Da li ćemo imati „većinski ekspertsku vladu“ ili „vladu Aleksandra Vučića“?

Profesor dr Đuro Macut ima rok do 18. aprila da predloži sastav buduće vlade, kada ističe zakonski rok za izbor kabineta u Skupštini Srbije. Aktuelni mandatar ne dolazi sa političke scene, ali je blizak vladajućoj stranci. Pred decembarske izbore podržao je listu koja je nosila ime Aleksandra Vučića, jedan je od osnivača Pokreta za narod i državu, nedavno je govorio na mitingu predsednika države u Jagodini i posetio je „studente koji žele da uče“ u Pionirskom parku. To jasno svrstavanje na jednu stranu, samo je jedan od razloga zbog kojih politikolog Dušan Spasojević i analitičar Cvijetin Milivojević ne očekuju da će ovaj priznati endokrinolog imati autonomiju u radu. Dok analitičari bliski vlasti najavljuju da bi Macut mogao da predvodi „većinski ekspertsku vladu“, Spasojević kaže da je svejedno ko su ministri u vladama SNS-a, a Milivojević ocenjuje da će to biti „vlada Aleksandra Vučića“ bez obzira da li će u njoj biti samoprozvanih ili stvarnih eksperata.

Nekoliko vlada od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine imalo je u svom sastavu nestranačke eksperte. Najviše ih je bilo na pozicijama ministara finansija i privrede, poput Lazara Krstića, Saše Radulovića i Dušana Vujovića. Neki su napustili ministarske funkcije zbog neslaganja sa Vučićem, drugi su odlazili zbog ličnih razloga.

Lekarka Danica Grujičić je svoju stručnost i ime stavila na listu SNS-a za parlamentarne izbore 2022, pa nakon toga došla na funkciju ministarke zdravlja. Ona nije postala članica vladajuće stranke, ali je to učinila njena koleginica  Darija Kisić, godinu nakon što je kao ekspertkinja iz Kriznog štaba za suzbijanje epidemije kovida došla na čelo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Međutim, jedini predsednik Vlade Srbije koji nije imao partijsku knjižicu bila je Ana Brnabić. U Vladu je dovedena kao nestranački “stručnjak” 2016. godine, kada je na funkciji ministarke državne uprave i lokalne samouprave zamenila Kori Udovički, takođe nestranačku ličnost.

Za premijerku je izabrana u junu 2017. godine. Obrazlažući prethodno svoj predlog da Brnabić bude mandatarka za sastav nove Vlade, predsednik Vučić tada je rekao: „Smatram da Ana Brnabić poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade“.

Međutim njen status nestranačkog „stručnjaka“ nije dugo potrajao, jer je u oktobru 2019. ušla u Srpsku naprednu stranku. Nakon toga bila je premijerka u još dva mandata.

„Rekla sam 2014, 2015, 2016. godine da ne verujem i nisam naročito verovala u stranke. Ja verujem u jedan određen sistem vrednosti, pre svega u upornost, rad, veru i ljubav prema zemlji. To sam sve videla u SNS“, izjavila je svojevremeno Brnabić.

Tokom tri mandata u javnosti je bila percipirana kao „fikus premijerka“, odnosno kao neko ko je samo formalno na toj funkciji dok predsednik Vučić odlučuje o svemu. U vreme korone saznali smo da ga zove „šefe“, od Brnabić smo čuli da „nema boljeg učitelja na svetu od Aleksandra Vučića“, te da nema problem da je ljudi zovu „i fikusom“ sve dok „Srbija napreduje“.

Predsednik države za nju danas kaže: „Ana je čudo. Ana je najvažniji član danas Srpske napredne stranke možda“.

Novi mandatar je „plod oktroisane volje Vučića“

Politikolog Cvijetin Milivojević podseća da je Brnabić prvi put predložena za premijerku uz obrazloženje predsednika Srbije da je ona ekspert koji će voditi ekspertski deo vlade, dok će Ivica Dačić voditi politički deo vlade.

„Posle tri njena mandata građani nisu saznali za šta je ona ekspert“, kaže Milivojević za Istinomer, ocenjujući da se Brnabić jedino „dokazala kao ekspert za partijsku propagandu SNS-a“.

Za razliku od nje, prema njegovim rečima, mandatar Đuro Macut ima nesporno čistu stručnu biografiju, ali se „nikada nije oprobao nigde“, niti je bilo ko ikada glasao za njega, „čak ni na izborima za mesnu zajednicu“.

 „Nema veze što ste vi ekspert ako se vama ne dozvoli sloboda da ono što je vaša ekspertiza primenite u praksi. To neće biti dozvoljeno, jer je faktički od izbora samog mandatara sve plod političke volje Aleksandra Vučića.“

Milivojević naglašava da dr Macut nije nadstranačka ličnost, već da je član i osnivač „pokreta za blanko podršku Aleksandru Vučiću“, te da njegova politička budućnost i budućnost njegove vlade zavise „isključivo od Vučićeve lične volje Vučića, jer je on oktroisan od strane Aleksandra Vučića“.

„Macut ne može da pokrene društveni dijalog“

Ni politikolog Dušan Spasojević ne očekuje da će budući premijer autonomno donositi odluke jer je, kako objašnjava, reč o politički potpuno perifernoj ličnosti koja nema nikakvog političkog i upravljačkog iskustva. To će ga, objašnjava, staviti u podređen položaj prema politički važnijim ministrima, naročito prema Aleksandru Vučiću i Milošu Vučeviću.

Komentarišući prognoze analitičara bliskih vlasti da bi Macut mogao da formira većinski ekspertsku Vladu, Spasojević kaže da ti bi to mogla bude jedna vrsta reakcije vlasti, koja bi mogla da posluži kao argument u borbi protiv blokada i protesta.

„Suštinski oni ne mogu biti ekspertska vlada u punom značenju te reči zato što to podrazumeva da je to vlada koja ipak postavlja svoj program koliko toliko autonomno od parlamentarne većine i vlada na osnovu svoje ekspertize i stručnosti. Ekspertiza gospodina Macuta nema nikakve veze sa politikom, pa onda ni sa ključnim problemima ovog društva, tako da on i ne može biti adekvatan mandatar ekspertske vlade.“

Dok predsednik Vučić očekuje da će Macut „mnogo pomoći“ smirivanju tenzija u društvu, a Vučević da „može da uspostavi i preko neophodan društveni dijalog“, naš sagovornik napominje da bi takva osoba morala da dođe iz iole neutralnog polja da bi imala takav kapacitet.

„Đuro Macut se već vrlo jasno definisao, jer je jedna od retkih stvari koja je poznata javnosti njegova poseta ‘Ćacilendu’ i njegovo jasno svrstavanje na jednu stranu. Ako su hteli da nađu nekoga ko bi možda mogao da pokrene neki dijalog, morali su da nađu nekoga ko se do sada o svemu tome nije izjašnjavao ili nekoga ko bi makar formalno bio neutralniji“, kaže Spasojević. (www.istinomer.rs, portal Mihaela Šljukić, 13.4.2025)