Tri opcije za kraj društvene krize. Treća je 5. oktobar

Studenti u blokadi novosadskog Fakulteta tehničkih nauka traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast je takvu ideju odmah odbila, ali ne bi bio ni prvi ni poslednji put da režim suočen s pritiskom studenata menja odluke. Ukoliko bi do tih izbora došlo, pred Srbijom bi bile tri opcije. Pobeda liste koju bi sačinili studenti i njihovi profesori, čemu u prilog idu poslednja istraživanja Crte koja kažu da ih podržava čak 60 odsto građana. Druga opcija je da vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem pobedi, što bi prema tom istom istraživanju bilo malo verovatno. Treća opcija je da vlast pokuša da pokrade izbore, a to bi onda moglo da izazove atmosferu sličnu onoj od 5. oktobra 2000. godine.

Plenum studenata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu u petak je izglasao odluku da studenti u blokadi traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Za ovu odluku glasalo je 94,7 odsto, protiv nje niko nije glasao, a uzdržanih je bilo 5,3 odsto. Većinski su izglasali i da studenti u blokadi treba da sastave listu za parlamentarne izbore, kao i da se izabere modalitet podele mandata po gradovima.

Vlast je ovu ideju na prvu loptu odbila.

Ukoliko bi pod pritiskom studenata, njihoviih profesora i građana na ulicama do ovih izbora zaista došlo, moguće su tri opcije. Pobeda studentske liste, njen poraz ili krađa izbora, što režimu na čelu s Aleksandrom Vučićem nije strano.

Istraživanja pokazuju dominaciju studenata

Poslednje istraživanje koje je radila Crta pokazalo je da vlast ne uspeva da zaustavi trend rasta nezadovoljstva i nepoverenja koje građani Srbije osećaju prema njoj, a da podrška protestima i studentima iznosi 59 odsto.

“Skoro svakim aspektom rada vlasti nezadovoljna je barem polovina punoletne populacije, 51 odsto je nezadovoljno ukupnim rezultatima vlasti, 61 odsto borbom protiv korupcije, a najmanje loših ocena (48 odsto) odnosi se na oblast socijalne zaštite i delovanje centara za socijalni rad. Učinak Aleksandra Vučića na predsedničkoj funkciji negativno ocenjuje svaka druga osoba. Prosečna ocena koju su mu građani dali je 2,6. Na pitanje kome više veruju – predsedniku države ili studentima, svaki drugi građanin poverenje daje studentima, a svaki treći Aleksandru Vučiću”, pokazali su rezultati ovog istraživanja, nakon čega je predsednik Srbije rekao da Crta nikad nije radila i ne zna da radi istraživanja. Pokušao je da ospori i istraživanje Đorđa Vukadinovića, koje je u martu donelo slične rezultate.

Dakle, ukoliko bi došlo do novih izbora, onda bi oni bili održani u referendumskoj atmosferi – studenti ili Vučić.

Naravno, ne treba isključiti ni mogućnost da vlast te izbore dobije, ali ni da ih pokrade.

U tom slučaju, imali bi situaciju iz oktobra 2000. godine.

Šta je dovelo do 5. oktobra

Petooktobarski protest je organizovan pošto je Izborna komisija osporila pobedu kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Кoštunice na izborima za predsednika SRJ održanim 24. septembra 2000. godine. DOS je pozvao građane da se 5. oktobra 2000. okupe ispred Savezne skupštine i suprotstave izbornoj krađi koju je Savezna izborna komisija sprovela po nalogu režima Slobodana Miloševića.

DOS je tražio od Miloševića do tog 5. oktobra, u 15 časova prizna izbornu volju građana izraženu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima održanim 24. septembra. Zahtevano je i da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji.

Ostalo je istorija…

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da atmosfera u Srbiji još nije došla do stadijuma petooktobarske, ali da je Vučić svestan da je izgubio podršku većine.

Samo slep i gluv ne vidi šta se dešava

“Pred 5. oktobar je situacija u našoj državi izgledala tako da su “obe Srbije” videle Miloševića kao nekog ko je zprropastio Srbiju. Zato u svi ustali protiv njega i glasali za Vojislava Koštunicu. Sada nije još dotle došlo, Aleksandar Vučić je nešto drugačiji tip političara. Zato mislim da je ova priča sa izborima još jedna Vučićeva udica, na koju se prvo uhvatio deo opozicije, a zatim i deo studenata”, kaže Milivojević i ocenjuje da nema smisla posle svega što se desilo, a bez bilo kakve promene izbornih uslova izaći na Vučićeve izbore, pa ni one lokalne u Kosjeriću i Zaječaru, koji su zakazani za 8. jun.

“Mislim da je rešenje da se Univerzitet pojavi sa nekom vrstom platforme svih sedam državnih univerziteta, nekog koordinacionog tela koje će insistirati na ispunjenju postavljenih zahteva. Ako vide da od toga nema ništa, onda treba da pokrenu dijalog za promenu izbornih uslova. Mislim da je ovaj narodni burnt toliko jak, da samo slep i gluv čovek ne vidi ono što se dešava. A dešava se da Vučićeva opcija više nema podršku većinske Srbije. Vučić je svestan toga i zna da mu je bolje da pregovara nego da proziva ovo nasilje koje smo juče videli u Novom Sadu.

To univerzitetsko koordinaciono telo bi nakon promene izbornih uslova, smatra Milivojević, moglo da sastavi listu za izbore. (www.nova.rs, portal i novine Nova, Jelena Jelovac, 28.4.2025)

Kome odgovaraju izbori? Cvijetin Milivojević za Euronews govorio o političkoj situaciji u zemlji

Dok deo studenata, u skladu sa rezultatima glasanja plenuma, namerava da sastavi listu za vanredne parlementarne izbore, čini se kako je deo opozicije saglasan sa idejom. Međutim, sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže kako mu se još uvek niko nije obratio sa zahtevom za raspisivanje izbora.

Studenti u blokadi Fakulteta tehničkih nauka (FTN) Univerziteta u Novom Sadu objavili su prošle nedelje da je njihov plenum "izglasao" da studenti u blokadi zatraže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji.

Takođe, predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić izjavio je nedavno da je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jedino rešenje za izlazak iz društveno-političke krize i poručio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovom režimu "da izađu na crtu pobunjenom narodu Srbije, pokažu većinu i dokažu snagu o kojoj stalno pričaju".

Sa druge strane, Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević je odgovorio da se izbori neće raspisivati kad se "ćefne" predsedniku Narodnog pokreta Srbije Miroslavu Aleksiću.

Komentarišući predlog dela opozicije i studenata u blokadi o novim izborima, Vučić je rekao da mu se niko nije obratio sa zahtevom da raspiše izbore, istakavši da se na kraju sve, kako je rekao, svelo na politiku.

"Dakle, ne bi li napravili novi G17 plus i ne bi li se nekakve vlasti dočepali. Dakle, od svih priča o pijetetu, o humanitarnom i humanom aspektu, došli smo samo do fotelje i dobro je da to ljudi danas potpuno jasno vide. Mi smo imali izbore pre manje od godina dana, nudili smo im sve, ni za šta nisu bili zainteresovani, oteli su nam šest meseci  - de facto u ekonomiji godinu, godinu i po dana naših života", rekao je Vučić.

Milivojević: Priča o izborima potekla iz kuhinje Pokreta za narod i državu

Govoreći za Euronews o reakciji predsednika Vučića na pitanje novinarke Euronews Srbije o izborima, a na koje on nije direktno odgovorio, kao u ranijim slučajevima, politikolog Cvijetin Milivojević kaže kako izbori po sadašnjim izbornim ne odgovaraju ni studentima, ni građanima ni opoziciji.

"Ova njegova reakcija me navodi na pomisao da je čitava priča o nekakvim izborima zapravo i potekla iz kuhinje njegovog Pokreta za narod i državu. Dakle, nikom normalnom u ovom trenutku ne odgovaraju izbori pod Vučićevim uslovima. Kad kažem 'nikom normalnom' – dakle, građanima koji su na ulicama, studentima koji predvode narodnu bunu, pa čak i opoziciji, odnosno onom delu opozicije koji je odmah aplaudirao svakoj pomisli o izborima. Dakle, u ovom trenutku izbori po sadašnjim izbornim uslovima ne dolaze u obzir", objašnjava Milivojević.

Kako kaže, to je jedinstven stav koji je ujedno bio zaključak nakon parlamentarnih izbora iz decembra 2023. godine kada je Evropski parlament doneo rezoluciju prema kojoj izbori nisu bili regularni.

"Zašto Evropska komisija nije potvrdila ono što je njen parlament doneo kao odluku, to je već druga stvar, verovatno diplomatsko i strateške prirode iz ugla Evropske unije. Prema tome, ja mislim da je u ovom trenutku postoje mnoge prioritetnije stvari. Najprioritetnija je pokušati da se spasi ova školska godina, pre svega za studente. Mi ovde na neki način prisustvujemo jednoj predstavi. Dakle, uz predsednikovu rečenicu tipa 'ispunili smo sve zahteve i nema šta više da ispunjavamo', Srbija je blokirana, evo za nekoliko dana će biti šest meseci", navodi sagovornik.

On je podsetio kako je prvi i osnovni zahtev studenata poštovanje vladavine prava, a ne dolazak na vlast.

"Ja moram podsetiti da je prvi i osnovni zahtev, koji se provlači kroz sve ostale zahteve, jeste poštovanje Ustava i zakona, poštovanje države i njenih institucija, da svako ko je nadležan, kao institucija, radi svoj posao za koji je nadležan, a ne neko da to radi drugi - to je vladavina prava", podvlači Milivojević.

Govoreći o redovnim lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru, on kaže kako se iznenadio kada je video deo opozicije koji je rekao da treba na izbore izaći.

"Je li cela opozicija, ona koja je izašla i ona koja nije izašla na prethodne lokalne izbore u junu, kao i ona koja je izašla u decembru 2023, konstatovala da više nikada neće izlaziti na izbore pod takvim izbornim uslovima, jer smatraju da su izbori neregularni?", upitao se Milivojević.

On je dodao kako smatra da su oni bili dobrim delom u pravu, upitavši po čemu se onda razlikuju izbori u Kosjeriću i Zaječaru, te da stav opozicije o izlasku na izbore govori da je ona "neozbiljna" i "nekredibilna".

Govoreći o popularnosti vlasti u kontekstu nedavnih medjskih istupa njenih predstavnika, on ističe kako ona u velikoj meri zavisi od popularnosti predsedika Vučića

"Već nekoliko godina govorim da SNS ne postoji kao takav, a kad bismo imali normalnu Agenciju za sprečavanje korupcije, koja se bavi svojim poslom i tumači ono što piše u Zakonu o sprečavanju korupcije, ne bismo u poslednjih desetak godina imali izbore na kojima nikad ne pobeđuje Srpska napredna stranka, koja se, nakon što se izbori završe, proglasi pobednikom izbora, jer na tim izborima uvek učestvuje, a naglašavam, nije reč o predsedničkim izborima - predsednički izbori su nešto drugo - govorimo o parlamentarnim, lokalnim, opštinskim, gradskim ili pokrajinskim u Vojvodini, pobeđuje nešto što se zove 'Aleksandar Vučić, crtica za nešto'", kaže on. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, “Vesti”, 28.4.2025)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/167009/aleksic-trazi-izbore-vucic-odbija-opozicija-u-blokadi/vest

Analitičari o zahtevu za vanrednim izborima i "studentskoj listi": "Dobra vest za građane koji podržavaju proteste"

Zahtev studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN) za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji i sastavljanje studentske liste je "dobra stvar" za sve građane koji ih podržavaju, smatraju analitičari Cvijetin Milivojević i Zoran Stojiljković.

Plenum studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (FTN), koji se nalazi u blokadi, na svom 17. zasedanju izglasao je zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji.

Osim toga, kako je naznačeno na njihovim zvaničnim nalozima na društvenim mrežama, usvojen je i predlog da studenti u blokadi sastave listu za parlamentarne izbore.

Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je to "dobra stvar" jer su se studenti, kako dodaje, dosad veoma dobro ograđivali od bilo kakve direktne političke aktivnosti ili političkog učešća.

"Po mom mišljenju, svi studentski zahtevi su zapravo građanski zahtevi, a ne politički, jer studenti od samog početka nisu pokazivali želju da učestvuju u politici i da se kandiduju na izborima. Oni nisu imali zahtev kakav im, na primer, imputira vlast, da žele rušenje Aleksandra Vučića. Takođe, videli smo da studenti nisu tražili ni prelaznu vladu, što je zahtev opozicije. Tako da su ovi rezultati glasanja sa plenuma FTN dobra stvar", ocenio je Milivojević u razgovoru za portal Newsmax Balkans.

On očekuje da bi zahtev koji su izglasali studenti FTN mogao biti najšire prihvaćen od građana koji podržavaju studentske proteste.

"Možda bi studenti i nastavnici mogli da faktički krenu u formiranje nekakve platforme ili tela, nazovite ga kako hoćete, koje se u jednom trenutku može ponuditi čak i kao jedna vrsta privremene vlade, koja bi obezbedila regularne i demokratske uslove za izbore, a u kojoj ne bi bilo ni vlasti ni opozicije. Ne mora to biti vlada, ali u svakom slučaju mislim da građani koji podržavaju studente očekuju da se formira neka platforma ili koordinaciono telo, koje će dalje voditi ne samo proteste, nego i ove zahteve ka ispunjenju", istakao je Milivojević, navodeći primere iz Poljske i Makedonije gde je došlo do promene vlasti koju su doneli faktori koji nisu bili striktno politički.

"Univerzitetska lista je osetljivo pitanje"

Zbog toga je i oprezan kada tumači proces političke artikulacije studentskih zahteva, pa dodaje da u svemu tome treba ići "korak po korak".

"Formiranje neke vrste univerzitetske platforme ili nekog međuuniverzitetskog koordinacionog tela koji bi činili i predstavnici studenata i profesora bio bi prvi korak. Oni bi se time pojavili kao odgovoran društveni subjekat koji ima podršku građana i kao takav ima pravo da od stranaka i vlasti i opozicije zahteva da se ide ka održavanju vanrednih parlamentarnih izbora. Da li bi se na tim izborima kandidovala lista pod imenom 'univerzitetska lista', to je već drugo pitanje, koje je u ovom momentu osetljivo", naglasio je politikolog.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković tumači taj zahtev studenata kao "dobru i značajnu indikaciju".

"To je samo indikacija jer se radi o plenumu jednog fakulteta, a svi znamo da je to decentralizovano odlučivanje i da plenumi neretko imaju i različite stavove o konkretnim pitanjima. Pogotovo kad se radi o uplivu u političku arenu ili tipu sugestija, odnosno zahteva koji su vezani za političke i institucionalne procedure ili institucije poput prelaznih ili ekspertskih vlada ili raspisivanja izbora. To jeste vrlo važno i značajno, jer je ovo, čini mi se, prvi put da studenti eksplicitno traže izbore", ukazao je Stojiljković u izjavi za portal Newsmax Balkans.

"Izborna lista pod mentorstvom studenata"

Zahtev studenata FTN iz Novog Sada za izborima i njihovom listom na njima penzionisani profesor FPN vidi kao ulazak u jedan oblik izbornog angažmana.

"Koliko će to biti prihvaćeno i od drugih plenuma i studenata, videćemo, ali mi se čini da će ova priča imati podršku kada se radi o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, dok ćemo o modalitetu učešća studenata na njima sigurno videti još različitih inicijativa i predloga", naveo je Stojiljković.

Prema njegovom mišljenju, govoriti nešto preciznije o svemu je preuranjeno.

"Ako se bude išlo na opciju da postoji neka izborna lista koja je mentorisana od strane studenata iza koje su oni stali i na kojoj će se eventualno pojaviti jedan broj studenata, onda treba videti kako će ona biti koncipirana i u kojim modalitetima, ili će, recimo, studenti samo stati iza zahteva da opozicija izađe sa jedinstvenom listom. Za to ima još vremena, ali je značajnije to da se zahtevaju vanredni parlamentarni izbori pod koliko-toliko pristojnim uslovima. Studenti svakako vide da do ispunjenja osnovnih zahteva protesta u eventualim pregovorima sa ovom slabom vladom kratkog daha nema, niti će biti", zaključio je naš sagovornik. (www.newsmaxbalkans.com, portal, Goran Mitrović, 25.4.2025)

Cv(i)jetnajom revolucijom do pedarhije

Deo opozicionih X-trudbenika i akcijaša po socijalnim mrežama (tamo tek povremeno provirim kao voajer, jer, principijelno, ne polemišem s „nonejm“ kukavicama) sručio je ovih dana kofe fekalija po meni, pošto je, sa izvesnim zakašnjenjem, došao do delova mojih izjava iz emisije „Četiri lica Srbije“ koju Poglavica plemena Ćacija, verovatno, zove „Sve „stručnjak“ do 'stručnjaka'“, a ja, od milja, „Sve moj do mojega“, misleći pri tom na sopstvenu nebitnost i trojicu ovih (Bakić, Šarović, Prelević) s kojima, jednom mesečno, izukrštavam mišljenja.

Tviteraški mejnstrim političke „EUposvakucenu“ Srbije nazvao me – biram bezbolnije epitete – „Udbom“, „dugogodišnjim pljuvačem opozicije“, „osvetnikom koji se sveti opoziciji koja ga neće“, „malim Pericom“, „mudracem opšte prakse“, te ustanovio da sam „kretenčina“, „govnar“, „smrad“ i da sam „prs'o“ i „pregoreo k'o licna“, da sam „Srđan Nogo“, da „sipam otrov na opoziciju i da radim za BIA, FSB i Vučića“, da sam „glupi Bosanac“ i „relevantan kao nečija mrtva baba“, pa da sam „kandidat za upražnjeno mesto analitičara na Pinku, Kuriru, Hepiju“ i tome slično... (O tome šta o meni, istodobno, misle, šta zbore i šta mi „žele“ režimske kolege po jeziku i peru ovih iz opozicije, nekom drugom zgodom.)

To je samo deo onoga što su mi - na nebeskom X-u, političkom bojnom polju na kome opozicija leči svoje ovozemaljske gubitničke frustracije - zalepili aktivisti i pristalice glasnijeg dela „EUposvakucenu“ opozicije.

A šta sam to strašno bogohulio u emisiji “4LS” na zrenjaninskom KTV-u?

Najviše ih pogodilo ovo: „Hoćemo li mi, kao građani koji se nešto bune, dozvoliti da opet neka opozicija ili deo te opozicije odlučuje o sudbinama svih nas? Koliko je opozicija trenutno jaka? Složićemo se svi, ona je apsolutno nebitna u ovom trenutku. Dakle, bilo koji da se pojavi na nekakvim, iole normalnim, izborima, neki novi subjekt koji nastaje iz ovih pokreta, na ulici itd, on bi razvalio opoziciju za početak, a vrlo verovatno, ozbiljno ugrozio, a moguće i pobedio Vučića...“

A ogorčio ih je i prethodni moj TV minut, glede studenata u blokadi: „Šta god sada da urade, ja ću ih podržati! Zato što mogu i da izađu iz blokade, da kažu: „evo, idemo malo da učimo, a ne prekidamo blokadu, možemo u realnom vremenu, za sat vremena, da se ponovo vratimo u blokadu.... možemo raditi sve to, sve to stoji kao mogućnost“. Nije dobro da mi sa strane optiramo za ovu, onu drugu ili treću opciju, da tražimo i od studenata Beogradskog univerziteta, da se oni moraju izjasniti da su za nekakvu ekspertsku vladu. Ja podržavam jasan stav Filozofskog fakulteta: „dozvolite, nas u ovom trenutku zanima ispunjenje naših zahteva“. Hajde da vidimo kakvi će biti efekti ove biciklističke odiseje do Strazbura. Hoće li se EU setiti da je Evropski parlament, u februaru prošle godine, usvojio neku rezoluciju (o parlamentarnim izborima u Srbiji, iz decembra 2023), šta radi Evropska komisija kao vlada EU?... Drugo, ko bi izabrao bilo kakvu ekspertsku vladu? Sadašnja vladajuća većina? Ja mislim upravo obrnuto: da treba da idemo na potpunu diskvalifikaciju parlamenta (jer je on, od 25. novembra 2025, pod državnim udarom Ane Brnabić).“ 

Ne zbog one ogromne većine građana koji učestvuju u narodnoj buni i koje je baš briga šta misli, skoro pa nepostojeća, opozicija, a pogotovo ne mare šta o svemu smatram ja, već upravo zbog ovih koji se gnušaju mojih “smatranja” videći u njima, ni manje ni više, nego, preko mene (!), nekakvu direktnu poruku poglavice koji se zove Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH) – evo dodatnih razjašnjenja.

Da, studenti su toliko toga učinili za ovo zarobljeno društvo (ponajviše na oslobađanju od straha!) da, bilo šta da odluče, da koliko sutra izađu iz blokade ili da nastave da blokiraju do iznemoglosti ili da nastave da se hvataju u koštac sa vlašću koja je namerila da sve njih, a i nas zajedno, mrcvari do sudnjega dana – niko ništa nema pravo da im prigovori, već je obaveza svakog normalnog građanina da ih, u svim mogućim scenarijima, podrži!

Studenti su kandidovali opštegrađanski svenarodni angažman, a, u tri navrata, konkretno, i zahtevali generalni štrajk. Potom i zborove građana.

Zašto je većinska, nažalost kalkulantska, Srbija ostala samo na mlakoj podršci studentima, zašto nije spremna da rizikuje nešto od svoje virtuelne sigurnosti, komoditeta i sitnih sinekura, zašto se niti jedna društvena grupa, niti jedan ceh, osim prosvetara u osnovnim i srednjim školama i, donekle, poljoprivrednika nije pridružila u najčistijim građanskim zahtevima koje su studenti kandidovali, a to su, da podsetim: poštovanje Ustava i zakona, pravo i pravda i oslobađanje otetih institucija koje je zarobio Vrhovni Uzurpator sve tri grane vlasti?!

Šta građane sprečava da ustanu i kažu “danas staje sve”?

Osim nekoliko stotina zborova koji su zaživeli po mesnim zajednicama i u nekoliko gradova, tek, iz onog narodnog elementa studentske bune, stižu i originalni konstruktivni predlozi poput onoga iz Udruženja „Ne damo Jadar“ (N. Petković), da za efikasan generalni štrajk nije neophodno da se digne baš cela Srbija, već se može ugledati i na Ćacilend 1 i Ćacilend 2 (oni „čadori Age-Hasanage što se bijele u gori zelenoj“, pred Skupštinom Srbije), pa se šatori narodne bune mogu razapeti pred svim zgradama skupština opština i gradova i svim trgovima širom Srbije.

Kako reče jedan student beogradskog ETF-a: “Nekad imamo osećaj da ljudi kažu ‘okej, biće protest, doći ću na protest kao na vašar’. Nešto ću da uradim, ja podržavam studente, ja se divim njihovoj borbi i to je to. Onda ću ja da se vratim u svoju zonu komfora, a studenti će da se bore za mene. Posle više od pet meseci studentskih borbi, žrtve i odricanja, odbrojavamo poslednje minute da se građani više angažuju u borbi za bolju državu....”

Umesto toga, u prazan prostor uleteo je Poglavica plemena Ćacija i, kao klip u točkove s namerom da antagonizuje odnose unutar univerziteta,podmetnuo priču o nekakvoj političkoj organizaciji “Inicijativa 60” koju, navodno, sve krijući to od studenata u blokadi, prave njihovi profesori.

A deo opozicije mu je petomesečnim aktivnim učešćem u legitimizaciji sada već i nelegalnog parlamenta pod državnim udarom pomogao da se, makar i delimično, konsoliduje i „uzme vazduh“.

Aktuelni patrijarh srpski, osim što, očigledno je, nije dorastao ovom istorijskom trenutku, ne pokazuje ni minimum osećaja za sabornost, što je krasilo ne samo blaženopočivšeg patrijarha Pavla, nego, u izvesnoj meri, i počivšeg patrijarha Irineja.

Umesto da je, našao vremena da sasluša i čuje studente koji pet meseci čine ono što smo mi stariji morali mnogo ranije da uradimo, patrijarh Porfirije je pred Vladimirom Putinom glumio Poglavičinog “kurira Jovicu”, uz došaptavanje mitropolita Irineja Bulovića, opanjkavao srpsku mladost tvrdeći da vodi “cvjetnaju revoluciju” zbog čega Putin umalo nije puknuo od smeha.

Nadam se da nije pretenciozno, ali Njegovu svetost vredi podsetiti: Ako studenti traže da se poštuju Ustav i zakoni, i da svaka institucija uklučiv i predsednika Republike, radi onaj posao za koji je nadležna i ovlašćena, to se nigde u svetu ne zove “obojenom revolucijom”, a nekmoli rušenjem države. Upravo obrnuto – tako se država i narod brane od uzurpatora i zavojevača!

To da “država ima monopol fizičke sile”, znali smo i pre nego što nam je to, preko ružičanstvene TV trovačnice, saopštila za to apsolutno nenadležna osoba. Ali, vest je da je Nenadležnik obelodanio da država, tj. on lično i nenadležno, “bira trenutak kada će tu silu i da upotrebi” protiv “terorista, nacista, zločinaca”, tj. “blokadera”?!

U međuvremenu, rektor Beogradskog univerziteta je prošao trnovit put od razapinjanja na Nenadležnikov policijski krst na Veliki petak, do prijema, na treći dan Vaskrsa, na najvišem nivou u kabinetu presednika Vlade i popečiteljstava prosvete, ali i nauke i tehnološkog razvoja!

Za ovo drugo, umalo nije popio “toplog zeca” i od dela, za nedela uvek spremne, opozicije:   samo ga je neodlazak na “zakazanu kontrolu” kod dr Macuta spasio od toga da bude do kraja uneređen upravo od strane onih koji svoju frustraciju zbog manjka građanske hrabrosti leče po bespućima anonimije na društvenim mrežama.

Iako je Macuta, podsećam, izabrao parlament u kome, i nakon što je Poglavičina Tajnica, 25. studenog prošle godine izvršila državni udar – veći deo opozicije i dalje sedi?!

A pošto je univerzitet već, po definiciji, „zajednica studenata i nastavnika“ i, ukoliko je i u praksi stvarno tako, ima li onda ičega logičnijeg od toga da studenti i profesori imaju jedno (koordinaciono) telo koje može da preraste i u nešto veće i stalnije, nazovite ga kako hoćete, makar i paralelnom privremenom vladom do nekih narednih izbora?

A ne da, odjednom kao da je vaskrsla, opozicija koje skoro da i nije bilo prethodnih pet meseci, a i tamo gde je bilo, bolje da je nije bilo, na talasu energije narodnog (pre svega, studentskog) nezadovoljstva, ne samo da odjednom kandiduje bilo prelazne, bilo ekspertske, bilo vlade izbornog ili narodnog poverenja, nego se, deo te oporbe, sve češće ponaša poput glavne srpske Posvuduše (Poglavica plemena Ćacija), pa bi da „savetuje“, ali i arbitrira u narodnoj buni, sa ambicijom da u jednom trenutku preuzme tu narodnu, izvorno studentsku, energiju mlade Srbije.

Uostalom, sam Poglavica je, još u prvoj polovini svog prvog predsedničkog mandata (jun 2019), osetio odakle mu preti opasnost po njegovo svevlašće, pa je, za svaki slučaj, u autorskom tekstu u „Politici“, toj Srbiji koja nije spremna da mu potpisuje blanko podršku za sve i svašta, imputirao da je nekakva lažna „superiorna“, odrođena elita, nasuprot njemu lično i njegovima blankopodržavaocima koji su uvek na strani „plebsa“.

Sada, u drugoj polovini svoga drugog mandata predsednika Republike koji, prema Ustavu, ima samo osam ceremonijalnih ustavnih nadležnosti, Posvuduša iz dana u dan sve eksplicitnije Srbiju pretvara u autokratiju.

Dakle, kao tip vladavine imamo autokratiju (samovlašće Svevladara koji je uzurpirao sve institucije u sve tri grane vlasti) začinjenu plutarhijom, kao elitističkim oblikom vlasti odabrane grupe najbogatijih okupljenih oko autokrate koji svoje bogatstvo i sledstvenu moć duguju upravo njemu.

Upravo zbog toga možda je momenat da, makar i privremeno, probamo sa vladavinom najpametnijih, odnosno istinske elite znanja i morala? Pedarhija je taj tip vladavine u kojoj su sluge i servis naroda i države oni koji nas uče i vaspitavaju. Tako nešto, pa i to samo u tragovima, imali smo samo u prvom Praviteljstvujuščem sovjetu ustaničke Srbije, s početka 19. veka, i to, pre svega, u liku i delu popečitelja narodne prosvete Dositeja Obradovića.

U suprotnom, narod (društvo, država, institucije, vlast i opozicija...) – ako izda ovu mladost - ovakvu decu ne zaslužuje ni da ima! (cvijetinmilivojevic.blogpost.com, 24.4.2025)

Kampanja bez rezultata: Novac iz budžeta ‘agentu haosa’ za veličanje Vučića

Izraelski marketinški stručnjak Srulin Einhorn je, prema pisanju medija, bio angažovan za kreiranje kampanje koja je trebalo da ‘značajno poboljša imidž’ Aleksandra Vučića i Srbije u SAD-u i Evropi.

Srulik Einhorn, izraelski marketinški mag ili „agent haosa“, kako ga neki nazivaju, poznat po širenju lažnih informacija i stvaranju veoma otrovne atmosfere koja za posledicu ima polarizovano društvo, trenutno je u Beogradu i nedostupan je izraelskim vlastima koje ga traže zbog brojnih problema sa tamošnjim pravosuđem koje podrazumevaju potplaćivanje izraelskih medija, otkrivanje tajnih vojnih informacija i zastrašivanje, objavila je Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN).

U tekstu, koji potpisuju srpski novinar Saša Dragojlo i njegove kolege iz izraelskog lista Haaretz, istaknuto je da nije neobično što se Einhorn skrasio u glavnom gradu Srbije s obzirom na to da je bio marketinški savetnik predsednika Aleksandra Vučića, a imao je i aktivnu ulogu u organizovanju sastanaka na najvišem nivou koji su bili važni za početak izvoza srpske municije Izraelu preko Crne Gore.

Einhorn je, prema navodima BIRN-a, bio angažovan za kreiranje kampanje koja je trebala da „značajno poboljša imidž predsednika Vučića i Srbije među aktuelnom američkom administracijom, Demokratskom partijom, medijima, ali i liberalnim svetom u SAD-u i Evropi“, i da, na unutrašnjem planu, „očuva i ojača međunarodni imidž predsednika Vučića među građanima Srbije te poveća nacionalnu podršku“.

‘Boljeg nemamo, ali goreg nećemo nаći’

Naši sagovornici ističu da je Einhorn svojim propagandnim radom pokazao da ima vrlo problematičan moralni diskurs, ali i da je novac iz budžeta Srbije kojim mu je plaćena Vučićeva marketinška kampanja uludo potrošen, jer kampanja nije donela nikakve rezultate.

Novinar Saša Dragojlo kaže da je Einhorn bar od 2020. godine prisutan u Srbiji i da je radio za Vučića, a da sada više navodno ne radi za njega. No, te tvrdnje je teško proveriti.

„Imali smo uvid u jednu od kampanja koju je radio, a koja je pre svega bila usmerena prema Zapadu, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi Srbija i šta je Vučić želeo da postigne, ali koja je bila usmerena i ka unutrašnjoj politici, jer je međunarodna politika koju Vučić vodi dosta značajna za određeno biračko telo koje misli da ‘boljeg nemamo, ali goreg nećemo nаći'“, kaže Dragojlo.

Upitan da li se u toj kampanji usmerenoj ka spolja može primetiti problematični moralni diskurs koji je Einhorn pokazao u svom ranijem radu, Dragojlo kaže da nije bilo skandaloznih poteza, ali da se njegova „problematična biografija“ verovatno odražava u njegovom radu za unutrašnje potrebe, odnosno za izborne kampanje u Srbiji.

Kao primer ranijih, u najmanju ruku kontroverznih Einhornovih poteza, Dragojlo navodi kreiranje spota „Video o burki“. U tom spotu koji je Einhorn radio za nekadašnjeg izraelskog ministra, desničara Avigdora Liebermana, taj političar uči od trenera krav mage, izraelske borilačke veštine, kako da zaviri pod burku teroristkinje koja se navodno pretvara da je muslimanka, koristeći mobilni telefon i selfie štap. Spot je izazvao kritike zbog ismevanja žena i njihovog seksualnog ponižavanja.

Einhorn je osmislio i koncept o „kamerama na biračkim mestima“ tokom izbora u Izraelu u aprilu 2019. godine. Tada su aktivisti vladajuće partije Likud tajno postavljali kamere na biračkim mestima u arapskim naseljima, navodno radi sprečavanja izbornih prevara. I taj potez je izazvao snažne osude kao pokušaj zastrašivanja arapskih birača i podsticanje netrpeljivosti, na osnovu neutemeljenih tvrdnji da pokušavaju da manipulišu izbornim procesom.

„To su veoma kontroverzne stvari, a iz jednog istraživanja koje je takođe radio Haaretz i koje se bavilo baš ličnošću Einhorna, vidi se da je on čovek koji nema baš jasna moralna načela, da ima jak ego i da mu je bitna moć. Njegovi zaposleni su govorili o veoma lošoj atmosferi na radnom mestu, čak i o seksualnom zlostavljanju“, kaže Dragojlo.

Dobro poznaje svoj posao

Za Einhorna navodi da „dobro poznaje svoj posao“ i da su njegove marketinške kampanje, koje je u početku pre svega radio za kompanije, imale velikog odjeka u javnosti.

„Nakon što je ušao u politiku osetio se njegov prelazak udesno. On nema neka značajna moralna načela, veoma lako može da sklizne i može da radi i za najekstremnije desničare u izraelskom društvu, iako je ranije bio percipiran kao urbani, liberalni tip, di-džej, producent i organizator žurki“, kaže Dragojlo.

Ističe i da je Einhorn imao određenu ulogu u delu posla vezanog za prodaju srpskog oružja Izraelu.

„Einhorn nije uticao da se taj posao sklopi, jer je to mnogo iznad njega, ali kada je došlo do potrebe za uključivanjem Crne Gore u čitav aranžman, on je, budući da je bio savetnik i Vučiću i crnogorskom premijeru Milojku Spajiću, služio kao poveznica da izraelske vlasti mogu u kratkom roku da organizuju neke ključne sastanke koji su ubrzali čitav proces“, zaključuje Dragojlo.

‘Očigledno neuspješna’ kampanja

Kada su u pitanju dometi marketinške kampanje koju je kreirao Einhorn, a koja je trebalo da popravi imidž Vučića i Srbije na međunarodnom planu, politikolog Cvijetin Milivojević ocenjuje da su rezultati te kampanje „očigledno neuspešni“.

„Ta pro forme kampanja za pospešenje imidža Srbije u svetu koja se preskupo plaća novcem iz budžeta, nije donela apsolutno nikakav rezultat. U proteklih mesec dana dve ozbiljne afričke države, Kenija i Sudan, priznale su nezavisnost Kosova. Propaganda koju vodi Vučić prema inostranstvu je očigledno neuspešna, jer su na pozitivnoj promociji Srbije više učinili studenti za 13 dana vožnje biciklima kroz Evropsku uniju, nego Vučićeva propagandna mašinerija, računajući i Einhorna, ali i ranijeg izraelskog savetnika Vučića – Asafa Eisina“, kaže Milivojević.

Ističe da srpski studenti usred Strasbourga, a pre toga usred Budimpešte, Bratislave i Mihneha „nisu razvili zastavu nikakve neprijateljske zemlje, niti su u tim gradovima emitovane himne neprijateljskih zemalja, nego je emitovana himna Srbije ‘Bože pravde’ i razvijene su zastave Srbije“.

„Studenti to rade o svom trošku, a ne na račun građana Srbije, ali ih zato u Skupštini Srbije optužuju da su izdajnici, ustaše i strani plaćenici, umesto da Vučić klekne pred njih i zahvali im se za ono što rade za Srbiju, jer bi pravi predsednik Republike tako razmišljao. Od toga što njemu mogu da ponude izraelski propagandisti, Vučić je verovatno imao koristi na izborima u Srbiji, ali je onda to trebalo da plati partijskim parama. Kampanje koje su Einhorn i Eisin radili nisu donele nikakav rezultat ni u jednoj važnoj zemlji na planu pospešenja imidža Srbije ili eventualno na planu povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova“, naglašava Milivojević.

‘Sve je više građana koji otvaraju oči’

Prema Milivojevićevim rečima, desetak članova Zakona o sprečavanju korupcije upućuju na istu stvar – da predsednik Republike ne sme da koristi moć, informacije i resurse do kojih dolazi na osnovu toga što obavlja svoju državnu funkciju da bi time pomogao svojoj bivšoj političkoj stranci ili novom pokretu čije se osnivanje sprema.

„Мeđutim, Vučić to radi besprizorno i koristi moć, informacije i resurse da profitira na unutrašnjem političkom planu. Kada bismo imali pravu Agenciju za borbu protiv korupcije ona bi trebalo da se pozabavi time što je Einhorn radio za Vučića“, kaže Milivojević.

Ističe i da su potpuno zakazale i poruke iz Einhornove kampanje koje je trebalo da ubede građane da Srbija ekonomski napreduje.

„Neki građanin može da veruje Vučiću, da glasa za njega, ali taj građanin meri ekonomski rast na osnovu stanja u svom džepu. Sve je više građana koji otvaraju oči, a koji su do juče glasali za Vučića i koji svakim danom vide čudnu stvar: da ovo nije nikakva demokratija u kojoj svi imamo jednake šanse, između ostalog i socijalne šanse, već da je reč o klasičnoj autokratiji koja je, da stvar bude gora, kombinovana sa plutarhijom“, upozorava Milivojević.

Ističe da je u Srbiji „pojedinac uzurpirao sve tri grane vlasti i državne institucije, nipodaštava Ustav i zakone, koji bi trebalo da budu deo identiteta države“.

„Oko njega je istovremeno skup prebogatih, što je suština plutarhije. Prosečan građanin ne oseća te Vučićeve brojke koje on crta po tabli pričajući o kreditnom i drugim rejtinzima. Sve je kao u onoj staroj paroli: ‘Statistika naša dika, što poželiš – sve naslika'“, zaključuje Milivojević. (www.balkans.aljazeera.net, portal, Bojan Bednar, 22.4.2025)

IZMEĐU REDOVA Struka se oglasila: Debata o sledećim potezima premijera Macuta - šta nas čeka? TV UNA

 

Specijalni gosti Aleksandra Apostolovskog bili su Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u Cvijetin Milivojević, politikolog.

Kako će novoizabrana vlada premijera Đura Macuta rešiti političku i društvenu krizu koja više od pet meseci potresa Srbiju?

Da li će se uspostaviti pravni poredak u zemlji i studenti krenuti na nastavu? Dokle će trajati blokada RTS-a i šta sve čeka Srbiju narednih dana, nedelja i meseci? (www.unatv.una.rs, TV Una, „Između redova“, voditelj Aleksandar Apostolovski, 20.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=kbvoKdl8CLw&pp=ygUUdW5hIHR2IGl6bWVkdSByZWRvdmE%3D

Studenti u Strazburu, ambasadori demokratije

„Studenti su ambasadori demokratije ne samo u Srbiji nego i u EU i svetu. Oni u ovom trenutku prenose jače, snažnije i direktnije demokratske vrednosti nego što to rade vlade i političari država EU, bar u odnosu prema Srbiji. Ne samo da su ambasadori naše države, već su i ambasadori univerzalnih demokratskih vrednosti koje na neki način šire u državama sa razvijenijim demokratijama od naše. To je apsurd, ali je tako“, kaže za Kompas-info profesor Oliver Tošković.

Krenuli su iz Novog Sada 3. aprila. Devet devojaka i 71 mladić. Za trinaest dana prešli su 1.400 kilometara, prošli kroz nekoliko zemalja Evropske unije, prevalili brojne uspone i padine, zaradili (nove) žuljeve… Nije odustao – niko.

Od crvenog tepiha do susreta sa gradonačelnicima

U svakom od gradova gde su pravili veće pauze dočekivani su kao pobednici. U Beču, Bratislavi, Štutgartu i Strazburu čekao ih je crveni tepih.

U Budimpešti, Minhenu i Ulmu građanima koji su upriličili doček pridružili su se i gradonačelnici.

Gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonji poručio je da je njihov dolazak dobra poruka i Evropi, koja bi trebalo takođe da se promeni. Gradonačelnik Ulma Martin Ansbaher im je održao kraći govor, a potom na srpskom uzviknuo: „Pumpaj”, uzvik koji je postao jedan od obeležja studentskih i antivladinih protesta u Srbiji.

Predstavnik gradonačelnika Minhena rekao je da cela Nemačka i ceo Minhen podržavaju njihovu borbu za demokratiju.

Njihovu rutu pratili su i međunarodni mediji.

Na onlajn portalu javnog servisa, koji je najposećenija stranica u Austriji, bili su glavna vest.

Agencija Asošijejted pres piše da su “ključna snaga protestnog pokreta protiv korupcije širom zemlje, koji je uključivao gotovo svakodnevne ulične demonstracije i uznemirio predsednika zemlje Aleksandra Vučića.”.

AP ocenjuje da se njihova borba za pravdu zanemaruje u velikom delu Evrope i podseća da Srbija zvanično traži članstvo u EU, ali da je počela da nazaduje u demokratskim slobodama i vladavini prava.

Pismo predsedniku Francuske

U Strazbur su došli da bi ukazali na eroziju demokratije u Srbiji.

“Živimo u zemlji gde institucije služe interesu uskog kruga moći, gde su mediji pod pritiskom. Koren uzroka leži dublje od događaja u Novom Sadu, zato pedalamo napred, nosimo poruku – Srbiji treba podrška EU, ne tražimo sankcije, nego tračak istine i odgovornosti. Predsedniče, često ste isticali važnost evropskih vrednosti, danas imate priliku da pokažete da su te vrednosti univerzalne. To bi značilo mnogo, ne samo nama, nego celoj generaciji koja želi da ostane u zemlji”, poručili su, između ostalog, u pismu predsedniku Francuske Emanuelu Makronu.

Evroposlanica obećala “da će kucati na vrata Ursule fon der Lajen”

Pismo su predali evroposlanicima sa kojima su se u sredu sastali u Strazburu. Oni su rekli da će u Evropskom parlamentu govoriti o zahtevima studenata, a evroposlanica iz Slovenije je obećala i da će “kucati na vrata Ursule fon der Lajen”.

„Ako Ursula fon der Lajen sama ne oseća potrebu da primi studente koji su trinaest dana putovali na biciklima da bi prevalili 1.400 kilometara, a dolaze sa pismom u kome se traži ni manje ni više nego da se u Srbiji primenjuje ono što Evropska unija promoviše, doduše samo u teoriji – evropske vrednosti; ako je neophodno da za prijem jedne takve grupe koja predstavlja mladi svet u Srbiji, budućnost Srbije mora da se lobira onda tu nešto nije u redu sa EU, a da ne govorim da nije u redu sa gospođom fon der Lajen“, kaže za Kompas-info politikolog Cvijetin Milivojević.

Studenti su, ističe, svojom maršrutom otvorili oči ljudima: “Mnogi od njih ne znaju ni šta je Srbija, a kamoli šta se dešava u Srbiji. Pogotovo Mađarska i Slovačka, tamo gde su na vlasti stranke i lideri koji su i partijski  u okviru Evropske narodne partije bliski ovoj osnovnoj stranci Aleksandra Vučića zvanoj SNS.”

“Studenti su poslali vrlo jasnu poruku”

Milivojević kaže – dobro je što su studenti tamo i apsolutno je nebitno ko će da ih primi.

„Oni su preneli poruku koja je vrlo jasna. Otišli su tamo samosvesno da traže da se evropske vrednosti – ne u teoriji nego u praksi – primenjuju u Srbiji. Ako je u EU vladavina prava, sloboda govora, zbora, sloboda medija nešto što je na vrhovnom pijedestalu vrednosti, zašto to EU ne zagovara i ovde u Srbiji? Prošli su kroz Mađarsku, kroz Slovačku, Austriju, Nemačku, Francusku. Nekoliko ozbiljnih zemalja, članica Evropske unije. Videli su ih građani. Osim Srba koji su ih dočekivali, tamo su i domicilni građani izlazili da ih dočekaju, obraćali su im se i gradonačelnici i zamenici gradonačelnika više gradova. Tako da je ovo sada stvar evropske birokratije. I ne bih sad preterano kudio, ali evropska birokratija nije samo odrođena od nas sa Zapadnog Balkana i bivših jugoslovenskih republika koje nisu članice EU, nego njih ne zanima ni šta se dešava u zemljama iz kojih dolaze. Oni su jedna vrsta kasti za sebe. Oni vladaju u Briselu i vrlo retko osećaju život u zemljama iz kojih su delegirani i iz kojih su otišli da rade u EU administraciji“, kaže Milivojević.

Na važnost toga što su studente tokom njihove rute dočekali i pojedini gradonačelnici, ukazuje i profesor Jovo Bakić.

„Činjenica da su sa njima razgovarali, da su ih pozdravili, da su čak upotrebili slogane protesta, to govori puno. To znači da se polako utiče na javno mnjenje, a kada se utiče na javno mnjenje onda se može preko toga uticati i na njihove političare”, kaže Bakić za Kompas-info.

Kolika je moć javnog mnjenja u EU

I profesor Oliver Tošković bicklistički poduhvat studenata vidi kao prirodni nastavak svih šetnji koje su se dešavale po Srbiji između Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Novog Pazara, Kraljeva…

„To je prirodni nastavak toga. A zapravo je važnost svega toga u širenju javne podrške u onome što oni rade, u osvešćivanju građana, motivisanju ljudi kod nas da se uključe u politiku, a u inostranstvu da na neki način podignu svesnost o tome koliko je važan studentski pokret i koliko zapravo ova vlast koju imamo radi sve što je u suprotnosti sa demokratskim vrednostima koje Evropska unija razvija“, kaže Tošković.

„Posebno je važno da se na neki način podigne svest preko medija u drugim državama, javnog mnjenja u tim državama kako bi njihovi političari, iako to možda ne žele ili imaju razne dogovore sa našom vlašću malo promenili svoju priču. Jer mi vidimo da su i oni svesni toga što se dešava ovde, ali iz nekih svojih interesa prosto ne reaguju. Međutim, kada bi njihova javnost njih malo pritisla i kada bi javno mnjenje tamo počelo malo da se okreće… Oni su u većoj obavezi i više strahuju od svog javnog mnjenja nego što naša vlast nažalost ovde strahuje od našeg. To je važno“, zaključuje Tošković.

Uskoro ultramaraton do Brisela

“Tura do Strazbura”, očito je samo deo studentske misije da se njihov glas čuje u srcu Evrope. Nakon što su njihove kolege biciklima stigle do Strazbura, na Instagram nalogu “trkača u blokadi” objavljeno je da će 16 trkača krenuti na štafetni ultramaraton do Brisela, gde će u maju biti održana sednica Evropskog parlamenta na čijem dnevnom redu je i rasprava o situaciji u Srbiji. Plan im je da u Brisel sa pismima stignu 11. maja. (www.kompas-info.com,  portal, 16.4.2025)

https://kompas-info.com/studenti-u-strazburu-ambasadori-demokratije/

Studenti u Srbiji protiv Vučića - ko je uspješniji i čija će se pitati na kraju? | Kontekst

Trodnevni protest koji je organizovala aktuelna vlast u Srbiji, 300 kilometara južno veliki protest studenata u Novom Pazaru, 80 studenata i članova akademske zajednice na biciklima stiglo u Strasbourg, kandidat za novog premijera Đuro Macut, prijedlog za sastav nove Vlade Srbije i ponovna blokada Radio-televizije Srbije i RTV Vojvodine - sve je ovo stalo u samo nekoliko dana.

Nezadovoljni izvještavanjem RTS-a, studenti su ponovo blokirali javni servis na više lokacija u Beogradu i Novom Sadu. Približno 500 studenata iz četiri grada krenulo je danas pješke u Kraljevo na protest zakazan za 16. april pod sloganom "Pumpaj, pumpaj, Ibar-vodo".

O ovome za "Kontekst" govore Cvijetin Milivojević, politolog, Ivan Ninić, advokat, i Ishak Slezović, direktor Radija Sto plus.

Urednica i voditeljica: Žana Kovačević (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkans, 15.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=8u16nUF9tiU&pp=ygUdYWwgamF6ZWVyYSBrb250ZWtzdCAxNS40LjIwMjXSBwkJfgkBhyohjO8%3D

4 LICA SRBIJE | PRELAZNA VLADA

(www.bezcenzure.rs, www.ktv.rs, KTV Zrenjanin, “Bez censure” - zvanični youtube kanal, 14.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=wt897AXeaIA&pp=ygUNNCBsaWNhIHNyYmlqZQ%3D%3D

INTERVJU: Cvijetin Milivojević – Režim je ušao u terminalnu fazu i više nema povratka!

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i društvene izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 11.4.2025. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (podcast – youtube kanal „Balkan info“, 14.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=75-9b1HAKRQ&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Vlada za poneti, ali pazite – ima i rok trajanja

U Skupštinu Srbije juče je stigao predlog za sastav nove Vlade, na čijem će čelu biti profesor Đuro Macut. Od najvažnijih informacija treba izdvojiti da su socijalisti tu sa četiri resora, da je desetak ministara ostalo bez mesta za stolom u Nemanjinoj 11, a da su na velika vrata ušli politički analitičar Dejan Vuk Stanković kao ministar prosvete i Boris Bratina kao ministar informisanja i telekomunikacija. Inače, reč je o čoveku koji je svojevremeno palio zastavu Evropske unije, a za Paradu ponosa govorio da je “procesija bolesnika”. Prema oceni sagovornika Nove, ovo će biti vlada kratkog daha, sa samo jednim ciljem - da radikalnim merama uguši studentske blokade i proteste.

Na spisku koji je potpisao mandatar Đuro Macut nalazi se ukupno 30 imena, a ovaj predlog će verovatno biti usvojen na današnjoj sednici Skupštine koja je zakazana za 10 sati. Najveće iznenađenje među predloženim ministrima svakako je Dejan Vuk Stanković, koji će preuzeti funkciju ministra prosvete od Slavice Đukić Dejanović.

Od novih imena tu su Sara Pavkov kao nova ministarka za zašitu životne sredine, za ministra pravde predložen je Nenad Vujić, a za ministarku državne uprave i lokalne samouprave potpredsednica SPS Snežana Paunović.

Nemanja Starović predlog je za ministra za evropske integracije, prof. dr. Dragan Glamočić za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok na mesto ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dolazi Aleksandra Sofronijević.

Uočljivo je i ime Borisa Bratine, koji je pik Đura Macuta za ministra informisanja i telekomunikacija. Inače poznat je po tome što je svojevremeno palio zastavu EU.

Interesantan je i spisak onih koji su ispali iz sastava tima u Nemanjinoj 11.

Pored pomenute Slavice Đukić Dejanović, u Vladi nije bilo mesta ni za bivšeg premijera Miloša Vučevića, višegodišnju ministarku zaštite životne sredine Irenu Vujović, potpredsednika Aleksandra Vulina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandra Martinovića, kao ni dugogodišnje ministarke pravde Maje Popović.

Iz Vlade je „ispao“ i Tomislav Žigmanov, koji je u prethodnom mandatu bio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a proslavio se po tome što je uporno ćutao, čak i kad su njegovi sunarodnici nedavno proterivani iz Srbije.

Na spisku koji je potpisao Đuro Macut nema ni bivše ministarke za evropske integracije Tanje Miščević, Jelene Begović koja je bila zadužena za nauku, tehnološki razvoj i inovacije, kao ni bivšeg ministra informisanja i telekomunikacija Dejana Ristića.

Politikolog Cvijetin Milivojević za Novu kaže da ovoj Vladi daje rok od najviše šest meseci.

Vučić prelazi na radikalniji nivo

“Biram da verujem Ivici Dačiću, kao najiskusnijem političaru u vlasti. Kad je Dačić suspendovao Branka Rružića na funkcijama u SPS na šest meseci, znači da je procenio da će toliko da traje nova Vlada”, navodi Milivojević.

Govoreći o svojim prvim utiscima kaže da je jasno da ovo nije nikakva ekspertska, već politička vlada, a da je Aleksandar Vučić javnosti poslao poruku da niti vidi niti čuje bunt na ulici, te da planira da pređe na radikalniji nivo.

“Vučić je ovim jasno poručio da planira da na jedan radikalniji, brži i nepopularan način završi studentsku i građansku pobunu. To je koncept ove vlade, da se završi s blokadama i protestima”, navodi Milivojević i dodaje:

“Po mom mišljenju, imamo reprizu nekadašnjeg ulaska JUL u vlast. Sredinom devedesetih godina JUL je ušao u vlast sa socijalistima, a da nikad do tad nisu učestvovali na izborima. Isti je slučaj i sa ovim novoformiranim Pokretom za blanko podršku Aleksandru Vučiću. Ukupno četvorica osnivača Vučićevog pokreta našli su se u novoj Vladi. Tu su pre svega budući premijer Đuro Macut, a zatim i ministri Bela Balint, Boris Bratina i Demo Beriša. Dakle, Vučićev pokret baš kao svojevremeno JUL, postaje parazit vlasti. JUL je uzrastao onda na leđima SPS, a na kraju doveo do pada Slobodana Miloševića”.

Komentarišući izbor novih ministara, pre svega Dejana Vuka Stankovića i Borisa Bratine, Milivojević kaže:

“Istovremeno imam osećaj ponosa i pomalo straha. Ja sam, naime, 1996. i 1997. bio odgovorni urednik lista “Demokratija”. Tad je jedan od novinara tu bio Dragan J. Vučićević, dok je na sportskoj rubrici radio Dejan Vuk Stanković. Zato kažem da imam dozu straha, jer on ima vrlo radikalne ideje o tome kako treba rešiti studentske proteste. Što se Bratine tiče, on je posle Vuka Stankovića moj drugi omiljeni sagovorik u emisijama na provladinim medijima. On je jedini političar iz vlasti, koji je na moja uporna insistiranja da kaže od čega bane Srbiju, ovi iz Vučićevog pokreta, konkretno odgovorio – Nemačka”, zaključuje Milivojević.

Sastav nove vlade, komentarisao je juče i glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm. Prema njegovim rečima, ova vlada je u krizi praktično od prvog dana, dok još nije ni formirana.

“Radiće kako im se kaže”

„Ovo može biti i vlada u ostavci, ili neka nova vlada, ali uvek je u krizi. Od njih niko nema nikakvih očekivanja. Ima jedan čovek, a to je Aleksandar Vučić i on očekuje da će raditi sve isto što i prethodne vlade. Iluzorno je očekivati bilo kakav iskorak od ove vlade“, rekao je Švarm za N1.

“Ovo je standardna Vučićeva vlada, sa ministrima koji prvo na televiziji kažu: Hvala predsedniku Vučiću“, kaže Švarm.

Komentarišući to što je iz Vlade “ispao“ Aleksandar Vulin, a ostao Bratislav Gašić, Švarm kaže:

„Vulin je bio ministar samo da bi ispalo da Vučić ne popušta ni pred kim, pa ni pred Amerikancima, jer je Vulin i na pretprethodnoj poziciji dospeo na listu američkih ličnih sankcija. Mislim da je to prestalo da bude bitno, pa je i Vulin ispao iz kombinacije“, kaže Švarm i zaključuje:

“Ovo je vlada ljudi koji su bili voljni da uđu u vladu, a mnogi nisu. Radiće sve kako im se kaže. Na važnim mestima su i dalje ljudi od Vučićevog poverenja, kao što su Siniša Mali i Bratislav Gašić. Gašić stoji u SNS dosta solidno u SNS i dalje, jer se mnogim ljudima zadužio“. (www.nova.rs, portal i novine “Nova”, Jelena Jelovac, 14.4.2025)

„Ministri iz stranke koja još ne postoji, liči na novi JUL“: Nesvakidašnja analiza Cvijetina Milivojevića o novoj Vladi Srbije: „Macut je pijun, Stanković radikalan, a Starović dolazi iz resora tragedije“

Politički analitičar Cvijetin Milivojević u razgovoru za Nedeljnik napominje da mu ovakvo postavljanje vlade i biranje ministara iz „stranke“ koja još uvek ne postoji, liči na nekadašnje biranje ministara iz JUL-a Mire Marković.

„JUL Mire Marković  je postao vladajuća stranka a da nije izašao na izbore. Koristio je  snagu SPS-a, a sad tu „Blanko stranku“ koristi SNS.“, poredi Milivojević.

Da podsetimo, Jugoslovenska levica je najveći deo svog postojanja bila je jedna od najuticajnijih stranaka u Srbiji. Imala je uticajne ministre i direktore javnih preduzeća.

Sve to je nestalo posle 5. oktobra, kada je JUL izgubio prostorije, finansijere, velike prijatelje i funkcionere, poput vlasnika Pinka Željka Mitrovića, ali je sudbinu stranke, ipak, zapečatilo saznanje da nijedan funkcioner nije bio spreman da u njoj ostane.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić, izjavila je da je za sutra u 10 sati zakazano zasedanje o novoj Vladi. Poslanicima Skupštine Srbije dostavljen je predlog o izboru nove Vlade Srbije, a među njima se kao nova imena, između ostalih, pominju Dejan Vuk Stanković za ministra prosvete, Nenad Vujić za ministra pravde.

„MACUT JE PIJUN“

Kandidat za mesto premijera je mandatar, endokrinolog Đuro Macut. Za njega Milivojević smatra da jeste profesionalac, ali da postoji mogućnost da je samo pijun i da je on neko ko će biti iskorišćen.

„Nema šta da se kaže, on jeste ekspert, ali je i on član stranke koja podržava Aleksandra Vučića, tako da je i to meni upitno. Slično kao onda kada je Ana Brnabić došla na mesto premijera. I za nju se govorilo da je vanstranački ekspert, a da će Dačić biti politički premijer.“, ističe Milivojević.

DEJAN VUK STANKOVIĆ JE RADIKALAN

„Dejan Vuk Stanković je nekada pratio NBA ligu u dnevnom listu Demokratija, negde  ’96. i ’97. godine. Njegovi stavovi su jasni, vrlo radikalni i kritički prema studentskim protestima. Koliko sam ja razumeo ovakvu odluku, mora se radikalnije sve ovo rešiti, po svaku cenu omogućiti nastavak školske godine.“ , rekao je za Nedeljnik politički analitičar Cvijetin Milivojević.

„STAROVIĆ IZ RESORA TRAGEDIJE“

„Što se tiče Nemanje Starovića, predloženog za ministra evropske integracije umesto Tanje Mišćević, zanimljivo je to da je on bio ministar u resoru tragedije. Moguće da je tražio promenu iz moralnih razloga.“, rekao je Milivojević.

Podsetimo, požar u staračkom domu u Velikom Borku, dogodio se 20. januara 2025. godine u beogradskoj opštini Barajevo. U požaru je život igubilo 11 korisnika doma, a povređeno je četvoro.

„Sada na njegovo mesto dolazi Milica Stamenkovski, nekadašnja ministarka bez portfelja.“, dodaje Milivojević.

„ŠTA REĆI ZA BRATINU“

Umesto Dejana Ristića, na mesto ministra informisanja i telekomunikacija predložen je Boris Bratina.

„On jeste profesor u Kosovskoj Mitrovici, ali je i jedan od 11 osnivača „stranke“ za blanko podršku Aleksandru Vučiću. Blanko jer još nemaju nemaju naziv. Šta reći za njega?“, kaže Milivojević.

„NEĆEMO SE DRŽATI USTAVA KAO PIJANI PLOTA“

Treba pomenuti i promenu pozicije ministra pravde. Smenjena je Maja Popović a za ministra pravde je predložen Nenad Vujić. Podsetimo, nju je lično predsednik kritikovao na sednicama vlade kojima je prisustvovao.

„Ovakve stvari su pitanje legaliteta i legitimiteta. Evo, Aleksandar Vučić je kririkovao bivšu ministarku pravde Maju Popović zbog toga što, kako on kaže, nije zaustavljala „nasilje“ na ulicama, misleći na studentske proteste. Pritom, sve to je radio na sednicama koje je on sazivao, a kao predsednik države on nije imao pravo na to. On je time prekršio Ustav. I Tito je svojevremeno govorio:“ Ne morate se držati ustava kao pijan plota“, moguće je da se time vode.“, kaže Milivojević. (www.nedeljnik.rs, Milica Levajac, 14.4.2025)

Da li ćemo imati „većinski ekspertsku vladu“ ili „vladu Aleksandra Vučića“?

Profesor dr Đuro Macut ima rok do 18. aprila da predloži sastav buduće vlade, kada ističe zakonski rok za izbor kabineta u Skupštini Srbije. Aktuelni mandatar ne dolazi sa političke scene, ali je blizak vladajućoj stranci. Pred decembarske izbore podržao je listu koja je nosila ime Aleksandra Vučića, jedan je od osnivača Pokreta za narod i državu, nedavno je govorio na mitingu predsednika države u Jagodini i posetio je „studente koji žele da uče“ u Pionirskom parku. To jasno svrstavanje na jednu stranu, samo je jedan od razloga zbog kojih politikolog Dušan Spasojević i analitičar Cvijetin Milivojević ne očekuju da će ovaj priznati endokrinolog imati autonomiju u radu. Dok analitičari bliski vlasti najavljuju da bi Macut mogao da predvodi „većinski ekspertsku vladu“, Spasojević kaže da je svejedno ko su ministri u vladama SNS-a, a Milivojević ocenjuje da će to biti „vlada Aleksandra Vučića“ bez obzira da li će u njoj biti samoprozvanih ili stvarnih eksperata.

Nekoliko vlada od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine imalo je u svom sastavu nestranačke eksperte. Najviše ih je bilo na pozicijama ministara finansija i privrede, poput Lazara Krstića, Saše Radulovića i Dušana Vujovića. Neki su napustili ministarske funkcije zbog neslaganja sa Vučićem, drugi su odlazili zbog ličnih razloga.

Lekarka Danica Grujičić je svoju stručnost i ime stavila na listu SNS-a za parlamentarne izbore 2022, pa nakon toga došla na funkciju ministarke zdravlja. Ona nije postala članica vladajuće stranke, ali je to učinila njena koleginica  Darija Kisić, godinu nakon što je kao ekspertkinja iz Kriznog štaba za suzbijanje epidemije kovida došla na čelo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Međutim, jedini predsednik Vlade Srbije koji nije imao partijsku knjižicu bila je Ana Brnabić. U Vladu je dovedena kao nestranački “stručnjak” 2016. godine, kada je na funkciji ministarke državne uprave i lokalne samouprave zamenila Kori Udovički, takođe nestranačku ličnost.

Za premijerku je izabrana u junu 2017. godine. Obrazlažući prethodno svoj predlog da Brnabić bude mandatarka za sastav nove Vlade, predsednik Vučić tada je rekao: „Smatram da Ana Brnabić poseduje stručne i lične kvalitete za obavljanje funkcije predsednika Vlade“.

Međutim njen status nestranačkog „stručnjaka“ nije dugo potrajao, jer je u oktobru 2019. ušla u Srpsku naprednu stranku. Nakon toga bila je premijerka u još dva mandata.

„Rekla sam 2014, 2015, 2016. godine da ne verujem i nisam naročito verovala u stranke. Ja verujem u jedan određen sistem vrednosti, pre svega u upornost, rad, veru i ljubav prema zemlji. To sam sve videla u SNS“, izjavila je svojevremeno Brnabić.

Tokom tri mandata u javnosti je bila percipirana kao „fikus premijerka“, odnosno kao neko ko je samo formalno na toj funkciji dok predsednik Vučić odlučuje o svemu. U vreme korone saznali smo da ga zove „šefe“, od Brnabić smo čuli da „nema boljeg učitelja na svetu od Aleksandra Vučića“, te da nema problem da je ljudi zovu „i fikusom“ sve dok „Srbija napreduje“.

Predsednik države za nju danas kaže: „Ana je čudo. Ana je najvažniji član danas Srpske napredne stranke možda“.

Novi mandatar je „plod oktroisane volje Vučića“

Politikolog Cvijetin Milivojević podseća da je Brnabić prvi put predložena za premijerku uz obrazloženje predsednika Srbije da je ona ekspert koji će voditi ekspertski deo vlade, dok će Ivica Dačić voditi politički deo vlade.

„Posle tri njena mandata građani nisu saznali za šta je ona ekspert“, kaže Milivojević za Istinomer, ocenjujući da se Brnabić jedino „dokazala kao ekspert za partijsku propagandu SNS-a“.

Za razliku od nje, prema njegovim rečima, mandatar Đuro Macut ima nesporno čistu stručnu biografiju, ali se „nikada nije oprobao nigde“, niti je bilo ko ikada glasao za njega, „čak ni na izborima za mesnu zajednicu“.

 „Nema veze što ste vi ekspert ako se vama ne dozvoli sloboda da ono što je vaša ekspertiza primenite u praksi. To neće biti dozvoljeno, jer je faktički od izbora samog mandatara sve plod političke volje Aleksandra Vučića.“

Milivojević naglašava da dr Macut nije nadstranačka ličnost, već da je član i osnivač „pokreta za blanko podršku Aleksandru Vučiću“, te da njegova politička budućnost i budućnost njegove vlade zavise „isključivo od Vučićeve lične volje Vučića, jer je on oktroisan od strane Aleksandra Vučića“.

„Macut ne može da pokrene društveni dijalog“

Ni politikolog Dušan Spasojević ne očekuje da će budući premijer autonomno donositi odluke jer je, kako objašnjava, reč o politički potpuno perifernoj ličnosti koja nema nikakvog političkog i upravljačkog iskustva. To će ga, objašnjava, staviti u podređen položaj prema politički važnijim ministrima, naročito prema Aleksandru Vučiću i Milošu Vučeviću.

Komentarišući prognoze analitičara bliskih vlasti da bi Macut mogao da formira većinski ekspertsku Vladu, Spasojević kaže da ti bi to mogla bude jedna vrsta reakcije vlasti, koja bi mogla da posluži kao argument u borbi protiv blokada i protesta.

„Suštinski oni ne mogu biti ekspertska vlada u punom značenju te reči zato što to podrazumeva da je to vlada koja ipak postavlja svoj program koliko toliko autonomno od parlamentarne većine i vlada na osnovu svoje ekspertize i stručnosti. Ekspertiza gospodina Macuta nema nikakve veze sa politikom, pa onda ni sa ključnim problemima ovog društva, tako da on i ne može biti adekvatan mandatar ekspertske vlade.“

Dok predsednik Vučić očekuje da će Macut „mnogo pomoći“ smirivanju tenzija u društvu, a Vučević da „može da uspostavi i preko neophodan društveni dijalog“, naš sagovornik napominje da bi takva osoba morala da dođe iz iole neutralnog polja da bi imala takav kapacitet.

„Đuro Macut se već vrlo jasno definisao, jer je jedna od retkih stvari koja je poznata javnosti njegova poseta ‘Ćacilendu’ i njegovo jasno svrstavanje na jednu stranu. Ako su hteli da nađu nekoga ko bi možda mogao da pokrene neki dijalog, morali su da nađu nekoga ko se do sada o svemu tome nije izjašnjavao ili nekoga ko bi makar formalno bio neutralniji“, kaže Spasojević. (www.istinomer.rs, portal Mihaela Šljukić, 13.4.2025)

MARKER SPECIJAL: Studenti u Novom Pazaru, biciklisti ka Strazburu, u Beogradu sabor "Ne damo Srbiju"

Dve Srbije - jedna zemlja, jedno društvo - dve stvarnosti, dva dana - više skupova i mnogo pitanja. Specijalni program Insajder televizije u petak od 19h i subotu od 15 časova donosi sve najvažnije informacije, reporterska uključenja iz Novog Pazara, Beograda, i studentskog puta do Strazbura, kao i analizu društveno-političke krize sa brojnim relevantnim gostima. Sve o svemu - pouzdano i odgovorno.

MARKER SPECIJAL: Novi Pazar, Beograd i studentski put ka Strazburu (subota, 12. april)

Cvijetin Milivojević: između 03h 54’ 50’’ i 05h 42’ 35’’

(www.insajder.net, TV Insajder, “Marker specijal”, voditeljka Senka Vlatković Odavić i Milena Babić, 12.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=iruu8f7EXQg&pp=ygUJaW5zYWpkZXIg

Cvijetin Milivojević o zahtevima predsednika Vučića: Pokušaj da sebe predstavi kao žrtvu

Politikolog Cvijetin Milivojević, govoreći o zahtevima koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo na skupu "Ne damo Srbiju" u Beogradu, izjavio je reč o strategiji predsednika Vučića da sebe predstavi kao "žrtvu". "To je strategija da na sebe navuče haljinu žrtve. Vučić se ponaša kao lider opozicije i ispostavlja u ime svoje stranke ispostavlja zahteve nekakvoj tamo vlasti", rekao je Milivojević.  

Cvijetin Milivojević o zahtevima predsednika Vučića: Pokušaj da sebe predstavi kao žrtvu

(www.insajder.net, TV Insajder, voditeljka Senka Vlatković Odavić, 12.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=76JoABrbZ0c

                            KOLEKCIJA ZIMA - PROLEĆE  '24/25 Design by Maša Milivojević
 

Milivojević za Insajder: Izbor Macuta - pokušaj kupovine vremena

Izbor Đura Macuta za mandatara je pokušaj kupovine vremena, a da se ne izađe u susret zahtevima koji nisu više samo zahtevi studenata već naroda, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević. Gost Insajder televizije ističe da nije problem to što on nema političku karijeru, kao i da njegova profesionalna biografija jeste čista, i dodaje da “konačno imamo stručnjaka koji nema sumnjivu diplomu” i koji je u svojoj oblasti ekspert. Ipak, Milivojević ocenjuje i da je reč o političkom potezu vlasti i da će nova vlada, ukoliko bude formirana, biti politička, a ne ekspertska.

“To je veliki pomak, recimo, u odnosu na bivšeg eksperta na čelu vlade, gospođu Brnabić, koja je utrošila tri mandata, a nije ubedila građane za šta je ona to bila ekspert. Nju je takođe predsednik Vučić najavio kao eksperta i nestranačku ličnost. Ona je završila sada kao partijski ekspert za partijsku propagandu. Međutim, uz dužno poštovanje tako čistoj biografiji profesora Macuta, to je više nego jasno da je reč o pokušaju da se kupi nešto malo vremena, a da se ne izađe u susret zahtevima koji nisu više samo zahtevi studenata, to je zahtev jedne narodne bune”, pojašnjava Milivojević gostujući u emisiji Marker.

Milivojević je dodao da misli da je to pokušaj da se čista biografija profesora Macuta “iskoristi kao otirač”, da se, kako kaže, premosti ono što je osnovni zahtev studenata - vraćanje vlasti, kako je objasnio, pre svega vraćanje vlasti oličene u predsedniku Republike, na ustavna podešavanja.

“Imamo jedan ozbiljan problem sada. Bez obzira na sadašnji saziv Skupštine, jer vladajuća većina ima dve trećine poslanika, U matematičkom smislu nije problem izabrati vladu na čelu sa profesorom Macutom, ali je u pravnom smislu reči izuzetno problem. Mi imamo 25. novembra stanje državnog udara u Narodnoj skupštini, jer je predsednica Narodne skupštine, bivša premijerka, faktički poništila, uzurpirala, otela prava i ovlašćenja institucije koje se zove Narodna skupština, a koja, kao što znate, najviše zakonodavno i predstavničko telo u ovoj zemlji. Prema tome, bilo kakav izbor profesora Macuta za mandatara, odnosno njegovog kabineta i ustoličenja u Vladu, je problematičan. I biće problematičan i retroaktivan. Čak i ako to uspe na jedan kraći rok”, izjavio je za Insajder Milivojević. (www.insajder.net, TV Insajder, emisija „Marker“, voditelj Branko Veselinović, 7.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=HxaceYBtqTI&pp=ygUkaW5zYWpkZXIgbWFya2VyIGN2aWpldGluIG1pbGl2b2pldmlj

Očekivanja vs realnost: Hoće li srpski korijeni Marka Brnovića promijeniti američku politiku prema Srbiji i Srpskoj

Očekivanja od njegovog dolaska su visoka, a među srpskim političarima je stvorena gotovo euforična atmosfera, prvenstveno zbog Brnovićevih srpskih korijena što izaziva nadu da bi njegov odnos prema Srbiji, Republici Srpskoj i srpskim interesima mogao biti drugačiji u odnosu na bivše diplomate iz SAD.

U Srbiji se dolazak Brnovića doživljava kao potencijalna šansa za jačanje odnosa između dvije zemlje.

Mnogi političari vjeruju da bi Brnović mogao postati ključni posrednik u približavanju srpskih interesa američkoj administraciji, što bi dovelo do unapređenja političkog dijaloga i boljeg razumijevanja između Beograda i Vašingtona.

S druge strane vlast u Republici Srpskoj Brnovićev dolazak vidi kao neku vrstu slamke spasa.

Postoji velika nada da bi Brnović mogao igrati ključnu ulogu u izgradnji boljih odnosa između Republike Srpske i međunarodne zajednice.

Srpski političari vjeruju da bi Brnović mogao postati važan posrednik u promovisanju interesa Republike Srpske na globalnoj sceni, koristeći svoj diplomatski uticaj u Vašingtonu kako bi olakšao bolji položaj Srba u BiH.

Očekivanja su visoka, ali pitanje kako će se razvijati Brnovićeva uloga zavisiće od mnogih faktora, uključujući i širu političku situaciju u regionu i međunarodne pritiske.

Kao diplomata, on će biti pod pritiskom da prati politiku koju vodi američka vlada, koja, iako se povremeno prilagođava, ima jasne ciljeve u vezi sa Balkanom, koji nisu nužno u skladu sa svim željama srpskih vlasti.

Njegova sposobnost da iznese argumente iz srpske perspektive mogla bi donijeti određene koristi, ali moraće da se uklopi u širu američku strategiju.

Ima li se vlast Srpske čemu nadati i šta novo donosi dolazak Brnovića pitali smo političke analitičare iz Srbije i Srpske.

Politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević ne dijeli euforiju po pitanju dolaska Marka Brnovića.

Ističe da je iz ugla Republike Srpske mnogo bitnije ko dolazi za ambasadora SAD u BiH.

Milivojević podsjeća da se ranije za tu poziciju pominjala Olga Ravasi.

– Bilo bi više efekta od njenog izbora ambasadora u BiH nego od izbora Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji. Zašto to kažem? Da, Mark Brnović jeste porijeklom sa ovih prostora i održava kontakte sa srpskom zajednicom, ali on je rođen u Americi i ne treba očekivati od tih ljudi da naglašavaju svoje nacionalno porijeklo s obzirom na to da dolaze da predstavljaju SAD i američke interese, a ne svoje – naglašava Milivojević.

On dodaje da većina američkih ambasadora, osim što su dobri vojnici svoje države, dobar dio njih su i lobisti.

Milivojević ističe da ne zna Brnovićev bekgraund, ali da je svjestan da, osim političara, i većina građana Srbije smatra da će njegov dolazak biti pozitivan za Srbe.

– Da li vjerujem u to, pa nešto baš ne vjerujem – ističe Milivojević za Srpskainfo.

On kaže da nova američka administracija ne šalje neke prijateljske signale prema Srbiji, ali ni neprijateljske, što je dovoljno.

Milivojević ističe da nije siguran da Mark Brnović može da učini nešto posebno drugačije u odnosu na zvaničnu američku politiku.

– Ni bivši ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil nije nešto specijalno radio protiv Republike Srpske, niti je radio na promociji Kristijana Šmita. Više je na njegovoj promociji indirektno radila vlast Aleksandra Vučića, pa i sam patrijarh srpski, koji su ga primali u zvanične posjete titulisali ga kao legitimnog predstavnika OHR – navodi Milivojević.

Politička analitičarka Tanja Topić ističe da se Srbi raduju svim ambasadorima ili visokim međunarodnim zvaničnicima koji imaju srpsko porijeklo.

– To nikako nije garancija da će politika te države iz tog razloga biti blagonaklona prema državi domaćinu. Ona nije još jasno potcrtana iz Amerike kad je riječ o ovom prostoru, što govori o tome da region nije u fokusu SAD – kaže Topićeva za Srpskainfo.

Dodaje da bez obzira na očekivanja, nadanja, simpatije, povezanost kroz porijeklo, Mark Brnović će sprovoditi politiku zemlje iz koje dolazi.

– Dakle, ti odnosi se određuju u Trampovom kabinetu – naglašava Topićeva. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Snježana Karić, 8.4.2025)

NOVA VLADA DO VELIKOG PETKA - Mandatar nove Vlade Srbije je Đuro Macut | JUTRO NA BLIC

Emisija: Jutro na BLIC

Termin emitovanja: Radnim danima, 07:00

Voditelji: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

Tema: Analiza jutra

Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog i Dejan Vuk Stanković, analitičar i profesor Učiteljskog fakulteta. (www.blic.rs, Blic TV, emisija „Jutro na BLIC“, 7.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Z8pXE1QbxCo&pp=ygUNanV0cm8gbmEgYmxpYw%3D%3D

Kad neće niko drugi, Đuro će: Vučić izborom novog mandatara samo kupuje vreme. Maksimum šest meseci

Mesecima se priča o tome da bi izlazak iz petomesečne krize u kojoj se Srbija nalazi mogla biti Vlada sačinjena od eksperata, pa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uhvatio ovaj talas i u nedelju uveče teatralno saopštio da će novi mandatar biti profesor Đuro Macut, ekspert iz oblasti endokrinologije i nestranačka ličnost. Jedini problem u tome je to što je Macut vrlo politički obojen, te je tako jedan od osnivača Vučićevog novog Pokreta za narod i državu, govorio na njegovom mitingu u Jagodini, a nedavno je bio i u obilasku onih koje vlast naziva studentima koji žele da uče, a koji su gotovo dva meseca smešteni u Pionirskom parku. Mišljenje sagovornika Nove je da je Macut poslužio samo da kupi vreme Vučiću, da njegova Vlada neće trajati duže od pola godine i da će iz te priče izaći kao upotrebljena i bačena krpa.

Nedeljama se spekuliše u javnosti ko će se u ovako tenzičnoj atmosferi prihvatiti toga da bude mandatar nove Vlade. Spominjala su se razna imena, između ostalih i Branko Milanović, Desko Nikitović i Ivan Trifunović iz Pupin Iinicijative. Milanović je, inače, vodeći svetski ekonomista za pitanja globalne nejednakosti, koji živi i predaje u Njujorku, dok je Desko NIkitović izvršni predsednik East Point Metals.

Nekoliko dana pre nego što će Aleksandar Vučić saopštiti ime mandatara, do javnosti je došla vest da se pregovara i sa Zoranom Jankovićem, gradonačelnikom Ljubljane. To je na kraju u nedelju uveče potvrdio i sam Vučić.

Na posletku i nakon očigledno mnogo negativnih odgovora, izbor je pao na profesora Đura Macuta.

 “Smatram da profesor doktor Đuro Macut poseduje profesionalne i lične kvalitete, posvećenost i stručnost za obavljanje funkcije predsednika vlade, a uverio me je da može da obezbedi izbor vlade”, kazao je Vučić i dodao:

“Jedan izuzetno hrabar čovek, veoma miran, smiren, tolerantan, trpeljiv, strpljiv i verovatno najveći stručnjak iz oblasti endokrinologije od Beča do Istanbula. Na ponos državi Srbiji što ćemo takvog čoveka posle Blagoja Neškovića. On je bio poslednji lekar predsednik vlade od 1945. do 1948. godine. Prvi put ćemo imati lekara na čelu vlade, pa kad ima Evropa i Evropska komisija i jednog pedijatra na čelu svoje vlade, verujem da će Srbija postići velike uspehe i ovo je čovek razgovora.

Međutim, čovek koji bi trebalo da omogući prevazilaženje krize u Srbiji kao nestranačka ličnost i profesionalac, već je duboko zagazio u politiku.

Naime, Macut je jedan od osnivača Vučićevog sveže registrovanog pokreta, a govorio je i na nedavnom mitingu u Jagodini. Tad je rekao da se u Srbiji u poslednjih nekoliko godina desio značajan uzlet zdravstvenog sistema u Srbiji i da je to bila jedna od vizija predsednika Aleksandra Vučića.

Išao je i u Pionirski park da da podršku “studentima koji žele da uče”.

“Drago mi je da vas vidim ovde i hteo bih da mi kažete kakvi su vaši utisci? Кako se snalazite, da li imate podršku? Кada planirate da se vratite na fakultet da počnemo da radimo zajedno i da imamo predavanja na onim mestima na kojima treba da imate. Mislim da je to osnova ove vaše poruke da se svi trebamo vratiti na poslove koje radimo”, više je nego jasna tadašnja Macutova poruka.

“Iz ovoga će Macut izaći kao krpa”

Govoreći o mandataru nove Vlade Srbije, politikolog Cvijetin Milivojević kaže:

 “Moja prva asocijacija je šteta za endokrinologiju, šteta za Srbiju. Iza imena ovog čoveka Aleksandar Vučić je sakrio svoju nespremnost da poštuje Ustav, zakone i institucije ove države. Umesto da napravi taj prvi korak i da se u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu obavi valjana istraga, on je preuzeo rukovođenje tom istragom, prihvatio je produženo stanje državnog udara koji je u Skupštini izazvala predsednica parlamenta Ana Brnabić i sad izborom ovog čoveka koji je stručnjak u svojoj oblasti, praktično kupuje vreme”, kaže Milivojević za Novu.

Smatra da će ovo biti Vlada kratkog daha.

“Žao mi je što je Macut tako nešto prihvatio, jer će njegov mandat biti vrlo kratak. Ako neko dobro zna koliko će trajati, to je najiskusniji političar u vlasti – Ivica Dačić, koji je Branka Ružića suspendovao sa svih funkcija u stranci na šest meseci. Toliko će verovatno trajati i ova Vlada. Macut će iz te priče izaći kao krpa, upotrebljena i bačena. Baš kao što se desilo i bivšem gradonačelniku Beograda Zoranu Radoičiću i bivšoj ministarki zdravlja Danici Grujičić, koji su inače vrsni stručnjaci u svojim oblastima. Pored toga, on je ime tog vrsnog stručnjaka stavio u korelaciju sa izrazima poput zločinci, teroristi, teror manjine, rulja, ubice, lopovi, kriminalci, rušitelji države… Sve je to prvo izgovorio čovek koji je predsednik države, a zatim saopštio da će Đuro Macut biti mandatar”, navodi Milivojević.

Na pitanje šta je Macuta moglo naterati da prihvati ovu ulogu u ovako kritičnom trenutku, Milivojević odgovara:

“To je pitanje za njega, ali ono što mogu da kažem je da ne mora da znači da je čovek politički promišljen ako je stručnjak za oblast kojom se bavi.

Niko nije hteo vruć krompir

Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać smatra da izbor Đura Macuta za mandatara nove Vlade pokazuje dve stvari.

 “Prva je da je očigledno da Aleksandar Vučić nije mogao da nađe nikog zvučnijeg. Iako su se tu spominjali neki privrednici, predstavnici akademske zajednice, stručnjaci iz dijaspore… Očigledno niko nije hteo da se prihvati ovog vrućeg krompira, jer shvataju da za njihove reference nije dobro nikakvo povezivanje sa režimom u Srbiji. Drug stvar je da je izborom Macuta Vučić pokazao da neće gurati prst u oko javnosti i da će pokušati da se sakrije iza neke jake, nestranačke ličnosti. Ovo “jake” nismo uspeli da dobijemo, a jasno je i da nije nepolitička ličnost, već neko ko je u dosluhu s Vučićem. Dakle, ovo je lutkarska predstava”, navodi on za Novu.

Govoreći o tome koliki može biti domet Vlade s Macutom na čelu, Bursać kaže – dok ne prođe kriza.

“Dok SNS ne bude siguran da može da se vrati na svoje pozicije, a tad bismo mogli imati rekonstrukciju ili nove izbore. Međutim, ja uopšte nisam siguran da će ova kriza tako lako proći. Čak iako SNS uspe da se iskobelja, vrlo su ranjivi i padu skloni. S brojnim aferama, nepoverenjem u društvu, idejom kako se na vlast može sprovoditi pritisak, građanima koji su oslobođeni i mladima koji su se uključili. Pored toga, a ne manje važno, ovom režimu je trajno narušen legitimitet, na unutrašnjem, ali i na spoljašnjem planu. Imidž Aleksandar Vučića je sve lošiji”, zaključuje Bursać. (www.nova.rs, portal, Jelena Jelovac, 7.4.2025)