Predsednik Srbije danas je potpisao ukaze o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju vanrednih izbora. Da li će Vučić, kao što je i najavio, podneti ostavku i šta sledi u Srbiji do 25.oktobra, kakve su šanse razjedinjene opozicije a kakvi su izazovi pred studentima, u emisiji 3D analizirao je politikolog Cvijetin Milivojević.
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da bi predsednik
Srbije Aleksandar Vučić trebalo da podnese ostavku na funkciju predsednika
ukoliko želi da Srpska napredna stranka na parlamentarne izbore izađe sa listom
„Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“. Milivojević je, gostujući na Insajder
televiziji, rekao da je Vučić ostavku trebalo da podnese još ranije,
podsećajući da je i ranije na funkciji predsednika SNS-a ostao godinama nakon
stupanja na mesto predsednika Republike.
„Ne zaboravite, predsedniku je trebalo šest i po godina i 25
laganja da konačno ispoštuje ono što piše u članu Ustava koji kaže da
predsednik Republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu
delatnost, dakle ne može da bude predsednik stranke“, rekao je Milivojević.
On smatra da bi SNS svoju izbornu listu mogla da preda odmah
nakon raspisivanja izbora, kako bi obezbedila prvo mesto na glasačkom listiću.
„Ja verujem da su već od sinoć da su rezervisani notari koji
skupljaju, odnosno overavaju potpise za izbornu listu koja će se zvati, gle
čuda, protivzakonito i protivustavno: Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“,
naveo je Milivojević.
Govoreći o tome zbog čega smatra da je naziv liste sporan,
Milivojević je naveo da se predsednik Republike, kao predsednik svih građana,
ne bi trebalo da koristi za sticanje koristi pojedinačne političke stranke.
„Predsedniku Republike je zabranjeno da sve one resurse,
informacije od javnog značaja, novac, snagu svog autoriteta, do kojih dolazi na
osnovu obavljanja svoje javne funkcije, dakle predsednika svih građana, koristi
radi namicanja koristi jednoj političkoj stranci, jednoj organizaciji ili
pojedincu“, rekao je on.
Milivojević je ocenio i da je vlast u prethodnom periodu
vodila kampanju pre formalnog raspisivanja izbora, odnosno da je reč o
funkcionerskoj kampanji, koju je ocenio kao brutalnu.
„Glavni cilj je zapravo da ovom propagandom, to se u nekim
normalnim zakonodavstvima ozbiljnih demokratskih zemalja zove preuranjena
kampanja“, rekao je Milivojević.
Prema njegovim rečima, problem je i u tome što se aktivnosti
predsednika prenose na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, dok
institucije nadležne za kontrolu medija i izbornog procesa, prema njegovoj
oceni, ne funkcionišu dovoljno efikasno.
Govoreći o samoj izbornoj kampanji, Milivojević je ocenio da
očekuje da ona bude „još gora“ nego što je bila do sad. Kao jedan od ključnih
problema naveo je, kako tvrdi, neispunjavanje ključnih preporuka ODIHR-a.
Milivojević dodaje i da kada je reč o biračkom spisku -
ništa nije urađeno kako bi se on poboljšao, navodeći da postoje slučajevi
prijavljivanja građana na fiktivne adrese. Ističe i da je izborna trka tek
počela, ali da se već mogu videti problemi koji bi mogli da obeleže izborni
proces.
Milivojević je ocenio da bi izlazak opozicije na izbore u
četiri kolone mogao da dovede do toga da samo jedna od njih pređe izborni
cenzus, navodeći da bi, prema istraživanjima u koja je imao uvid, u slučaju dve
grupisane opozicione liste, jedne nacionalne i jedne proevropske, obe mogle da
pređu cenzus.
„Ne postoji teorijska mogućnost da sve četiri prođu. Ne
postoji teorijska mogućnost ni da tri prođu, a bogami ne postoji teorijska
mogućnost ni da dve prođu. Znači, u tom slučaju može preći jedna cenzus“, rekao
je Milivojević.
Prema njegovim rečima, opozicija bi, umesto međusobnog
razdvajanja, trebalo da razmisli o širem okupljanju, posebno imajući u vidu da
deo opozicionih stranaka još nije definitivno odlučio da li će učestvovati na
izborima.
Raspisani vanredni
parlamentarni izbori
Podsetimo, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić
saopštio je danas da je potpisao ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i doneo
odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za nedelju, 25. oktobar.
Vučić je tu informaciju saopštio i prethodno veče, gostujući na RTS-u.
Prema zakonu, od raspisivanja izbora do dana njihovog održavanja
mora da prođe najmanje 45, a najviše 60 dana.
Podsećamo da je glavni odbor SNS jednoglasno na sednici
održanoj u subotu u Nišu doneo odluku da stranka na predstojećim izborima
nastupa sa listom "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", da je
nosilac liste Aleksandar Vučić, kao i da on bude kandidat SNS za predsednika
vlade.
Vlada Srbije je ranije ove nedelje posle održane sednice 7.
septembra saopštila da je usvojila predlog za raspuštanje Skupštine i uputila
ga predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da raspusti Skupštinu i raspiše
vanredne parlamentarne izbore.
Premijer Đuro Macut naveo je u obrazloženju te odluke, kako
je prenela Vlada u saopštenju, da je u periodu koji je usledio nakon održavanja
izbora 17. decembra 2023. godine omogućeno zainteresovanim političkim činiocima
da iznesu predloge radi dodatnog poboljšanja izbornih uslova i izbornog
zakonodavstva u Srbiji.
Ocenio je da su ti uslovi, uz uvažavanje iznetih stavova, a
posebno preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava
(ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) "dodatno i
značajno poboljšani izborni uslovi u Srbiji".
Kada je reč o opoziciji, među strankama koje su se
opredelile za izlazak u različitim grupacijama su SSP, Srce i Solidarnost,
zatim Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije, kao i Novi
DSS i stranke desnice, dok bi u posebnoj koloni trebalo da budu Branimir
Nestorović i Narodna stranka.
Studentsku listu podržali su Demokratska stranka (DS),
Zeleno-levi front, Kreni-promeni, Socijaldemokratska stranka (SDS), dok je PSG
naveo da će formalnu odluku doneti kada bude proglašena studentska lista.
(Insajder TV, insajder.net, emisija „3 D“, voditelj Jugoslav Ćosić, 9.9.2026)
