BEZ PARDONA | Cvijetin Milivojević: Vučića pobeđuje keč-ol lista sa ljudima poput Lompara i Bakića!

Gost novog i poslednjeg ovosezonskog izdanja emisije BEZ PARDONA bio je politikolog Cvijetin Milivojević.

Centralna tema dvočasovnog razgovora bila je sveobuhvatna analiza pobedničke strategije pobunjene društvene većine na vanrednim parlamentarnim izborima koji će, po svemu sudeći, najverovatnije biti raspisani do kraja 2025. godine. Naravno, poseban osvrt u okviru te teme bila je tzv. Studentska lista i široko sagledavanje argumenata za i protiv podrške istoj. Naravno, neizbežan segment ovog dela razgovora bila je i priča o nedoraslosti srpske opozicije aktuelnim društveno-političkim izazovima. Istini za volju, gospodin Milivojević navodi i neke pojedinačne izuzetke. Osim ovoga, imaćete priliku da se upoznate sa Cvijetinovim viđenjem geneze represije nad studentima i građanima koju je direktno podržao Aleksandar Vučić za koga gospodin Milivojević tvrdi da je najveći promoter nasilja. Cvijetin je dobar deo vremena posvetio i problematici načelnog pitanja dokle se teritorijalno prostire Republika Srbija i kakve posledice ima to što ni mi sami ne znamo odgovor na isto. Generalno, razgovor je bio dosta opušten i spontan tako da ćete čuti promišljanja našeg gosta i o brojnim drugim temama koja nisu navedena ovde. Naposletku, saznaćete i kakav je to poklon Danilo priredio Cvijetinu. (KTV Zrenjanin, platforma bezcenzure.rs, emisija „Bez pardona“, voditelj Danilo Vidaković, 30.7.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=BVMofChU6ww&pp=ygUgYmV6IGNlbnp1cmUgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWPSBwkJxwkBhyohjO8%3D

Ko je “došao glave” Milanu Miličeviću: Stoji li Beograd iza smjene lidera SDS

Donedavni predsjednik SDS, Milan Miličević, prije nešto više od dvije sedmice podnio je neopozivu ostavku na mjesto predsjednika te stranke.

Na Skupštini SDS, koja je bila održana u Bijeljini, Miličević je pod žestokim pritiskom jednog broja stranačkih funkcionera i skupštinskih delegata odlučio da se povuče sa funkcije šefa stranke, a uzroci i razlozi zbog kojih je to učinio narednih dana postali su top-tema u brojnim medijima.

Oni koji su tražili Miličevićevu smjenu razloge su pronalazili u tome što SDS, prema njihovim riječima, od završetka prošlih lokalnih izbora nije radio ništa na konsolidaciji svojih redova, pa do toga da je Miličević, kao partijski lider, navodno, potpuno zapostavio stranačku infrastrukturu te da nije obilazio gradske i opštinske odbore SDS.

S druge strane, struja u SDS koja je podržavala Milana Miličevića tvrdila je da se on našao na meti onih čije su “bolesne sujete” i “lične ambicije” prevladale opštestranački interes, pa do toga da iza Miličevićevog “rušenja” stoji lider PDP, Draško Stanivuković, koji, navodno, donedavnom predsjedniku SDS nije mogao da oprosti to što se žestoko protivio njegovoj (Stanivukovićevoj) ambiciji da bude zajednički kandidat opozicije za predsjednika Srpske na izborima sljedeće godine.

Iako se ponegdje, kao pravi uzrok Miličevićeve smjene, navodilo to da se lider SDS našao u nemilosti vlasti u Beogradu zbog toga što je 15. marta preko društvenih mreža podržao studentske proteste u Srbiji, o tome se nije previše glasno govorilo. Međutim, prekjuče je poslanik SDS u Narodnoj skupštini Republike Srpske i član Predsjedništva SDS, Mirjana Orašanin, maltene, javno potvrdila spekulacije da je pritisak za Miličevićevom smjenom došao “preko Drine”.

– Ono što je dogovoreno na organima stranke ni sam predsjednik ne poštuje. To je bio stav prema Srbiji, prema političkoj situaciji u Srbiji. Stav stranke je bio da se ne miješamo u političke odnose u Srbiji, međutim predsjednik to nije ispoštovao, kao ni neki članovi – rekla je Orašanin, gostujući u programu BN televizije.

Da li su vlasti u Srbiji “došle glave” Milanu Miličeviću kao predsjedniku najveće opozicione stranke u Srpskoj, te da li to znači da zvanični Beograd ima presudan uticaj čak i na takve stvari kao što je izbor predsjednika neke ovdašnje opozicione stranke, pitali smo za mišljenje analitičare i dobre poznavaoce političkih prilika “s obje strane Drine”.

Politički analitičar Tanja Topić za Srpskainfo kaže da je svojevrsno “priznanje” visokog funkcionera SDS Mirjane Orašanin, prema njenim riječima, pokazalo da se iz Beograda, zapravo, odlučuje ko može učestvovati u vlasti u Republici Srpskoj, ko može biti na čelu političkih partija, kao i “ko i šta smije objavljivati na privatnim profilima na društvenim mrežama”.

– Poražavajuće je to da se privatan stav Milana Miličevića okarakterisao kao “miješanje u unutrašnje stvari Srbije”. Doista je fascinantna ta logika ovdašnjih političara da raširenih ruku prizivaju “miješanje iz Srbije”, dok sebi lijepe flaster na usta da ne iskažu mišljenje koje ne odražava i zvaničnu politiku susjedne države – kaže Topićeva.

Da paradoks bude veći, dodaje ona, deklarativno se ogromna većina domaćih političara “bori protiv kolonijalne politike i sile stranaca prema Republici Srpskoj”.

– S druge strane, ti isti se dobrovoljno stavljaju u podanički položaj prema Srbiji – smatra Topićeva.

Direktor PR agencije “Pragma” i politički analitičar iz Beograda, Cvijetin Milivojević, za naš portal navodi da ni sam ranije nije “vjerovao u takvu vrstu teorija zavjere da se Aleksandar Vučić i vlast u Srbiji miješa u baš sve poslove u Republici Srpskoj”.

– Međutim, već poslije dvije godine Vučićeve vladavine svojim očima sam se uvjerio da ima istine u tome. Naime, negdje 2014. godine boravio sam u Banjaluci pred tadašnje izbore i lično sam svjedočio tome da je Vučić paralelno nudio i Dodiku i tadašnjem rukovodstvu SDS, mislim da se na čelu SDS tada nalazio Mladen Bosić, da im konsalting za politički marketing u kampanji radi jedan te isti čovjek, odnosno jedna te ista agencija. I jednoj i drugoj strani te usluge nudio je besplatno, odnosno da ih time “počasti” – priča Milivojević.

Vučić je, kako dodaje, već tada upravljao čak i tako internim stvarima, kao što je politička kampanja i upravljanje njenim menadžmentom u Srpskoj.

– Da cijela stvar bude još paradoksalnija, dvije najveće političke stranke u Republici Srpskoj, SNSD i SDS, imaju istog savjetnika za politički marketing, a i jednima i drugima savjetnika šalje Vučić – navodi Milivojević.

Kao što se u Srbiji, tvrdi on, Vučić miješa u svaki nivo vlasti, “po horizontali i vertikali”, tako je potpuno moguće da se aktuelni predsjednik Srbije, kako ističe, miješa i u izbor čelnika SDS.

– Da li je to baš jedini razlog zbog kojeg je otjeran Miličević, to ne znam, ali znam da je, na primjer, gradonačelnik Bijeljine Ljubiša Petrović nakon jednu benigne objave na društvenim mrežama oko podrške studentskim protestima prošao kroz “toplog zeca” u medijima na koje Vučić ima uticaj – ističe Milivojević.

O ispravnosti stava rukovodstva SDS da se ne miješaju u unutrašnje stvari Srbije, kako je otkrila Mirjana Orašanin, prema njegovim riječima, može se raspravljati.

– Ako je vrh SDS donio stav da se ne miješaju u unutrašnje stvari Srbije, a to podrazumijeva činjenicu da je ogromna većina građana Srbije podržala studentske proteste, onda je to pogrešna odluka. Vi se ne miješate u unutarstranački život, ali morate da podržite ono što je većinski stav građana Srbije, a taj stav je da Aleksandar Vučić ne može da bude svevladar u Srbiji. Primjećujem da i unutar SNSD imate ljude koji se ne slažu s Dodikovim slugeranjskim odnosom prema Vučiću, koji nema veze s odnosom predsjednika Srpske prema predsjedniku Srbije. Ovo što radi Dodik, da dovodi simpatizere i aktiviste svoje stranke na mitinge u Srbiji i da su oni spremni da biju građane Srbije koji nisu za Vučića, to je nešto što je kontraproduktivno i to niko ne bi smio da radi – zaključuje Milivojević. (www.srpskinfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 31.7.2025)

Zašto je Vučić otišao kod „Tome Šumadinca“?

Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije i SNS, mogao bi ponovo biti kandidat za predsednika Srbije, jer još uvek ima političke ambicije a uz to je spreman da iznajmi sebe i svoj narušeni, ali za neke još živi pozerski imidž.

Ako Vučić to radi, onda su to potezi očajnika, kažu sagovonici Danasa komentarišući susret Tomislava i Dragice Nikolić s Aleksandrom Vučićem, aktuelnim predsednikom države, u Bajčetini.

Ovaj iznenadni susret dvojice, neki bi rekli “saradnika iz i po potrebi”, za stolom punim đakonija, uz pečeno prase koje samo što nije stiglo, otvorio je brojne teorije o tome zašto se Vučić baš sad sastao, i objavio na Instagramu, sa skoro zaboravljenim Nikolićem koji se vrlo retko pojavljuje u javnosti od odlaska sa funkcije predsednika 2017. čak i u funkciji predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom.

Nikolić se čak na rođendanu i slavi SNS nije pojavio 2017, izjavivši da ga politika više ne zanima. Nije ga bilo ni par godina kasnije, pa je deo javnosti zaključio da su on i Vučić u zategnutim odnosima.

Ipak, prethodnih godina viđen je u decembru 2023. na predizbornom mitingu SNS u Beogradu i Kragujevcu i u oktobar 2024. na obeležavanju godišnjice SNS u Vršcu.

Ove godine čak dva puta, sada na Vučićevom Instagramu i na obeležavanju 30 godina od NATO bombardovanja u martu ove godine.

Pa se nameće pitanje ima li ovaj susret veze sa Vučićevim nestabilnim rejtingom ili se Vučić zaputio u Bajčetinu jer su mu savetnici na odmoru.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je do susreta dva predsednika Srbije došlo s ciljem da se ponovi već „isprobana patriotsko-domaćinska prevara koja je dovela SNS na vlast, kako bi je još neko vreme sačuvao sada kada se ljulja, te tako završio krunsku pljačku Srbije: EKSPO razbojništvo“.

– Izgleda da je Vučić odrešio kesu i Nikoliću ponudio veći procenat, znajući da je on uvek spreman da iznajmi sebe i svoj narušeni ali za neke još živi pozerski imidž. U tome se krije tajna obnovljenog druženja aktuelnog spin diktatora Srbije sa svojim penzionisanim partijskim šefom – navodi on za Danas.

I podseća da je Nikolić, na osnovu očito lažnog imidža šumatijskog domaćina i patriote, doveo SNS 2012. na vlast, kada su se građani razočarali u tzv. evropski reformski put.

– Toma je vlast brzo prepustio Vučiću jer njegova lenjost nije bila u proporciji sa obavezama koje je podrazumevala, a oportunizam i gramzivost su kod njega bili iznad bilo kakvih principa. Tako je utro put za Vučićevu kosovsku veleizdaju sakrivenu iza fejk patriotizma i pretvaranje Srbije u kartel državu. No, pamćenje dela naroda je kratkog veka. To što je pao u drugi plan, skoro i nestao sa političke scene, ne baš zanemarljivom broju nekadašnjih a sada u Vučića razočaranih SNS birača, deluje kao otklon od politike koju je on vodio. To je neistina jer za nju je Toma kriv kao i Alek s obzirom da mu je za „skromnu nadoknadu“ prepustio vlast. Ali kako je neko rekao, istina je ništa spram snage uverenja. Na to Vučić računa te izvlači iz naftalina uvek na šibicarske kombinacije spremnog Tomu Šumadinca – ističe Anđelković.

Dok politikolog Cvijetin Milivojević pretpostavlja da je Vučić u poseti Nikolićima otišao iz četiri razloga.

– Prvi je da je otišao tamo da na primeru prosečnog penzionera pokaže kakva je njegova briga za život svakog penzionera. Drugi, da svom bivšem stranačkom šefu kaže neke reči utehe jer preti eksproprijacija nelegalno sazidane vile na Savskom nasipu. Treća mogućnost je da naamerava da mu vrati stranku koju mu je 2012. oteo nakon što ju je Nikolić, a ne Vučić, doveo na vlast. Četvrti razlog je taj što mislim da će Vučić u narednim mesecima da aktvira priču o tome da bi mogao da raspiše predsedničke izbore i da se time ratosilja funkcije predsednika i sebi omogući legalnu i legitimnu kandidaturu za premijera na potonjim parlamentarnim izborima – navodi Milivojević.

I dodaje da do predsedničkih izbora može lako da dođe Vučićevom ostavkom i skraćivanjem mandata. Navodi i da pošto Vučić više ne može da se kandiduje, kandidat kojeg će on podržati može bit bilo ko, a funkcija predsednika će se vratiti u ustavne okvire.

Upitan zašto bi Nikolić na to prostao, odgovara da ne veruje da su ga napustile političke ambicije i podseća da se za drugi mandat nije kandidovao zbog ozbiljnog pritiska Vučića te da je satisfakciju dobio u vidu izmišljene funkcije koordinatora Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom i prava stanovanja u državnoj vili.

Na pitanje o tome ima li poseta veze sa padom Vučićevog rejtnga kojem pred izbore treba svaki glas, pa i onih koji su više verovali Nikoliću nego njemu, naš sagovornik kaže da se to podrazumeva.

– Pred svake izbore, kad god je trebalo, Nikolića oni izvuku iz pričuvnog odnosno rezervnog sastava. Na makar jedan miting ili proslavu voštani Toma je dolazio da se raduje – kaže Milivojević.

Da Nikolić nema više glasove smatra nekadašnji naprednjak, sada predsednik Evroatlanskog saveta Srbije Dragan Šormaz.

– Nema nikakve šanse da pobedi na predsednickim izborima čak i da ga SNS podrži. Ako Vučić to radi, onda su to potezi očajnika. Možda je u pitanju neki njihov privatni skup, možda se Vučić savetuje oko nečega jer Toma je iskusan čovek. Drugo zaista ne vidim kao mogućnost – zaključuje Šormaz. (www.danas.rs, Danas, Lidija Valtner, 30.7.2025)

Šibicar diplomatija Dačića i Vučića: „Valjanje po podu” i Briselski sporazum. Ko je stvarno prevaren?

Izjava ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića “da su ga prevarili iz međunarodne zajednice” kada je potpisivao Briselski sporazum, sa sobom nosi mnogo sumnji. Jer, 12 godina kasnije, prema sagovorniku Nove, upravo na talasu Briselskog sporazuma koalicija oko naprednjaka održava vlast. Sada smo svedoci proigravanja na loptu “prevareni smo”, a zapravo ovakva izjava je samo simbol odnosa vlasti prema najvažnijem pitanju građana Srbije - Kosovu.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je Srbija prevarena prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, odnosno prvog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

„To je prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali Briselski sporazum. Mi smo u dobroj veri ušli u sve te dogovore isključivo zbog toga da bismo ostvarili kompromise koji bi bili u interesu svih na Kosovu i Metohiji. I na kraju je Srbija uradila sve, a prištinska strana je od samog početka počela sve to da bojkotuje i to uz otvorenu podršku nekih zemalja“, rekao je Dačić.

Pre analize, trebalo bi podsetiti na okolnosti pre potpisivanja ovog sporazuma, ali i pre dolaska na vlast koalicije Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. Podsetimo na čuveni sastanak bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i takođe bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel.

Tadić je u Beogradu te 2011. odbio zahteve Merkel koji su se odnosili na Kosovo. Ona je tada na konferenciji za novinare, vidno ljuta, ispričala šta sve Srbija treba da uradi kada je u pitanju Kosovo.

 “Zahtev se odnosio na ukidanje srpskih institucija na severu Kosova. Uprkos tome što sam principijelno odbio taj zahtev i jasno podvukao crvenu liniju, uspeli smo da i nakon toga obezbedimo status kandidata i uspešno nastavimo evrointegracije. Ono što smo izgubili je međunarodna podrška našoj vlasti, što je umnogome uticalo na rezultat izbora i dolazak SNS-a na vlast. Vučićeva vlast je potpisivanjem Briselskog sporazuma prihvatila ne samo to što smo mi odbili, već i mnogo više od toga”, ispričao je Tadić svojevremeno za Nova.rs.

Tandem Vučić-Dačić

Samo godinu dana nakon dolaska na vlast duo Vučić i Dačić učestvuju u sklapanju sporazuma, zbog kojeg su u Srbiji proglašavani izdajnicima. Ako se iz današnje vizure pogleda sporazum potpisan u Briselu, dobija se drugačiji utisak od toga da su “prevareni”.

Tada je Ivica Dačić bio premijer zemlje i potpisnik samog sporazuma. Tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je i sam učestvovao u dijalogu sa Prištinom, izjavio da je u tom trenutku, to bio maksimum koji su mogli da dobiju za Srbe na Kosovu.

On je dodao da parafiranjem sporazuma u Briselu, Srbija, nije priznala Kosovo, a izjavu kosovskog premijera da „sporazum jamči priznanje Kosova“, nazvao je netačnom interpretacijom.

Ipak, posle Briselskog sporazuma, usledio je niz poteza koji je samo potvrđivao njegovu implementaciju. Pored čestih izjava samog vrha države da poštuje sve potpisane sporazume, usledila su još dva dokumenta, poput Vašingtonskog i Ohridskog sporazuma. U Vašingtonskom sporazumu je dogovorena ekonomska saradnja u “mini-Šengen” zoni između Srbije i Kosova.

Ohridskim sporazumom, u tački četiri, stavu dva, koji su (makar usmeno) prihvatili i srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, eksplicitno stoji da se „Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.

Svesne radnje

Politikolog Cvijetin Milivojević navodi za Novu da uopšte nisu prevareni Dačić i Vučić, već da su to svesne radnje koje ih drže na vlasti već 13 godina.

“U tom Briselskom sporazumu je pisalo da u 15 tačaka ni na jednom mestu se ne pominje termin Srbija. Postoji isključivo termin Kosovo koji se odnosi na nezavisnu državu Kosovo, kako ga je Evropska unija, kao međunarodna zajednica, percipirala. Tako da priča o tim prevarama ne stoji, jer je reč o vrlo svesnim radnjama. Zahvaljujući toj vrlo svesnoj radnji oni opstaju na vlasti ovih 13 godina”, navodi Milivojević.

On navodi da to tada uopšte nije izgledalo kao prevara, već da su tada Vučić i Dačić bili upoređivani sa izdajnicima. Ipak, tada su umesto sramote, srpski državni vrh je imao reči pune hvale ovim sporazumom. Tada je Vučić navodnon spavao na podu u Briselu, kako bi Srbija dobila najbolji mogući “dil”.

„Kad su mi zapretili karijerom, ja sam legao na pod i rekao (Ivici) Dačiću da tamo ide i da ne potpisuje ništa i tri sata sam spavao. Tad su naučili da je bolje da ne vrše nikakav pritisak – rekao je Vučić.

“Valjanje” se ne zaboravlja

Ipak, Vučić je “iskusno” svu krivicu svalio na druge, a njegovog potpisa nema ni na jednom navedenom dokumentu. To za Novu kaže i Milivojević koji objašnjava da je sadašnji predsednik svalio krivicu i na Dačića, ali i na Suzanu Grubješić, tadašnju potpredsednicu Vlade za Evropske integracije.

“Vučić je čak išao dotle da je on diskvalifikovao članove sopstvene delegacije. Ne zaboravimo da je u toj delegaciji bila i recimo Suzana Grubješić, koja je tad bila ministarka kao deo G17+ u tadašnjoj koalicijonoj vladi. On je tada optužio Dačića i Suzanu Grubješić da su hteli da potpišu još goru verziju sporazuma, ali zahvaljujući tome što je Vučić, kao tadašnji prvi potpredsednik vlade se ‘valjao’ po podu on je izboksovao, bože moj, dobru verziju tog sporazuma”, kaže Milivojević.

Sagovornik Nove dodaje da je zanimljivo to što jedinu obavezu koja je imala albanska strana u vezi Briselskog sporazuma nije prihvaćena – Zajednica srpskih opština. Milivojević kaže da je Ustavni sud Kosova ovakvu inicijativu odbio, jer nije po Ustavu Kosova, a da je srpski Ustavni sud prihvatio da “preda 15 odsto teritorije”. On dodaje da se priča još više produbila Ohridskim sporazumom, poznatijim kao francusko-nemačkim sporazumom. Ipak, prema Milivojeviću, Ustav, pa samim time i ovaj sporazum je jasan.

“Naš Ustav jasno kaže da niko ne sme da pregovara ni da dogovara teritorijalni integritet skraćenja Srbije, u ovom slučaju za 15 odsto. Da mi imamo Ustavni sud, kao što ga nemamo, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić odavno ne bi stanovali u politici. Mi imamo Bečku konvenciju međunarodnog sporazumevanja, ona polazi od toga da je svaka nova vlast kontinuitet prethodne vlasti. Ali, ima jedna važna stvar, da se međunarodni sporazum može srušiti ukoliko se ispostavi da ga je potpisao neko ko za to nije imao mandat. Pošto već oni jako dobro znaju šta piše u Bečkoj konvenciji, zašto se Vlada Srbije nije ogradila od toga”, zaključuje Milivojević.

Trajković: Izjava Dačića čin izdaje

Momčilo Trajković iz Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije izjavio je da izjava ministra Ivice Dačića o Briselskom sporazumu predstavlja priznanje čina nacionalne izdaje. Trajković je agenciji Beta kazao da je Dačić priznao sopstvenu odgovornost kao potpisnik tog Sporazuma, ali da je ukazao i na odgovornost Aleksandra Vučića.

„Dačićeva izjava o Briselskom sporazumu je priznanje čina nacionalne izdaje. Nedopustivo je da najviši funkcioneri jedne države da budu toliko neodgovorni da može neko da ih prevari. To samo potvrđuje da se prilikom donošenja odluka koje se tiču državnih interesa ne konsultuju institucije, već pojedinci. Dačić je priznao sopstvenu odgovornost kao potpisnik tog sporazuma, ali je ukazao i na odgovornost Aleksandra Vučića“, ocenio je Trajković.

Prema njegovim rečima, javni tužilac bi trebalo da pokrene postupak protiv Dačića i Vučića.

„Državni tužilac bi trebalo da sasluša Dačića i Vučića, i da pokrene njihovu odgovornost zbog izdaje nacionalnih interesa“, naglasio je.

Trajković je dodao da su posledice Briselskog sporazuma katastrofalne po srpski narod na Kosovu i Metohiju i da se teško mogu ispraviti.

„Od potpisivanja Briselskog sporazuma s Kosova se iselilo oko 50.000 Srba, jer su sve institucije države Srbije predate albanskim vlastima u Prištini. Srbija je, tim Sporazumom, izgubila svaki suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Vlast Aleksandra Vučića i Ivice Dačića je počinila veleizdaju i zbog toga moraju da snose krivičnu odgovornost“, istakao je Trajković. (portal www.nova.rs, Filip Đorđević, 28.7.2025)

Cvijetin Milivojević za Danas: Vlasti u interesu da izbori budu održani što ranije

Prema navodima medija, vrh Srpske napredne stranke razmatra mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora već na jesen, uprkos ranijim tvrdnjama predsednika Aleksandra Vučića da do toga neće doći pre 2026. godine. Promena strategije, mogla bi biti pokušaj da se očuva stabilnost biračkog tela i predupredi njegovo osipanje. Naš sagovornik, međutim, upozorava da ti izbori svakako ne bi bili odžani u demokratskim uslovima.

Analitičar Cvijetin Milivojević podseća da smo smo o oba termina održavanja vanrednih izbora već imali prilike da čujemo od aktera bliskih vrhu SNS ili njenih visokih funkcionera.

– To i jeste realno ukoliko se SNS, odnosno, ukoliko se Vučić odluči za vanredne parlamentarne izbore, to je realno. Ja mislim da je, doskoro u opticaju bio i kraj leta, dakle kraj augusta kao opcija, zato što je razlog vrlo jednostavan, dakle, cementirano biračko telo – kaže naš sagovornik, dodajući da se usled demonstracija i pojedinih Vučićevih izjava deo ranijeg biračkog tela vladajuće stranke “bespovratno okrenuo”.

On ističe da je vlasti, a konkretno predsedniku, u interesu da izbori budu što ranije, kako bi sačuvao preostalo biračko telo i uz nadu da će se dosta toga okruniti od biračkog tela koje bi podržalo studentsku listu ili opoziciju.

Vučić, prema njegovim rečima, polazi od toga da će napraviti neka unutrašnja trvenja između te dve opcije i da će se energija protesta na neki način raspršiti.

Milivojević podseća da su studenti 5. maja zatražili vanredne parlamentarne izbore, ali da njihov zahtev nije bio dovoljno sadržajan jer nije uključivao i poziv na poboljšanje izbornih uslova. On navodi da deo opozicije verovatno neće podržati izbore jer bi mogao da ostane van parlamenta, pa im odgovara da Skupština traje do 2027. godine. On podseća i da je Vučić prošle godine pominjao savetodavni referendum o opozivu predsednika, što se sada ponovo javlja kao moguća opcija.

Naš sagovornik kaže da je u opticaju još jedan scenario, u kom ne bi bili raspisani vanredni parlamentarni, već vanredni predsednički izbori. On navodi da bi ovakva odluka mogla da unese konfuziju među studente i opoziciju, budući da bi se u tom slučaju birao predsednik.

Milivojević navodi da postoje dva moguća scenarija u vezi s predsedničkim izborima. Prvi je da kandidat kojeg Vučić predloži u ime SNS-a pobedi na izborima.

Drugi scenario je da taj kandidat izgubi, ali novi predsednik nema stvarna ovlašćenja, već obavlja uglavnom ceremonijalnu funkciju.

U tom slučaju, Vučić može da postane premijer u sadašnjem sazivu parlamenta, što je, kako kaže, u skladu sa zakonom i Ustavom. Time ponovo dobija izvršna ovlašćenja, jer vlada, prema Ustavu, vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Milivojević dodaje da je to jedan od načina za učvršćivanje vlasti, dok se izbori mogu odložiti sve do kraja mandata Skupštine, odnosno decembra 2027. godine, posle EXPO-a.

Milivojević kaže da u Srbiji ne postoje ni minimalni demokratski uslovi za održavanje poštenih izbora, jer, kako navodi, pobeđuje onaj ko broji glasove, a to na kraju čini Aleksandar Vučić. Ističe da ni opozicija nema demokratski kapacitet da istraje u onome što obeća.

Podseća da su vanredni parlamentarni izbori u decembru 2023. održani na zahtev opozicije, bez insistiranja na unapređenju izbornih uslova. Opozicija je, prema njegovim rečima, pristala da učestvuje pod starim pravilima i prošla loše, iako se prethodno obavezala narodu da će prvo izboriti bolje uslove, pa tek onda izaći na izbore.

Dodaje da je, prema saopštenju Ane Brnabić, direktorka ODIHR-a, navodno pohvalila njen trud u uspostavljanju dijaloga i uključivanju opozicije, što Milivojević ocenjuje kao poražavajuće.

Podseća da je upravo ODIHR prethodno dao desetine preporuka za poboljšanje izbornih uslova, koje nisu ispunjene, te zaključuje da ni od međunarodne zajednice opozicija i studenti više ne mogu mnogo da očekuju. Izražava šok i nevericu da je predsednica ODIHR-a govorila pohvalno “o osobi koja je izvršila državni udar”, aludirajući na usvajanje rebalansa budžeta u Skupštini Srbije u novembru prošle godine.

– Vidimo da mi nemamo šta, deo opozicije i opozicione javnosti se nadao da će pristići neka poruka iz Brisela ili Strazbura… Na kraju krajeva znali smo i rezoluciju Evropskog parlamenta iz februara prošle godine koja je konstatovala da Srbija nije imala poštene izbore. Ali stalo se na tome. Evropska komisija kao vlada Evropske unije nije potvrdila taj stav. Zašto? Iz svojih razloga. Iz razloga što je Vučić ponešto obećao Nemcima, ponešto Francuzima. Nemcima, litijum, Francuzima, kupovinu „rafala“. Tako da se Evropska unija ponaša kao obiteljska organizacija, a sa njom i druge međunarodne organizacije koje bi trebalo da se bave zaštitom ljudskih prava, u ovom slučaju izbornih prava građana Srbije – kaže Milivojević.

On ocenjuje da Evropska unija, iako trenutno tiše, ne odustaje od podrške Aleksandru Vučiću, i dalje ga vidi kao svog partnera i nepokazujući spremnost da pojača kritike prema vlastima u Srbiji.

– Ne da pojača kritike – nego valjda ne treba ni da navija za bilo koga. Ono što treba da traži jeste da se ispune uslovi za fer izbore. Mi, pričamo o ODIHR-u čija je predsednica došla da pohvali Anu Brnabić za doprinos političkom dijalogu, iako ta ista predsednica Skupštine ljude koji su protiv vlasti naziva fašistima, teroristima i zlikovcima. Pa o kakvom dijalogu mi tu pričamo? To nije dijalog. To je rovovski rat između dve Srbije, a Ana Brnabić je njegov predvodnik – poručuje.

Milivojević navodi da opozicija uglavnom ćuti, iako ima prostora za reakciju, dodajući da je mali broj poslanika jasno reklo da je usvajanjem budžeta mimo zakona došlo do institucionalnog državnog udara. U takvim uslovima, prema njegovim rečima, pitanje izbora gubi smisao.

Milivojević ističe tri moguća scenarija vanrednih parlamentarnih izbora: prvi je da studenti izađu na izbore bez stvarne podrške opozicije, drugi da se opozicija ujedini, što je malo verovatno jer ne postoji politička volja, a treći, na koji Vučić računa, jeste da se pojavi više opozicionih lista koje ne prelaze cenzus, čime se rasipaju glasovi, a njegova lista, zahvaljujući izbornim pravilima i preraspodeli glasova, dobija većinu čak i ako realno izgubi izbore.

On kaže da Vučić više ne može da računa na nekadašnju masovnu podršku, ali koristi institucionalne mehanizme, manipulaciju i neregularnosti.

Upozorava na opasan scenario u kome bi tokom kampanje ili na dan izbora došlo do ozbiljnog kršenja pravila, što bi moglo navesti opoziciju da se povuče, pozove na bojkot ili istupi iz biračkih odbora, čime bi legalitet izbora bio doveden u pitanje. Podseća da se takva situacija već dešavala u Kosjeriću i Zaječaru, ali da opozicija nije reagovala ni tada.

– Na kraju, sve ukazuje na to da je raspisivanje vanrednih izbora politički manevar vlasti s ciljem očuvanja kontrole, a ne demokratski proces u pravom smislu te reči. Uslovi za slobodne i fer izbore i dalje ne postoje – zaključuje Cvijetin Milivojević. (www.danas.rs, list Danas, Lena Stevanović, 28.7.2025)

Cvijetin Milivojević: Vučić će raspisati predsedničke izbore?

Milivojević je optužio Vučića i Drobnjaka da su otvaranjem tunela na deonici autoputa Pakovraće Požega doveli ljudske živote u opasnost. To je ponašanje slično onme koje je dovelo do pada nadstresnice u Novom Sadu. Upozorava na veliki broj objekata koji nisu bezbedni, a vrhuncem bahatosti naziva lex specijalis kojim se ukidaju zakonske procedure za bezbednost nacionalnog stadiona i EXPA. Vučić se poziva na državu prilikom primene nasilja nad studentima i pobunjenim narodom ali nema odgovora na pitanje gde je ta svemocna država kada treba braniti KiM. Vučić još uvek nema odgovor na pitanje ko je autor i ko je pustio spot na TV Pink u kojem se targetira Ivanović. Osvrće se i na brojne druge afere za koje je Vučić tvrdio da će ih lično rešiti iako po ustavu to nije njegova ingerencija. Zalaže se za decentralizaciju kako bi se sačuvalo stanovništvo u rubnim područjima Srbije. Nacionalni stadion i EXPO su mogli biti sagrađeni u Nišu. Smatra da vlast neće uspeti da izazove gradjanske sukobe i da će morati da pristane na izbore, što pre to po njih bolje. Studenti i pobunjeni narod imaju više varijanti izlaska na izbore, od kojih je samo jedan sigurno dobitna varijanta. Kosovo i kopanje litijuma moraju biti i nadalje u fokusu borbe pobunjenog naroda. Kritikuje opoziciju jer se kako kaže čini da najvecem delu opozicionih stranaka izbori ne odgovaraju. (portal www.glas-javnosti.rs, podcast Glasa javnosti “Glasno i jasno”, voditelj Rade Ivković, 26.7.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=4Xtq0betmF0&pp=ygUNZ2xhcyBqYXZub3N0aQ%3D%3D

Šta je obeležilo 100 dana rada Vlade: Milivojević i Rodić za Euronews Srbija

Vlada Srbije u mandatu premijera Đura Macuta obeležava prvih 100 dana rada posetama južnoj i istočnoj Srbiji. Centralni događaj biće održan u Knjaževcu. A šta je obeležilo tih 100 dana? Po čemu se aktuelni premijer razlikuje od svih prethodnih? Koliki je rok trajanja sadašnjeg kabineta u Nemanjinoj 11? O tome smo razgovarali sa Cvijetinom Milivojevićem i Filipom Rodićem. (www.euronews.rs, TV Euronews Serbia, 25.7.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Pbf9Qv9MU6g&pp=ygUwZmlsaXAgcm9kaWMgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgZXVyb25ld3Mgc3JiaWph

Skupština u hibernaciji: Osam meseci političke krize bez institucionalnog odgovora (VIDEO)

Dok politička kriza u Srbiji traje već osam meseci, Narodna skupština – kao najvažnija institucija parlamentarne demokratije – gotovo da ne radi. Od početka godine poslanici su se okupili samo tri puta, ali umesto diskusije o zakonima –uglavnom smo viđali incidente. Zato se sve češće postavlja i pitanje: da li parlamentarna demokratija u Srbiji uopšte više postoji, ili Skupština čeka da se sama raspusti?

Iako je parlament srce svake demokratije – u Srbiji kuca sve ređe. Od početka godine Skupština se sastala samo tri puta. Za razliku od 2021, kada je u istom periodu održano čak 26 sednica, ove godine plenarna sala uglavnom zjapi prazna.

Prvu sednicu Parlamenta posle pada nadstrešnice u Novom Sadu obeležilo je fizičko nasilje poslanika vlasti i opozicije, ali i odluka predsednice Ane Brnabić da i uprkos tome sednicu ne prekine, već da samostalno usvoji budžet i još 50-ak akata bez rasprave, za 3 i po minuta.

"Naš parlament od 25. novembra prošle godine je u stanju državnog udara. To mi je školski primer državnog udara. Dakle, ona je time poništila ono što je pravo, oblašćenje, obaveze Narodne skupštine kao najvišeg zakonodavnog, ustavotvornog i predstavničkog tela u ovoj zemlji“, kaže za Insajder politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Narednu sednicu Skupštine, 4. marta, obeležile su baklje i dimne bombe. Na dnevnom redu tom prilikom bilo je 62 tačaka dnevnog reda, među kojima su bile izmene i dopune zakona o visokom obrazovanju i zakon o stambenim kreditima za mlade.

"Srbija mora da nastavi da radi. Mi moramo da nastavimo da gradimo Srbiju. Sedite na svoja mesta, nastavljam rad“, kazala je tada predsednica parlamenta Ana Brnabić.

Većina tačaka i tada je objedinjena i usvojena – ponovo bez rasprave.

Mesec i po dana kasnije, Skupština je sa 153 glasova podrške, bez većih incidenata i uz sporadične verbalne sukobe - izabrala novu Vladu Strbije na čelu sa Đurom Macutom.

Poslednje vanredno zasedanje slupštine bilo je od  10. i 16. juna 2025, saukupno 46 tačaka dnevnog reda. Tada su usvojeni Zakon o alimentacionom fondu i set izmena tri medijska zakona.

Sve to vreme izostaje barem pokušaj konstruktivne rasprave – kako da se zemlja izvuče iz duboke društveno-političke krize u kojoj se nalazi od pada nadstrešnice u Novom Sadu.

„Mislim da u ovom trenutku i strahuju od toga kako će javnost reagovati.  Znači, prosto njihova briga jeste da u stvari na neki način se i u institucijama ne dovodi nešto zbog čega bi mogli da izgube rejting, padnu sa vlasti ili da se ugrozi njihova vladavina“, smatra profesro FPN i poslanik ZLF u Skupštini Srbije Đorđe Pavićević.

Uloga Skupštine – od donošenja zakona do kontrole izvršne vlasti – poslednjih godina postaje tek fasada, jer kada se sednice i održe, dnevni red broji i po 70 tačaka u objedinjenoj raspravi - to obesmišljava bilo kakvu ozbiljnu debatu.

"Ono što je svakako najveća dilema jeste zašto parlamentarna opozicija u Srbiji pristaje da igra ulogu paravana. Bilo bi logično da i ostatak parlamentarne opozicije posluša ono što građani preko studenata poručuju, a poručuju da traže vanredne parlamentarne izbore“, dodaje Cvijetin Milivojević.

A kada bi ti izbori mogli biti raspisani – i dalje nije jasno. Uz, čini se, pojačanu kampanju na lokalu, predstavnici vlasti sada tvrde da je SNS uvek spremna za izbore. Ali da li se kroz tu tvrdnju može čitati poruka da bi oni mogli da se održe čak i ove godine? 

Cvijetin Milivojević smatra da SNS-u odgovara da izbori budu što pre, kako im se ne bi više krnjilo biračko telo, ali da je jedini recept kojim bi, pored Studentske liste, i opozicija osvojila određeni broj mandata jeste da se udruže u veliku koaliciju.

Đorđe Pavićević kaže da je još rano za takvu matematiku jer još uvek nisu poznati ni svi akteri budućeg izbornog procesa, ali je skloniji verovanju da će opozicija izaći u dve kolone.

"Možda opozicija izađe u dve ideološki čistije kolone i da zajedno sa studentskom listom, u stvari, postoji onda šansa da se dobiju ti izbori“, dodaje Pavićević.

U međuvremenu, u Skupštini Srbije traje muk. Sala je prazna, kao da čeka signal. Možda baš nove izbore, pa da onda – jednog dana – profunkcioniše, ali sa novim sazivom. (www.insajder.net, TV Insajder, novinar Stefan Miljuš, 24.7.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=dnQWImM-KGY

Intervju: Cvijetin Milivojević - Otkrio! Vučić puca po šavovima! (23.7.2025)

Gost kanala Slavija info bio je novinar i politikolog Cvijetin Milivojević. (podcast, youtube kanal Slavija info, voditelj Ljubomir Stefanović, 23.7.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=zjq8ghw8BvI&pp=ygUMc2xhdmlqYSBpbmZv

Zaječar je prekretnica: Evo zašto više nema nikakve sumnje da su u Vučićevu krađu izbora aktivno uključeni policija, sudovi i tužilaštvo

Uvid u Jedinstveni birački spisak u Zaječaru bacio je novo svetlo na izbornu krađu u tom gradu na šta su od trenutka kada su izbori održani upozoravali građani, opozicija i predstavnici civilnog sektora. U pomenutom spisku pronađena su imena preminulih, interno raseljenih lica, ali oni građani koji nemaju prebivalište u mestu gde su glasali. Opozicija iz Zaječara poručuje da su iscrpeli skoro sva pravna sredstva borbe, ali da se uzdaju u institucije koje ih nikada nisu izdale - ulicu i narod, dodajući da se ova očigledna izborna prevara sprovodi uz pomoć tužilaštva, sudova i policije.

Podaci iz zapisnika o vanrednom inspekcijskom nadzoru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u koji je N1 imao uvid pokazali su niz nepravilnost u vezi sa jedinstvenim biračkim spiskom u Zaječaru.

Tako je utvrđeno da se u Jedinstvenom biračkom spisku u Zaječaru, na dan 2. i 3. jula, samo dan pre utvrđivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora u tom gradu, nalaze preminuli, interno raseljena lica koja nisu prijavljena u tom svojstvu u Zaječaru i lica za koja je utvrđeno da su u birački spisak upisana po osnovu prebivališta, a da zapravo nemaju prebivalište na teritoriji Zaječara.

Lokalni izbori koji su nedavno održani u Zajčearu i Kosjeriću privukli su veliku pažnju javnost zbog atmosfere u kojoj su održani. Izalazak na birališta protekao je pod prismotrom jakih policijskih snaga, a tokom čitavog izbornog dana stizali su izveštaji o brojnim pritužbama građana i opozicije na ceo proces.

Kada je o Zaječaru reč, epilog je da je sredninom jula Viši sud odbio prigovor koalicije „Promena u koju verujemo“ na ukupni izveštaj o rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada.

Prethodno je zaječarska opozicija zatražila od PU Zaječar informaciju o tome da li su ljudi za koje su, kako tvrde, ustanovili da su bili upisani u birački spisak, glasali na osnovu upisanog bravišta u tom gradu, a što zakon zabranjuje.

Iz policije im je stigao odgovor da ta informacija nije od javnog značaja i da je “po ovlašćenju resornog ministra“ Ivice Dačića – neće dobiti.

Kandidat za gradonačelnika Zaječara ispred liste Promena u koju verujemo Uglješa Đuričković kaže za Novu da je potpuno jasno da su tužilaštvo, sudovi i policija na strani režima.

„U prethodnom periodu smo mi razotkrili šta sve institucije rade kako bi ovaj režim održali na vlasti. Mi smo sve ove podatke tražili zvanično da nam dostave i od policije, ali je stigao odgovor da to ne mogu“, podseća Đuričković.

Đuričković kaže i da je po njegovom zahtevu inspektorka Ministarstva izvršila vanredni inspekcijski nadzor.

 „To je urađeno na modelu slučajnog uzorka i utvrđeno je da ima više osoba koje ne bi smele da glasaju. Izdati su nalozi načelniku Gradske uprave i referentu birčkog spiska da to isprave u narednom periodu. Sad je kasno, jer su svi ti ljudi glasali i učestvovali u tome da ovaj režim ostane na vlasti, a s druge strane su legalizovali krađu koja je u Zaječaru očigledna“, kaže sagovornik Nove.

Dodaje i da sve što su građani i opozicija pronašli u prethodnom periodu jeste dovoljno da se izbori ponište.

„Da smo i jednu osobu i jedno lice pronašli sa boravištem koje nije smelo po zakonu da glasa, u normalnoj, demokratskoj zemlji izbori bi bili poništeni. Samo u Srbiji se sve institucije trude da legalizuju krađu“, navodi Đuričković.

Potcrtava da su iscrpeli sva pravna sredstva, osim pisanje ustavne žalbe.

„Ono što možemo je i kada sve institucije ne rade je da se uzdamo u poslednju instituciju koja sigurno neće da izda – to je narod i ulica. Ostaje nam da ne dozvolimo da se 5. avgusta održi konstitutivna sednica Skupštine, jer to bi značilo da će u klupama sedeti odbornici SNS protiv kojih postoje dokazi da su učestvovali u kupovinu glasova“, zaključuje sagovornik Nove.

Nova saznanja do kojih je javnost došla o stanju biračkog spiska Zaječara, tj. o činjenicama da se u evidenciji nalaze mrtve osobe, interno raseljeni i drugi građani bez neophodne prijave prebivališta u tom gradu, dodatna su argumentacija za ocenu Posmatračke misije Crte da rezultati lokalnih izbora u Zaječaru ne odražavaju izbornu volju građana, te da organi vlasti koji bi na osnovu njih bili uspostavljeni ne mogu imati demokratski legitimitet, saopštila je CRTA.

Takođe, kako navode, problemi koji su utvrđeni u Zaječaru, a kakve je Crta pronalazila i u ranijim izbornim ciklusima, naročito tokom beogradskih izbora u decembru 2023. godine, još jednom potvrđuju neophodnosti sveobuhvatne i transparentne revizije biračkog spiska, kao i utvrđivanja krivične i svake druge odgovornosti za manipulacije tim fundamentalnim izbornim dokumentom.

Jedna od ključnih, godinama ponavljanih preporuka ODIHR-a odnosi se na sprovođenje procesa pune i nezavisne revizije biračkog spiska, koji bi u potpunosti bio javan i u koji bi bili uključeni predstavnici vlasti, opozicije i stručnih organizacija civilnog društva. Vlast je, međutim, u više navrata pokušala samo da simulira takav proces, onemogućavajući stvarni napredak ka konkretnim rešenjima koja ne bi bila puke kozmetičke promene, a koja je u najvećoj meri ponudio Crtin predlog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

„Nespremnost vlasti da se stane na put manipulacijama evidencijom birača ogleda se, između ostalog, i u činjenici da Crta nema nikakve informacije o eventualnom postupanju po tri krivične prijave koje je podnela protiv pripadnika MUP-a i MDULS-a, zbog njihove uloge u zloupotrebama biračkog spiska i migracijama birača na beogradskim izborima 2023. Nekažnjivost štiti delove institucija koji, umesto da sprovode i štite zakone, učestvuju u protivzakonitim aktivnostima. Stoga, značajno ohrabruje način na koji je služba Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu sprovela vanredni nadzor u Zaječaru, pokazujući da u državnim institucijama i dalje postoje profesionalci koji odgovorno rade u javnom interesu“, zaključili su iz CRTA.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za Novu da nije iznenađen infromacijama o nepravilnostima, koliko činjenicom da je opozicija izašla na izbore pod tim uslovima.

„To je ostao domaći zadatak opoziciji – dovođenje izbornih uslova na jedan nivo da izbori budu pošteni. To je opozicija obećavala još od 2020. godine“, kaže Milivojević.

Potcrtava da je važno da principijelnost postoji.

„Ovo mene ništa ne iznenađuje, ne bi me čudilo da je isto i u Kojseriću i to zbog načina na koji je obavljen drugi krug izbora“, kaže Milivojević navodeći da ne postoji konzistentnost i da je opozicija treba da poštuje dogovore koje su dali pre studentskih protesta. (www.nova.rs, portal, Andrija Lazarević, 23.7.2025)

Šta bi studenti dobili, a šta izgubili saradnjom sa opozicijom

Iako i jedni i drugi kažu da žele vanredne parlamentarne izbore i smenjivanje vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), putevi studenata u blokadi i parlamentarne opozicije ne ukrštaju se ni posle osam meseci društveno-političke krize u Srbiji.

Studenti se od početka „ograđuju od političkih stranaka", a opoziciju smatraju „delimično odgovornom" za održavanje koalicije oko naprednjaka na vlasti 13 godina, kaže za BBC student Filozofskog fakulteta koji nije želeo da otkrije identitet.

„Želimo da promenimo sistem, zakone o radu i štrajku, da dođe do departizacije javne uprave, da rade institucije, da se povede ozbiljna borba protiv korupcije i da se prečešljaju svi potpisani ugovori, kako nam se ne bi ponovo desila nadstrešnica.

„To ne treba da radimo sa onima koji su ovaj sistem održavali i za vreme ovog režima nisu ponudili nikakve ideje i vizije o tim promenama", ističe on.

Studenti su više od osam meseci blokirali fakultete u Srbiji i protestovali tražeći odgovornost za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, gde je poginulo 16 ljudi, kao i napade na studente i građane tokom protesta.

Od maja zahtevaju raspisivanje parlamentarnih izbora i najavili su formiranje liste na kojoj neće biti predstavnika opozicije, ali nije jasno saopšteno ko bi bili njihovi kandidati.

Studenti u blokadi, koji prema istraživanjima imaju najveću podršku među političkim opcijama koje nisu na vlasti, nisu se odazvali pozivu opozicionog Narodnog pokreta Srbije (NPS) na sastanak 16. jula sa pojedinim predstavnicima ostalih stranaka koje nisu na vlasti.

„Važno je da studenti budu uključeni u razgovore o izbornim uslovima", smatra Miroslav Aleksić, lider NPS-a.

„Bitku" protiv aktuelne vlasti, kaže, „niko ne može da dobije sam".

„Verujem da će se uključiti u ove razgovore u nekom trenutku", kaže Aleksić za BBC na srpskom.

Direktne saradnje studentskog pokreta i opozicije bilo je u junu uoči i tokom lokalnih izbora u Kosjeriću, opštini u zapadnoj Srbiji, gde su se, kao i u Zaječaru na istoku Srbije, održali prvi izbori od početka blokada u novembru 2024.

U Kosjeriću su studenti podržali opozicionu listu koja je tesno izgubila od koalicije oko naprednjaka, koji gotovo neprikosnoveno vladaju Srbijom 13 godina.

Ali, da li bi udruživanje bilo delotvorno na parlamentarnim izborima ako budu raspisani?

Potpunim odbijanjem saradnje sa opozicijom studenti bi mogli da izgube „vredne resurse", poput znanja i iskustva političkih partija u pripremi i sprovođenju izbora, kaže sociološkinja Marija Babović za BBC na srpskom.

„Opozicija mora u studentima da prepozna snagu koju treba da podrži i da joj iskustvom omogući da izbegnu zamke sa kojima su se suočavali na nekim prethodnim izborima", smatra članica Pobunjenog univerziteta, grupe zaposlenih na fakultetima u Srbiji koja podržava zahteve studenata.

Imaju li studenti interes da razgovaraju sa opozicijom?

Prema istraživanju agencije Spirit insajt, u koje je imao uvid list Danas, studentska lista navodno bi imala najveću podršku birača na parlamentarnim izborima, dok bi ujedinjena lista opozicije osvojila oko 10 odsto.

To pokazuje da studenti „u ovom trenutku imaju političku moć", smatra Babović.

Ali, odbijanjem svakog vida saradnje sa opozicijom „gube priliku da nauče kako funkcionišu izborni štabovi, kako funkcioniše mreža organizacije, šta je uloga mesnih zajednica, kako napraviti veliku mrežu kontrolora, izboriti se za bolje izborne uslove", nabraja profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ako izbori budu raspisani, pristup institucijama mogao bi da bude još jedan 'kec u rukavu' opozicije.

Parlamentarne stranke imaju predstavnike u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), članove tela koja uređuju rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i koja predlažu promene biračkog spiska, navodi Đorđe Pavićević, poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF), za BBC na srpskom.

„Potrebno je napraviti veliki i koordinisan pritisak na vlast, uz mnogo znanja i infrastrukture, a plašim se da infrastruktura studenata i zborova dosad nije proizvela dovoljan pritisak", smatra profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN).

Opozicione stranke imaju i „značajan broj članova biračkih odbora u stalnom sastavu, kao i predsednika biračkih mesta", što „treba iskoristiti na najpametniji način", dodaje Miroslav Aleksić.

Opozicija, za razliku od studenata, nema šta da izgubi, smatra Babović.

„Sada bi trebalo da podrže studente i pomognu im da završe prvi deo posla, a to je smena vlasti, stvaranje mogućnosti za demokratske izbore i vraćanje funkcija institucijama.

„Dobili bi od studenata bolje izborne uslove, a možda bi u situaciji posle promene režima dobili i jedan novi rezervoar mladih ljudi, koje bi mogli da pridobiju za sopstvene ideje", objašnjava Babović.

Opozicija trenutno ima „nejasan stav" o ulozi koju treba da ima u parlamentu, pa toj instituciji daje legitimitet iako nema uticaj na donošenje odluka, dodaje članica Pobunjenog univerziteta.

U odnosu partija prema studentskom pokretu u bliskoj budućnosti će se „videti koliko na opozicionoj sceni ima mudrih glava, a koliko ambicioznih i kratkovidih političara", dodaje.

„Bojim se da te zrelosti u ovom trenutku nema", zaključuje Babović.

Šta bi studenti mogli da izgube?

Tokom osam meseci studentskih protesta u desetinama gradova širom Srbije stranke nisu organizovano učestvovale i njihovi simboli nisu bili vidljivi na skupovima.

Jedan od najmasovnijih organizovan je u Nišu, najvećem gradu na jugu zemlje, 1. marta ove godine.

Tamo je studente dočekala Leposava Milutinović, 74-godišnja penzionerka, koja je i ugostila sedmoro studenata tokom protesta „Niški edikt".

„Po celom stanu su bili dušeci na naduvavanje i vreće za spavanje, a pravila sam im gibanice i štrudle, koje i danas redovno nosim na Filozofski fakultet u Nišu, gde mi unuka studira i učestvuje u blokadama", priča Nišlijka za BBC na srpskom.

Nije „ni za ni protiv" saradnje studenata sa opozicijom.

„Samo se plašim da ne budu zloupotrebljeni za tamo neke ambicije političara, a plašim se da će to kad-tad da se desi", dodaje Leposava.

Oko 240 kilometara severnije, studente je na brojnim protestima u Beogradu podržavao 70-godišnji Goran Timotijević, koji smatra da njihov pokret „ne treba da ulazi ni u kakvu saradnju sa opozicijom".

„Cilj studentskog pokreta je da zamenimo niz ljudi koji imaju mrlje u karijeri ili su pokazali dosad šta mogu i šta ne mogu.

„Hoćemo nove i mlade snage i ideje, a svi koji su ranije iz opozicije dolazili na vlast samo su nastavljali isto kao prethodnici, tako da sa njima neće biti promena", priča penzioner za BBC na srpskom.

Protiv saradnje je i zbog niza, kako kaže, „preletača" iz opozicije koji su prethodnih godina prelazili u vladajuću partiju „zarad lične koristi".

Ukoliko dođe do novih izbora, značajan deo birača koji ne podržavaju vlast bi mogao da se okrene studentskoj listi, smatra analitičar Cvijetin Milivojević.

Zbog toga bi neki opozicioni akteri mogli da je dožive kao „političkog rivala", ukazuje.

„To ima smisla pošto su studenti preuzeli glasove opoziciji ili je opozicija sopstvenim delovanjem ili nedelovanjem te birače izgubila", ocenjuje on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje da izbora neće biti skoro, odnosno da će biti raspisani „kad to državi bude odgovaralo".

U slučaju da ih ipak bude u doglednoj budućnosti, saradnja studentske liste i opozicije mogla bi da bude neophodna i posle eventualnog izlaska na birališta, ako bi se pravile neke koalicije u parlamentu.

„Pitanje je da li će ta lista moći sama da pobedi na izborima, jer bi takav scenario zahtevao ili referendumsku atmosferu ili neki oblik saradnje", kaže Đorđe Pavićević.

Kao što studenti ne otkrivaju sve karte, tako i većina stranaka opozicije delimično taktizira.

Posle objavljivanja studentskog zahteva za raspisivanjem izbora, Demokratska stranka (DS) je prva parlamentarna opoziciona partija koja je saopštila da u tom slučaju ne bi izašla na izbore sa sopstvenom listom.

Reagovanja opozicionih stranaka na zahtev studenata su „pokušaj zadržavanja sopstvenih pozicija po svaku cenu", smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević.

„Opozicija bi trebalo da nastupi iskrenije i poruči studentskoj listi: 'Evo, vi ste u ovom trenutku jači partner, preporučite nam kako da se ponašamo'", kaže on za BBC na srpskom.

Ukoliko opozicione stranke ne odustanu od izbora zarad podrške studentima, trebalo bi da na njih izađu na jedinstvenoj listi, jer je neizvesno da li će i koliko njih pojedinačno preći cenzus, dodaje.

„Svaki treći scenario za mene bi značio da opozicija direktno doprinosi pobedi SNS-a i Vučića", smatra Milivojević. (www.bbc.com, portal BBC na srpskom, Grujica Andrić, 22.7.2025)

Kakvi su dometi okruglog stola u NPS: Da li je dovoljno da se (samo) razgovara?

U fokusu javnosti nakon okruglog stola o biračkom spisku, organizovanog na poziv Narodnog pokreta Srbije, pre svega su oni koji su odbili da na njemu učestvuju, poput “Studenata u blokadi”, Demokratske stranke, Kreni-Promeni i ProGlasa, pa se postavlja pitanja koji su dometi ovakvog sastanka.

Sagovornici Danasa oprečnog su mišljenja kada je reč i o dometima ovakvog sastanka, ali i o njegovoj temi i izboru učesnika – dok Đorđe Vukadinović, urednik NSPM, kaže da je dobro imati što usaglašeniji stav opozicije po pitanju izbornih uslova, Cvijetin Milivojević, politikolog, smatra da je sastanak imao i promašenu temu i promašen izbor učesnika, odnosno da je trebalo razgovarati jedino o tome kako da opozicija pomogne da se ispuni studentski zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima.

U prostorijama Narodnog pokreta Srbije u Beogradu, u utorak, okupili su se predstavnici više parlamentarnih i vanparlamentarnih političkih opcija (NPS, NLS, ZLF, PSG, SSP, Ekološki ustanak, PODES, SRCE), kao i civilnog sektora (CeSid, Birodi, Građanske, Crta), kako bi razgovarali o unapređenju izbornih uslova, konkretno biračkog spiska.

Nakon sastanka, zatvorenog za javnost, poručeno je da je ovo prvi u nizu takvih sastanaka koji ostaje otvoren i za druge političke subjekte, pa i studente u blokadi koji traže izbore i najavili su izlazak liste koju će podržati.

Dan nakon sastanka, predsednik i poslanik stranke Ekološki ustanak, Aleksandar Jovanović Ćuta, ocenio je da je razgovor bio konstruktivan, pozitivan i konkretan i dodao da se sada očekuje precizan Crtin predlog izmene Zakona o biračkom spisku iza kojeg će, napomenuo je, stati svi ljudi koji su bili za okruglim stolom.

„Promena ovog režima je posao za sve grupe i za studente i za profesore i za aktiviste i za stranke. Za svako živo biće koje više neće da trpi ovu torturu“, zaključio je Jovanović, koji je poručio da odbijanje razgovora u ovom trenutku jedino odgovara Aleksandru Vučiću.

Urednik Nove srpske političke misli, Đorđe Vukadinović, smatra da se dometi okruglog stola mogu ocenjivati ovako i onako, napominjući da, koliko je i on sam shvatio, ovo je bio samo prvi u nizu najavljenih sastanaka. Temu izbornih uslova i što usaglašeniji stav opozicije po tom pitanju smatra važnom i korisnom stvari.

“Dakle, nema sumnje da je dobro da se ovakvi sastanci održavaju i, iskreno govoreći, čudno je i loše to što ih nema mnogo više. Dobro je, takođe, i što se odazvao solidan (dvocifren) broj političkih i NVO subjekata, mada je, iz različitih razloga, pažnja javnosti uvek više okrenuta onima koji nisu”, primećuje Vukadinović.

S druge strane, napominje, izostanak nekih stranaka, kao i predstavnika studenata, samo je obelodanio da na opozicionoj strani političkog spektra nema dovoljno saglasnosti, ali to je činjenica koju ionako svi manje-više znaju i koju, kaže, stoga nema smisla pokušavati prikrivati i gurati pod tepih.

“U svakom slučaju, mislim da je važno da se razgovori u tom, a po mogućstvu i u širem političkom i ekspertskom formatu, nastave sve dok se ne iznedri neki solidan i realističan predlog izbornih uslova sa kojim bi se onda moglo izaći pred domaću i međunarodnu javnost i koji bi se mogao ispostaviti kao konkretan uslov režimu”, zaključuje Vukadinović.

Politikolog Cvijetin Milivojević primećuje da nije bilo nekakve prevelike euforije u porukama nakon okruglog stola.

“Čini mi se da je to bila jedna vrsta otaljavanja nekakvog posla od strane učesnika. Gledajući sa strane, verovatno da svaki simpatizer opozicije ili studentske liste će reći – pa dobro je da se o nečemu priča”, smatra.

Milivojević kaže da su mu problematični sadržaj razgovora, ime onog ko ga je sazvao, ali i učesnici tog sastanka. Navodi da temu biračkog spiska ne vidi kao temu koja je u epicentru važnosti za ljude koji učestvuju u protestima, te da je tema trebalo da bude: zašto opozicija nije odgovorila na zahteve od 15. maja.

„Ako Vučić nije odgovorio, razumemo zašto nije. Ali zašto opozicija nije odgovorila na zahteve da se raspišu parlamentarni izbori? Zašto opozicija? Opozicija je u parlamentu. Ako postoji način da opozicija podrži taj zahtev, na primer onim što je uradila Demokratska stranka – od početka, objavljivanjem blokade rada parlamenta, ne vraćanja mandata, ono čega se boji opozicija – nevraćanja mandata, ali neučestvovanja u radu resornih odbora, neučestvovanja u plenarnoj sednici, jedna vrsta delegitimizacije Skupštine”, ukazuje.

Milivojević napominje da je nakon usvajanja budžeta u Skupštini, od strane Ane Brnabić, predsednice parlamenta, u Skupštini, izvršen državni udar. Smatra da opozicija može da pomogne studentima u njihovom zahtevu za vanredne parlamentarne izbore, time što bi 90 poslanika, koji su podržani opozicionim glasovima, podnelo zahtev za raspisivanje tih izbora.

Upitan da li onda NPS ima veći moralni legitimitet od ostalih za sazivanje ovog sastanka s obzirom na to da su poslanici iz kluba NPS-NLS takav zahtev podneli, odgovara da to nije video, te da misli da ne treba nekakve poslaničke grupe ili stranke da se izjašnjavaju po tom zahtevu, nego poslanici svojim imenom i prezimenom – jer su oni vlasnici mandata.

“Koliko ja mogu da izbrojim, ima barem jedna trećina narodnih poslanika u Skupštini Srbije koja je izabrana glasovima opozicionih birača. Svi ti građani koji su glasali za opoziciju u decembru 2023. godine su listom za to da se podrže studentski zahtevi. Samo ćute njihovi delegati u Skupštini. Dakle, ti koji su građani birali, oni ćute, oni se ne izjašnjavaju. Građani su zato njih izabrali i onda lepo da vidimo 90 potpisa na zahtevu za raspisivanje vanrednih izbora. Zašto je to važno? Pa zato što studenti nisu organizovani iz političkih stranaka, njihov zahtev je otišao u vetar. To ima snagu legitimne podrške građana, to je jedna stvar, ali potrebna je adresa s koje će Vučiću i premijeru otići zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora”, napominje Milivojević.

Naš sagovornik smatra da ovakav sastanak ne može da saziva nijedna opoziciona stranka, pa ni NPS, prvenstveno jer, ukazuje, Aleksićeva stranka nije ni lider u opoziciji, a kamoli lider u ovom političkom trenutku. “Zna se da je u ovom slučaju glavni politički faktor Srbije studentska lista, odnosno studentski pokret iza kojeg stoje građani. Dakle, on je taj prvi politički akter, nije nikakva opozicija, a pogotovo ne jedna stranka opozicije”, navodi on.

Milivojević smatra da su “Studenti u blokadi” u pravu što nisu hteli da učestvuju na ovom okruglom stolu, te ukazuje da nijedan plenum nijednog fakulteta nije to prihvatio. To govori, ocenjuje politikolog, da u ovom trenutku postoji mnogo prioritetnijih tema od biračkog spiska.

“Ja moram da podsetim ovu parlamentarnu opoziciju da su oni izigrali i obećanje koje su dali građanima Srbije, i ODIHR-u, i OEBS-u, i međunarodnim posmatračima još pre 2020. godine, pa 2022. godine, kad su bili oni dijalozi vlade i opozicije. Dakle, ništa od toga nije primenjeno. I sad su se sreli da razgovaraju o izbornim uslovima nakon što su 2023. izašli na izbore, a da nisu tražili uopšte da se razgovara o izbornim uslovima. Dakle, studenti su potpuno u pravu. Ako tema i učesnici sastanka nisu bili ono što oni traže, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, i način kako će opozicija pomoći da se dođe do ispunjenja tog njihovog zahteva, onda je potpuno normalno da ne učestvuju. Druga stvar, ja mislim da je, makar iz moralnih razloga, trebalo da opozicija ponudi studentima da oni predlože nekakav sastanak na kojem bi se razgovaralo o takvim temama, zato što je de facto stanje takvo da studenti imaju mnogo veću poziciju od opozicije”, navodi.

Govoreći o učesnicima skupa, Milivojević pita po kojem kriterijumu su učesnici jednako predstavljani – svaka stranka opozicije makar imala jednog poslanika i studenti. Takođe, sporno mu je i pozivanje predstavnika CeSida čiji je osnivač, podseća, donedavno bio ministar za javna ulaganja.

Milivojević kaže i da nije video da je neko od učesnika skupa nakon okruglog stola izjavio da su neophodni vanredni parlamentarni izbori i dodaje da se boji da u delu opozicije postoji raspoloženje da se podrede Vučiću i njegovoj nameri da se do kraja ovog mandata Skupštine ne ide na parlamentarne izbore. Kaže da to proističe iz egoističnih motiva, te da je za njega to izdaja glasačkog tela.

Neučestvovanje ProGlasa smatra principijelnim i kaže da su stoički izdržali i kada su studenti na početku pobune njih kvalifikovali kao nekoga ko “ne treba da im bude jezik”. Milivojević zaključuje da bi studenti trebalo da iniciraju jedan sastanak, čiju bi agendu i učesnike oni odredili.

“Deluje da je jučerašnji skup (16. jula) trebalo da posluži kao alibi, kao jedna vrsta opravdanja zašto će opozicija koliko sutra učestvovati u radu Administrativnog odbora Skupštine Srbije, na čijem bi dnevnom redu trebalo da bude predlog za poboljšanje biračkog spiska koji je podneo poslanik Uglješa Mrdić iz SNS. Meni je žao, ja verujem da deo tih ljudi koji učestvuju na Skupštini nije došao s tom namerom”, poručuje Milivojević. (www.danas.rs, Danas, Vojin Radovanović, 18.7.2025)

Cvijetin Milivojević: Ni vlasti ni opoziciji se ne ide na izbore

Komentarišući okrugli sto o izbornim uslovima na kojem su učestvovali predstavnici dela opozicionih partija i nevladinog sektora, politikolog Cvijetin Milivojević za Euronews kaže da je besmisleno organizovati okrugli sto bez studenata, za koje istraživanja javnog mnjenja kažu da su najjači opozicioni akter. Dodaje da zbog lošeg rejtinga, ni vlasti ni opozicija ne žele na izbore. (www.euronews.rs, TV Euronews Serbia, voditeljka Roksanda Babić, 17. 7. 2025)

https://www.youtube.com/watch?v=ag_NHvIkxy8&pp=0gcJCcwJAYcqIYzv

13 godina izdajete, pljačkate i prebijate... stiže gnev naroda!

Gost naše najnovije emisije bio je politikolog Cvijetin Milivojević.

Preporučujemo vam da pogledate najnoviji intervju o nezabeleženom narodnom gnevu još od doba Miloševića.

Autor i voditelj Vuk Rosandić (podcast X 33, 17.7.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=hF3q_SlLoLY&pp=ygUDeDMz

Код Бране: Цвијетин Миливојевић, Избори и студентска листа? /

 

У овој епизоди подкаста „Код Бране“ гост је политиколог Цвијетин Миливојевић, један од најоштријих аналитичара политичке сцене у Србији.

Разговарамо о:

– Које грешке је направио Александар Вучић у претходних осам месеци?

– Како власт дискредитује протесте означавајући студенте као „обојене револуционаре“ и „терористе“?

– Зашто је српска јавност подељена и каква је улога медија у томе?

– Да ли смо на ивици грађанских сукоба?

– Ко су прави „блокадери“ Србије?

– Да ли ће бити парламентарних избора и када?

– Ко би могао да се наћи на студентској листи? 

– Како ће се према тој листи поставити режим, а како опозиција?

🔥 Ово је разговор без рукавица — о стању у друштву, о обмани и манипулацији, али и о храбрости да се ствари назову правим именом.

📚 Помињемо и књигу „Вучје време“, коју је Цвијетин објавио у издању Catena mundi, и најављујемо нову Цвијетинову књигу која ће изаћи у наредном периоду. Првих 20 гледалаца који нам се јаве имаће прилику да „Вучје време“ добију са потписом аутора. (www.catenamundi.rs, podcast „Kod Brane“, autor Branislav Nešić, 8.7.2025)

 

https://www.youtube.com/watch?v=kT2BpBZdQ00

Studentima uvalili CIA agente

intervju: Cvijetin Milivojević

(podcast Lucic inserti, voditelj Dejan Lučić, 7.7.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=8qewPDhpguA&pp=ygUNbHVjaWMgaW5zZXJ0aQ%3D%3D

Intervju: Cvijetin Milivojević – Režim je ušao u terminalnu fazu, na kraju smo puta!

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i društvene izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 1.7.2025. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (Balkan info, podcast i youtube kanal, 5.7.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=YgCOcuVl6q0&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Masovni protesti i blokade u Srbiji: Hoće li biti prijevremenih izbora | Kontekst

Širom Srbije u subotu su održani masovni protesti na kojima su studenti i građani zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, hitno oslobađanje svih privedenih i uklanjanje šatorskog naselja, poznatog kao "Ćacilend", iz Pionirskog parka kod Skupštine.

Dan kasnije, u nedjelju, uslijedile su barikade kao vid građanskog neposluha - građani i studenti blokirali su saobraćaj na više lokacija, uključujući Beograd i Novi Sad. Barikade su postavljane, uklanjane i premještane u raznim dijelovima grada, a samo u Beogradu ih je bilo na čak 24 mjesta.

Zahtjevi ostaju isti: izbori, oslobađanje uhapšenih i uklanjanje šatorskog naselja.

Prema podacima sa subotnjih protesta, ukupno je tada privedeno 77 osoba, dok su tokom nedjelje i danas nastavljena privođenja, ali se brojke razlikuju: MUP navodi 16 uhapšenih u Beogradu, dvije osobe u Čačku, Vučić kaže kako je ukupno 26 privedenih, a studenti tvrde da je samo jutros uhapšeno 29 studenata.

Službene brojke se stalno mijenjaju, dok iz Akademskog plenuma i studentskih krugova stižu upozorenja da su hapšenja oblik pritiska.

Vučić poručuje da je država "odradila svoj posao" i odbija raspisivanje izbora.

S druge strane, studenti i dio akademske zajednice najavljuju nastavak protesta i barikada sve dok njihovi zahtjevi ne budu ispunjeni.

Iako su okupljanja u subotu protekla mirno, činjenica da su specijalne policijske jedinice, uključujući policajce s fantomkama, razbile barikade, dovela je do eskalacije, a zabilježeni su i snimci policijskih vozila koja velikom brzinom ulijeću među okupljene građane.

O ovim temama za Al Jazeeru govore advokat Božo Prelević i politolog Cvijetin Milivojević te Natalija Jovanović, dekanesa Filozofskog fakulteta u Nišu.

Emisiju je uredila i vodila Hanan Nanić. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkans, 30.6.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=e77XZGqh_ec&pp=ygUbYWwgamF6ZWVyYSBiYWxrYW5zIGtvbnRla3N0

Da li je desnica preotela studentske proteste u Srbiji?

Vidovdanski protesti na ulice su izveli veliki broj ljudi. Neki od govora doveli su do iritacija u regionu i nedoumica u zemlji. Da li je vidovdanski nacionalizam odgovor režimskoj propagandi ili u pokretu jača desnica?

Kirsten Šenefeld je na čelu beogradske kancelarije nemačke Fondacije Fridrih Ebert. Ona posmatra ukupne studentske proteste u Srbiji kao proces: „Vlada i predsednik Vučić su od pada nadstrešnice u Novom Sadu i masovnih protesta prethodnih meseci jednoznačno izgubili na legitimitetu. Prošla nedelja je pokazala da politička kriza ni izbliza nije prevaziđena. Od ove nedelje četiri opoziciona poslanička kluba bojkotuju Skupštinu.“

O neočekivanim nacionalističkim istupima pojedinih govornika Šenefeld kaže da je Vidovdan simbolični datum, centralan za srpski nacionalni mit, što je doprineo tome da se odazvalo oko 140.000 ljudi. Za nju je to impresivna mobilizacija.

Šenefeld dodaje: „Razmere nacionalističkih tonova ipak nisu bile očekivane. Neki govori na protestu odnosili su se na srpsko dostojanstvo, mučeništvo i na velikosrpske ideje. U tom obimu su takvi govori prvi put održani na nekom od studentskih protesta, što je iznenadilo mnoge učesnike.  Jedno od mogućih tumačenja jeste da to predstavlja odbranu od kampanje provladinih medija koji predstavljaju studente kao izdajnike srpskog naroda i teroriste.“

Buldožer-koalicija

Cvijetin Milivojević, politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću smatra da pojavljivanje izrazito nacionalnih govornika na vidovdanskom protestu nije iznenađenje. „Koliko ja znam studentska lista se pravi po principu catch-all, od raznih ličnosti koje su od početka podržavale studente. Pritom su ljudi sa te liste sigurno na najrazličitijim, pa i suprotstavljenim ideološkim pozicijama. Ali imaju nešto zajedničko – smatraju da je vlast odgovorna za novosadsku tragediju i za korupciju koja joj je prethodila i zahtevaju vanredne izbore.“

Milivojević dodaje da je, prema njemu, odluka studenata da budu samo selektori i da sami ne stupe u političku utakmicu pogrešna, jer ih ima 250.000, a zahvatili bi mnogo više. „Ali dobro, odlučili su da urade ono što je dosta uspešno radio Vučić i da naprave takozvanu buldožer-koaliciju, u kojoj će biti i zagovornici pristupanja Evropskoj uniji, i rusofili, i građanski i nacionalno opredeljeni ljudi.“

Milivojević kaže da je za Vidovdan bila napravljena prva pokazna vežba takvog okupljanja. „Milo Lompar sa svojim izrazito nacionalnim govorom je samo pokazao da Vučićev spin o nekakvoj obojenoj revoluciji nije tačan.“

Kirsten Šenefeld smatra da je moguće još jedno tumačenje porasta nacionalističkih tonova među govornicima: „Drugo tumačenje kaže da je nacionalističkim strujama unutar pokreta pošlo za rukom da osnaže svoj uticaj. Jasno je, međutim, da ukupan studentski pokret nije prožet nacionalizmom, a mnogi učesnici nisu očekivali takve govore. Odlučujuće će biti da pokret ne zauzme revizionistički stav prema ratovima devedesetih i prema regionalnim odnosima i da se usredsredi na svoje glavne zahteve – demokratiju i borbu protiv korupcije.“

Ovaj sadržaj je deo teksta koji trenutno čitate. Pružalac usluga X / Twitter pruža ovaj sadržaj i može da prikuplja direktno Vaše podatke o korišäenju ako kliknete na „Prikaži sadržaj“.

I direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) sociolog Zoran Gavrilović dodaje da u odnosu prema osuđenim ratnim zločincima on vidi „jednu od vododelnica – da li smo na putu ka ustavnom patriotizmu ili ćemo biti zarobljeni u nove, prepakovane forme etno-nacionalizma“.

Srbija traži Adenauera

Gavrilović kaže da u procesu otpora režimu Srbija traži i svog konzervativnog lidera koji bi je vratio na demokratski put: „Ono što se desilo u subotu, ali i pre nje, govori da je u Srbiji otvoren konkurs za srpsku verziju Konrada Adenauera, lidera koji će izvršiti tranziciju od etno-nacionalizma ka ustavnom patriotizmu. Ma koliko bili oslonjeni na traganje za pravom  i pravdom za novosadsku nesreću, studentski protesti su pre svega plod potrebe za uspostavljanjem moderne države Srbije, što nije moguće sa prepakovanim formama etno-nacionalizma.“

Gavrilović upozorava da se za demokratske promene mora pridobiti i konzervativno-nacionalistički deo društva: „Skup u subotu je bio prvi studenski protest koji je imao političke govornike i poruke. Istraživanja javnog mnjenja govori da je tek svaki drugi glasač opozicije proevropski orijentisan – prema istraživanju Nove političke misli. To znači da će za pobedu na izborima biti potrebni konzervativno-populistički glasovi koje sada dobija Aleksandar Vučić, a njih ne samo da ima među Vučićevim  glasačima, već u značajnom broju i među neopredeljenima i apstinentima.“

Gavrilović podseća na to što se dešavalo 12. aprila u Novom Pazaru tokom događaja koji je nosio ime Sloboda vlada čaršijom. „Tog dana je rođena nova Srbija, Srbija koja je sebi dala šansu da postane država jednakih pred zakonom razvijajući ustavni patriotizam. Strukturalno gledano, to je najvažniji doprinos studenskih protesta. Upravo je ustavni patriotizam preduslov za vladavinu prava, integritet institucija i slobodu javnosti, za državu u kojoj nije moguće uspostavljanje lične vlasti, ali ni praktikovanje etno-nacionalističkih politika tipa Velike Srbije i Srpskog sveta.“

Ustavobraniteljska lista

Šefica beogradske kancelarije Fondacije Fridrih Ebert, Kirsten Šenefeld, smatra da bi se duboka kriza mogla rešiti prevremenim izborima, mada ih predsednik Vučić za sada odbija: „Pretpostavka za to bi bila prelazna faza u kojoj bi se obezbedilo da takvi izbori budu u skladu sa kriterijima za poštene i slobodne izbore. A ima dosta toga da se uradi i u pogledu medijskih sloboda i biračkog spiska. Za tako nešto potreban je pritisak Evropske unije, međunarodnih organizacija kao i podrška marginalizovanoj opoziciji i studentima.“

Izbori će, prema Cvijetinu Milivojeviću, sigurno biti raspisani pre redovnog termina krajem 2027. „Naprosto, imate jasnu većinsku Srbiju koja nije za naprednjačku vlast. Ali odlaganje ovakve odluke nanosi direktnu štetu Vučiću, jer bi prošao bolje ako bi izbore raspisao već sada, u avgustu. U decembru – a taj termin je čini mi se spominjao Šešelj – rejting će mu dodatno opasti.“

I Šenefeld opominje da bi odlaganje i odugovlačenje bilo rizično: „Izgleda da je trenutno situacija previše polarizovana i fragilna za dijalog kakav se ranije dešavao između vlasti i opozicije. Ali ako se samo sačeka 2026. to bi u sebi sadržalo mogućnost eskalacije i dalje represije prema studentima, građanima i civilnom društvu.“

Milivojević se, kao i veliki deo srpske javnosti, pita ko će biti na Studentskoj listi. On smatra da se traže ljudi koji imaju harizmu, bez obzira na ideološko opredeljenje. Prema Milivojeviću je jedan od najozbiljnijih kandidata Alek Kavčić, čovek koji je novac zaradio u Sjedinjenim Državama, ali ga troši u Srbiji kako bi deci omogućio besplatne udžbenike. „Da i režim misli kako je on ozbiljan protivnik, pokazuje time što ga skoro svaki put kad se vraća iz Amerike policijski zadržava na beogradskom aerodromu“, kaže Milivojević. On smatra da će na vrhu liste biti i spomenuti Milo Lompar i Jovo Bakić, za koga smatra „da više ne pripada ni levo-liberalnom građanskom spektru, već je anarho-liberal“. Tu je, naravno i rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić.

Zoran Gavrilović veruje da je formula pronađena u studentskim protestima spasonosna za zemlju: „Ustavni patriotizam je dovoljno veliki da daje mogućnost političke i društvene koalicije konzervativno-demokratskoj i građanskoj Srbiji kako bi udruženim snagama nastavili ono što je rođeno 12. aprila u Novom Pazaru.“

Represija iz nemoći

I međunarodni posmatrači koji dobro poznaju Srbiji, kao što je Šenefeld, primećuju da je pojačana represija zapravo nedostatak da se pronađe politički odgovor: „Reakcije srpskih institucija na proteste postale su vidno oštrije. Naročito u danima posle skupa na ulicama su bile prisutne brojne uniformisane i teško naoružane policijske snage, koje su ciljano i sa dodatnom brutalnošću intervenisale protiv decentralnih blokada u zemlji. I jezički je primetna eskalacija. Vlast i državni mediji u međuvremenu otvoreno nazivaju studente teroristima.“

Cvijetin Milivojević konstatuje da vlast srlja iz greške u grešku. „Leto nije ugasilo energiju protesta, čemu se Vučić nadao. A primena sile je samo dodatno oživela energiju kod ljudi. I odugovlačenje, čekanje da se protesti ugase sami od sebe, jeste velika greška. Dobar deo studenata se ionako pomirio sa gubitkom godine, što je za jednog mladog čoveka velika žrtva. Dakle, nemaju više šta da izgube.“

Milivojević smatra da za razliku od godina kada je Vučić imao „Blerove i izraelske medijske i političke savetnike, kao i savetodavnu podršku nemačke Fondacije Konrad Adenauer u eri Angele Merkel, u poslednjih osam meseci nema ozbiljniju strategiju: „Ni Vučić ni oni koji su ispod njega u hijerarhiji ne znaju kuda da se krene. Pa imitiraju studente, praveći kontramitinge, kontrastudente, kontraveterane, itd.“

Milivojević podvlači da vlast povećanom represijom neće dobiti ništa, pošto većinska Srbija neće građanski rat. On ukazuje na to da Vučić ima častan izlaz iz krize: „Mora samo da se vrati u ustavni okvir. Niko ne spominje predsedničke izbore. Neka ostane do kraja mandata na tom položaju, ali samo u granicama ustavnih nadležnosti. Ipak sumnjam da će Vučić prepoznati da mu je to jedini častan izlaz.“ (www.dw.com, Radio Deutsche Welle, portal, Dragoslav Dedović, 2.7.2025)