Lokalni izbori su farsa, parlamentarni su presudni! Cvijetin Milivojević

Gost emisije HORIZONT DOGAĐAJA bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević.

U ovom eksplozivnom razgovoru otvaramo ključna pitanja koja oblikuju političku realnost Srbije i regiona:

⚠️ Ko je zaista omogućio nezavisnost Kosova — i na koji način?

⚖️ Da li je pravosuđe u Srbiji doživelo potpuni sunovrat?

🗳️ Šta donose lokalni izbori u martu 2026?

💣 Prljava predizborna kampanja — obmane, prevare i zastrašivanja

📜 Zakon o strancima tzv. države Kosovo — šta zapravo znači?

🔥 Može li Balkan ponovo da zapali varnicu sukoba?

⚔️ Zategnuti odnosi Beograd–Zagreb i poruke o naoružanju

👉 Da li ulazimo u period političke nestabilnosti i novih tenzija?

👉 Ko vuče konce iza kulisa? (podcast “Srpska priča”, voditeljka Olivera Manojlović, 19.3.2026)

 

https://www.youtube.com/watch?v=R3_Njl-Qa5s

Poziv na dijalog uz oštre uvrede: Predizborni rečnik ponovo zaoštren (VIDEO)

Dok poziva na ujedinjenje i dijalog, predsednik Srbije nastavlja sa diskvalifikacijom i uvredama na račun svojih protivnika, bilo da je reč o političarima ili ljudima koji na ulicama traže vanredne izbore. Kao po pravilu, rečnik se zaoštrava u predizbornoj kampanji u kojoj se, čini se, cela Srbija nalazi, iako se 29. marta održavaju lokalni izbori u samo deset mesta. Zato se postavlja pitanje čemu služi poziv vlasti na dijalog i da li je on uopšte u ovakvim okolnostima moguć?

Predsednik Srbije ponovo je pozvao na nacionalno okupljanje i to u kampanji za lokalne izbore u kojoj je učestvovao kao predsednik koji po Ustavu izražava državno jedinstvo. Iskoristio je podsećanje na 15. mart, kada je pre godinu dana po mnogim ocenama u Beogradu održan jedan od najvećih javnih skupova ikada.

"Pre tačno godinu dana pokušali su i spolja i iznutra da zadaju završni udarac državi Srbiji. Pokušali su da sruše našu Srbiju", rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dodao:

"Neću da ih mrzim, neću da mrzim nikoga od njih, to su naše sestre i braća, shvatiće oni sve. Mnogi su već shvatili i oni koji nisu shvatiće uskoro. Doći će i znaće kako da čuvaju i štite svoju zemlju. I ja vas molim da im pružite ruku na svakom mestu. Da im pružite ruku na svakom mestu, da pokažete da hoćemo ujedinjenu Srbiju".

Ali, veliko je pitanje koliko je u ovakvim društvenim okolnostima dijalog realan, a poziv na dijalog iskren.

"Ova vlast, to jest Aleksandar Vučić lično, je građane u protestu, prvo studente, a onda sve građane u protestu nazvao ustašama, nacistima, fašistima, teroristima, vođama obojene revolucije, ratnicima hibridnog rata. Dakle, nema tog, pod navodnicima, epiteta koji predsednik svih građana Srbije, tako bi po Ustavu morao da bude, nije upotrebio protiv građana koji su njegovi politički neistomišljenici. O kakvom mi dijalogu govorimo? Mi imamo, mi imamo čak i Ministarstvo za društveni dijalog", ističe politikolog Cvjetin Milivojević.

Sa druge strane, iz tog Ministarstva kažu da društveni dijalog postoji, ali resorni ministar ovako odgovara na pitanje Insajdera da li je dijalogom zadovoljan.

"Moja odgovornost je ta i u potpunosti nisam. Nisam zadovoljan, jer možemo mnogo više toga, ali mora da imamo i s druge strane sagovornika", odgovara ministar za društveni dijalog, Demo Beriša.

Zbog svega se postavlja pitanje čemu pozivi na dijalog ako ni sami predstavnici države njime nisu zadovoljni što pokazuju ne samo kroz ovaj stav resornog ministra, nego i gotovo neprestanim pozivom na nacionalno okupljanje koje je, čini se, nikad dalje.

"Ja mislim da je cilj jedna velika kupovina vremena. Dakle Vučićev je interes, lični interes i interes njegovih najbližih saradnika, ovih plutarha, plutokrata koji vladaju Srbijom, da se ovaj kredit od 18 milijardi evra za koliko se Srbija zadužila na ime projekta Expo, faktički do nekakvih izbora provuče kroz finansijske prste ove vlasti", smatra Milivojević.

Za politikologa Cvijetina Milivojevića poziv vlasti na dijalog je farsa.

"Znate šta je društveni dijalog? Društveni dijalog se vodi u nekim kriznim situacijama celog društva, to ne mora da bude isključivo politički dijalog. Znači, mi definitivno jesmo u situaciji koja je verovatno najveća društvena kriza posle 2000-te. Posle smene Miloševića. Zaista najveća društvena kriza. I svako normalan i odgovoran, govorim o političarima na vlasti koji vode nekakvu državu, bi tražio rešenje iz toga? Pa najbezbolnije rešenje, najdemokratskije rešenje, nema boljeg rešenja u svetu, se zove - izbori", ocenjuje sagovornik Insajdera.

Izbora će uskoro biti samo u deset lokalnih samouprava. Predsednik države na njih poziva i ovom AI fotografijom koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama, a njegova poruka je bila - do konačne pobede 29. marta kada se održavaju već pomenuti lokalni izbori. (Insajder TV, www.insajder.net, autor: Stefan Goranović, 16.3.2026)

 

https://www.youtube.com/watch?v=cKnv6LsS-fs&pp=ygVPUG96aXYgbmEgZGlqYWxvZyB1eiBvxaF0cmUgdXZyZWRlOiBQcmVkaXpib3JuaSByZcSNbmlrIHBvbm92byB6YW_FoXRyZW4gKFZJREVPKQ%3D%3D

 

https://insajder.net/vesti/poziv-na-dijalog-uz-ostre-uvrede-predizborni-recnik-ponovo-zaostren-video

SRBIJA: Nulta godina! - Cvijetin Milivojević

U novoj emisiji „Između dva sata“ gost је politikolog i analitičar Cvijetin Milivojević. U dubokoj analizi aktuelnog trenutka, istražujemo kako se gradi slika o budućnosti Srbije kroz projekte kao što je #Ekspo и најављени технолошки искораци, док се истовремено занемарују стварни проблеми грађана. Разговарамо о томе на који начин Александар #Vučić и актуелна власт обликују јавно мњење и како на све то реагује друштво — од академске заједнице до улице, где су све учесталији #Studenti и грађански #Protesti који траже промену система и повратак институцијама.

Емисија садржи политичку анализу и друштвени коментар у информативне сврхе. Теме које се разматрају из угла јавног интереса и институционалних одлука.

(youtube kanal HelmCast, autor i voditelj Marko Stolica, 13.3.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=hJCsF2uL2wk&pp=ygUnaGVsbWNhc3QgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgMTMuMy4yMDI20gcJCcUKAYcqIYzv

Пролећни попусти на „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ“ и друге књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

 

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (699 дин)

и

6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 799 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.

Znak pitanja posle obaranja listi: Da li su lokalni izbori pokazatelj neophodnosti saradnje opozicionih stranaka i studenata?

Lokalni izbori u 10 opština i gradova na kojima će opozicija i studenti nastupiti u različitim modalitetima, ukazali su i na potencijalni problem. Naime, u par opština bilo je problema pri proglašenju studentsko-građanskih listi, onih bez opozicionih stranaka. Najdrastičniji je onaj iz Knjaževca, gde je izborna komisija odbila da proglasi listu "Knjaževac uz studente - Čista lista". Pokazuje li to neophodnost saradnje studenata i grupa građana s jedne i opozicionih stranaka s druge strane? Plaćaju li studentsko-građanske liste danak neiskustvu?

Znak pitanja posle obaranja listi: Da li su lokalni izbori pokazatelj neophodnosti saradnje opozicionih stranaka i studenata?

Nekoliko studentsko-građanskih listi imalo je problem pri proglašenju izbornih listi za učešće na lokalnim izborima 29. marta, mahom iz administrativnih razloga.

Problem je postojao u Lučanima, gde je lista koju je predložila lokalna GG "Jedan tim" oborena, nakon što je proglašena, usled prigovora stranke BUNT - Prava Srbija. Razlog: predali su sporazum o formiranju grupe građane iz 2014. godine, iako zakon predviđa da sporazum o obrazovanju GG mora da bude zaključen i overen nakon stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, a pre početka prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi.

U Majdanpeku je nakon otklanjanja nedostataka proglašena izborna lista "Nu dau", a u užičkoj opštini Sevojno lista "Ujedinjeni - Sevojno" prvobitno je odbijena jer je podneta od strane neovlašćenog lica, stoji u obrazloženju Republičke izborne komisije (RIK).

Lista je, nakon otklanjanja nedostataka proglašena, za razliku od one u Knjaževcu gde su predstavnici "Knjaževac uz studente - Čista lista", odbili da postupe po nalogu lokalne izborne komisije da nedostatke otklone. Problem je bio što tri izjave birača da podržavaju ovu listu su bili neadekvatne, pa je predstavnicima liste naloženo da ih izbace iz dokumentacije, rečeno je od strane predstavnika "Knjaževac uz studente".

Nosilac ove liste Ivan Milošević pojasnio je ranije za Insajder da posle konsultacije sa pravnicima su shvatili da nisu bili u obavezi da to učine, već da bi se ta tri nevažeća listića popunila sa važećim listićam - s obzirom da su predali 300 potpisa više od broja potpisa obaveznih za proglašenje liste. Najavljuju i žalbu nadležnom sudu.

Sve ove liste su bez predstavnika opozicionih stranaka, koje su već prošle izborne procese u prošlosti i poznaju izborni mehanizam. Ukazuje li ovo sve na neophodnost koordinacije i dogovora studentsko-građanskih grupa i opozicionih stranaka?

Milivojević: Ne mislim da je glavni razlog nedostatak političkog iskustva

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ukazuje na potpuno različite razloge zbog kojih su lokalne opozicione izborne liste obarane od strane izbornih komisija.

„Mislim da tu nije osnovni razlog to što podnosioci izbornih listi imaju malo političkog iskustva“, ukazuje on.

Napominje da one liče na izborne liste koje u Srbiji postoje proteklih 36 godina, a to su liste grupa građana. „I ranije su grupe građana izlazile na izbore pa to nije bio problem. Mislim da ovde pre svega postoji svesna namera vlasti da gde god oseti da postoji nešto može da je ugrozi, u bilo kojoj od ovih 10 opština i gradova opstruiše proces. Mislim da nije zaista reč o tome da podnosioci nemaju iskustva, može se to negde čitati tako, ali mislim da to nije glavni problem“, napominje.

Živkov: Čak i u fer uslovima nephodna su znanja iz politike, studentski pokret nema takva iskustva

Ivan Živkov, sociolog, navodi da i u fer uslovima, za uspešno učešće u izbornom procesu, osim ljudskih i materijalnih resursa, potrebna su znanja iz politike, prava, odnosa s javnošću i organizacione sposobnosti. Takva znanja mogu da se stiču i iz prethodnih izbornih iskstava, koje studentski pokret nema, napominje.

„Vidi se da taj pokret još uvek nije organizaciono sposoban da nastupi pod jedinstvenim, već brendiranim nazivom „studentska lista“ istovremeno na više tačaka po Srbiji, sa ili bez opozicije. To ukazuje na mogućnost da ima i drugih slabosti. A obaranje lista, ako je zakonito, uvek je posledica nečije greške. Javnost nije upoznata s tim ko je pravio greške pa je nezahvalno i nepravedno suditi o tome imaju li veze s pokušajem saradnje studenata i opozicije ili ne“, napominje.

Da li je vidljiv dobar model saradnje na ovim lokalnim izborima?

Upitan vidi li na ovim lokalnim izborima najbolji model za saradnju studenata i opozicionih stranaka, Milivojević kaže da ima primera saradnje koja čak i ljudima u tim sredinama gde se glasa nije potpuno jasna.

„Ima tu mnogo zbunjujućih, i od imena listi, neprincipijelnosti oko kandidata koji se nalaze na listama i vi više ne možete da znate je li to lista studenata ili nije, ili samo studenti daju podršku, ili se neki lokalni studenti aktiviraju ili je to pretežno opoziciona lista koja ima i studentski šmek i tako dalje. Dodajte na to sve ono što vlast čini, da pravi para-studentske i para-opozicione liste“, napominje.

Milivojević smatra da je momenat za dobar početak te saradnje propušten, ali da ne mora biti kasno za naredne izbore.

Opoziciju poziva „da se prizove pameti“ i da posluša ono što su studenti rekli 5. maja prošle godine, a to je da 85 narodnih poslanika opozicije potpiše zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora Aleksandru Vučiću i Đuru Macutu, jer oni čine jednu trećinu parlamenta.

„Istovremeno da se sete da to ne mora da boli. Ne boli ruka ako potpišeš taj zahtev. Jer nije ih bolelo ni u septembru 2023. Tada građani većinski nisu zahtevali nikakve vanredne parlamentarne izbore, nego su to na predlog tadašnjeg američkog ambasadora skoro sve stranke opozicije potpisale taj zahtev. Pa je onda na predlog američkog ambasadora Vučić prihvatio taj zahtev, dakle, kucali su na otvorena vrata, i dobili smo vanredne izbore u decembru 2023. Dakle, opozicija treba malo da se priseti zašto su to onda procenili da je mnogo važan glas američkog ambasadora, i to odlazećeg tada, a nije važan glas većinske Srbije koji od 5. maja stoji neadresovan“, navodi on, dodajući da bi to bio „lep početak za svaku dalju saradnju tzv. Studenteske ili studentsko narodeno liste i opozicije“, navodi.

Ocenjuje da je to obaveza opozicije prema građanima i prema onih milion građana koji su glasali za tu opoziciju u decembru 2023. godine. Dodaje da, kada bi se napravila anketa, da 99 odsto tih glasača opozicije iz 2023. godine zahteva danas vanredne parlamentarne izbore.

„Tome se opire jedan odsto građana koji su uglavnom aktivisti ili čak ni aktivisti nego nameštenici ovih stranaka koje su u parlamentu. Dakle, oni su protiv požurivanja izbora, oni kupuju vreme, oni igraju tu igru, pristali su na Vučićevu igru, i nažalost svesno ili nesvesno, al' oni idu na igru protoka vremena i slabljenja studentsko-građanske energije, i oni misle da, što izbori budu kasnije, to će oni profitirati. Nažalost, opet na račun glasova koji će pripadati ovom anti-vučićevskom polu. Neće oni zagrabiti od Vučića glasove, to je potpuno jasno. To je meni problem. Tako da sve ovo sad su neki uzroci tog stanja, znate. Ko je sad kriv što je, ne znam ni ja, u Smederevskoj Palanci procenio da neko nije za tu listu... Morate priznati, u politici je to, i u vlasti a pogotovo u opoziciji, pravilo da se uvek sluša glas jačeg. U ovom trenutku, nažalost po opoziciju, glavni politički akter na anti-vučićevskoj strani nije ni jedna stranka parlamentarne opozicije nego ta studentska lista, studentski pokret, nazovite kako hoćete. Ako oni procenjuju da tu nema mesta za nekog ili se priklonite ili odustanete od toga. Ne razumem šta je tu problem. Ili idite sami“, smatra Milivojević.

Naš sagovornik dodaje da je to upravo ono što Vučić želi – da svaka vaška obaška i da faktički niko od njih ne pređe cenzus, a kamoli ozbiljno ugrozi vlast. To je Vučićev recept pobede od 2014, zaključuje Milivojević.

Sa druge strane, Živkov kaže da ne vidi trenutno dobar model saradnje opozicionih stranaka i studenata.

„Da bi do uspešne saradnje došlo, neophodno je da postoji obostrana želja i da u dogovorima o njoj učestvuju legitimni predstavnici stranaka i studentskog pokreta. Za sada, studentski pokret nema takve predstavnike“, ukazuje Živkov. (portal www.insajder.net, Vojin Radovanović, 10.3.2026)

Seljačko-hajdučka buna uz divandan Nezavisnog Ćacistana

Danas nam je Divandan, našem prvom susedu Ćacistanu (prvi) rođendan!

Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice je, tim povodom, posle albanskih lubenica, za odbranu od mačvanskih i šumadijskih “kulaka” (paori sa severa su se, iz nekog razloga, malo ulenjili), u pomoć prizvao i uvoz paradajza i krastavca iz dalekog nam i prijateljskog Azerbejdžana. Po principu projekta počivšeg Palme: mi Kinezima svinjske papke i pileće nogice, oni nama leteće automobile.

S tim da je je redovni profesor “Ishrane domaćih životinja”, sa novosadskog Poljoprivrednog, usput i ministar za seljake i “pristojni” ruralitet, otišao i dva koraka dalje. Prvo, ako se u EU poljoprivredom bavi samo jedan odsto stanovištva, zašto bi ih u Srbiji od zemljodelstva živelo čak sedam procenata? I, pod dva, ekspertski kazano: Ako ti krava daje previše mleka, pa moraš da ga prosipaš, onda ti tu bezobraznu mlekulju staviš na rigoroznu dijetu, slabije je hraniš, ona daje manje mleka, pa manje prosipaš.

I svi srećni, i krave i vlast na broju!

Studenti su, pre neki dan, iz Konstantinovog Naisa, na Autokratovu “Država – to sam ja”, odgovorili gromoglasnim: “Država – to smo mi!”.

Seljačka buna Matije Gupca, zime Gospodnje 1573,  potrajala je 12 dana. Šumadijski seljaci izdržali su 20 – Mačvani i Jadrani i dalje drže čas!

U predvečerje februarske revolucije 1917. godine u carskoj Rusiji je proklamovana parola „Zemlja – seljacima!“, iako je, apsurda li, prema popisu iz 1916, čak 90 procenata oranica u evropskom delu Rusije pripadalo seljacima, a s druge, azijske strane Urala, u vlasništvu seljaka bilo je svih 100 odsto njiva! Za to vreme, u najvećoj imperijalnoj sili tog doba, Velikoj Britaniji, samo 13 odsto svojine pripadalo je seljacima, a sve ostalo lendlordovima i privatnim zemljoposednicima.

A sa kolektivizacijom u vreme sovjeta, stigla je i glad, iako je, prethodno, Carska Rusija svake godine ubirala za trećinu veću količinu letine nego svi tada najveći izvoznici žitarica u svetu (SAD, Argentina i Kanada) zajedno?!

Poznata je i ona istinita anegdota s početka šezdesetih godina prošlog veka kada su rusku glumicu Aleksandru Aleksandrovnu Jabločkinu pitali pioniri da im ispriča kakav će biti život u budućem komunizmu, a ona im je odgovorila: “Draga deco, biće veoma lepo. Svega će biti u izobilju, kao što je bilo za vreme cara.“

A čak je i Nikita Hruščov, tokom posete Americi 1959, priznao da je, kao bravar u Donbasu, 1912-1913, materijalno bio imućniji nego kao drugi sekretar Moskovskog komiteta partije, jer su „posle revolucije plate u velikoj meri smanjene, a cene mnogo porasle“.

O svemu tome piše mitropolit Tihon Ševkunov u knjizi „Propast imperije – ruska lekcija“ (Catena mundi, Beograd, 2025).

A, da - ne na “režim Dosmanlija i žutog ološa”, nego na indoktrinaciju “diktature proleterijata” odnosio se onaj aforizam Brane Crnčevića: „Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili nam sve.“

.   .   .

Ponovo je, i u ovo doba seljačkog ustanka, kao i u slučaju studenata, kao i kada je programirano odumiranje na rate Srba na KiM u pitanju, zakazala solidarnost svih ostalih građana Srbije kojima je milije njihovo, makar i skromno, „keš, kolica, sigurica“ i od same pomisli na generalni štrajk. Ili, daleko bilo, na početak bune protiv dahija...

"Drži se tata, oremo naše njive, hranimo naše krave i čekamo da dođeš", kazala je Jelisaveta, ćerka Zlatka Kokanovića koji se trenutno, sa još trojicom kolega težaka, mačvanskih domaćina, nalazi u pritvoru zbog navodnog ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti, da ne kažem “pokušaja rušenja države i ustavnog poretka”.

Zašto su se vile, kuke i motike digle baš u Bogatiću (eng.Richtown), Mačvi, Jadru i Podrinju, zavičaju najodsudnijih bitaka u poslednja dva veka?

Bogatić i obližnji Badovinci, Crna Bara... smešteni su na ušću Drine u Savu, tamo gde je Drina menjala tok, povlačeći se ka administrativnoj teritoriji današnje Srbije, ostavljajući njive mačvanskih seljaka na administrativnoj strani BiH, odnosno Republike Srpske.

U Crnoj Bari, stoji i danas spomenik kulture iz 19. veka, od kamena, drveta, blata i biber crepa ozidan, Hajduk Stankov vajat, kao svedok života Stanka Aleksića, legendarnog hajduka i junaka romana „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića (pisac iz istih krajeva), koji je ispričao autentičnu priču o slobodarskom duhu, hajdučkoj hrabrosti, ali i o neuzvraćenoj ljubavi, (ne)pravdi i časti na ovim prostorima.

Svakog avgusta, evo već šest decenija, ovde se održavaju Hajdučke večeri, manifestacija koja evocira duh hajduka; “reprizira” se prava hajdučka svadba sa „krađom“ neveste; momci se u hajdučkim disciplinama nadmeću za prvog harambašu...

Ovde je očuvan i takozvani turski šanac, brana srpskih ustanika prema, u taj vakat, Osmanlijskoj Bosni preko Drine.

Odavde, iz Crne Bare, je i Vuk Isakovič, glavni junak „Seoba“ Miloša Crnjanskog.

Ovde, po Mačvi, je u četi vojvode Stojana Čupića, pa u graničnoj zaštiti na Drini prema Bosanskom vilajetu, ratovao i znameniti Zeka Buljubaša (Jovan Gligorijević), koga je, na ovu stranu Drine, „veslo prevezlo“, ne zna se pouzdano, da li iz Semberije, da li iz Nevesinja ili je došao iz Starog Vlaha.

Tu je formirao četu koja je imala, kako kad, od 50 do 200 ljudi, koju su zvali „golaći“ ili „goli sinovi“ (izraz za ljude bez žena i dece), s kojima je u Prvom srpskom ustanku vojevao u velikim bojevima, poput onih na Lešnici i na Loznici. Ostala je legenda da su njegovi „golaći“, mada obučeni u sukno, bili naoružani najlepšim oružjem. U poslednjoj bici Prvog ustanka, Ravanjskom boju, 1813, komandovao je brigadom od 800 do 1000 ljudi, i poginuo sa svojim borcima, tu na Ravnju, u Zasavici (današnji rezervat prirode), tako što su, kada im je ponestalo municije, napali Osmanlije noževima.

.   .   .

Kao školarac sam, u dva navrata, tokom neizbežnih ekskurzija Titovim rodnim krajem, a jednom i kao član šampionske vatrogasne ekipe Pete (Zagrebačke) vojne oblasti JNA, bio i u Gornjoj Stubici i Stubičkim Toplicama. Pamtim, kao dete, i film “Seljačka buna” Vatroslava Mimice, sa Fabijanom Šovagovićem u ulozi Matije Gupca (glumili i Bata Živojinović i Pavle Vuisić), iz 1975.godine, kao i nezaboravne scene zimskog kupanja lepih baronica u stubičkim termalnim jezerima…

Hrvatsko-slovenačka seljačka buna (29. januar – 9. februar) je naziv za oružani ustanak kmetova iz 1573. godine koji je buknuo na području Hrvatskog Zagorja i Štajerske.

Kako je sve otpočelo? Stalni upadi Osmanlija prouzrokovali su osiromašenje i nestabilnost južnih teritorija “Svetog rimskog carstva”, zbog čega su feudalni gospodari nametali kmetovima nove poreze. Naročito okrutan prema svojim kmetovima bio je plemić Franjo Tahi. Pošto bečki carski dvor nije odgovarao na žalbe kmetova, oni su prestali da plaćaju poreze i, zajedno sa seljacima iz susedne Štajerske i Kranjske, digli se na oružje protiv plemićkog tlačenja. 

Ustanici su zahtevali ukidanje vladavine plemstva, ukidanje dažbina Katoličkoj crkvi i organizovanje seljačke vlade koja bi neposredno bila odgovorna caru. Na čelo seljačke vlade (vrhovni pobunjenički sud) su izabrani Matija Gubec, Ivan Pasanac i Ivan Mogaić, a komandant seljačke vojske bio je Ilija Gregorić.

Odlučujuća bitka vođena je 9. februara 1573, kod Stubičkih Toplica. Gubec i njegovih 10.000 ustanika pružili su jak otpor, ali su posle četvoročasovne borbe poraženi od bolje opremljene vojske pod vođstvom Gašpara Alapića. Osim 3.000 kmetova koji su poginuli u samoj bici, stotine zarobljenih su obešeni ili raščerečeni. Sam Gubec je zarobljen i odveden u Zagreb, gde je pogubljen na Markovom trgu 15. februara 1573. godine. Legenda kaže da mu je na glavu stavljena užarena gvozdena kruna, pre nego što je raščetvoren.

Usledile su osvetničke represalije prema pobunjenim kmetovima i njihovim porodicama, vešani su ili ubijani ispred kuća, drugima su odrezivani delovi tela, uši, nosevi, da bi zauvek nosili žig opomene da se više nikad ne usude da “trgnu mač na gospodu”.

Neki spisi tvrde da su “naši Srbi” iz Žumberka i Južne Štajerske (naseljeni tu, u prvoj polovini 16. veka, kao bečki graničari prema Turskoj), umesto da budu na strani ustanika, bili prisiljeni da pomognu vlasteli u gušenju bune. 

.   .   .

Za one koji ne mogu čudom da se načude kako to da je pretežni deo ovdašnjih građana više zainteresovan za iransko - američko - izraelske, nego za seljačke brige Srbije, iako nas ta seljačka Srbija hrani, a iz tog opanka smo svi, manje - više, iznikli, evo odgonetke. Ona leži u činjenici da, osim rutinskih, naučnih ili pseudonaučnih hipoteza o poreklu Srba(lja), postoji i ona nekonvencionalna istoriografija koja, između ostalih, barata i iranskom teorijom o našim korenima. Ona je zasnovana na podacima starih autora koji Srbe pominju među sarmatskim, odnosno alanskim plemenima severnog Kavkaza koja su nekad, do hunske najezde, naseljavala oblast današnje Ukrajine, severnog Zakavkazja, i dela Rusije do Kaspijskog jezera.

Pošto su Sarmati (“iskvaren” oblik imena “Srbi”) nekakav “prelaz” između Iranaca i Slovena, eto i odgovora na pitanje zašto je u Srbiji, uprkos oficijelnoj politici, više građana na strani naših “predaka” Persijanaca, nego na strani “ugroženog američkog interesa” na svakom pedlju zemaljske kugle. Zbog čega neki idu tako daleko da, navodno, šalju Teheranu GPS koordinate američke baze kod nemanjićkog carskog Uroševca. Ako nam je za nadu, i među Paštunima skitskog porekla u Avganistanu i Pakistanu postoji plemenska grupa sa imenom Sarbani koji, prema tamošnjoj legendi, potiču od pretka koji se zvao Sarbani. Uostalom, i Konstantin VII Porfirogenit pominje na Kavkazu plemena „Krevatades” („Krevatas”) i „Sarban” („Sarbani”), koja neki tumače kao Hrvate i Srbe.

Elem, nakon što se demonstrativno samorazoružao od lovačkog naoružanja i „skinuo“ uniformu vojnog rezerviste, predsedniku Udruženja poljoprivrednika "Naše mleko" iz Bogatića (eng. Richtown) je, kao državnom neprijatelju, profesor „Ishrane domaćih životinja“ zabranio ulazak na sastanak popečitelja s predstavnicima poljoudruženja!

Hajduci iz Mačve i Jadra ne nameravaju da odustanu. Makar dok njihove kolege i saborci ne budu pušteni iz Poglavičinih kazamata.

BIA snajka (i ostale srpske tajne “majke”) štrika li štrika punom parom, privodi, „poziva na razgovor“, “razgovara”, preslišava, ubeđuje, pritiska, „razoružava“, odvaja decu od očeva, nudi, preti... prvo studenti, onda tužioci, sada poljoprivrednici.

A dok „zemaljski dani teku“, boterija Es-En-Esa i Smokvin list opozicije (SLOS), “zajedničkim snagama, radnijem brigadama”, institucionalnim i vaninstitucionalnim sredstvima, zdušno radi na lokalizovanju, stišavanju i, ako je ikako moguće, gašenju studentsko-narodnog požara koji je buknuo pre ravno 16 meseci. Sa ciljem da ga, na režimu tinjanja, drži pod kotrolom, idealno bi bilo, do decembra 2027.

"Internet daje prostor hordama idiota da iznesu svoje mišljenje, što su ranije mogli samo u kafani posle čaše vina, bez štete za društvo. Sada imaju isti prostor za priču kao i nobelovac. Ovo je invazija idiota.", govorio je, u smiraj svoga života, jedan od najvećih italijanskih kniževnika Umberto Eko (1932-2016).

-Imajte na umu da moja ideja idiota nije imala negativne konotacije. Niko, osim retkih izuzetaka, nije idiot po zanimanju, ali neko ko je izvrstan trgovac mešovitom robom, izvrstan lekar ili izvrstan bankarski službenik može da kaže neku glupost o stvarima koje niti zna niti razume ili o kojima nije dovoljno razmišljao. A reakcije na internetu su trenutne i ne ostavljaju vremena za razmišljanje. – objasnio je pisac romana „Ime ruže“, upozoravajući da je „sasvim u redu da internet pusti prostor za one koji nemaju što pametno za reći, ali višak gluposti puni redove, ali i izaziva neke neprimerene reakcije“.

S jedne strane, Poglavičini kolektivosi, lojalistička platforma “AV - naša porodica”, (pro)davači Kosova i, istovremeno, navodni branioci “rasparčavanja zemlje”, kopači litijuma, zagovarači stabilokratije, protežeri “mira i stabilnosti”, ali, pre svega, ostanka AV- u sedlu po svaku cenu i, najviše - nedavači vanrednih parlamentarnih izbora...

S druge strane, (pre)davači Kosova i kopači litijuma po svaku cenu, (po)nuđači ostatka Srbije, NATO svedoci i uvlakači, samozvani EU “svedoci”, te opet - nedavači vanrednih parlamentarnih izbora.

Kijevski knez Vladimir II Vsevolodovič Monomah (1053 - 1125) je u svom spisu “Poučenije sinovima” napisao da od same osobe zavisi da li će joj život biti ispunjen smislom ili će biti uzaludno proživljen, i da samo onaj koji nije lenj, nego se trudi, neće živeti uzalud. Po njemu, raditi znači činiti duhovna dela, a pre svega, to su tri dobra pobožna dela – pokajanje, suze i milostinja. 

Ali, ovde je pitanje nad pitanjima, hoće li, kao što je “Šesta lička spasila Maršala”, svojim sabotiranjem studentsko-narodnog bunta i energije, SLOS, nevažno je da li svesno ili nesvesno, na kraju, stvarno i spasiti Poglavicu od “bauka” prevremenih izbora? (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 6.3.2026)

Uoči novog skupa SNS-a u Beogradu: Gde su nestale ideje promovisane na prethodnim okupljanjima?

Srpska napredna stranka priprema skup u Beogradu za 21. mart. Prema rečima njenog predsednika Miloša Vučevića, tada će predsednik države i drugi predstaviti Plan Srbija 2030 i 2035. Zanimljivo je to što bi taj skup trebalo da bude održan nedelju dana uoči lokalnih izbora u deset opština.

Ovo nije prvi tematski događaj vladajuće stranke od početka društveno-političke krize, jer su u tokom prethodne godine održavani skupovi u više mesta na kojima su promovisane ideje poput Pokreta za narod i državu i deklaracije o Vojvodini, čija sudbina je ostala nepoznata, jer su iščezle iz javnog prostora.

Ceo prilog pogledajte u videu. (Insajder TV, insajder.net, prilog Teodore Vasiljević, 5.3.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=_gXroXksAVA&pp=ygUwY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgc2t1cCBzbnMgNS4zLjMwMDM2IGluc2FqZGVy

Milivojević o lokalnim izborima u devet opština: Test za vlast ili samo formalnost?

Lokalni izbori raspisani su za 29. mart u devet opština – Aranđelovcu, Boru, Bajnoj Bašti, Kladovu, Knjaževcu, Kuli, Lučanima, Majdanpeku i Smederevskoj Palanci. Iako se radi o lokalnom nivou, deo javnosti vidi ih kao lakmus papir za buduće parlamentarne izbore najavljene za 2026. godinu. Politikolog Cvjetin Milivojević ocenio je da to nije realno – izborni uslovi nisu popravljeni, opozicija nema jedinstven nastup, a vlast koristi izbore da pokaže apsolutnu dominaciju. Prema njegovim rečima, suštinski zahtev građana za vanrednim parlamentarnim izborima ostaje neispunjen.

Milivojević je odbacio ideju da su ovi izbori test za parlamentarne.

"Mislim da ne mogu biti to i više je razloga. Najvažniji razlog je činjenica da mi na ovim izborima nećemo imati jasnu poziciju onoga što se na ovom takozvanom opozicionom polu zove tradicionalna opozicija i onoga što se zove kolokvijalno studentska ili studentsko-narodna lista", rekao je Milivojević.

On je dodao da vlast koristi izbore da demonstrira snagu.

"Ovi izbori su, jeste da su vremenski nezaobilazni, zato što ih u tim gradovima i opštinama bilo pre četiri godine, ali očigledno oni iz pozicije vlasti se koriste kao neka vrsta pokušaja da se pokaže kako da sadašnja vlast i sada ima i dalje apsolutnu podršku. I potpuno jasno će nam učiniti sve da zapravo pobedi u svih tih devet plus jedna gradska opština, to je Sevojno, znači faktički u deset opština", objašnjava Milivojević.

Opozicija i tzv. studentska lista: Nedostatak jedinstva i plana

Milivojević je kritikovao opoziciju zbog fragmentacije i odsustva alternative.

"Na drugoj strani će izaći neke stranke tradicionalne opozicije. Kako to izgleda, ja ću vas podsetiti da je na prošlim izborima koji su održani krajem prošle godine, faktički na izborima u Mionici, najjača stranka tradicionalne opozicije osvojila najviše 1,4 ili 1,2 odsto glasova. Prema tome, izborni uslovi nisu popravljeni", rekao je Milivojević.

On je istakao da studentska lista nema jasnu strategiju.

"Studentska lista ne izlazi na ove izbore barem kao takva. Ona će negde podržavati, a negde neće. Negde neke grupe građana ili će faktički neke od studenata pojedinačno biti negde na tim listama, ali studentska lista ne izlazi", dodao je Milivojević.

Društvena kriza i poljoprivrednici na ulicama

Milivojević je upozorio na širu krizu – od poljoprivrednika do blokada.

"Ja kad kažem društvena kriza, ne mislim samo na političke stranke. One su najmanje važne. Mi imamo, evo već skoro 20 dana, poljoprivrednike na ulicama, na sokacima. Umesto da su na njivama, sada je vreme pripreme za prolećnu setvu, oni su na ulicama. Oni ne traže ništa spektakularno", rekao je Milivojević.

On je kritikovao ministra poljoprivrede.

"Ministar je rekao da je problem ovih stočara, na primer, to što previše dobro hrane svoja goveda, krave itd., pa treba smanjiti ishranu krava da bi imali manji prinos mleka, odnosno dobijali manje mleka, pa ne bi onda prosipali višak mleka. On je čovek koji je profesor poljoprivrednog fakulteta na predmetu koji se zove ishrana domaćih životinja", objašnjava Milivojević.

Milivojević je zaključio da lokalni izbori ne mogu rešiti krizu bez vanrednih parlamentarnih.

"To je nastavak priče. Ovo svakako nije put za izlazak iz društvene krize i ja kažem da bi trebalo malo još jednom da razmisle, pogotovo ljudi iz vlasti, ako žele mir, stabilnost, kao što je jedan od njihovih slogana, onda treba da dozvole ono što građani traže, izbore, izbore, poštene izbore i to mislim da ne treba nikog normalnog da boli", rekao je Milivojević. (TV Euronews Srbija, euronews.rs, voditeljka  Živana Šaponja -Ilić, 2.3.2026)

 

https://www.euronews.rs/srbija/politika/212777/milivojevic-o-lokalnim-izborima-u-devet-opstina/vest

MARTOVSKO ZAGREVANJE ZA VELIKU IZBORNU TRKU Redovni lokalni izbori na programu za mesec dana: Ovih 10 mesta mogu da budu ogledalo za celu Srbiju

Deset mesta u kojima se održavaju lokalni izbori 29. marta su relativno male sredine. -  Analitičari smatraju da će lokalni izbori dati "više korisnih rezultata za analizu"

Redovni lokalni izbori u 10 mesta 29. marta pre mogu biti zamajac pobedniku pred vanredne parlamentarne izbore najavljene za ovu godinu, nego pokazatelj raspoloženja birača u celoj zemlji, ocenjuju analitičari. Ipak, kako kažu, izbori za oko mesec dana biće "simbolički više od lokalnih izbora" jer vladajuće stranke žele da potvrde stabilnost na vlasti, dok studentski pokret i opozicija traže najbolji model izlaska pred birače.

Niz lokalnih izbora započet letos (Zaječar i Kosjerić) i jesenas (Negotin, Mionica i Sečanj) nastavlja se prvih dana proleća ove godine u 10 mesta:

Bor, Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Smederevska Palanka, Sevojno - gradska opština u Užicu.

Prošle godine u svih pet opština pobedu je odnela vladajuća SNS samostalno ili u koaliciji sa SPS, uz manje ili veće tenzije, pre svega, u Kosjeriću i Mionici. Imajući sve to u vidu izbori 29. marta mogli bi da nagoveste u kakvoj bi se atmosferi održali republički izbori i sa kakvim ishodom.

"Neće biti pokazatelj"

Cvijetin Milivojević primećuje da u opoziciji "nema prepoznatljive euforije" da se može pobediti na lokalnim izborima.

- Ne vidim jedinstvo između opozicije i studenata nego neko stalno začikivanje studenata od strane opozicije. Mislim da građani koji budu hteli da glasaju protiv vlasti na lokalu nemaju ni pouzdanu garanciju da će, recimo, dve opcije koje su protiv vlasti sarađivati posle izbora. Čak i da dobije na nekim izborima mislim da opozicija neće ni znati da formira vlast kao što je to praktično bilo tri puta u Beogradu - ocenjuje Milivojević za "Blic".

Po njegovom mišljenju lokalni izbori 29. marta neće biti "nikakav pokazatelj pred parlamentarne izbore".

- Mislim da lokalni izbori treba da se održavaju istog dana u svih 200 opština u Srbiji i u tačno određenom terminu nezavisno od republičkih izbora. Recimo, u BiH se lokalni izbori u svim opštinama održavaju dve godine nakon parlamentarnih izbora. Ako može u BiH zašto ne bi moglo i kod nas - pita se Milivojević.

"Pokazuju odnos snaga"

Vladimir Pejić, direktor agencije "Faktor plus", smatra da lokalni izbori predstavljaju "indikaciju stanja na određenom delu teritorije, ali da nisu pokazatelj stanja na republičkom nivou, već da pokazuju odnos snaga".

- Moje mišljenje je da je opoziciji na lokalnim izborima lakše nego na republičkim, jer nemaju potrebu za iskazivanjem bilo kakve značajne nacionalne politike. S druge strane, čini mi se da vlast sa mnogo više samopouzdanja ulazi u ove izbore nego što je to bio slučaj, recimo, u junu prošle godine - rekao je Pejić za RTS.

Pejić ocenjuje da bi pobeda opozicije ili studentske liste na lokalnom nivou "potencijalno podigla euforiju koju su oni imali prethodne godine, te pokrenula glasače na koje su računali".

- Takođe, u referendumskoj atmosferi moraju postojati dva izbora, a mi u ovom trenutku imamo jedan i po izbor. Vlast je homogena i čvrsta. Strana koja je protiv vlasti je sastavljena od niza učesnika, od različitih opozicionih stranaka do potencijalnih studentskih lista - ukazuje Pejić.

"Test raspoloženja"

S druge strane, Zoran Panović, programski direktor "Demostata", kaže za RTS da predstojeći lokalni izbori "ne mogu da se posmatraju isključivo kao sekundarni, uzimajući u obzir politički trenutak i klimu, već mogu da deluju i kao test raspoloženja birača".

- Simbolički su više od lokalnih izbora. Interesantno je da kod nas lokalni izbori sad već imaju formu etapnosti i sukcesivnosti. Vlast pokušava da potvrdi da se relativno ili više konsolidovala. Opozicija i studenti mogu da izvuku pouke iz prethodnih izbora i da vide da jedinstven nastup daje mnogo bolji efekat nego nastup u nekim, kako se to kaže, kolonama - analizira Panović.

"Relativno male sredine"

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, navodi da su "sva mesta u kojima će se održati lokalni izbori relativno male sredine" u kontekstu toga da li rezultati glasanja 29. marta mogu biti indikator raspoloženja birača u celoj zemlji.

- Najviše upisanih glasača ima u Smederevskoj Palanci (oko 39.000) i Boru (oko 38.000). Sredine za koje možemo, na osnovu prethodnih izbornih rezultata, da pretpostavimo da su najbolje za opoziciju, a to su veliki gradovi, imaju rok za izbore tek krajem 2027. i sredinom 2028. godine - naveo je Ivković. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 1.3.2026)

Ко руши уставни поредак у Србији? | Цвијетин Миливојевић | Код Бране

Од 178. дербија, који је требало да буде спортски спектакл, до урушавања Пете београдске гимназије; од „Ћацистана“ испред Народне скупштине до питања Косова, Устава и избора – у овој емисији говоримо о дубинској кризи српског друштва и државе.

Гост подкаста „Код Бране“ је политиколог, новинар и аутор књига „Вучје време“ и „Деструкција реконструкције“ (Catena mundi) – Цвијетин Миливојевић.

Да ли је дерби само фудбалска утакмица – или огледало једног система?

Да ли живимо у држави у којој је све подређено опстанку власти?

Да ли је Косово већ измештено из јавног говора?

Шта значе притисци из Вашингтона, Брисела и Париза?

Да ли је уставни поредак већ срушен – и ко га заиста руши?

И зашто се у Србији више говори о летећим таксијима и EXPO-у него о пољопривредницима, студентима и урушавању образовања?

Разговарамо о:

– политизацији спорта и изборној математици

– Бриселском и Охридском споразуму

– улози Уставног суда

– студентским и пољопривредним протестима

– стању у правосуђу

– случају Пете београдске гимназије

– „Ћациленду“ и симболима парадржаве

– геополитичким притисцима и позицији Србије између Истока и Запада

Ово није разговор о једном догађају.

Ово је разговор о систему који се распада. (www.catenamundi.rs, подкаст „Код Бране”, аутор Б. Нешић, 28.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=fJa9cj-hS0k&pp=ygUJa29kIGJyYW5l

Cvijetin Milivojević: Kršenjem Ustava, ovaj režim poništava Srbiju kao državu!

Sagovornik u sedamnestoj epizodi podkasta KROZ VREME I KROZ TEME je Cvijetin Milivojević, politikolog. Istraživač, respektabilan politički komentator i edukator iz više političkih oblasti. Cvijetin Milivojević je politički analitičar, publicista, ekspert i edukator u oblasti odnosa s javnošću, bivši novinar BORBE i POLITIKE, porodični čovek, veliki poznavalac sporta, navijač Partizana, kao i još mnogo toga zanimljivog možete čuti u ovoj epizodi. (podcast “Kroz vreme i kroz teme”, voditelj Milan Janković, 26.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=1z4buHT9Gxw&pp=ygUWa3JveiB2cmVtZSBpIGtyb3ogdGVtZQ%3D%3D

DAČIĆ SE USPROTIVIO VUČIĆU!

intervju: Cvijetin Milivojević

(podcast “Lucic Inserti”, voditelj V. Lučić, 26.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=vZFn_2rOjj8&pp=ygUNbHVjaWMgaW5zZXJ0aQ%3D%3D

Kome treba „VLADA U SJENCI“: Da li je opozicija ZAKASNILA s promocijom ALTERNATIVE aktuelnoj vlasti u Srpskoj?

Za pobjedu opozicije u oktobru ključan je zajednički nastup i hitno treba vratiti na sto temu “vlade u sjenci”.

Ovo je nedavno izjavila predsjednica Narodnog fronta, Jelena Trivić, ističući da je ključno da opozicija, prema njenim riječima, formuliše glavne probleme i da na njih da odgovore.

– Opoziciona platforma za dogovor treba da obuhvati četiri pozicije i to predsjednik Republike, srpski član Predsjedništva BiH, predsjednik Vlade i predsjednik Skupštine. Smatramo da je ovakav prijedlog dobro formatiran i da dogovore unutar opozicije ne treba da vodimo parcijalno, nego svi za stolom – rekla je Trivićeva.

Podsjećamo, ideja o formiranju tzv. vlade u sjenci promovisana je u martu prošle godine iz SDS, kada se na čelu najveće opozicione stranke u Republici Srpskoj nalazio Milan Miličević. Tada je, između ostalog, SDS saopštio da je u toku proces „formiranja vlade u sjenci“, koja, kako je navedeno, označava grupu opozicionih političara koji su u određenoj mjeri formalno okupljeni kako bi u određenom trenutku preuzeli vlast.

– Razgovaraćemo i sa onima koji ćute, a ima ih mnogo koji imaju šta da kažu i svakodnevno nam se javljaju i spremni su učestvovati u ovome jer su svi iskreno zabrinuti zbog stanja u kojem se nalazimo – rekao je tada Miličević.

Inače, Vladu u sjenci, po definiciji, čine tzv. “ministri u sjenci” koji su poput pravih ministara zaduženi za određena područja (finansije, privreda, zdravstvo, unutrašnji poslovi…).

Iako je tadašnji lider SDS najavljivao da će vlada u sjenci biti formirana u roku od 30 dana „kroz širok dijapazon pregovora i razgovora, ne samo sa opozicionim političkim strankama, već i sa stručnjacima i članovima akademske zajednice“, do toga, ipak, nije došlo.

Kakav je njegov stav o ponovnoj „reanimaciji“ ideje o formiranju opozicione vlade u sjenci, pitali smo za mišljenje lidera Liste Za pravdu i red, Nebojšu Vukanovića.

On, takođe, podsjeća da je prijedlog o formiranju Vlade RS u sjenci došao neposredno prije smjene bivšeg predsjednika SDS, pa, kako ističe, ta ideja nije zaživjela jer je došlo do smjene na čelu najveće opozicione stranke u Republici Srpskoj.

– Što se tiče Liste za pravdu i red, imamo jaku ekipu ljudi u više oblasti i maksimalno se trudimo da ispromovišemo svoje ljude. Više puta sam izjavio da su upravo ti ljudi, koji su stručnjaci u svojim oblastima, mnogo prepoznatljivija i jača imena u svojim oblastima nego što su oni koji sada sjede u Vladi Republike Srpske – kaže Vukanović za Srpskainfo.

Dobro je, tvrdi on, da svaka opoziciona stranka „tematski istupa u izbornoj godini“, da se vodi pozitivna programska kampanja i da se javnosti predstave ljudi iz opozicije koji su stručnjaci u pojedinim oblastima.

– Bilo bi dobro da svaka stranka iz opozicije ima ljude koje bi podijelila po pojedinim resorima. Mi smo to već uradili. Koliko je moguće, ti ljudi trebalo bi da se promovišu i da se javnosti predstavi kako opozicija nema samo nekoliko lidera koji se pojavljuju na TV, već da po dubini ima kvalitetnih ljudi koji bi sutra mogli preuzeti ključne pozicije kada se promijeni vlast – ističe Vukanović.

S druge strane, pojedini analitičari i dobri poznavaoci ovdašnjih političkih prilika smatraju da je opozicija propustila „pravi tajming“ za promociju Vlade u sjenci.

– Pravi trenutak za formiranje vlade u sjenci je propušten, i to onda kada je SDS smjenom Milana Miličevića pucao sebi u nogu – kaže za Srpskainfo politički analitičar Tanja Topić.

Nakon toga, kako podsjeća, uslijedili su prijevremeni izbori koji su tu priču, prema njenim riječima, izbrisali iz političke agende.

– Lično, ne vidim smisao u oživljavanju te ideje pola godine prije izbora. Kao da prepoznajem rukopis koji je tu ideju “minirao” u začetku – ističe Topićeva.

Direktor PR agencija „Pragma“ i politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, smatra da promocija „vlade u sjenci“ bilo gdje u svijetu ima smisla jedino ako među biračima proizvede efekat iznenađenja.

– Ljudi vole da u startu ne znaju ko bi mogao da dođe na neku funkciju u slučaju promjene vlasti. Oni to mogu samo da naslućuju i to im je sasvim dovoljno. Vlada u sjenci može da ima pozitivan efekat, ali samo u godinama koje nisu izborne. Tako se kupuje vrijeme. Objelodanjivanjem vlade u sjenci vi kupujete vrijeme i dodatnu zainteresovanost građana za političke teme koje želite da nametnete – objašnjava Milivojević.

Zbog toga, kako kaže, nije siguran da bi formiranje vlade u sjenci u Republici Srpskoj, pola godine prije održavanja opštih izbora, imalo efekta.

– Možda bi to, na neki način, ponovo dovelo do određenih nesporazuma u opoziciji. Ko će biti u toj vladi u sjenci? Ko su kandidati ne samo za predsjednika i srpskog člana Predsjedništva BiH, već za premijera i ministre? Koliko vidim, u opoziciji još nema dogovora ni oko dvije najvažnije inokosne funkcije, a to sada dodatno komplikovati nekakvom vladom u sjenci, nisam siguran da bi donijelo pozitivne efekte – smatra Milivojević.

Zbog toga, tvrdi on, formiranje vlade u sjenci, trenutno, nije dobra opcija za opoziciju u Srpskoj.

– Prošle ili pretprošle godine bilo je vrijeme za tako nešto, ali u ovom trenutku nisam baš siguran. Da li je vladajuća koalicija objavila ko će biti njen kandidat za premijera Republike Srpske poslije izbora? Nije. Ako vladajuća koalicija nije otkrila karte, zašto bi to radila opozicija – pita Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 24.2.2026)

Između Kosova i barikada: Ni Ustavnog suda ni paradajza; Šta je gore: „Strani dinar” ili domaći kriminal?

Između Kosova i barikada, Srbija ponovo stoji na raskrsnici. Diplomatija je glasna, institucije su tihe. Stabilnost se priziva, ali se postavlja pitanje - po koju cenu.

U novoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“ na platformi Albatros News pravimo presek političkih događaja sa profesorom Čedomirom Antićem, politikologom Cvijetinom Milivojevićem i urednikom portala „Pištaljka“ Vladimirom Radomirovićem.

Kroz oštru polemiku zasnovanu na istoriji, pravu i diplomatiji, sagovornici analiziraju da li Srbija živi politički „Dan mrmota“ i da li je stabilnost postala važnija od demokratije. Razmatramo situaciju u Republici Srpskoj, otvaramo i pitanje „nove nesvrstanosti“ i da li takva politika Srbiji donosi prostor za manevrisanje ili dodatnu neizvesnost.

Posebno mesto zauzima kosovski čvor.

Razgovor obuhvata i proteste poljoprivrednika i pitanje zašto su zahtevi paora postali političko pitanje evropskog puta Srbije.

🕒 Sadržaj emisije (Chapters):

00:00 - Uvod: Analiza meseca

05:20 - Republika Srpska: Pobeda Siniše Karana i uloga Milorada Dodika

12:45 - Između demokratije i stabilnosti: Cena promene vlasti na Balkanu

18:30 - Pobuna seljaka: Da li SSP uništava srpskog domaćina?

25:10 - Vučić od Davosa do Indije - realnost ili predstava?

41:15 - Kosovo i Metohija:

1:02:15 - Pravni vakuum: Zašto Ustavni sud Srbije ćuti od 2013?

1:12:30 - Fenomen "Privatne države": Gde je nestala podela vlasti?

1:18:45 - Studentske barikade

1:40:00 - Zaključak

📅 Premijera: petak, 20. februar 2026. u 20:00

🎙 Razgovarali: Čedomir Antić, Vladimir Radomirović, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

📺 Produkcija: Albatros News

https://www.youtube.com/watch?v=oZIZHyT-ruk

Milivojević o izborima. Navijam da dođe do nekakvog fronta, ali on ne mora da bude jedna lista

U večerašnjem izdanju emisije Marker gost je bio politikolog Cvijetin Milivojević, koji je govorio o najnovijim protestima širom Srbije, tenzijama nakon događaja u Novom Sadu, ulozi policije, reakcijama vlasti i opozicije, kao i o potencijalnim vanrednim parlamentarnim izborima.

Povod za razgovor bili su incidenti u Novom Sadu – napadi na studente i građane tokom protesta, ali i talas okupljanja u više gradova Srbije. Milivojević je analizirao da li dolazi do novog zaoštravanja situacije na ulicama, kakvu ulogu imaju institucije i da li vlast pokušava da konsoliduje redove kroz smene u sistemu i političke poteze.

U emisiji je bilo reči o odnosu vlasti prema studentskom pokretu, mogućnosti formiranja jedinstvenog opozicionog fronta, potencijalu tzv. „studentske liste“, spekulacijama o vanrednim izborima, političkim porukama predsednika Srbije o bezbednosnim izazovima u regionu, kao i o reakcijama opozicije i podelama unutar njenog spektra.

Milivojević je ocenio da se politička borba trenutno vodi i kroz narativ, medijske kampanje i pokušaje delegitimizacije novih političkih aktera, dok bi pitanje izbora, prema njegovom mišljenju, moglo postati ključno u narednom periodu. (TV Insajder, emisija “Marker”, voditelj Branko Veselinović, 17.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=9B-kyxg7iJg

Zašto car još nije sasvim go?

 

Jedan opominjući tvit na (i radikalsku slavu) Sveta tri jerarha, a tri dana pre Sretenja:

“Ljudi prave listu za odstrel, to prikazuju na TV sa naci frekvencijom, tužilaštvo spava, a mi se svađamo čiji nas je stav više uvredio i u koliko će se kolona na izbore, kao da ne idemo ka mrtvačkom sanduku u međuvremenu.”

I sve to u danu kada novosadski “tink – tenk” ministra evrointegrativnog, poznat po tome što, za ime i račun Es-En-Esa, saziva Poglavičinine kontramitinge, elem Centar za stabilokratiju, tj. nesmenjivost Lava Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) - najavljuje dalju propagandnu kanonadu iz svih medijskih artiljerijskih oružja i oruđa po onima što nisu po ukusu Poglavici lično.

I samo desetak dana otkako je LKSNDH doživeo najbolniji poraz u svojoj dugogodišnjoj karijeri. Kada je samome sebi zakazao gostovanje na Najgledanijoj u terminu finala AO da, za svaku slučajnost, ubije i pomisao da vest o uspesima njegovog, on veruje potencijalnog na izborima, rivala ne stigne u svaku srpsku kuću! Došao je da uživo, više sati, odgovara na Novakovo „Nešto ste rekli?“, posle trijumfa nad Sinerom, i da preventivno relativizuje ono što je usledilo posle finala sa Alkarazom: „Poruka za naš narod u Srbiji: Pravda i istina uvek pobede, neka istraju!“

Izdržao je Poglavica sa „Protojevrej stavroforkom“ nešto više od tri seta, skoro kao Novak sa Alkarazom. Ali je bio rezultatski ponižen: Njega je na Ružičanstvenoj odgledalo samo 5,84 odsto, a najvećeg ambasadora Srbije u poslednjih 40 godina – na Jurosportu, čak 61,5 odsto građana!

Nakon što se kriomice, zaobilaznim stazama i bogazima, posle 15 meseci, ušunjao u Neoplantu i - u cilju ispipavanja terena za dolazak na dvestoti rođendan Matice srpske i radi snimanja reklame za jedan kiosk brze hrane - smazao mali (“Koliki im je onda veliki?”, upitao je) “indeks sendvič”, LKSNDH, u ulozi studenta treće godine Visoke trenerske, reče da je “na strani tih mladih ljudi (studenata) koji su napadani  zato što neće da ovi drugi (tradicionalna opozicija) vladaju umesto njih”, te ih je ohrabrio da “nastave da se bore, jer se sada konačno bave politikom”.

"Hvala, predsedniče. Umesto rečima, imate priliku da nas zaista podržite time što ćete raspisati izbore", odgovorile su mu kolege sa novosadskog Prirodno-matematičkog.

Zeman, veruju pod njegovim vigvamom, radi za Poglavicu, odnedavno i Novomučenika. “Smokvina lista” (skraćeno: SLOS), igra, nažalost, na istu kartu: protok vremena. Što kasniji izbori, to veća šansa da Poglavica zadrži vlast, a SLOS, u više derivata, poveća šanse za ufur u parlament, sam ili, tradicionalno, kao znak male uzvratne pažnje, uz pomoć Poglavice.

Evroljubni boteraj seiri nad tim što, nadaju se oni, „studentski pokret opada pred realnim izazovima - vreme prolazi, a proevropska opcija deluje sve privlačnije u odnosu na geopolitički neutralnu”, pa je, prema njima, za nepostojeću studentsku listu “samostalno osvajanje većine sve više misaona imenica”.

Seire NATO svedoci i davači Kosova nad tim što je, navodno, studentski pokret „ne samo polarizovan, već i vidljivo fragmentiran, jer cilj koji je u međuvremenu proklamovan, koji je bio kohezivno tkivo - da se raspišu izbori, postaje nedostižan“.

„Smokvina lista“ računa na to da će protokom vremena, na jednoj, i nemogućnosti opstanka između čekića (režim) i nakovnja (SLOS), na drugoj strani, studenti morati da prihvate bilo šta što im se sa opozicione strane ponudi, pošto se, ceni oporbena boterija, „studentska nadobudnost i mladalačka arogancija razbila o realnost Vučićeve diktature koja ne odstupa ni za pedalj“...

Ili, iz malog mozga pokušavaju da izvuku nekakav navodni uspeh opozicione “diplomatije”: Eto, vele, niti jedan zahtev koji su studenti uputili Poglavici, ovaj nije ispunio, a opozicija, evo, ode u Brisel, prizove vanrednu kontrolu (i personalne sankcije Poglavici) od strane Evropskog parlamenta, i ovaj odmah morao da skloni skoro ceo Ćacilend. To tvrde, dok izvorni Ćacistan, u neokrnjenom teritorijalnom kapacitetu, još malo pa ulazi u drugu godinu svoga postojanja, te i dalje okupira istoriju Srbije 19. i 20. veka, tj. ceo dvorski park između dvorova Obrenovića i Karađorđevića, sa sve okupiranom spomen osmatračnicom srpskih vojvoda iz Velikog rata?!

I tako, dok jedan od lidera “Smokvine liste” tvrdi da je jedini “rat” koji postoji na antivučićevskom političkom polu “krstaški pohod samoprozvanih, a svakako neovlašćenih tumača studentske volje protiv proevropske opozicije” – a to su, valjda, oni koji smatraju da opozicija treba da bojkotuje rad skupštinskih plenuma i odbora i glasno i jasno, kao 2023. što je, na Hilovu molbu, zahtevala i dobila vanredne parlamentarne izbore – uz skupštinsko paravan saučestvovanje opozicije, prođoše i Mrdićevi sudsko-tužilački, a već pristižu i neomrdićevski izborni zakoni.

Dočim ludilo tek sledi, jer su u zdanje nadomak En-De-Ća (Nezavisna Država Ćacistan) iznebuha pristigli tlocrti i bokocrti izmena zakona o narodnim poslanicima, o lokalnim izborima, o Ustavnom sudu itd, uz obrazloženje da je reč o „ispunjenju preporuka ODIHR“, doduše samo pet od zahtevanih ukupno, mnogo mnogo važnijih 24, među kojima su i one koje se tiču funkcionerske kampanje, pa REM-a, pa finansiranja izbornih kampanja, tj. zloupotrebe javnih resursa u te svrhe  itd, po kojima, inače, za dve godine otkako su nam te preporuke ispostavljene - nije urađeno baš ništa!

A među novinama koje se predlažu, tu je i ona koja će ozakoniti da jedan napredni birač može da, osim napredne, svojim potpisom podrži još koliko mu se došapne izbornih lista, a takve će „pozitivno diskriminisane“ liste naprednjacima da uzvrate svojim glasovima u izbornim telima i komisijama...

Novopostavljena Prva Sestra Karmelićanka, novouspostavljeni Dovrhovni Ustavotumač, biserima tipa „nije važno šta o nadležnostima predsednika Republike piše u Ustavu, bitno je da je on osvojio 2,3 miliona glasova“, prvih dana mandata već je pridružio nove naučnopravne briljijarije poput one da su se „pravosuđe i tužilaštvo otrgnuli od izvršne i političke vlasti“, te da se moraju razrešiti one sudije koje se javno deklarišu kao protivnici (političke) vlasti, ali, naravno, ne i oni koji su apologete režima.  

U međuvremenu je i Ovlašćeni Zakonodostavljač Doktor Mrdić otkrio  “blokadersko-tužilačku zaveru”: “Krenuli su sa hapšenjem ministara iz SNS-a. Zato što su hteli na kraju da uhapse predsednika Vučića, da budemo otvoreni. Zato što bi krenuli da hapse ljude. Hteli su da sprovedu obojenu revoluciju do kraja, da sruše državu."

Ali je to Zakonodostavljač sprečio svojim zakonima koje je baš taj Lav koga su hteli da hapse, promptno potpisao, pa bi sada, putem Tajnice pod državnim udarom i ministra pravde, hteo njima da trguje, po principu trampe “tante za kukuriku”: mi ne primenimo baš sasvim te zakone, a oni nama odmrznu “pretpristupne” evriće i otkoče poglavlje pod rednim brojem, valjda, pet.

U međuvremenu, čuvari skupštinskih klupa iz proevropske opozicije svoj o(p)stanak u parlamentu “u punom kapacitetu”, tj. činjenicu da zapravo neće vanredne izbore - argumentuju tzv. višim ciljevima, odnosno navodnim zahtevom svojih stranačkih partnera iz EU da nipošto ne bojkotuju rad parlamenta, iako je on pod državnim udarom?

Njih su njihovi zapadni ideološki partneri, navodno, ubedili – a šta o tome stvarno misle građani Srbije, to je manje važno - da se bojkotom institucija ne može dobiti međunarodna podrška, jer ako bi, recimo, bojkotovali naš parlament pod državnim udarom, onda ti naši opoziconari “ne bi bili relevantni sagovornici predstavnicima evropskih institucija na formalnim sastancima”.

Onda se žale kako neka tamo “neuka deca” i tamo neke “zle čike” oko nepostojeće studentske liste žele tradicionalnoj oporbi da uzmu nešto “ekskluzivno njeno”, kao, hoće opoziciju da uklone iz političkog prostora, da joj zabrane učestvovanje na izborima...

U nedostatku odgovora na jednostavno pitanje – zašto svi opozicioni poslanici svojim potpisima ne zatraže vanredne parlamentarne izbore - studentskoj listi se imputira bliskost ovoj ili onoj ideološkoj strani, jednom joj se pripisuje evroskepticizam, a neretko i manjak „patriotizma“, sve teme na koje je „čista“ opozicija, jelte, gadljiva jedanko kao što nije gadljiva na statiranje u parlamentu pod državnim udarom, sve u interesu nekog „višeg interesa“ koji se kod jednih čita kao „proevropski“, a kod drugih kao „nacionalni“...

Car, nažalost, još nije sasvim go, iako gledamo cara koji je, tamo negde krajem prošle zime, bio blizu da bude go. No, on i dalje ima smokvin list na svojoj golotinji.

Pa, da sumiramo: Ko su nosioci Poglavičinog smokvinog lista?

Mediji, pa, između ostalog, i deo onih „opštila čovekovih produžetaka“ koji bi, po prirodi stvari, trebalo da budu slobodni, a koji to, iz nekih svojih razloga, nisu - nekada zato što ne umeju da prepoznaju stvari, nekada su kalkulanti, a nekada bi samo da ignorišu „donosioca“ vesti.

Drugi nosilac smokvinog lista je Ustavni sud Srbije i njegove sudije koje ja, još od proleća 2013, kada su odbili da se izjasne o ustavnosti Prvog briselskog sporazuma, tako što su se proglasili nenadležnim, zovem sestrama karmelićankama, bosonogim zavetnicama večne tišine.

Od dana državnog udara u Skupštini, 25. novembra 2024, a još više nakon 5. maja, kada su studenti, kao glas većine građana Srbije, zatražili vanredne parlamentarne izbore, treći Poglavičin paž, skutonoša njegovog smokvinog lista, postao je veći deo parlamentarne opozicije koji stoji kao paravan prema zapadnom svetu i poruka da u Srbiji ima demokratskog parlamentarizma, a da oni tamo statiraju jer, navodno po nalogu Evrope, treba da pomognu Poglavici u donošenju proevropskih zakona, ma šta to značilo. Jesmo li se makli dalje od početka? U stvarnosti, dobili smo mrdićevske pravosudno-tužilačke, a čeka nas i donošenje neomrdićevskih izmena izbornih zakona. A dovoljno je bilo da samo, ako je većina građana već nekako na ulici, i oni bojkotuju rad skupštinskog plenuma i odbora, pa da se Poglavici potpuno raščupa perje, da se ogoli, razgoliti, da car postane go pred svetom.

Ako je celom antivučićevskom polu zajednički cilj reset Poglavičinog, 14 godina budženog i dotezanog, autokratskog sistema, onda protiv njegove liste na kojoj će, na gomili, biti i partizani i četnici, i kauboji i Indijanci, i šerifi i razbojnici sa „Wanted“ postera, od ekstemnih NATOljuba do radikalnih rusofila, da li je zlohudo javno zagovarati da se, osim vodeće, studentsko-narodne „keč ol“, na opozicionoj strani pojave ne više od dve liste – jedna €ljubna, a druga €skeptična. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 12.2.2026)

Cvijetin Milivojević i Čedomir Antić: Zašto studenti ponavljaju "ne" opoziciji?

Koaliciji NADA se bliži kraj: Kakve probleme imaju Nova DSS i POKS; Maja Gojković: Mnogi će se iznenaditi rezultatima izbora, Vučić treba da bude sledeći premijer; Lokalna politika bez recepta: Zašto opozicija i studenti ne idu zajedno na izbore u Kuli.

🌅 Emisija: JUTRO NA BLIC

🕖 Emituje se: Radnim danima u 07:00, vikendom u 7:30

🎙️ Voditelji: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

🗣️ Tema: Analiza jutra

🎓 Gosti: Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta i Cvijetin Milivojević, politikolog

(Blic TV, www.blic.rs, 9.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=FKdiBJ_pjSk

KVAKA 23: Milivojević: Vlast u palijativnoj fazi, neće povratiti ono što je izgubila u poslednjih 15 meseci, ali neće to ni priznati

08. 02. 2026. FoNet | Tamara Skrozza

BEOGRAD - Činjenica da vlast pokazuje snagu i „mišiće“ nije znak da je u ofanzivi, već da je reč o nečemu što se zove strah, kaže za FoNet politikolog Cvijetin Milivojević.

On je rekao da se vlast nalazi u palijativnoj fazi. To je, kako objašnjava, faza u kojoj težak bolesnik želi da na dostojanstven način ode sa ovog sveta – u ovom slučaju, sa političke scene – uz obezbeđene normalne uslove za odlazak, a ne da ode osramoćen.

Prema njegovim rečima, upravo bi se to desilo u slučaju da Aleksandar Vučić, na primer, raspiše izbore u terminu redovnih parlamentarnih izbora

Milivojević smatra da vlast neće povratiti ono što je izgubila u poslednjih 15 meseci, pre svega studentskih, a potom i građanskih protesta, ali da to neće priznati. Kako kaže, vlast je toga veoma svesna i sada se bori da ohrabri deo svog biračkog tela, koje je delimično okrnjeno tokom prošle godine.

Kada je reč o opoziciji, Milivojević ocenjuje da se ona u jednom trenutku našla između čekanja i čekića i da je izabrala da bude bliža čekiću.

”Opozicija je sve vreme odbijala da čuje glas većinske Srbije i nije bila spremna da iskreno, sa imenima i prezimenima, podrži zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, već je u praksi služila kao alibi Aleksandru Vučiću zašto tih izbora nema”, kaže on.

Takođe tvrdi da je neistina ono što je opozicija govorila – da su studenti od njih tražili da se odreknu mandata.

”Niko to od njih nije tražio. Studenti su, međutim, zahtevali da opozicija učini nešto više, da izvrši dodatni pritisak za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora”.

Ideju ujedinjenja desnice Milivojević vidi kao, kako kaže, lošu šalu, jer se ona uvek ujedinjuje pred nekakve izbore, da bi se potom razjedinila. Tako se, prema njegovim rečima, oko 15 odsto glasova, koji faktički pripadaju nacionalnoj opoziciji, najvećim delom poklanja Aleksandru Vučiću, što dovodi do rasipanja glasova.

Ako se već prave dve opozicione liste, smatra Milivojević, onda jedna treba da bude proevropska, a druga nacionalna, u svojevrsnoj „fer-plej“ utakmici, jer se ne bore za isto biračko telo.

U krajnjem zbiru, za Milivojevića će opozicija biti ona koja pokaže spremnost da ne dođe do rasipanja biračkog tela u trenutku kada izbori budu raspisani.

”Oni koji pristanu da budu na jednoj ili najviše dve opozicione liste, koje bi sasvim sigurno prešle cenzus, pokazaće odgovornost. Oni koji budu insistirali na tri, pet ili još više kolona, biće saučesnici u pokušaju Aleksandra Vučića da makar silom zadrži vlast” , zaključuje MIlivojević u razgovoru za FoNet.

https://fonet.rs/tv/kvaka23/36784726/vlast-u-palijativnoj-fazi.html

Ukršteni podaci otkrivaju SVE! Naopaki um: Preigrao se, izbore dobiti ne može! Cvijetin Milivojević

Opozicija će biti manjinski partner studentima

Vučić se sprda sa državom

Vladan Petrov nagrađen za nepodopštine

Šta je Baka Prase doneo Vučiću?

Budimpeštu je Orban prepustio opoziciji, Erdogan je pustio Istambul, samo Vučić ne da ni mesnu zajednicu!

Koje su šanse Orbana na izborima

Cvijetin Milivojević, politikolog, je na kanalu Pravi odgovor govorio o slučaju Konjuh i pet tona marihuane. On je govorio šta treba opozicija da uradi da bi se sklonio ovaj režim, a otkrio koliki je maksimum Vučića sa svim svojim partnerima, i koliki je maksimum studentske liste. Rezultati govore da će studenti morati da uključe i opoziciju. On je objasnio i dešavanja oko Dodika, i kako je bivši predsednik Srpske postao ponovo poželjan gost u SAD. Rekao je da, uprkos anketama, sumnja u poraz Orbana na predstojećim izborima, i istakao koje adute ima aktuelni premijer Mađarske. Konačno, govorio je i o "ljudskom safariju" i da li smatra da li je to postojalo i da li je Vučić učestovao u tako nečemu i to sa pozicije novinara koji je više puta bio prisutan na ratištu, pa je tamo pratio čak i Koštunicu i Đinđića. (podcast “Pravi odgovor”, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 8.2.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=qOlwgZ9SjiM&pp=ygUNcHJhdmkgb2Rnb3Zvcg%3D%3D