Znak pitanja posle obaranja listi: Da li su lokalni izbori pokazatelj neophodnosti saradnje opozicionih stranaka i studenata?

Lokalni izbori u 10 opština i gradova na kojima će opozicija i studenti nastupiti u različitim modalitetima, ukazali su i na potencijalni problem. Naime, u par opština bilo je problema pri proglašenju studentsko-građanskih listi, onih bez opozicionih stranaka. Najdrastičniji je onaj iz Knjaževca, gde je izborna komisija odbila da proglasi listu "Knjaževac uz studente - Čista lista". Pokazuje li to neophodnost saradnje studenata i grupa građana s jedne i opozicionih stranaka s druge strane? Plaćaju li studentsko-građanske liste danak neiskustvu?

Znak pitanja posle obaranja listi: Da li su lokalni izbori pokazatelj neophodnosti saradnje opozicionih stranaka i studenata?

Nekoliko studentsko-građanskih listi imalo je problem pri proglašenju izbornih listi za učešće na lokalnim izborima 29. marta, mahom iz administrativnih razloga.

Problem je postojao u Lučanima, gde je lista koju je predložila lokalna GG "Jedan tim" oborena, nakon što je proglašena, usled prigovora stranke BUNT - Prava Srbija. Razlog: predali su sporazum o formiranju grupe građane iz 2014. godine, iako zakon predviđa da sporazum o obrazovanju GG mora da bude zaključen i overen nakon stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, a pre početka prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi.

U Majdanpeku je nakon otklanjanja nedostataka proglašena izborna lista "Nu dau", a u užičkoj opštini Sevojno lista "Ujedinjeni - Sevojno" prvobitno je odbijena jer je podneta od strane neovlašćenog lica, stoji u obrazloženju Republičke izborne komisije (RIK).

Lista je, nakon otklanjanja nedostataka proglašena, za razliku od one u Knjaževcu gde su predstavnici "Knjaževac uz studente - Čista lista", odbili da postupe po nalogu lokalne izborne komisije da nedostatke otklone. Problem je bio što tri izjave birača da podržavaju ovu listu su bili neadekvatne, pa je predstavnicima liste naloženo da ih izbace iz dokumentacije, rečeno je od strane predstavnika "Knjaževac uz studente".

Nosilac ove liste Ivan Milošević pojasnio je ranije za Insajder da posle konsultacije sa pravnicima su shvatili da nisu bili u obavezi da to učine, već da bi se ta tri nevažeća listića popunila sa važećim listićam - s obzirom da su predali 300 potpisa više od broja potpisa obaveznih za proglašenje liste. Najavljuju i žalbu nadležnom sudu.

Sve ove liste su bez predstavnika opozicionih stranaka, koje su već prošle izborne procese u prošlosti i poznaju izborni mehanizam. Ukazuje li ovo sve na neophodnost koordinacije i dogovora studentsko-građanskih grupa i opozicionih stranaka?

Milivojević: Ne mislim da je glavni razlog nedostatak političkog iskustva

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ukazuje na potpuno različite razloge zbog kojih su lokalne opozicione izborne liste obarane od strane izbornih komisija.

„Mislim da tu nije osnovni razlog to što podnosioci izbornih listi imaju malo političkog iskustva“, ukazuje on.

Napominje da one liče na izborne liste koje u Srbiji postoje proteklih 36 godina, a to su liste grupa građana. „I ranije su grupe građana izlazile na izbore pa to nije bio problem. Mislim da ovde pre svega postoji svesna namera vlasti da gde god oseti da postoji nešto može da je ugrozi, u bilo kojoj od ovih 10 opština i gradova opstruiše proces. Mislim da nije zaista reč o tome da podnosioci nemaju iskustva, može se to negde čitati tako, ali mislim da to nije glavni problem“, napominje.

Živkov: Čak i u fer uslovima nephodna su znanja iz politike, studentski pokret nema takva iskustva

Ivan Živkov, sociolog, navodi da i u fer uslovima, za uspešno učešće u izbornom procesu, osim ljudskih i materijalnih resursa, potrebna su znanja iz politike, prava, odnosa s javnošću i organizacione sposobnosti. Takva znanja mogu da se stiču i iz prethodnih izbornih iskstava, koje studentski pokret nema, napominje.

„Vidi se da taj pokret još uvek nije organizaciono sposoban da nastupi pod jedinstvenim, već brendiranim nazivom „studentska lista“ istovremeno na više tačaka po Srbiji, sa ili bez opozicije. To ukazuje na mogućnost da ima i drugih slabosti. A obaranje lista, ako je zakonito, uvek je posledica nečije greške. Javnost nije upoznata s tim ko je pravio greške pa je nezahvalno i nepravedno suditi o tome imaju li veze s pokušajem saradnje studenata i opozicije ili ne“, napominje.

Da li je vidljiv dobar model saradnje na ovim lokalnim izborima?

Upitan vidi li na ovim lokalnim izborima najbolji model za saradnju studenata i opozicionih stranaka, Milivojević kaže da ima primera saradnje koja čak i ljudima u tim sredinama gde se glasa nije potpuno jasna.

„Ima tu mnogo zbunjujućih, i od imena listi, neprincipijelnosti oko kandidata koji se nalaze na listama i vi više ne možete da znate je li to lista studenata ili nije, ili samo studenti daju podršku, ili se neki lokalni studenti aktiviraju ili je to pretežno opoziciona lista koja ima i studentski šmek i tako dalje. Dodajte na to sve ono što vlast čini, da pravi para-studentske i para-opozicione liste“, napominje.

Milivojević smatra da je momenat za dobar početak te saradnje propušten, ali da ne mora biti kasno za naredne izbore.

Opoziciju poziva „da se prizove pameti“ i da posluša ono što su studenti rekli 5. maja prošle godine, a to je da 85 narodnih poslanika opozicije potpiše zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora Aleksandru Vučiću i Đuru Macutu, jer oni čine jednu trećinu parlamenta.

„Istovremeno da se sete da to ne mora da boli. Ne boli ruka ako potpišeš taj zahtev. Jer nije ih bolelo ni u septembru 2023. Tada građani većinski nisu zahtevali nikakve vanredne parlamentarne izbore, nego su to na predlog tadašnjeg američkog ambasadora skoro sve stranke opozicije potpisale taj zahtev. Pa je onda na predlog američkog ambasadora Vučić prihvatio taj zahtev, dakle, kucali su na otvorena vrata, i dobili smo vanredne izbore u decembru 2023. Dakle, opozicija treba malo da se priseti zašto su to onda procenili da je mnogo važan glas američkog ambasadora, i to odlazećeg tada, a nije važan glas većinske Srbije koji od 5. maja stoji neadresovan“, navodi on, dodajući da bi to bio „lep početak za svaku dalju saradnju tzv. Studenteske ili studentsko narodeno liste i opozicije“, navodi.

Ocenjuje da je to obaveza opozicije prema građanima i prema onih milion građana koji su glasali za tu opoziciju u decembru 2023. godine. Dodaje da, kada bi se napravila anketa, da 99 odsto tih glasača opozicije iz 2023. godine zahteva danas vanredne parlamentarne izbore.

„Tome se opire jedan odsto građana koji su uglavnom aktivisti ili čak ni aktivisti nego nameštenici ovih stranaka koje su u parlamentu. Dakle, oni su protiv požurivanja izbora, oni kupuju vreme, oni igraju tu igru, pristali su na Vučićevu igru, i nažalost svesno ili nesvesno, al' oni idu na igru protoka vremena i slabljenja studentsko-građanske energije, i oni misle da, što izbori budu kasnije, to će oni profitirati. Nažalost, opet na račun glasova koji će pripadati ovom anti-vučićevskom polu. Neće oni zagrabiti od Vučića glasove, to je potpuno jasno. To je meni problem. Tako da sve ovo sad su neki uzroci tog stanja, znate. Ko je sad kriv što je, ne znam ni ja, u Smederevskoj Palanci procenio da neko nije za tu listu... Morate priznati, u politici je to, i u vlasti a pogotovo u opoziciji, pravilo da se uvek sluša glas jačeg. U ovom trenutku, nažalost po opoziciju, glavni politički akter na anti-vučićevskoj strani nije ni jedna stranka parlamentarne opozicije nego ta studentska lista, studentski pokret, nazovite kako hoćete. Ako oni procenjuju da tu nema mesta za nekog ili se priklonite ili odustanete od toga. Ne razumem šta je tu problem. Ili idite sami“, smatra Milivojević.

Naš sagovornik dodaje da je to upravo ono što Vučić želi – da svaka vaška obaška i da faktički niko od njih ne pređe cenzus, a kamoli ozbiljno ugrozi vlast. To je Vučićev recept pobede od 2014, zaključuje Milivojević.

Sa druge strane, Živkov kaže da ne vidi trenutno dobar model saradnje opozicionih stranaka i studenata.

„Da bi do uspešne saradnje došlo, neophodno je da postoji obostrana želja i da u dogovorima o njoj učestvuju legitimni predstavnici stranaka i studentskog pokreta. Za sada, studentski pokret nema takve predstavnike“, ukazuje Živkov. (portal www.insajder.net, Vojin Radovanović, 10.3.2026)