforična atmosfera, prvenstveno zbog Brnovićevih srpskih korijena što izaziva nadu da bi njegov odnos prema Srbiji, Republici Srpskoj i srpskim interesima mogao biti drugačiji u odnosu na bivše diplomate iz SAD.

U Srbiji se dolazak Brnovića doživljava kao potencijalna šansa za jačanje odnosa između dvije zemlje.

Mnogi političari vjeruju da bi Brnović mogao postati ključni posrednik u približavanju srpskih interesa američkoj administraciji, što bi dovelo do unapređenja političkog dijaloga i boljeg razumijevanja između Beograda i Vašingtona.

S druge strane vlast u Republici Srpskoj Brnovićev dolazak vidi kao neku vrstu slamke spasa.

Postoji velika nada da bi Brnović mogao igrati ključnu ulogu u izgradnji boljih odnosa između Republike Srpske i međunarodne zajednice.

Srpski političari vjeruju da bi Brnović mogao postati važan posrednik u promovisanju interesa Republike Srpske na globalnoj sceni, koristeći svoj diplomatski uticaj u Vašingtonu kako bi olakšao bolji položaj Srba u BiH.

Očekivanja su visoka, ali pitanje kako će se razvijati Brnovićeva uloga zavisiće od mnogih faktora, uključujući i širu političku situaciju u regionu i međunarodne pritiske.

Kao diplomata, on će biti pod pritiskom da prati politiku koju vodi američka vlada, koja, iako se povremeno prilagođava, ima jasne ciljeve u vezi sa Balkanom, koji nisu nužno u skladu sa svim željama srpskih vlasti.

Njegova sposobnost da iznese argumente iz srpske perspektive mogla bi donijeti određene koristi, ali moraće da se uklopi u širu američku strategiju.

Ima li se vlast Srpske čemu nadati i šta novo donosi dolazak Brnovića pitali smo političke analitičare iz Srbije i Srpske.

Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević ne dijeli euforiju po pitanju dolaska Marka Brnovića.

Ističe da je iz ugla Republike Srpske mnogo bitnije ko dolazi za ambasadora SAD u BiH.

Milivojević podsjeća da se ranije za tu poziciju pominjala Olga Ravasi.

– Bilo bi više efekta od njenog izbora ambasadora u BiH nego od izbora Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji. Zašto to kažem? Da, Mark Brnović jeste porijeklom sa ovih prostora i održava kontakte sa srpskom zajednicom, ali on je rođen u Americi i ne treba očekivati od tih ljudi da naglašavaju svoje nacionalno porijeklo s obzirom na to da dolaze da predstavljaju SAD i američke interese, a ne svoje – naglašava Milivojević.

On dodaje da većina američkih ambasadora, osim što su dobri vojnici svoje države, dobar dio njih su i lobisti.

Milivojević ističe da ne zna Brnovićev bekgraund, ali da je svjestan da, osim političara, i većina građana Srbije smatra da će njegov dolazak biti pozitivan za Srbe.

– Da li vjerujem u to, pa nešto baš ne vjerujem – ističe Milivojević za Srpskainfo.

On kaže da nova američka administracija ne šalje neke prijateljske signale prema Srbiji, ali ni neprijateljske, što je dovoljno.

Milivojević ističe da nije siguran da Mark Brnović može da učini nešto posebno drugačije u odnosu na zvaničnu američku politiku.

– Ni bivši ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil nije nešto specijalno radio protiv Republike Srpske, niti je radio na promociji Kristijana Šmita. Više je na njegovoj promociji indirektno radila vlast Aleksandra Vučića, pa i sam patrijarh srpski, koji su ga primali u zvanične posjete titulisali ga kao legitimnog predstavnika OHR – navodi Milivojević.

Politička analitičarka Tanja Topić ističe da se Srbi raduju svim ambasadorima ili visokim međunarodnim zvaničnicima koji imaju srpsko porijeklo.

– To nikako nije garancija da će politika te države iz tog razloga biti blagonaklona prema državi domaćinu. Ona nije još jasno potcrtana iz Amerike kad je riječ o ovom prostoru, što govori o tome da region nije u fokusu SAD – kaže Topićeva za Srpskainfo.

Dodaje da bez obzira na očekivanja, nadanja, simpatije, povezanost kroz porijeklo, Mark Brnović će sprovoditi politiku zemlje iz koje dolazi.

– Dakle, ti odnosi se određuju u Trampovom kabinetu – naglašava Topićeva. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 8.4.2025)

NOVA VLADA DO VELIKOG PETKA - Mandatar nove Vlade Srbije je Đuro Macut | JUTRO NA BLIC

Emisija: Jutro na BLIC

Termin emitovanja: Radnim danima, 07:00

Voditelji: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

Tema: Analiza jutra

Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog i Dejan Vuk Stanković, analitičar i profesor Učiteljskog fakulteta. (www.blic.rs, Blic TV, emisija „Jutro na BLIC“, 7.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Z8pXE1QbxCo&pp=ygUNanV0cm8gbmEgYmxpYw%3D%3D

Kad neće niko drugi, Đuro će: Vučić izborom novog mandatara samo kupuje vreme. Maksimum šest meseci

Mesecima se priča o tome da bi izlazak iz petomesečne krize u kojoj se Srbija nalazi mogla biti Vlada sačinjena od eksperata, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uhvatio ovaj talas i u nedelju uveče teatralno saopštio da će novi mandatar biti profesor Đuro Macut, ekspert iz oblasti endokrinologije i nestranačka ličnost. Jedini problem u tome je to što je Macut vrlo politički obojen, te je tako jedan od osnivača Vučićevog novog Pokreta za narod i državu, govorio na njegovom mitingu u Jagodini, a nedavno je bio i u obilasku onih koje vlast naziva studentima koji žele da uče, a koji su gotovo dva meseca smešteni u Pionirskom parku. Mišljenje sagovornika Nove je da je Macut poslužio samo da kupi vreme Vučiću, da njegova Vlada neće trajati duže od pola godine i da će iz te priče izaći kao upotrebljena i bačena krpa.

Nedeljama se spekuliše u javnosti ko će se u ovako tenzičnoj atmosferi prihvatiti toga da bude mandatar nove Vlade. Spominjala su se razna imena, između ostalih i Branko Milanović, Desko Nikitović i Ivan Trifunović iz Pupin Iinicijative. Milanović je, inače, vodeći svetski ekonomista za pitanja globalne nejednakosti, koji živi i predaje u Njujorku, dok je Desko NIkitović izvršni predsednik East Point Metals.

Nekoliko dana pre nego što će Aleksandar Vučić saopštiti ime mandatara, do javnosti je došla vest da se pregovara i sa Zoranom Jankovićem, gradonačelnikom Ljubljane. To je na kraju u nedelju uveče potvrdio i sam Vučić.

Na posletku i nakon očigledno mnogo negativnih odgovora, izbor je pao na profesora Đura Macuta.

 “Smatram da profesor doktor Đuro Macut poseduje profesionalne i lične kvalitete, posvećenost i stručnost za obavljanje funkcije predsednika vlade, a uverio me je da može da obezbedi izbor vlade”, kazao je Vučić i dodao:

“Jedan izuzetno hrabar čovek, veoma miran, smiren, tolerantan, trpeljiv, strpljiv i verovatno najveći stručnjak iz oblasti endokrinologije od Beča do Istanbula. Na ponos državi Srbiji što ćemo takvog čoveka posle Blagoja Neškovića. On je bio poslednji lekar predsednik vlade od 1945. do 1948. godine. Prvi put ćemo imati lekara na čelu vlade, pa kad ima Evropa i Evropska komisija i jednog pedijatra na čelu svoje vlade, verujem da će Srbija postići velike uspehe i ovo je čovek razgovora.

Međutim, čovek koji bi trebalo da omogući prevazilaženje krize u Srbiji kao nestranačka ličnost i profesionalac, već je duboko zagazio u politiku.

Naime, Macut je jedan od osnivača Vučićevog sveže registrovanog pokreta, a govorio je i na nedavnom mitingu u Jagodini. Tad je rekao da se u Srbiji u poslednjih nekoliko godina desio značajan uzlet zdravstvenog sistema u Srbiji i da je to bila jedna od vizija predsednika Aleksandra Vučića.

Išao je i u Pionirski park da da podršku “studentima koji žele da uče”.

“Drago mi je da vas vidim ovde i hteo bih da mi kažete kakvi su vaši utisci? Кako se snalazite, da li imate podršku? Кada planirate da se vratite na fakultet da počnemo da radimo zajedno i da imamo predavanja na onim mestima na kojima treba da imate. Mislim da je to osnova ove vaše poruke da se svi trebamo vratiti na poslove koje radimo”, više je nego jasna tadašnja Macutova poruka.

“Iz ovoga će Macut izaći kao krpa”

Govoreći o mandataru nove Vlade Srbije, politikolog Cvijetin Milivojević kaže:

 “Moja prva asocijacija je šteta za endokrinologiju, šteta za Srbiju. Iza imena ovog čoveka Aleksandar Vučić je sakrio svoju nespremnost da poštuje Ustav, zakone i institucije ove države. Umesto da napravi taj prvi korak i da se u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu obavi valjana istraga, on je preuzeo rukovođenje tom istragom, prihvatio je produženo stanje državnog udara koji je u Skupštini izazvala predsednica parlamenta Ana Brnabić i sad izborom ovog čoveka koji je stručnjak u svojoj oblasti, praktično kupuje vreme”, kaže Milivojević za Novu.

Smatra da će ovo biti Vlada kratkog daha.

“Žao mi je što je Macut tako nešto prihvatio, jer će njegov mandat biti vrlo kratak. Ako neko dobro zna koliko će trajati, to je najiskusniji političar u vlasti – Ivica Dačić, koji je Branka Ružića suspendovao sa svih funkcija u stranci na šest meseci. Toliko će verovatno trajati i ova Vlada. Macut će iz te priče izaći kao krpa, upotrebljena i bačena. Baš kao što se desilo i bivšem gradonačelniku Beograda Zoranu Radoičiću i bivšoj ministarki zdravlja Danici Grujičić, koji su inače vrsni stručnjaci u svojim oblastima. Pored toga, on je ime tog vrsnog stručnjaka stavio u korelaciju sa izrazima poput zločinci, teroristi, teror manjine, rulja, ubice, lopovi, kriminalci, rušitelji države… Sve je to prvo izgovorio čovek koji je predsednik države, a zatim saopštio da će Đuro Macut biti mandatar”, navodi Milivojević.

Na pitanje šta je Macuta moglo naterati da prihvati ovu ulogu u ovako kritičnom trenutku, Milivojević odgovara:

“To je pitanje za njega, ali ono što mogu da kažem je da ne mora da znači da je čovek politički promišljen ako je stručnjak za oblast kojom se bavi.

Niko nije hteo vruć krompir

Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać smatra da izbor Đura Macuta za mandatara nove Vlade pokazuje dve stvari.

 “Prva je da je očigledno da Aleksandar Vučić nije mogao da nađe nikog zvučnijeg. Iako su se tu spominjali neki privrednici, predstavnici akademske zajednice, stručnjaci iz dijaspore… Očigledno niko nije hteo da se prihvati ovog vrućeg krompira, jer shvataju da za njihove reference nije dobro nikakvo povezivanje sa režimom u Srbiji. Drug stvar je da je izborom Macuta Vučić pokazao da neće gurati prst u oko javnosti i da će pokušati da se sakrije iza neke jake, nestranačke ličnosti. Ovo “jake” nismo uspeli da dobijemo, a jasno je i da nije nepolitička ličnost, već neko ko je u dosluhu s Vučićem. Dakle, ovo je lutkarska predstava”, navodi on za Novu.

Govoreći o tome koliki može biti domet Vlade s Macutom na čelu, Bursać kaže – dok ne prođe kriza.

“Dok SNS ne bude siguran da može da se vrati na svoje pozicije, a tad bismo mogli imati rekonstrukciju ili nove izbore. Međutim, ja uopšte nisam siguran da će ova kriza tako lako proći. Čak iako SNS uspe da se iskobelja, vrlo su ranjivi i padu skloni. S brojnim aferama, nepoverenjem u društvu, idejom kako se na vlast može sprovoditi pritisak, građanima koji su oslobođeni i mladima koji su se uključili. Pored toga, a ne manje važno, ovom režimu je trajno narušen legitimitet, na unutrašnjem, ali i na spoljašnjem planu. Imidž Aleksandar Vučića je sve lošiji”, zaključuje Bursać. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 7.4.2025)

Žestoka rasprava oko novog mandatara: Dr Macut čovek za politiku ili kupovinu vremena?

Objava imena mandatara za sastav nove vlade otvorila je brojna pitanja. Prvo na listi jeste hoće li se stupanjem dr Đura Macuta na funkciju rešiti društveno-politička kriza u zemlji. Šta će se sve naći u njegovom ekspozeu i koji su ključni zadaci pred njim? O tome su za Unu govorili urednik najstarijeg dnevnog lista "Politike" Bojan Bilbija i politički analitičar Cvijetin Milojević. (www.unatv.una.rs, TV Una, emisija “Podne”, voditeljka Marijana Tabaković, 7.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=2DLWoHxG2zg&pp=ygUGdW5hIHR2

Vučić pada, studenti pobeđuju, a SPS?

Dačićeva partija se uveliko sprema za odstupnicu, a slučaj Ružića možda otkriva i tačan datum promene

Unutar Socijalističke partije Srbije nastavlja se prava mala drama u trenutku kada se naša zemlja suočava sa najvećom političkom krizom od dolaska njihovih koalicionih partnera Srpske napredne stranke na vlast. Tako posle informacija o navodnom besu socijalista koji ključa zbog stava SNS prema njima, izjava člana ove stranke Branka Ružića, sada svedočimo njegovoj suspenziji sa stranačkih funkcija, ali i objavljivanju snimka sa sastanka socijalista na kom se čuje kako Ružić predlaže da njihova stranka u javnim nastupima ne napada studentski pokret jer bi oni na nekim budućim izborima mogli da uzmu od 15 do 20 odsto glasova. Sagovornik Nove nema dilemu - po sredi je nastavak pravljenja odstupnice u slučaju da se SNS i Aleksandar Vučić ne izbore sa višemesečnom krizom.

U jeku najvećih studentskih i građanskih protesta u novijoj istoriji Srbije postalo je jasno da se „nešto“ dešava u Socijalističkoj partiji Srbije.

Branko Ružić, dugogodišnji funkcioner socijalista i ministar u nekoliko vlada, poslednjih nedelja imao je više „političkih iskakanja“ u odnosu na zvanične stavove vladajuće koalicije.

Dao je intervju za televiziju N1, a poznato je da u vladajućoj koaliciji postoji neformalna zabrana funkcionerima da se pojavljuju na toj televiziji. Ružić je tada najavio da će šetati Beogradom u subotu, 15. marta na velikom protestu koji su organizovali studenti, što je i uradio.

Zatim je kamp u Pionirskom parku, u kom su bile pristalice vlasti nazvao rijalitijem, a izneo je i niz kritikama na račun Aleksandra Vučića i načina na koji je prekinuo Dačićevo obraćanje novinarima nakon incidenta sa povređenim policajcem kod RTS-a.

Ružić je takođe ocenio da bi, „kada bi bilo dovoljno mudrosti, idući mandatar trebalo da bude neko sa autonomijom u odnosu na onoga ko mu daje mandat, odnosno na predsednika države Aleksandra Vučića“.

U nastavku ove naizgled drame u bezbroj činova, Socijalistička partija Srbije suspendovala je Branka Ružića, potpredsednika te stranke i člana Izvršnog odbora, na šest meseci sa svih funkcija u stranci.

Ružić je, kako saznaje Nova, suspendovan u skladu sa članom 5 statuta stranke, a kojim se propisuje da član stranke čije je mišljenje preglasano na organima stranke, ne može to mišljenje u javnosti propagirati kao zvaničan stav stranke, a, takođe, o odlukama organa stranke čiji su članovi se ne može javno polemisati.

Nakon toga, prorežimski tabloid Informer objavio je snimak sa sednice GO SPS-a, na kome se može čuti da je Branko Ružić predlagao da njihova stranka u javnim nastupima ne napada studentski pokret, uz ocenu da nije pametno „da napadaju ili osuđuju (studente u blokadi), jer bi oni na nekim budućim izborima mogli da uzmu od 15 do 20 odsto glasova“.

„Mislim da treba da pozovemo na povratak i u škole i na fakultete, na dijalog svih društvenih aktera, na deeskalaciju. I ne mislim da je sada pametno da mi etiketiramo, napadamo studente ili osuđujemo. Znači, da se nađe neka formulacija koja ih neće… Što bismo okretali taj korpus ljudi koji su novi glasači koji mogu sutra, ako se politički angažuju, da uzmu, ne znam, 15-20 posto. Daj da štrbnemo i od njih nešto. Ako smo pametni… Ako nismo, okej…I ja se izvinjavam, moram da idem“, rekao je Branko Ružić.

U reakciji na objavljeni snimak, sveže suspendovanI potpredsednik socijalista Branko Ružić smatra da je to šokantno, pošto je u pitanju partija koja traje 35 godina, a čiji je predsednik ujedno i ministar policije. Rekao je i da je termin „štrbnuti“ koristio žargonski.

Komentarišući aktuelna dešavanja u Socijalističkoj partiji Srbije, politikolog Cvijetin Milivojević kaže za “Novu” da ova stranka pravi neku vrstu odstupnice za slučaj da procene da je Vučić politička prošlost.

„Već sam ranije rekao da SPS sigurno neće ulaziti u avanturu izlaska iz vlasti dok ne bude siguran da je Vučićev, najvažniji deo vlasti – prošlost“ – kaže on.

Sagovornik “Nove” osvrnuo se i na suspendovanje Ružića sa svih stranačkih funkcija u SPS na šest meseci, rekavši da je to možda „proročka vizija Dačića, da otprilike da rok od šest meseci ovoj vlasti“.

„Kao što ste primetili, Ružić nije smenjen sa funkcija, nego mu je zabranjen javni nastup u narednih šest meseci i predstavljanje kao funkcionera stranke. Tako sam ja shvatio tu odluku“, kaže Milivojević.

Komentarišući snimak na kom se čuje šta Ružić govori na sednici GO SPS, Milivojević kaže da je to logično.

„SPS razmišlja o tome da će u jednom trenutku doći do varijante da će faktički moći da kokretira sa mogućnošću prelaska na drugu stranu. Ta druga strana ne mora da bude sadašnja politička opozicija, to u međuvremenu može da se artikuliše kao strana nastala iz studentsko-građanskog pokreta. SPS pokazuje želju da bude spreman za tu eventualnost“ – kaže Milivojević.

Dodaje da SPS razmatra opciju u kojoj bi ostao partner SNS do daljeg, ali bi i odbio da izigrava električnog zeca i da po nalogu vladajuće stranke napada studente.

„To nije samo SPS. Dobar deo vladajuće koalicije ili mudro ćuti, ili izlazi sa nekim izjavama u kojima podržava studentske proteste. Od onih koji su bespogovorno spremni da u Vučićevo ime pljuju po studentima, tu se zapravo pojavljuje samo Vulin. To ne čine drugi, pa ni SPS, kao najveći partner“ – kaže Milivojević. (www.nova.rs, portal i list „Nova“, Andrija Lazarević, 7.4.2025)

Studenti teroristi? A šta ste onda TI, tvoji mediji, ANALitičari i kapuljaši!? Cvijetin Milivojević

Gost naše najnovije emisije bio je politikolog Cvijetin Milivojević .

Preporučujemo vam da pogledate najnoviji intervju o zemeni teza ko je terorista u Srbiji.

Autor i voditelj Vuk Rosandić. (podcast - youtube kanal X 33, 4.4.2025)

 https://www.youtube.com/watch?v=hDZr_aoS4tE&pp=ygUEeCAzMw%3D%3D

"Bosti se s rogatim" Kakve su posljedice sukoba političkog vrha Srpske sa Zapadom

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijer Radovan Višković i predsjednik Narodne skupštine Srpske Nenad Stevandić, u “paketu” su dospjeli na “crnu listu” Njemačke i Austrije, koje su im uvele sankcije i zabranile ulazak u te zemlje.

Takođe, u javnosti su se pojavile informacije da bi uskoro sankcije protiv političkog vrha Republike Srpske trebalo da uvedu i Francuska i Švedska, a zatim i brojne druge države članice EU.

Podsjećamo, sankcije protiv Milorada Dodika na Zapadu prve su uvele SAD još u januaru 2017. godine. U tadašnjem obrazloženju navedeno je da Dodik “ometa Dejtonski mirovni sporazum i predstavlja značajnu prijetnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH”.

Pod američkim sankcijama od septembra 2018. nalazi se i visoki funkcioner SNSD Nikola Špirić, za koga je navedeno da “postoje kredibilne informacije da je umiješan u značajnu korupciju”.

Od jula 2023. na “crnoj listi” OFAC nalaze se i Željka Cvijanović, Radovan Višković, Nenad Stevandić i Miloš Bukejlović. Obrazloženje je bilo da su odgovorni za “podsticanje donošenja zakona o Narodnoj skupštini Republike Srpske kojima se odluke Ustavnog suda BiH proglašavaju neprimjenjivim u RS”, kao i za “opstrukciju Dejtonskog sporazuma”.

Na listi sankcionisanih proteklih godina, takođe, dospjeli su Igor i Gorica Dodik, djeca aktuelnog predsjednika Srpske, zatim lider SP Petar Đokić, Savo Cvijetinović, Savo Krunić, Branislav Okuka, Jelena Pajić Baštinac, Srebrenka Golić, Duško Perović, Alen Šeranić, Dragan Stanković. Navedeni se terete da su ili podrivali Dejtonski sporazum ili da su predstavljali “podršku koruptivnoj mreži” Milorada Dodika.

Na “crnoj listi” SAD našli su se i predsjednik Ustavnog suda Republike Srpske, Džerard Selman, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, Siniša Karan, predsjednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i bivši predsjednik Srpske, Rajko Kuzmanović. Na listu sankcionisanih stavljeni su takođe Danijel Dragičević, šef kabineta predsjednika Republike Srpske, Pavle Ćorović, za kojeg se navodi da je “povezan s kompanijom Global Liberty d.o.o. Laktaši”, koji je ujedno i zet Milorada Dodika, generalna direktorka RTRS Dijana Milanković, šef kabineta predsjednika NSRS Goran Filipović, Marko Gujančić, Dalibor Panić, Goran Raković, Radmila Bojanić, Siniša Dodik, Nemanja Reljin.

Komentarišući sankcije koje su Njemačka i Austrija uvele protiv Dodika, Stevandića i Viškovića, potpredsjednik PDP i šef kluba poslanika te stranke u Narodnoj skupštini RS, Igor Crnadak, istakao je da spoljnotrgovinska razmjena Republike Srpske sa Njemačkom prelazi milijardu maraka godišnje, a da mi u tu zemlju izvozimo oko 600 miliona.

– U Republici Srpskoj postoji više firmi koje zapošljavaju hiljade ljudi, a kompletnu proizvodnju izvoze u Njemačku. Poslije Srbije, Hrvatske i Italije, Njemačka je četvrti po veličini spoljnotrgovinski partner i jedan od najvećih investitora u Republici Srpskoj – naveo je Crnadak.

On se zapitao da li je trojka Dodik-Višković-Stevandić “shvatila poruku, da prestanu biti sebični” te da je, prema njegovim riječima, vrijeme da misle na svoj narod i njegovu budućnost, a ne na svoje lične interese.

Na koji način može funkcionisati Republika Srpska u situaciji kada su skoro sve najznačajnije zapadne zemlje uvele sankcije njenom političkom vrhu, a u najavi su i nove kazne od strane brojnih drugih evropskih zemalja, pitali smo za mišljenje stručnjaka za međunarodne odnose iz Beograda, Srećka Đukića.

On za Srpskainfo, između ostalog, predviđa da se na dosadašnjim sankcijama političkom rukovodstvu Srpske “sigurno neće završiti”.

– Poruke koje ovih dana možemo da čujemo i vidimo iz SAD, od državnog sekretara Marka Rubija pa do najistaknutijih republikanskih senatora, vrlo su rigorozne i jake i s time se ne treba šaliti. Mislim da će oni stvari u BiH istjerati do kraja. Na ovaj ili onaj način – predviđa Đukić.

Dodaje da je oduševljenje vlasti u Srpskoj zbog odluke Interpola da ne raspiše “crvenu” potjernicu za Miloradom Dodikom i Nenadom Stevandićem “preuranjeno i uzaludno”.

– Ova kriza mogla bi da potraje jer niko sa Zapada još ne želi da se stvari u BiH  “prelamaju” preko koljena, ali da će ostati ovakvo stanje kakvo je sada, to nema šanse. Skoro sve zemlje članice EU će donijeti sankcije protiv Dodika bilateralno, jer bi Orban vjerovatno blokirao da se sankcije uvedu na nivou EU – ocjenjuje Đukić.

Na pitanje da li vidi izlaz za aktuelno rukovodstvo Srpske nakon otvorenog sukoba sa skoro svim najmoćnijim zapadnim državama, Đukić odgovara da je to izuzetno teško.

– Zaista ne vidim izlaz. Jedini izlaz je Srbija, ali ni ona nije u dobroj situaciji i kondiciji – što finansijski, što politički. To je samo prolongiranje od danas do sutra. Za Republiku Srpsku bilo bi najbolje da se ne ponavlja priča s Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem. Najavljuje se da će državne granice BiH uskoro biti mnogo bolje čuvane i obilježavane. Stvari će biti dovedene do logičnog kraja bez izazivanja nepotrebne krize – smatra Đukić.

Politikolog Cvijetin Milivojević, s druge strane, ocjenjuje da uvođenje sankcija političkom rukovodstvu Republike Srpske od strane EU, u ovom trenutku, liči na “inaćenje” dijela evropskih zemalja koje, kako navodi, nisu zadovoljne načinom na koji nova američka administracija postupa prema EU.

– Ovo je neki način da “pokažu zube”. Oni to pokušavaju da pokažu i na primjeru Ukrajine, gdje se dio EU želi pokazati da su veći Ukrajinci od samih Ukrajinaca – tvrdi Milivojević.

On, takođe, postavlja pitanje da li je Republika Srpska zaslužila sankcije te da li će se Njemačkoj i Austriji uskoro pridružiti i ostale članice EU.

– Koji je to potez Republika Srpska povukla protiv međunarodnog prava i šta je ona učinila na raspirivanju ratnih tenzija u BiH i na Balkanu? Ako je odgovor na ova pitanja “ne”, a jeste, onda svaka normalna zemlja koja drži do svog digniteta i integriteta, a koja nije osvetoljubiva iz prozaičnih razloga, o tim sankcijama ne može ni razmišljati – smatra Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 4.4.2025)

Cvijetin Milivojević — Protesti oslikavaju polarizaciju društva / Rubikon podkast 95

У новом издању подкаста Рубикон, гост је био политиколог и новинар Цвијетин Миливојевић

Шта се политички догодило 15. марта у Београду? Да ли се студенти могу дефинисати као главни политички субјект протеста? Која је основа политичког неслагања између људи који протествују и власти? Да ли је употребљен „Звучни топ“ и зашто је истрага препуштена медијима? Шта значи то што институције не дају одговор на питање употребе оружја на улицама? Да ли се појављују алтернативе за излазак из политичке кризе? Да ли је опозиција једна од алтернатива за излазак из кризе и у којој мери је синхронизована са протестима? Постоји ли могућност артикулације студентских захтева на овај начин или су неопходни преговори? Може ли се апсолутно искључити потенцијални утицај спољног фактора у протестима? Улази ли Србија у стање ванредног стања? Колико је опасна оваква поларизација јавности? Да ли је самосвесна младост Србије, која се види свих ових дана, кључ за оптимизам друштва у будућности? (Рубикон подкаст, водитељ подкаста ”Рубикон” Милош Нинковић, продуцент и уредник Небојша Лазић, 3.4.2025) 

https://www.youtube.com/watch?v=8OwHEYCIjvA

Cvijetin Milivojević - Rusi stigli, ali ne na Dunav, spasavaju Vučića od naroda i studenata!?

(podcast Balkanska oštrica, 3.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=aA0dGSwhM7o&pp=ygURYmFsa2Fuc2thIG9zdHJpY2E%3D

Analitičari: Opozicija sigurno neće izaći na izbore, nemamo alternativu već 10 godina

Konsultacije za sastav nove Vlade počinju u sredu i trajaće do petka. O tome koji su mogući scenariji za Newsmax Balkans objasnili su politikolog Cvijetin Milivojević i sociolog Vladimir Vuletić.

(www.newsmaxbalkans.com, TV Newsmax Balkans, emisiija „Otvori oči“, Jovana Vukojević i Miloš Anđelković, 1.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=caAeTIb4lpk&pp=ygUPbmV3c21heCBiYWxrYW5z0gcJCb8Ag7Wk3p_U

„Branko Ružić, mali Sveto Marović“: Ružićev otklon od Dačića – samo preuranjena očekivanja?

“Svako ko je poverovao u to da će se Ružić odmetnuti u opozicionara, zaista malo zna o SPS-u. Nije Ružić prvi ni jedini koji ispipava teren dokle se mogu pokazati zubi najvećem koalicionom partneru, a to je SNS”, navodi za Danas politikolog Cvijetin Milivojević.

Narodni poslanik Socijalističke partije Srbije Branko Ružić svojim javnim nastupima tokom studentskih protesta i blokada intrigira opozicionu javnost u Srbiji. Toliko da se stvorilo očekivanje da će se Ružić “odmetnuti” u opozicionare ili makar okrenuti unutar stranke protiv svog partijskog lidera Ivice Dačića. To je dodatno podgrejalo Ružićevo pojavljivanje na protestu studenata 15. marta u Beogradu.

No, u intervjuu nedeljniku Vreme, Ružić se pokazao kao borac za pravedniji odnos Srpske napredne stranke prema SPS-u, zalagajući se i za to da se potpiše koalicioni sporazum između ove dve stranke koji, prema njegovim rečima, nikada nije potpisan od početka koalicije 2012. godine.

Ružić je, takođe, na pitanje da li ima ambicije da bude predsednik SPS-a, rekao da se o tome može govoriti 2026. godine, kada se raspišu unutarstranački izbori. Poslanik socijalista je u intervjuu i “branio” Dačića, rekavši da je “u svom zamešateljstvu”, odnosno izjavi o navodnom korišćenju zvučnog topa, ipak na kraju bio korektan. Uz to, Ružić je naveo da se divi studentima, da ne smatra poput predsednika da je to pobuna bogatih, a kritikovao je ponovo i kamp u Pionirskom parku.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ukazuje da Ružić nije jedini koji, kako kaže, ispipava teren. Podseća da su to povremeno činili i čine Vladimir Zagrađanin, faktički direktor stranke, kao i Novica Tončev, aktuelni ministar, koji je, prema Milivojeviću, najstabilniji deo SPS-a, jer je to onaj deo stranke na istoku i jugu Srbije.

“Ovo nije prvi put da to čini Ružić. Pet godina unazad možete čitati te neke njegove, takozvano nestašne izjave, ali on nikada ne prelazi tu crtu tolerantnosti i uvek samo pokušava osvojiti neki slobodan teren da bi SPS sutra mogao da izbori bolji status u ophođenju sa glavnim koalicionim partnerom”, ukazuje on.

Milivojević ističe i sam karakter SPS-a, navodeći da je to stranka vlasti čija je to konstanta još od osnivačkog kongresa juna 1990. godine. Socijalisti, smatra on, nikada ne bi došli u rizičnu situaciju da pređu neku crvenu granicu tolerancije koju oni misle da Vučić ima, i idu do te granice pa se vraćaju nazad.

“SPS, ako je neko iz opozicije računao da SPS može biti taj prebeg, neki most ka osvajanju vlasti od strane opozicije, to je tačno, ali pod jednim sticajem okolnosti – da ljudi u SPS-u koji imaju izuzetno iskustvo u opstajanju na vlasti budu 100 odsto sigurni da je sa Vučićem priča završena, odnosno da je Vučić pušten niz vodu, bilo od nekih moćnih stranih faktora, bilo da je unutrašnji pritisak na ulicama takav da će Vučić biti bivši. To još nije tako, prema tome, SPS sigurno neće rizikovati da uđe u avanturu”, kaže on, dodajući da to potkrepljuju iskustva iz 2008. i 2012. godine.

Još jedno Ružićevo gostovanje privuklo je pažnju. Na opozicionoj KTV, Ružić je, odgovarajući na kritike Ivice Dačića da se ne može u isto vreme biti i na vlasti i na protestu protiv vlasti, rekao da je saglasan sa svojim predsednikom. Napomenuo je da je on te subote šetao Beogradom, a da je njegova ruta koincidirala sa rutom protesta.

Milivojević smatra da je Ružićeva izjava na mestu, jer on u subotu nije bio na protestu da agituje za opoziciju, jer ni zahtevi protesta nisu u tom smislu opozicioni protiv vlasti, već se zahtevima traži vraćanje sve tri grane vlasti u svoje nadležnosti, što Vučiću, napominje naš sagovornik, ne odgovara.

“A kao što vidite, Ružić u svom intervjuu uvek relativizuje stvari. To je samo pokazatelj više da on želi faktički da pokuša da izvuče za SPS što veću vrstu samostalnosti u odnosu na SNS, a SPS je u ovom slučaju faktički u čeličnom zagrljaju SNS-a i iz ovoga se može izvući samo revolucionarno. Oteti se silom ili se ugasiti – nema trećeg puta”, navodi.

Istovremeno, njegovo pojavljivanje na protestu Milivojević vidi i kao poruku opoziciji da i SPS podržava studentsko-građanske zahteve. “Tako da je to namigivanje za slučaj da dođemo u onu situaciju kad neko 100 odsto proceni da je Vučić pušten niz vodu, a onda će oni vrlo lako da budu taj najpoželjniji koalicioni partner.”

Komentarišući Ružićevu izjavu na KTV-u da više neće glasati za Aleksandra Vučića, Milivojević kaže da je to logično jer je za očekivati da na nekim narednim predsedničkim izborima SPS ima svog kandidata – bilo Dačića, bilo Ružića.

“Poslednji predsednički izbori su bili truli kompromis – Dačić je odustao od kandidature da bi pomogao Vučiću da pobedi u prvom krugu. Mislim da takvu vrstu rizika SPS više nikad neće napraviti, makar dok je relevantna stranka”, ukazuje.

Ružićeve javne istupe Milivojević ne vidi kao balansiranje, jer “kad je stani-pani, on je uvek bio na Vučićevoj strani”.

Podseća da je Ružić, uprkos Vučićevim pokušajima da ga od toga odvrati, podneo nakon tragedije u „Ribnikaru“ ostavku, ali i da je isti taj Ružić ranije bio ministar državne uprave i lokalne samouprave.

“Što znači da je jedan od krivaca za to što u Srbiji nemamo poštene izbore. Ministar za javnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo bi da obezbeđuje neutralne, nepristrasne, normalne, poštene predizborne uslove da bismo imali izbore koji su pošteni. Ne bih ja rehabilitovao njegovu krivicu”, kaže.

Milivojević ne krije da je Ružić vešt političar, navodeći da ga podseća na poslednjeg predsednika Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Svetu Marovića.

“Sveta Marovića su zvali latinski Srbin iz Grblja, kojeg otprilike ne možete uhvatiti ni za glavu ni za rep. E, to vam je Ružić – on vam je mali Sveto Marović ovde u Srbiji”, navodi on. (www.danas.rs, list Danas, Vojin Radovanović, 28.3.2025)

Kuda dalje: Ima li opozicija neki delotvoran plan i zašto ga nema

Paralelno sa studentskim protestima, na marginama interesovanja javnosti provlači se i borba opozicije u Skupštini i van nje. Kako bi opozicija mogla da izađe iz zapećka

Studentski protesti napravili su slobodan, paralelni prostor za opoziciju, u kojem bi ona mogla da deluje, a da ne ugrožava studentske zahteve i njihov put.

U tome se sve opozicione partije slažu. Ono u čemu opozicionari ipak nikako da se slože jeste – kojim putem treba da krenu.

„Završni politički udarac” – ovako predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenjuje fazu u koju misli da opozicija u zemlji treba da uđe, nakon protesta koji je održan 15. marta.

On je u pisanoj izjavi za Fonet istakao da se „stvar nije još prelomila, ali da sve ide u tom smeru“, dodajući da ni mirne šetnje, ma koliko masovne bile, ni blokade naprednjačkih štandova, nisu dovoljne da bi pao ovaj režim, „najviše antisrpski u istoriji naše države i našeg naroda“.

„Antirežimskim protestima je potrebno vođstvo, i to ne u smislu jednog čoveka ili organizacije, nego idejnog poretka u kome bismo jasno definisali šta sve hoćemo“.

Koji je put kojim bi trebalo da se krene da se zada Jovanovićev „završni udarac“? On ga vidi u prelaznoj vladi, a još dodaje i da bi opozicija mogla da se ujedini, jednom, ali za stvarno.

Problem srpske opozicije je, misli politikolog Cvijetin Milivojević, „što se oni prvo uvrede, pa onda razmišljaju o tome šta im se sugeriše, bilo da to rade stručnjaci, mediji ili bilo ko drugi“.

„Ima tu dosta sujete. Kada im dobronamerno nešto kažemo, delimično se ponašaju kao da smo im neprijatelji“, kaže on za „Vreme“. „Ali, moraju da shvate da zaista svi žele da pomognu, a da to od njih očekuju i ljudi koji su za njih glasali.“

Iako se čini, dodaje Milivojević, da je opozicija u Srbiji krhka i nejaka, oni ipak čine jednu trećinu narodnih poslanika.

„Evo, nek se za početak otvore za svoje birače, za građane. Mogu da se organizuju pa da ih primaju u Skupštini i čuju, neka rade kao studenti danonoćno i u smenama“.

Prelazna vlada i brzo razmišljanje

Od kada je Ana Brnabić 25. novembra 2024. godine odbila da na dnevni red stavi zahtev opozicije za nepoverenje Vladi, Milivojević misli da opozicija morala aktivnije da se uključi.

„Oni se moraju probuditi i konačno, a taj završni udarac koji toliko najavljuju, i da demonstriraju“, kaže on.

Kada su u pitanju komentari o prelaznoj vladi – Milivojević kaže da je pitanje da li je to samo Vučićeva udica kako bi organizovao izbore na leto ili, pak, čuveni savetodavni referendum.

„Veoma je važno da opozicija ne razmišlja samo o mestima koje može da zauzme sutra, već i o tome šta može danas, mnogo manje, ali mnogo vrednije, da uradi“, misli on.

Jer, ukoliko se studentski protesti zaustave – opozicija šanse nema. (www.vreme.com, portal, Marija Janković, 27.3.2025)

ČEKAJUĆI GODOA: Vreme curi, ponestaje zemlje

Deluje da je Vučić, koji više ne može ni da uđe u gradove poput Novog Sada i Niša, u klopci iz koje nema dobrog izlaza. Da li je, zato, vreme za ideje o prelaznoj vladi ili pre za strah od uvođenja vanrednog stanja

Impozantan je spisak poraza koje je Aleksandar Vučić zabeležio poslednjih meseci, ali i dalje ne odustaje od zaoštravanja krize započete u novembru. Potezima koje povlači, iz dana u dan povećava bezbednosne rizike života u Srbiji, ali ne samo njenom pobunjenom delu, već i sopstvenim pristalicama, koje koristi kao mamac za provociranje nasilja. Ugrožava, pritom, čak i samog sebe, jer bi mu se eskalacija nasilja mogla vratiti kao bumerang.

Ako je vladar racionalan, racionalno je i pitanje ima li u svemu što gledamo bar naznake aduta na osnovu koga bi se mogao nadati da će zaista „odsvirati kraj“ pobune, doduše u produženom roku, koji je sada zacrtan za polovinu aprila? Ili i dalje gledamo nemoćno koprcanje koje može voditi opasnom haosu, ali i pripremi za razvlašćenje, po mogućstvu mirno, recimo kroz dogovor o prelaznoj vladi?

Vreme curi, a izgleda da ponestaje i zemlje: čovek za koga se tvrdi da ima podršku preko 50 posto birača, posle Novog Sada, više ne sme da uđe ni u Niš. Utvrdili smo to u petak na dosta šokantan način, ali sa tragikomičnom završnicom, u kojoj predsednik, iz drumskog motela nadomak grada, „preti“ skorim dolaskom u Niš gde će „razjuriti batinaše“. Jedan dan od nedelje, verovatno, nakon što „prošeta 15 minuta po Novom Sadu“.

Topovsko meso

Glavne zvezde niške večeri trebalo je, zapravo, da budu Vučićevi najbliži saučesnici Ana Brnabić, Miloš Vučević i Darko Glišić, ali su na vreme shvatili da nisu dobrodošli. Iako su jake snage policije napravile širok bezbednosni pojas oko lokacije na kojoj je trebalo da se održi naprednjački skup, trojka je odustala od razgovora sa kolegama s lokala, na koje su besni građani ispalili kanonadu jaja, uglavnom uspešno, uprkos velikoj razdaljini. Lekcija je primljena s razumevanjem, pa je odmah otkazan planirani skup u Aleksincu.

Istovremeno, partijsko članstvo saznalo je da je vrh SNS-a sklon da svoje ljude upotrebi kao topovsko meso i potom ga ostavi na cedilu: čim je odlučeno da skupa u Nišu neće biti, policija se povukla i naprednjake ostavila na meti razjarenim građanima.

To otkrovenje ipak nije bilo dovoljan razlog za masovno i potpuno odbijanje partijskih zadataka, kakav je, recimo, stajanje pored stranačkih štandova. Samo u nedelju u Beogradu je zbog te vrste aktivizma otvoreno nekoliko višečasovnih zona visoke opasnosti. Policijske snage („štandarmerija“, reče neko) i prateći kapuljaši uzalud su pokušavali da rasteraju samookupljene građane, rešene da pištaljkama i jajima rasteraju naprednjačke aktiviste. Bes je bio jači, naprednjaci su bili ti koji su se prvi povukli.

Nije to teško ni razumeti posle otkrića o celokupnoj organizaciji koja je pratila napad nepoznatim zvučnim sredstvom na mirne građane u komemorativnoj ćutnji tokom velikog protesta 15. marta, po svemu sudeći, s namerom izazivanja stampeda i nereda s neizbežnim krvoprolićem. A nije se čak ni na tome završio skandal koji mnogi nazivaju državnim terorizmom: usledila je otvorena zloupotreba pravosuđa i zdravstva, da bi, potom, monstruoznost mnogih umova koji su među nama, bila potvrđena i naprednjačkom kolonom praćenom trubačima, koja je u petak, u danu smrti Vukašina Crnčevića, 16. žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu, ometala protestnu ćutnju građana.

Sociolog Dario Hajrić ponudio je na mreži X objašnjenje za guranje SNS pešadije na ulične štandove: prvi razlog, prema njegovom mišljenju, jeste provociranje incidenata, a drugi isterivanje „svojih“ na čistac, kako ne bi mogli da se sakriju iza navodne neutralnosti i tako zadrže otvorene opcije.

Biće da je vrhovni mozak ustanovio da ima razloga za takvo preventivno delovanje protiv bežanja s tonućeg broda, ali i za neutralisanje pokušaja napipavanja tragova savesti u redovima vlasti, na kome sve više radi „druga strana“. Recimo, kroz govor Biljane Đorđević, kopredsednice Zeleno-levog fronta na sednici Skupštine, tokom koga je kolege pitala da li su spremni da budu odgovorni za zločine protiv sopstvenog naroda. I nastavila: „Mislite li da ćete moći mirno da spavate ako neka parapolicija, kriminalna organizacija, tuče narod u vaše ime a vi ćutite? Mislite li da nema članova vaših porodica na ulicama? Mislite li da su bezbedni ljudi koje volite? Mislite li da to ne može da se dogodi vama? Postoji li neka crvena linija posle koje kažete ja više u ovome neću da učestvujem?“

Opozicione karte

Ako je savest diskutabilna, oportunizam svakako nije, i to u razmerama daleko širim od članstva SNS. Nastupi socijaliste Branka Ružića (u jednom je čak rekao da nikada više ne bi glasao za Vučića), ocena njegovog kolege Novice Tončeva da je najbolje rešenje da Vučić bude premijer, što podrazumeva njegovu ostavku na funkciju predsednika, ali i način na koji je lider stranke Ivica Dačić „demantovao“ navode o upotrebi „zvučnog topa“ protiv mirnih demonstranata nekima deluju kao priprema evakuacije SPS-a. I Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma, veruje da socijalisti testiraju teren, da bi, kad budu potpuno sigurni da je Vučić „bivši“, još jednom promenili stranu.

Na stolu je sada i skoro zajednički opozicioni predlog prelazne vlade narodnog poverenja, sa dva glavna cilja (potpuno ispunjenje svih studentskih zahteva i stvaranje uslova za fer i slobodne izbore), rokom trajanja oročenim na devet meseci i idejom da njeni članovi moraju biti eksperti sa slobodom da kreiraju svoje timove.

„Ključno je da celokupna opoziciona javnost, društveno-politički akteri, akademska zajednica, čvrsto stanu iza kandidata za ministre“, navodi se, između ostalog, u predlogu iza koga su stali Stranka slobode i pravde, Srbija centar, ZLF, PSG, Narodni pokret Srbije i koalicija NADA, ali ne i Demokratska stranka i Ekološki ustanak.

Sve više se šuška o mogućnosti da i studenti naprave novi korak, u vidu neke vrste podrške prelaznoj ekspertskoj vladi

Lider DS-a Srđan Milivojević objasnio je da ta stranka bojkotuje rad parlamenta i insistira na ispunjavanju studentskih uslova, pa zato i ne učestvuje u pokrenutoj inicijativi: „Ako studenti budu podržali formiranje prelazne vlade, onda možemo da pričamo o tome“, rekao je Milivojević, a slično je i objašnjenje Aleksandra Jovanovića Ćute, koji se zalaže za prelaznu, ali isključivo ekspertsku vladu, bez predstavnika SNS-a.

U inflaciji događaja, izostala je temeljna analiza iznesenog predloga, a reakcije su se uglavnom svele na ocene o tome da li je umesno iznositi bilo kakav predlog političkih koraka pre nego što studentski zahtevi budu ispunjeni. Bilo je pohvalnih reči analitičara, ali i ocena da se predlogom prelazne vlade „naprednjacima pruža ruka spasa“ i izneveravaju studenti. Često je bilo očigledno da predlog nije ni pročitan, pre nego što je kritikovan.

Istican je i problem tajminga, ali ne u vezi sa ispunjenjem studentskih zahteva: „Dok opozicija traži prelaznu vladu kao milost režima, od toga nema ništa. Potrebna je situacija u kojoj predstavnici režima traže milost od naroda i za tu milost su spremni da ponude prelaznu vladu, slično kao što je bilo posle 5. oktobra“, rekao je podgoričkim Vijestima Ivan Stanojević, docent na FPN-u.

Prema mišljenju Cvijetina Milivojevića, legitiman je potez opozicije „koja sada oseća da postoji otvoren put da vodi svoju borbu i pritom ne zagađuje izvorni studentski proces“. Da bi se nešto iz toga moglo izroditi, ističe, neophodno je da se ne ugase studentsko-građanski protesti, a kao opasnost koja preti uspehu pobune vidi slabo učešće drugih društvenih grupa u započetoj borbi. Ocenjuje, ipak, da zborovi, na čije su organizovanje studenti pozvali kako bi deo posla prebacili na građane i skinuli deo tereta sa sebe, „rade posao“.

Faktor studenti

Sve više se šuška o mogućnosti da i studenti naprave novi korak, u vidu neke vrste podrške prelaznoj ekspertskoj vladi. „Ideja o prelaznoj vladi sazreva i među studentima“, rekao je, recimo, analitičar Dragoljub Anđelković za N1, a studentkinja FPN-a Elena Stefanović je u tekstu za Radar pisala o potrebi da „oni koji su završili fakultete, izgradili akademske karijere i stekli ekspertizu udruže znanja i iznedre jedan program koji bi predstavljao osnov funkcionisanja prelazne vlade“, pri čemu bi oni predložili i kandidate, o kojima bi se moglo odlučivati na studentskim plenumima, kako bi se stekao legitimitet koji su studenti potvrdili masovnim protestima na koje se odazvao veliki broj građana“.

Dok se to ne desi, ako se uopšte desi, na sceni su predlozi opozicije i Proglasa, studenti koji se ograđuju od politike, medijski saučesnici vlasti koji otvoreno pozivaju na uvođenje vanrednog stanja, Vučić koji priprema novo presvlačenje uz pomoć „Pokreta za narod i državu“, sve uz primenu recepta po kome je već pravio izborne liste sa uglednim ličnostima, spremnim da se posle glasanja povuku u korist proverenih stranačkih kadrova…

Višegodišnje građenja kulta Vučićeve ličnosti i otvoreno pokazivanje da on odlučuje o svemu, moglo bi, međutim, stići na naplatu – nema sada senke iza koje bi se predimenzionirana figura mogla sakriti, pa pokušaj zamazivanja očiju novim Pokretom deluje prilično uzaludno.

Besmislenija od toga mogla bi biti samo ideja da bi se, izborom Vučićeve „ekspertske vlade“, sa premijerom u liku nekog Srbina uspešnog u inostranstvu, mogla umiriti pobunjena javnost, željna pravde i normalnosti. Vreme za odluku se približava, jer 18. aprila ističe rok za formiranje vlade, a ni junski izbori ne deluju kao rešenje nevolja vlasti. Možda bi, u datim okolnostima, izbori bili ono što joj najviše odgovara, ali pod uslovom da na njih istera i bar neki deo opozicije. S obzirom na jačinu „studentskog faktora“, to sada ne deluje verovatno: fokus je na njihovim zahtevima, nebitni su i vlada i izbori.

Nema sada senke iza koje bi se predimenzionirana figura svemogućeg mogla sakriti, pa Vučićev pokušaj zamazivanja očiju novim Pokretom deluje prilično uzaludno

Biće, zato, da se nastavlja rolerkoster briga i nade na kome se vozimo već nedeljama. I dalje ćemo strepeti od vanrednog stanja ili nasilnih pokušaja gašenja protesta i dobijati vesti koje govore o radu na takvom ishodu, ali i odgovarajuće potvrde izvesnosti bumerang efekta takvih poduhvata.

Gledaćemo, s druge strane, nove pokušaje da se dođe do nekog oblika prelazne vlade, za koju Vučić više ne tvrdi da je moguća samo preko njega mrtvog, nego „ako ga ljudi iz SNS ne budu slušali“. Slušaćemo i priče o pripadnicima vladajućih struktura koji su pobegli i onima za koje nije bilo mesta u avionu… Milivojević pominje još jedan, provereno uspešan recept – američko oktroisanje rešenja kao u Severnoj Makedoniji, gde se, tri meseca pred izbore, osniva tehnička vlada čiji je zadatak samo sprovođenje izbora.

Nema i dalje argumenata koji bi mogli govoriti da je bilo koja od tih opcija najizglednija, jer sve što gledamo i dalje govori da se i sam Vučić bori između želje da doda maksimalni gas na permanentno povećanje represije i straha od posledica koje bi time mogao izazvati. Po sebe, naravno.

Šta god nas bude iznenađivalo u ubrzanom vremenu koje dolazi, citiraćemo opet Milivojevića, koji je siguran da je u toku „nezaustavljiv proces vraćanja na ustavna podešavanja“. I nije uopšte usamljen u takvom stavu. Nisu nevažne ni procene da je, posle dejstvovanja po mirnim građanima 15. marta, Vučić na odličnom putu da izgubi podršku Brisela. A važno je i strpljenje. (www.radar.rs, nedeljnik Radar, Vera Didanović, 27.3.2025)

Osnivanje Pokreta za narod i državu - ideja koja se dve i po godine „podgreva“ u vreme društvenih kriza

 

Dve i po godine od prve najave, Pokret za narod i državu trebalo bi da bude formiran na Vidovdan, 28. juna 2025. Njegov osnivač i idejni tvorac, predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira da okupi, kako kaže, „svu pamet i rodoljublje Srbije“; sa ciljem da Srbiji i njenoj deci ponudi snagu, stabilnost i sigurnost. Prosperitet, napredak i sloboda, što su proklamovani ciljevi, građane bi trebalo da objedine u taj svenarodni pokret.

U njegovom Inicijativnom odboru većinom su međutim priznati naučnici koji više godina unazad javno podržavaju isključivo politiku Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. To, uz dugogodišnju retoriku vlasti kojom se za neprijatelje države proglašavaju svi koji drugačije misle nije put ka širokom društvenom konsenzusu, već ka novim podelama, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević za Insajder.

Inicijativni odbor pokreta sastao se u nedelju, a potom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatim preko društvenih mreža pozvao sve, kako je rekao, časne građane da svojim sposobnostima i znanjem doprinesu da Srbija postane najuspešnija u svojoj istoriji. Ideja međutim nije nova – nastala je u jesen 2022, a iznova predstavljana građanima u vreme dubokih društvenih kriza. Jedna takva kriza bila je posledica dva masovna ubistva u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje, početkom maja 2023. Krajem maja te godine, predsednik Srbije ponovo najavljuje da će osnovati pokret. (www.insajder.net, Insader TV, Radoslavka Žigić, 26.3.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=AbFldXQTNrQ&pp=ygUoaW5zYWpkZXIgMjYuMy4yMDI1IHBva3JldCBuYXJvZCBpIGRyemF2dQ%3D%3D

Rebrendiranje SNS-a: Akademici i profesori u "podgrejanom" pokretu

U Kući Kralja Petra Prvog u Beograd, u nedelju je održan prvi sastanak Inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, čije je formiranje predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata najavljivao, ali se stiče utisak da su ga odlagali i na stranu sklanjali dnevnopolitički požari koje je bilo potrebno gasiti. Kako je šef države u Inicijativni odbor uspeo da okupi profesore pa i par akademika, čini se da je jedna od poruka, pored ukrupnjavanja i zbijanja redova vlasti pod naletom blokada i protesta, da i na njihovoj strani postoje intelektualci i ljudi od autoriteta.

Vlast se na osnivanje Pokreta za narod i državu odlučila iz više razloga. Pre svega, iako zvuči nelogično, pokret bi trebalo da bude "nadstranačka" krovna organizacija, koja će koalicione partnere vlasti držati na okupu i jasno ustrojene. Drugi razlog je što su uvidom u istraživanja, oni koji donose odluke u vladajućoj stranci shvatili da glasači negativno reaguju i na samu reč "stranka" ili "partija", te da im termin "pokret" zvuči mnogo bliže, bezazlenije, te ukazuje da je nešto poteklo odozdo prema gore - što će reći iz naroda.

Važan faktor u ovoj odluci jeste činjenica da Aleksandar Vučić imenom i prezimenom, naročito u periodu posle pandemije koronavirusa, ima veći rejting nego stranka iz koje je potekao. Zato i ne čudi što kampanje na izborima na ma kojem nivou, od mesne zajednice do parlamenta, pre svega počivaju na njegovom imenu i prezimenu: zatim sledi slogan, ime mesta - pa tek na kraju naziv stranke.

Ko je među osnivačima?

Sastanak inicijativnog odbora za osnivanje "Pokreta za narod i državu" je održan u subotu, a u njemu se osim Vučića nalazi i nekoliko članova Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), više redovnih profesora fakulteta, predsednik Matice Albanaca u Srbiji i drugi, potvrdio ministar kulture Nikola Selaković.

Među osnivačima su redovni članovi SANU - hematolog Bela Balint i kompozitor Svetislav Božić, sedmoro sa zvanjem profesora doktora poput endokrinologa Đura Macuta, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Branka Rakića, hirurga i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Nišu Gorana Stanojevića, neuorologa i redovne profesorke Medicinskih nauka u Kragujevcu Svetlane Miletić Drakulić.

Tu su i profesori Nenad Arsović, Dejan Đurđević, Boris Bratina, kao i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša i generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.

"Pripremaćemo u narednim danima i nedeljama sve - od imena pokreta, do simbola, znamenja i svega drugog, do sveukupnog programa. U nekoj vrsti preambule smo i zadatka inicijativnog odbora napisali samo osnovne tačke onoga što očekujemo u budućnosti za Srbiju", rekao je Vučić juče, dodavši da očekuje da se "najveći broj građana Srbije priključi tom pokretu".

Takođe, Srpskoj naprednoj stranci je više nego ikad od osnivanja potrebno "rebrendiranje", posle godina provedenih na vlasti i raznih afera na državnom nivou, ali možda još važnije, onih lokalnih funkcionera. Čak i oni koji su spremni da daju glas Aleksandru Vučiću neretko odmahuju glavom na pomen "lokalnih naprednjaka".

I sam Vučić je 15. februara na mitingu u Sremskoj Mitrovici kritikovao funkcionere svoje stranke što koriste povlastice i pozvao ih da umesto toga više razgovaraju sa narodom i da slušaju šta im ljudi govore.

"Dosta više s tim. Neće to narod više da trpi, zato ljudi hoće da se mi menjamo. Neće oni da dođu na vlast oni koji su uništili zemlju. Neće oni ni Đilasa, ni Aleksića, ni Jovanovića, ni ovoga, ni onoga. Nikog od njih oni neće, ali hoće nas drugačije, hoće nas bolje, hoće nas promenjene. Hoće nas da brinemo o ljudima i hoće neke nove ljude. Ljudi nisu uvek u pravu i ponekad preteruju sa svojim zahtevima, ali da, i pored toga, moraju da budu saslušani. Samo ga primi u kancelariju i saslušaj ga. Čuj šta je to što čovek želi da ti kaže. Ali to naterati ljude mnogo je teško. Ali nema nam druge. To ćemo morati da radimo", rekao je tada Vučić u još jednoj u nizu "prozivci" naprednjačkih funkcionera.

A nije za zanemariti ni činjenica da bi utapanjem u novi pokret, Aleksandar Vučić prilično oslabio najvećeg koalicionog partnera Socijalističku partiju Srbije, u koju naprednjaci, na osnovu medijskih nastupa funkcionera SNS-a pa i samog Vučića, nikada nisu stekli potpuno poverenje. Nije tajna da se veliki broj članova socijalista protivi ulasku u Vučićev svenarodni pokret, jer bi to značilo gubitak identiteta partije, koalicionog "ucenjivačkog" potencijala, te kakve-takve autonomije u odlučivanju. Zbog toga se lider SPS-a Ivica Dačić ovih dana nalazi na ozbiljnim mukama. To je pokazao i prilikom nedavnog gostovanja na jednoj od kablovskih televizija koja otvoreno podržava vlast, kada je izgubio strpljenje i ušao u raspravu sa voditeljom zbog pitanja o partijskom drugu Branku Ružiću i njegovom "soliranju".

Neka vrsta "plana B"...

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da to što je predsednik Aleksandar Vučić u Inicijativni odbor za osnivanje Pokreta za narod i državu okupio određeni broj akademika i profesora, predstavlja vrstu odgovora na to da trenutno ima gotovo celu akademsku zajednicu protiv sebe. Bursać smatra da bi to možda mogla da bude i najava ideje da će on pokušati da formira nekakvu "malo više ekspertsku" vladu i da tako pokuša da ublaži proteste i nezadovoljstvo među građanima.

"Taj Pokret za narod i državu, ili kako mu je već radno ime, se pompezno najavljuje već više od godinu i po dana ako dobro pratim. Na kraju, od svega toga, na prvom sastanku to nije izgledalo baš ni optimistično ni pompezno, kako smo mogli da očekujemo od nečega što vladajuća stranka najavljuje. Tu je bilo desetak nekih profesora od kojih niko nema neku veliku političku težinu. Ni energija, koliko smo mogli da vidimo, nije bila neka naročita. Rekao bih 'tresla se gora - zasad se rodio miš'", navodi Bursać.

Upitan da li je posle mnogo odlaganja "tajming" za osnivanje pokreta sada deluje iznuđeno, on odgovara potvrdno, uz pojašnjanje da taj pokret od samog početka postoji kao neka vrsta "plana B" za Vučića. Bursać skreće pažnju da je predsednik države svestan da je mnogo popularniji od svoje stranke, što se i sada vidi u nekim istraživanjima.

"Onog momenta kada mu stranka postane prevelik teret, ideja je pretpostavljam bila da se on distancira od nje, formira novi pokret, javno možda čak iskritikuje svoju stranku, a znamo svi - iza scene, većina te strukture bi prešla u novi pokret. U stvari, da izvrši jednu vrstu rebrendiranja onog momenta kada dođe do neke krizne situacije ", ocenjuje Bursać.

Prema njegovom viđenju Srpska napredna stranka imala je najave kriznih situacija, ali to nije uticalo na njenu popularnost. Bursać ukazuje da ni "Ribnikar", ni "Banjska" niti "Litijum" nisu toliko uticali na popularnost SNS-a do ovog momenta, kada vidimo da postoji pad popularnosti stranke i veliki pad poverenja generalno. Po njegovim rečima, taj pad poverenja se odnosi i na funkcionere SNS-a, ali i na samog Aleksandra Vučića.

"Čini mi se da su oni tim stalnim odlaganjem i najavljivanjem osnivanja pokreta sada umanjili efekat i eventualnu snagu. U ovoj situaciji, taj pokret je izgubio momentum", ocenjuje Bursać.

Ideja podgrejavana više puta

Mnogi su skloni da kažu da Inicijativni odbor pokreta u nastajanju predstavlja neku vrstu kontrateže "Proglasu", koga čine intelektualci koji otvoreno i bez zadrške ktitikuju vlast. Politikolog Cvijetin Milivojević podseća za NIN da je vremenski ideja o Pokretu za narod i državu starija od Proglasa. Međutim, prema njegovom sudu, ta ideja je u međuvremenu potrošena i korišćena u raznorazne "ad hoc" svrhe, recimo pred izbore.

"Ta ideja je uvek podgrejavana pred nekakve izbore. U tom smislu reči, kao da nije ni bilo ozbiljne namere da se to nešto formira. Opet, na drugoj strani - kao da nije bilo ozbiljne ideje šta se zapravo želi time. Na trećoj strani, bio je jedan mali problem: očigledno da je u startu ta ideja kandidovana kao nešto u šta će ući organizacije koje pripadaju vladajućoj koaliciji – dakle, političke stranke, ali i ugledni pojedinci. Pa smo videli već na prvom koraku da je dobar deo tih stranaka vladajuće koalicije bio rezervisan. Ako sam ja dobro uspeo da pohvatam, do sada su se samo dve stranke iz vladajuće koalicije izjasnile da bi ušle u taj pokret: to su Pokret socijalista Aleksandra Vulina i Narodna seljačka stranka Marijana Rističevića", ukazuje Milivojević.

On dodaje da je na jednom od skupova kome je prisustvovao i predsednik SPS-a Ivica Dačić, faktički Aleksandar Vučić u svom govoru rekao da se Dačić "nećka", "migolji"... Milivojević sledstveno tome izvodi zaključak da je to razlog zbog čega se krenulo sa inicijativnim odborom gde se pojavljuju pojedinci.

"Svako ko je nešto čitao ili učio o tome šta su društveni pokreti po svetu, zna da se pokret ne formira. On ne nastaje dekretom. On nastaje manje ili više spontano, a onda se u nekoj fazi zvanično registruje ili se sazove osnivački skup. Nijedan pokret nije nastao tako što ga je prvo osnovalo jedanaest ili tri osnivača. Ne zaboravite, Vučić je to prilikom inicijativnog sastanka nazvao udruženjem građana. Za udruženje građana po našim zakonima je neophodno samo tri potpisa", navodi Milivojević.

On se osvrće na ranije radne nazive pokreta, poput "moja Srbija", "naša Srbija", "pokret za državu i narod", "pokret za odbranu države" jer ga je on, kako kaže, od početka zvao "pokret za blanko podršku Aleksandru Vučiću ma šta o bilo čemu da on odluči, makar to bilo protivustavno i protivzakonito".

"To u prevodu znači skup ljudi koji su spremni da 'klimoglave' na svaku njegovu odluku i da aplaudiraju", ističe Milivojević.

Govoreći o momentu u kome se ponovo najavljuje osnivanje, on skreće pažnju da se buduća organizacija u začetku pominje kao pokret koji će "predsednikovu Srbiju, koju on zove pristojnom", braniti od "nepristojne Srbije". Milivojević predočava da oni koji se zalažu za poštovanje Ustava, zakona i državnih institucija, a to su stotine hiljada građana širom Srbije, bivaju od strane osnivača pokreta prepoznati kao nekakvi neprijatelji i rušitelji zemlje.

"Formiranjem ovog pokreta pokušava se uvući jedan deo SNS-a u njega. To je onaj deo SNS-a koji Vučić zove 'lojalistima', ovi što su se zakleli 'na krv' u nekoj crkvi valjda, da će braniti njega i koji su očigledno lojalni njemu, a ne političkoj stranci u kojoj su sada. Time verovatno misli da pročisti tu stranku, jer je njemu više nego jasno da to nije nikakva ideološka stranka - to je stranka ljudi koji imaju isključivo partikularne i privatne interese. Zažmurite pa se setite imena i prezimena tih ljudi koji vedre i oblače Srbijom danas, šta su oni bili pre nego što je SNS došao na vlast, ili pre nego što su se učlanili u SNS", naglašava Milivojević.

Vučić: Jedan od razloga zašto formiramo pokret je da Srbija bude pristojna

Vučić je sinoć izjavio "povodom napada na poznate ličnosti koje su podržale Srpsku naprednu stranku", kao i na tenisera Janka Tipsarevića da mu je žao svih hrabih ljudi koji moraju da trpe teror agresivnih ljudi koji nemaju argumente i poručio da je upravo jedan od razloga zašto se formira pokret taj da Srbija bude pristojna.

"Jedan od razloga zašto smo formirali pokret to je da nam Srbija bude pristojna i normalna, da niko ne vodi hajku protiv bilo koga zato što drugačije misli. I zato pozivam sve ljude u pokret, zato što hoćemo da napravimo sve drugačije od onoga što oni rade svakog dana. Nije problem da vi niste saglasni sa Jankom Tipsarevićem, ali taj čovek je doneo bezbroj medalja i bezbroj uspeha našoj zemlji. Što ga vređete, što ga napadate? Tako ste napadali Nikolu Jokića, tako ste napadali Dejana Tomaševića, svakoga", rekao je Vučić novinarima u Briselu komentarišući napade na učesnike sastanka povodom formiranja pokreta. (www.nin.co.rs, portal, Miloš Miljković, 26.3.2025)