Može li biti dijaloga o iskopavanju litijuma: Dok se odmeravaju snage i čeka pobednik, nema pregovora

Dok vlast svakog dana ponavlja da je potreban dijalog o iskopavanju litijuma i razmena argumenata stručnih ljudi, a ne političara, ekološki aktivisti uporno se drže jednog zahteva – donošenje zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora. U situaciji u kojoj se svi čvrsto drže pozicija i društvu koje je po ovom pitanju podeljeno možda više i nego po bilo kom drugom, u situaciji gorljivih nastupa i zagovornika i protivnika iskopavanja litijuma postavlja se pitanje ima li volje za dijalog i razmenu argumenata i sluha za drugačije mišljenje?

Na dijalogu o iskopavanju litijuma uporno insistira vlast, uz tvrdnje da se moraju čuti reči stručnih ljudi, a ne, kako kažu “polupolitičara”, i da se mora sprečiti širenje panike i dezinformacija.

Najave vlasti o modelu dijaloga se menjaju - od obećanja da će biti održano javno slušanje u Narodnoj skupštini, preko parlamentarne komisije i poseta nemačkim i finskim rudnicima litjuma, do multidisciplinarnog tima Vlade. Taj tim bi trebalo da se bavi zaštitom zdravlja meštana doline Jadra, ali i pitanjima u oblasti poljoprivrede, energetike i ekonomije. O podeljenosti govori I linjenica da je već na saopštavanje sastava tima deo javnosti reagovao dovođenjem u pitanje kompetencija njegovih članova. S druge strane, ekološke organizacije i aktivisti zahtevaju zabranu iskopavanja litijuma i bora, ne pristajući ni na šta manje od toga preteći, u suprotnom, blokadama pruga.

S njihove tačke gledišta nema prostora za dijalog sa onima koje angažuje kompanija Rio Tinto - vlastima ne veruju, a priznaju mišljenja naučnika SANU-a koji su na skupu 2021. godine ocenili da bi projekat Jadar devastirao Srbiju. Naučnike i profesore koji se protive iskopavanju litijuma i govore o tome na protestima, vlast diskredituje, i uporno ponavlja da se moraju čuti oni koji se zaista razumeju u tu temu.

Ko međutim određuje ko su stručnjaci koji o tome mogu da govore, i kako pomiriti mišljenje stručnajka koje predlaže država i onih koje podržavaju ekološke organizacije?

Sociolog Đokica Jovanović za Insajder kaže da u takvoj atmosferi nema prostora za dijalog.

“Ovde se radi o sukobu dva interesa koja se međusobno isključuju i tu nema dijaloga. Ovde se radi o odnosu snaga, i koja će snaga na kraju udariti pesnicom o sto. Pretpostavka za dijalog je tolerancija i sadejstvo, ali toga ima onda kada obe strane znaju šta je njihov elementarni interes, i da im je zajednički, ovde elementarni interes nije zajednički”, ističe Jovanović za Insajder.

Sličnog stava je i politikolog Cvijetin Milivojević koji za Insajder ističe da ne vidi mogućnost dijaloga kada je odluka već doneta.

“Nema dijaloga kada ste vi neku odluku već doneli. Dakle, vlast sada kandiduje neko svoje viđenje dijaloga, a kakvo je to viđenje dijaloga, to smo videli za ovih 12 godina njihove vlasti. Meni se sve čini da je neka skupo plaćena ruka nekog propagandnog maga smislila čitavu priču i rekla - sa tim ćete krenuti već 2. juna uveče, kad otaljamo ove lokalne izbore. Ni vlast u ovoj zemlji nije autonomna u načinu na koji vodi komunikaciju povodom iskopavanja litijuma i ta strategija komunikacije čini mi se nije autonomno delo vladajuće koalicije”, smatra Milivojević.

Litijum - tačka ujedinjenja ili razlog za dodatnu polarizaciju?

Osim poziva na dijalog, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je obećavao i referendum na kom bi se građani izjasnili da li su za iskopavanje litijuma ili ne.

Tu ideju predsednik je ponovo oživeo, ali je uz nju ponudio i referendum na kom bi se izjašnjavali o njegovom opozivu - uz opasku da protivnicima rudnika ne smeta litijum nego on.

Kakav god refrendum da bude održan i gde god, predsednik Srbije poručuje - pobedićemo.

"Mi možemo krajem sledeće godine da tražimo izjašnjavanje građana i unapred vam kažem, mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god izaberu, pobedićemo ih", rekao je Vučić.

Nejasno je međutim šta znači pobeda na referendumu, na kom bi građani trebalo da se izjasne da li su za ili protiv projekta Jadar, odnosno zbog čega bi predsednik svih građana založio svoju funkciju i pobedom smatrao da se otvori rudnik litijuma koji otvoreno zagovara, uprkos pobuni hiljade građana širom Srbije.

“Koliko god se mi busali u grudi da smo za dijalog - kaže se, svaki rat se završi razgovorom za stolom - da, ali se zna koja je pobednička strana i zna se koja strana diktira uslove i pretpostavke razgovora. To je ono što narod kaže - igraćeš kolo kako ti ja sviram”, smatra sociolog Đokica Jovanović.

Politikolog Cvijetin Milivojević ističe da je takva izjava pokazatelj da je na delu indoktrinacija.

“Ja ovo sada zovem brutalnom kampanjom indoktrinacije - jer imate sve resurse države, sve što čini društvo, sve je upregnuto u donošenje odluke u kojoj se litijum širi kao jedna krilatica - litijum nema alternativu. Dakle rekao bih da se koriste i mediji i obrazovanje, da se građnima nameće da pričamo o litijumu, da je to naše crno zlato, i litijum se tako oslanja na neku ideju svetog grala”, smatra Milivojević. 

U govorima onih koji se obraćaju na protestu, međutim ne čuju se samo stavovi o iskopavanju litijuma, već i stavovi o Kosovu i Metohiji, ratu u Ukrajini i Evropskoj uniji.

“Isti oni koji su nas bombardovali i koji su okupirali Kosovo i Metohiju kupuju istražna prava i eksploatišu kritične mineralne resurse na Kosovu i Metohiji i to je jedan od razloga otimačine Kosova. Isti ti objašnjavaju Srbima da su oni Zapad i da treba da se distanciraju od Rusije i da uvedu sankcije Rusiji i ohrabruju da se kopa litijum u Srbiji”, poručio je profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić na protestu u Loznici 28. juna.

Na pitanje da li je litijum još jedna tema koja će uneti dodatnu polarizaciju u već podeljeno srpsko društvo, i da opredeljenje “za” ili “protiv” rudnika zavisi i od stavova u vezi sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju ili nezavisnosti Kosova i Metohije, Milivojević odgovara da pitanje litijuma za sada uspešno nadilazi sve političke i ideološke podele.

“Bez obzira šta oni (govornici, i građani) misle o nekim nacionalnim idejama, oni su tu svi vrlo jasni, postoji apsolutni konsezus - sto posto su protiv iskopavanja litijuma. Ne vidim problem ni da se na protestu pojavi neko ko smatra da je Kosovo deo Srbije, ali isto tako nije problem da se pojavi neko ko je na primer za nezavisno Kosovo, ako znamo da je on stručnjak za ovu oblast i smatra da sada nije dobro za građane da se iskopava litijum, ja pretpostavljam da građani razmišljaju na takav način”, smatra Milivojević.

Sa tim je saglasan i sociolog Đokica Jovanović.

“Mislim da na protestim ima više desno orijentisanih, ali nije važno da li su tu levi ili desni ako brane moje pravo na hleb”, zaključuje Jovanović. (www.insajder.net, izvor: Insajder, 8.8.2024)