'Samo je odjednom buknulo': Protesti širom Srbije protiv kopanja litijuma

"To je najmanje što mogu da uradim kao pojedinac – da iskažem svoj stav protiv Rio Tinta, rudnika i iskopavanja litijuma".

Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) priču počinje Snežana Jurišić iz Bogatića, gradića u Mačvi na zapadu Srbije.

U Bogatiću je 27. jula učestvovala na protestu protiv rudnika litijuma multinacionalne kompanije Rio Tinto, koji bi, prema planovima, od njihove opštine bio udaljen oko 50 kilometara.

Dok država svojim odlukama proteklih sedmica oživljava Rio Tintov projekat u dolini reke Jadar, serija ekoloških protesta organizuje se u gradovima širom Srbije.

"Strah me je od otvaranja tog rudnika, od načina na koji će se litijum eksploatisati", dodaje Snežana Jurišić.

Deo stručne javnosti i ekoloških udruženja godinama ukazuje da bi rudarenje litijuma moglo imati negativne posledice po životnu sredinu.

Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, uverava javnost da je projekat bezbedan.

Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, rudnik bi bio otvoren 2028. ako kompanija ispoštuje ekološke propise i dobije neophodne dozvole.

Ne isključuju mogućnost da se građani o kopanju litijuma izjasne na referendumu.

Gde su protesti?

Od Valjeva, preko Krupnja, Koceljeve, Arilja, do Negotina, stotine građana su se okupile proteklih dana sa porukom da "rudnika neće biti".

Pored Aranđelovca, Šapca, Kraljeva, protesti su ove sedmice planirani i u Ljigu, Kosjeriću, Mladenovcu.

Aktivista Ivan Bjelić istakao je za RSE da su protesti "spontani i samoorganizovani".

"Samo je odjednom buknulo", ocenio je.

I opozicione političke partije protive se projektu "Jadar", ali, kako se naglašava, nisu organizatori protestnih skupova.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević podseća da je Vlada Srbije stopirala izgradnju Rio Tintovog rudnika početkom 2022, pod pritiskom masovnih ekoloških protesta.

Zato u novim skupovima vidi šansu da utiču na nameru vlasti u vezi sa eksploatacijom litijuma.

"Protesti su manje-više spontani. Nemaju međusobnu koordinaciju. Ja to vidim kao autohton pristup, odnosno da tu nema rukopisa političkih stranaka", ocenjuje on.

"Najviše prava da predvode proteste imaju ljudi koji žive na lokacijama koje su potencijalna mesta za eksploataciju. Ti ljudi su veća opasnost po ovu vlast nego opozicija", dodaje Milivojević.

Šta su motivi za protest?

U Bogatiću koji ima oko 5.500 stanovnika, na protestu protiv rudnika okupilo se, prema procenama, oko 1.000 ljudi.

Snežana Jurišić kaže da u njenom mestu, koliko se ona seća, većeg protesta nije bilo.

"Videla sam svog nekadašnjeg profesora istorije, svoje prijatelje, drugove iz škole. Prosto, videla sam da nisam sama i da nas ima još. I sad mi je lakše, to mi je dalo nadu", dodaje.

Uverena je da protesti imaju snagu da promene nameru vlasti da se rudnik litijuma otvori.

"Ja nikada nisam bila član političke stranke, niti ja imam motiv da bilo koga rušimo sa vlasti, nego samo da se projekat zaustavi i da se sve još jednom preispita", objašnjava ona.

Ko su organizatori protesta?

Informacije o protestima se, kaže Ivan Bjelić, šire putem telefona i društvenih mreža.

"Sve ide tako što lokalci prave plakate, na internetu podele pozive na protest", dodaje.

Bjelić je među aktivistima koji te objave dele na svojim profilima.

"Pre nego što podelimo poziv da je u nekom gradu protest, mi tražimo proveru", objašnjava.

Ističe da nema formalnih organizatora protesta, ali da njihovu realizaciju pomažu članovi lokalnih ekoloških udruženja ili grupa građana.

"Ono što nam ljudi govore je da im se na protestima priključuju i ljudi iz političkih partija, ali svojim imenom i prezimenom, ne strankom ili pokretom. Ovo je građanska reakcija i tako bi trebalo da ostane", ocenjuje on.

Jedan od vidova samoorganizovanja su, kako navodi, i transparenti protiv rudnika koji "osviću" širom države – primera radi, okačeni na ograde mostova ili puteva.

"Srbija je ekološki tempirana bomba i u svakom gradu možete čuti bar dva ekološka problema. Ekološki protesti bukte već godinama i ljudi su shvatili da ovo (otvaranje rudnika litijuma) ne smemo da pustimo", smatra Bjelić.

Protesti su do sada proticali bez incidenata.

Kad su počeli protesti?

Poslednji talas skupova protiv iskopavanja litijuma počeo je u Loznici, 28. juna.

Nedaleko od tog grada planirana je izgradnja Rio Tintovog rudnika.

Loznicom je tog dana prošlo više hiljada građana, a vlastima je upućen zahtev da se zakonom zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i bora na teritoriji Srbije.

Za usvajanje zahteva dat je rok od 40 dana, odnosno do 10. avgusta, za kad su organizatori najavili dalje akcije, poput blokiranja železnica.

Na to su reagovali predstavnici vlasti sa porukom da blokade neće biti dozvoljene.

Ovaj protest je bio u organizaciji udruženja "Ne damo Jadar" i Saveza ekoloških organizacija Srbije.

Njihovi aktivisti bili su i u Beogradu ispred Ustavnog suda, kada je ta pravosudna institucija 11. jula proglasila neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta.

Nekoliko dana kasnije, Vlada Srbije je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za kopanje litijuma.

Korak dalje je učinjen 19. jula, kada je u Beogradu sa Evropskom unijom potpisan Memorandum o kritičnim sirovinama.

Kakav je stav opozicije?

Dok su stotine građana na lokalnim protestima, poslanici vlasti i opozicije su u skupštinskoj sali, gde od 23. jula traje zasedanje o 60 tačaka dnevnog reda.

Iako litijum nije među njima, jedna je od glavnih tema rasprave.

Većina opozicionih partija se protivi projektu "Jadar".

Njihovi su zahtevi različiti – kreću se od raspisivanja vanrednih izbora, poziva na proteste i "opštu pobunu", sazivanja sednice o litijumu, do zahteva da Skupština raspravlja o narodnoj inicijativi o zabrani istraživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele države.

Ta inicijativa, sa 38.000 potpisa građana, upućena je u Skupštinu u maju 2022. godine, ali od tad nije uvrštena na dnevni red.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da opozicija nema potencijal da se ujedini oko ove teme.

"Opozicija dve godine nije uspela da natera vlast da stavi na dnevni red Skupštine narodnu inicijativu o litijumu. Dakle, ona je nejaka i dalje. Ne može ni ono što je po zakonu i Ustavu da istera, kako onda dalje pričati o bilo čemu", ocenjuje on.

Da li je moguć dijalog oko litijuma?

Poziv opoziciji da "spusti loptu" po pitanju kopanja litijuma uputila je predsednica parlamenta Ana Brnabić.

Ona je 26. jula najavila formiranje parlamentarne komisije u vezi sa projektom Jadar.

Istog dana, opozicija joj je poručila da u toj komisiji ne bi učestvovala, optužujući vlast da "lobira za Rio Tinto".

Cvijetin Milivojević smatra da predlog vlasti o dijalogu nema perspektivu.

"Ukoliko vi imate iskrenu želju da čujete sve strane, ne samo stručnjake i laike koji su politički ostrašćeni, nego i građane, onda ne biste krenuli sa brutalnom kampanjom u korist eksploatacije litijuma, po svaku cenu. Ne biste one koji su protiv ili imaju određenu rezervu nazivali izdajnicima ili ljudima koji su protiv Evrope i mrze napredak Srbije", dodaje on.

Da li će biti referenduma?

Mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma za kraj naredne godine prvo je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je iz Pariza 26. jula poručio da prvo hoće da dobije analizu domaćih stručnjaka u vezi sa zaštitom životne sredine.

"Ako to sve bude dobro urađeno, ako sve bude išlo po planu, nikakav problem. Mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god izaberu, pobedićemo ih", naveo je on.

Vučić je ocenio da građani na tom izjašnjavanju ne bi birali "između kopanja i zdravlja", već između "lažne brige i ekonomskog napretka i prosperiteta".

Opoziciju je optuživao za "negativnu kampanju" i "širenje neistina" o litijumu.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je potencijalni referendum najavljen za kraj naredne godine kako bi bilo dovoljno vremena da se utiče na stav javnog mnjenja po pitanju iskopavanja litijuma.

"Referendum bi došao na kraju puta, pogotovo što bi se išlo na tu vrstu politizacije, po principu - ko nije za Vučića taj je protiv Srbije, a onda ko nije za litijum, taj je protiv Vučića", objašnjava on.

Ističe da je nakon lokalnih izbora 2. juna, na kojima je vlast odnela ubedljivu pobedu, na delu "ne samo propaganda za Rio Tinto, nego kampanja indoktrinacije od strane vlasti".

"Dakle, imamo sada državnu parolu 'Litijum nema alternativu'. Teško da će građani uspeti da se odupru toj ideji, ako kampanja potraje godinu-dve dana bez nekog većeg angažmana građanskih udruženja", dodaje on.

Zašto je državama važan litijum?

Litijum, koji se naziva i belim zlatom, koristi se za punjive baterije mobilnih telefona, laptopova i električnih automobila.

Evropa nastoji da poveća svoje kapacitete za proizvodnju baterija, a razvoj domaćih zaliha litijuma trebalo bi smanji zavisnost od Kine, koja trenutno kontroliše više od 40 odsto svetske proizvodnje.

Memorandum potpisan između EU i Srbije predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Jadru do proizvodnje baterija za električna vozila.

Prema planu Rio Tinta, "Jadar" bi proizvodio oko 58.000 tona litijuma godišnje - dovoljno za 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi.

Rio Tinto tvrdi da projekat može bezbedno da se razvija uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu.

"Kompanija može sa sigurnošću da tvrdi da život u dolini Jadra može nesmetano da se nastavi uporedo sa podzemnim rudarenjem i preradom rude", naveli su ranije za RSE.

Istovremeno, kopanje litijuma širom sveta nailazi na otpor ekoloških organizacija i dela naučnika, koji upozoravaju da je šteta zbog devastacije životne sredine veća od ekonomske koristi.

A sama kompanija "Rio Tinto" se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine. (www.slobodnaevropa.org, Radio Slobodna Evropa, Nevena Bogdanović, Jovana Krstić, 29.7.2024)

Podeljena mišljenja (Cvijetin Milivojević i Darko Obradović): Da li je moguć referendum o kopanju litijuma?

"AKO JE LITIJUM ZNAČAJAN ZA SVETSKU EKONOMIJU, VAŽAN JE I ZA SRBIJU" Analitičari o gorućem pitanju: ZAČARANI KRUG

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je pre koji dan formiranje parlamentarne komisije u vezi sa litijumom i pozvala opoziciju da učestvuje u njenom radu.

Trenutno je u Skupštini Srbije u toku prvo vanredno zasedanje. Litijum nije među 60 tačaka dnevnog reda, ali se na svakoj sednici nametne kao jedno od glavnih pitanja.

Gosti "Pulsa Srbije" koji su analizirali ovu temu u skupštini bili su Cvijetin Milivojević, politički analitičar i Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu.

Milivojević je izneo analizu kako bi konstruktivno javno slušanje oko litijuma trebalo da izgleda:

- Javno slušanje pamtim i kao novinar, to je zapravo namenjeno za raspravu o zakonima koji nisu toliko bitni. Ovo je suviše strateška stvar da bi se svela na javno slušanje. Javni dijalog se ne obavlja na način na koji je počeo da se obavlja 2. jula. Dakle, javni dijalog ne bi trebalo da bude politika svršenog čina. Nekoliko najviših funkcionera tvrdi da je strateška politika Srbije iskopavanje litijuma. Neophodno je stvari vratiti na početak.

Obradović je pričao o potencijalu litijuma:

- Na prošlim izborima, vladajuća većina je kandidovala nova radna mesta, razvoj Srbije, a samim tim ne vidim kako neko kaže da nije spomenut litijum. Dakle, taj litijum ima potencijal od 21.000 radnih mesta, milijardi investicija, u suštini jedan novi eko-sistem. Postoje projekti oko litijuma u Nemačkoj i Češkoj, tako da nećemo biti prvi, već možda i zadnji u Evropi što se tiče iskopoavanja litijuma. Dijalog bi trebalo da se vodi činjenicama, poput da je litijum centar svetske ekonomije 21. veka, da je strateška sirovina koja je značajna za Evropu, a još značajnija za Srbiju, da budemo deo globalnih lanaca snabdevanja. Međutim, ovde se sve svelo na apokaliptične scenarije, a posebno mi se ne dopada to što se samo u Srbiji kandiduje zabrana eksploatacije.

Milivojević je pričao o kompromisu ekonomije i ekologije u ovom slučaju:

- Kada se ponovo ovde otvorila tema o litijumu, neko je mahao garancijama iz Nemačke, potom je Šolc rekao da ne postoje njegove garancije, već od Rio Tinta. Onda je Rio into rekao da nema nikakvu odgovornost, na kraju treba naša država da kaže da je ona odgovornost. To je jedan začarani krug, dakle garancija nema. Što se tiče odnosa ekonomije i ekologije, naravno da je ekonomija agresivnija. (www.kurir.rs, TV Kurir, voditeljka Milica Marković, 29.7.2024)

https://www.kurir.rs/tv/video/73288/jedino-srbija-kandiduje-zabranu-za-litijum-strucnjaci-analiziraju-ta-ruda-je-centar-svetske-ekonomije-a-ne-apokalipsa?amtv_type=newest

Cvijetin Milivojević: “Vučić voda Dodika po Srbiji kao mečku po vašarima”

“Milorad Dodik je svojim bespotrebnim ulagivanjem Aleksandru Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci stvorio odijum ne samo kod građanskog dijela javnosti u Srbiji, odnosno kod onih koji su proevropski orijentisani, već i kod dobrog dijela onih građana Srbije koji vrlo strasno iskazuju svoja nacionalna osjećanja i imaju puno razumijevanja i ljubavi prema Republici Srpskoj.”

Ovo u razgovoru za Gerilu kaže direktor PR agencije “Pragma” i politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević. Dodaje da se tu ne radi o ulagivanju predsjedniku Srbije, već Vučiću lično i njegovoj političkoj partiji.

“Taj njegov pokušaj da se nasloni na Vučića nije pokušaj koji je, na primjer, bio primjetan u Dodikovim prethodnim mandatima. Dodik je, da podsjetim, bio blizak i Slobodanu Miloševiću i Zoranu Đinđiću, isto kao i Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću. Međutim, nijedan od njih to nije zloupotrebljavao u stranačke svrhe, niti je od Dodika pravio “mečku Božanu” koju voda po vašarima, osim eventualno Borisa Tadića u drugoj fazi njegove vladavine”, ističe Milivojević.

Jedino je Vučić, kako navodi, postao taj koji zloupotrebljava ono što bi trebalo da bude normalno, a to je da najviši rukovodioci Republike Srpske uvijek imaju najbolje moguće odnose s ljudima koji u Srbiji u tom trenutku obavljaju najviše državne funkcije.

 “Vučić je to iskoristio i po principu ucjene to funkcioniše. Dodik se prvo osramotio u decembru prošle godine na onim izborima na kojima je učestvovao u izbornom inženjeringu u Srbiji. Ne zaboravite da je učestvovao u izbornom inženjeringu SNS-a, odnosno iste one stranke koja je njemu radila o glavi na izborima prije dvije godine u Republici Srpskoj. Nekoliko hiljada građana Republike Srpske dovezeno je tada da na izborima glasa za SNS, a Dodik je lično učestvovao u tome”, kaže naš sagovornik.

On dodaje da je lider SNSD-a pomenuto ponovio i u junu ove godine, kad je došao i demonstrativno, javno, glasao na lokalnim izborima u Beogradu.

“Time se potpuno degradiralo i ono što je pravo građana Republike Srpske, a to je dvojno državljanstvo. Umjesto da insistira kod Vučića da svaki građanin Srpske koji to želi ima državljanstvo Srbije, on je ovim doveo građane Republike Srpske u situaciju da zavise od dobre volje Vučića – dobiće državljanstvo ako će ilegalno da glasaju na lokalnim izborima u Srbiji”, kaže Milivojević za naš portal.

Komentarišući to što aktuelnom predsjedniku Republike Srpske ponovo nije dozvoljeno da se obrati na nedavnoj sjednici Skupštine Srbije, iako je to Dodik ranije najavljivao, Milivojević smatra da je po srijedi još jedno poniženje za lidera SNSD-a.

“Ne zaboravite da se tek na ovoj sjednici Skupštine Srbije raspravljalo o Deklaraciji sa Svesrpskog sabora, i to kao jednoj od 60 tačaka vanredne sjednice!? To je sramota, jer deklaracija Svesrpskog sabora zaslužuje posebnu sjednicu na kojoj bi to bila jedina svečana tačka dnevnog reda. Tu diskvalifikaciju same deklaracije učinio je SNS, praveći taj nakaradni dnevni red. Druga stvar, SNS je zloupotrebila činjenicu da ima deklaraciju i koristi je kao smokvin list da se sakrije iza teme svih tema u ovom trenutku u Srbiji, a to je iskopavanje litijuma. Da ne bi raspravljali o tome, oni su deklaraciju iskoristili za jednokratnu upotrebu”, kaže naš sagovornik.

Građani Srbije, dodaje on, u ovom trenutku žele da se raspravlja o litijumu, što smatraju urgentnom temom, a ne o deklaraciji sa Svesrpskog sabora.

“Deklaracija, manje-više, nije sporna ni za najveći dio opozicije, ali su ogorčeni jer su taj tekst napravile dvije političke stranke. Nažalost, na njemu nisu radili predstavnici svih stranaka vlasti i opozicije iz Republike Srpske i Srbije, da to bude plod zajedničkog rada, već je to plod dogovora stranačkog rukovodstva SNS i SNSD. To je drugi razlog zbog čega je Dodik sada u situaciji da ga Vučić ponižava”, navodi Milivojević za Gerilu.

Treća stvar, koja je prema riječima Cvijetina Milivojevića izuzetno važna kako bi se dočarao odnos vlasti u Srbiji prema Miloradu Dodiku, jeste nedavno gostovanje Ane Brnabić, predsjednice parlamenta Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

“Ne zaboravite šta je uradila Ana Brnabić kad je došla kao specijalni Vučićev predstavnik na sjednicu Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj je usvajana Deklaracija sa Svesrpskog sabora. Ona je došla da izruči posljednji poziv Dodiku da odustane od stavljanja na dnevni red sporazuma o razdruživanju Republike Srpske od Federacije BiH. Mislite da je Dodik to učinio samovoljno? Radi se o direktnom nalogu iz Beograda. To je neka vrsta pokušaja da se od Dodika pravi potrčko. Istvovremeno, vidjeli ste ovaj memorandum o iskopavanju litijuma u Srbiji. Odjednom je to postala navodno i “velika šansa” za Republiku Srpsku. Pa, ljudi moji, za to nema podrške ni u Srbiji, a Republika Srpske će, kao, od toga imati koristi?! To je još jedna zloupotreba Dodika, koji izgleda da ima malo moći da razluči šta je državni, a šta nacionalni interes”, smatra Milivojević.

Jedino što Dodika, kako tvrdi, u ovom trenutku održava u sedlu da ne postane “totalni Vučićev potrčko” jeste to što se, navodi Milivojević, strateški oslonio na podršku Moskve.

“Da nema te podrške iz Moskve, sudbina Republike Srpske bila bi vrlo slična sudbini Kosova i Metohije. Ko u Srbiji trenutno pominje Kosovo i Metohiju i činjenicu da se Srbi sa sjevera masovno iseljavaju? Niko! Sad je tema svih tema litijum i to kako je Vučić napravio “genijalni sporazum” sa Nijemcima. To su isti oni Nijemci i isti onaj Šolc koji su prije dva mjeseca bili ne samo predlagači, već i glavni sponzori rezolucije o Srebrenici. To je jedna naopaka politika. Ako nastavi da igra ulogu marionete u Vučićevim rukama, Dodik će potpuno izgubiti podršku građana Srbije”, tvrdi Milivojević.

Smatra da aktuelnog predsjednika RS prosječni građanin Srbije doživljava ako ne kao pozitivnu političku ličnost, onda makar kao nekog o kome neće pričati previše loše.

“To je ne toliko zbog Dodika lično, već zato što građani Srbije u velikoj većini imaju simpatije prema Republici Srpskoj. Ne zaboravite, ovdje imate više od milion građana koji su prvim, drugim ili trećim koljenom porijekom iz BiH, Republike Srpske ili Hrvatske. Ako bi govorili o trećem ili četvrtom koljenu, onda je to preko dva miliona građana. Dodik je sada doveo sebe u situaciju da za potrebe Aleksandra Vučića vrlo često degradira funkciju predsjednika Republike Srpske”, ocjenjuje Milivojević.

Međutim, on dodaje da se Dodik i sada može izvući iz takve percepcije jer, kako ističe, i dobar dio opozicije u Republici Srpskoj funkcioniše na isti način.

“Oni su skoro svi naslonjeni na Vučića i njegovu političku stranku, a lideri opozicionih stranaka hvale se javno kako su glasali na lokalnim izborima u Srbiji. Ono što zakon dozvoljava je da svaki građanin Srpske sa dvojnim državljanstvom ima pravo da glasa na predsjedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji. Međutim, nigdje na svijetu nema da možete glasati na lokalnim izborima u više zemalja. Čak i u okviru jedne zemlje ne možete glasati na izborima u dva grada, već glasate tamo gdje živite. Imate, na primjer 400 ili 500 ljudi iz Lopara koji idu da uređuju sudbinu građana Loznice ili nekih beogradskih opština i da biraju predsjednike njihovih opštine. Zamislite obrnutu situaciju, pa da na predstojeće lokalne izbore u Lopare dođu građani Knića, Rekovca, Medveđe, Gadžinog Hana ili ne znam odakle već i odluče ko će biti načelnik te opštine? To je nevjerovatna stvar u kojoj se, prije svega, zaigrao Dodik, a nažalost i veći dio opozicije u Republici Srpskoj”, zaključuje Milivojević u razgovoru za naš portal. (www.gerila.info, portal, Banjaluka, 27.7.2024)

Унука за бабу, баба за деду, деда за репу – ископаше литијум!

Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде

Пише: Цвијетин Миливојевић

Били нам Олаф Шолц и Марош Шефчович.

Словак, пре атерирања на француски аеродром у Сурчину, „издао“ Врховника и Тајницу му: ЕУ и Србија су писмо о намерама о стратешком партнерству о критичним сировинама и батеријама, што је “представљало важан корак ка стварању одрживог и конкурентног екосистема е-мобилности у Србији”, потписали још 22. септембра 2023!

Што се, од гласача изборне листе „Александар Вучић – па још нешто уз то“, успешно крило и за децембарске, а ево и све до окончања јунских избора.

Да не би тзв. самита у Београду и потписивања Меморандума о разумевању о стратешком партнерству о одрживим сировинама између Србије и ЕУ (читај: немачке аутоиндустрије), не бисмо ни сазнали да је Европска комисија већ склопила низ сличних партнерстава широм света, јер су критичне сировине неопходне за њену „зелену и дигиталну транзицију“. И да грађани Србије имају част да се сада налазе у друштву још многих земаља као што су, између осталих, Украјина, Руанда, Чиле, Замбија, Намибија, ДР Конго, Руанда, Гренланд, Узбекистан итд.

А од ЕК смо сазнали и да ће ЕУ и Србија, у року од шест месеци, израдити „мапу пута“ са конкретним акцијама за спровођење „Стратешког партнерства“ у пракси.

Комисија је навела да је циљ Партнерства о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима да подржи развој нових локалних индустрија и високо квалитетних радних места дуж ланца вредности електричних возила, уз пуно поштовање високих еколошких и социјалних стандарда и уз пуну транспарентност када се имају у виду бојазни локалних заједница, као и да све то представља још један корак у интеграцији Србије у јединствено тржиште ЕУ, као и да даље „подстиче економску, социјалну и еколошку конвергенцију“ Србије са ЕУ.

Не чусмо од Европљана – пошто је већ реч о партнерству – које ће то „стратешке сировине“ ЕУ понудити Србији, али не чусмо ни од наших олигарха и промотера литијумизације зашто, за грађане Србије, литијум јесте, а вода, ваздух и земља, на пример, нису „стратешка сировина“

.   .   .

Наш Врховник је опозицију, најпре, упецао на једне (децембарске), па (део и) на друге, јунске изборе; умртвио ју је, слаткастим националним „целофаном“, обећањима о бољем животу који само што није стигао и приказивањем режимских квазипатриотских бицепса и трицепса; успавао је и анестезирао темама које никакве везе с рударењем нису имале, а онда је, после тријумфа на октроисаним изборима 2. јуна, изненада грунуо  громогласним литијумским плотунима из свих могућих пропагандних артиљеријских оруђа и оружја!

А испоставило се, и из данашње перспективе, да је, ипак, у праву био мајор Курсула (Љуба Тадић) из филма „Марш на Дрину“ (1964) који се, у току Церске битке, овако обраћа генералу Степи Степановићу (Љубиша Јовановић): “Ви мене обористе на Академији, господине ђенерале…сећате се...из стратегије...рекох на испиту да ће Швабе ударити преко Дрине...то ће бити изненађење...обористе ме на испиту, а показа се...“

Стаљинова кћерка Светлана Јосифовна Алилујева је, у тексту „Twenty letters to a friend” (Harper-Row, New York, 1967), записала како је једном питала оца шта за њега представља највеће задовољство, на шта јој је он одговорио: „То је плетење замке око противника који ништа не слути; постепено али, сигурно навођење жртве до замке. Када она треба да се склопи, одлазим мирно да спавам.“

Рој Медведев је у свом „Стаљинизму“ такође писао да је Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин „имао скоро болесну жељу да умири жртву пре коначног уништења, да је претходно обаспе знацима особите и свима уочљиве пажње“.

Владимир Адамовић, у књизи „Од власти до параноје – психобиографија Ј. В. Стаљина“ (Нолит, Београд, 1987), пише да Стаљин у својим месијанским порукама није био превише директан: „Он је ретко говорио „Дошао сам да вас спасем!“, али је зато често спомињао „пут у светлу будућност“, што је обавезно претпостављало мудрог вођу. Имао је посебан смисао за мрачни цинизам; у доба најжешћег терора је изјавио: „Живот је постао срећнији, живот је постао веселији, другови“...“

Адамовић примећује да је чињеница да је Коба девет година провео у црквеним школама и семеништу, на неки начин, утицала и на формирање његовог карактера, а многи Стаљинови биографи сматрају да његов стил и начин изражавања имају свој корен у црквеним књигама. Догматизам, стално понављање и стил литургије су само неки од елемената који се одмах могу уочити. Овај дидактички стил и реферати у облику питања и одговора су били образац за све службене реферате у СССР од тридесетих година до Стаљинове смрти. „Јасно се осећа дидактичан стил, литанија, апсолутна сигурност особе која нешто износи, недостатак колебања (Верник никада не сумња, он верује у апсолутну истину. Сумња је први корак ка јереси, а њу треба спалити. Стаљин не допушта алтенативу – само: тако је било раније, а сада је овако. Закључак је јасан: другог избора нисмо имали.)“, писао је Владимир Адамовић.

.   .   .

У књизи „Власт и побуна“ („Књижевне новине“, Београд, 1991), онај Ђилас (дакле, Милован), пише како је, овде помињани Јосиф Висарионович, 1946, корећи пољско комунистичко руководство због „преблагости“ према идеолошким и класним противницима, хвалио и истицао Јосипа Броза као пример: „Тито је јуначина (молодјец), он нема проблема с непријатељима – све их је помлатио (перебил).“

Кад смо већ код Ђиласа, ево како је он сам – са историјске дистанце - описао мисију Агитпропа којим је баш он и управљао: „Агитпроп је спадао у оштрије, радикалније установе. На то га је наводила сама функција – пропагирање идеологије и агитација против још живог и делатног непријатеља. А одређену, макар и споредну, улогу играо је и водећи састав „агитпроповаца“ – интелигентних и „поткованих“, идеологизованих интелектуалаца. Због тога се у јавним гласилима осећа жестина и тврдоћа у марксистичко-лењинистичком теоретисању и популарисању револуције и револуционарних тековина. Иначе је Агитпроп ревносно пратио и популарисао званичне ставове. Тиме је Агитпроп доприносио не само одушевљењу, него и прогонима и осветништву. Агитпроп, односно агитпроповци, били су неизоставна, најинтелектуалнија компонента револуционарно-аутократске власти.“

.   .   .

Шефчович нас је чак, као, исхвалио на сва уста: „Србија је најнапреднија у припремама за експлоатацију литијума, чак и од чланица ЕУ, попут Португала, Финске, Чешке“...

Заузврат, чим смо потписали „Меморандум“, „прошли“ смо, по први пут, додуше „кроз иглене уши“, чак и „годишњу процену Европске комисије о владавини права у ЕУ“ коју, иначе, пролазе земље чланице ЕУ! Замислите – „владавину права“?!

Ма, има да прођемо и све остале бриселске оцене и процене, и прегазимо к'о плитак поток сва поглавља, само ако наставимо да, након што смо одустали од Косова, прихватамо да будемо колонијални рудокоп ЕУ, уз ископавање под гаранцијом ЕУ која, ето, не копа!

Јер, ми, од пре неки дан, бранимо Европу од њене „литијумске зависности“ од Кине, којој смо, иначе, препустили источну Србију! Мада су Шолц и Шефчович, на „мајке ми“, гарантовали како ЕУ нема никакав интерес да уђе у економски (сировински) рат са Кином... Додатно нас је утешио наш Врховник тврдњом како смо, и у овом послу, „поштовали све правне процедуре и увек ћемо их поштовати“, а „немамо ни проблем с Кинезима, ми смо ово обећали представницима ЕУ“.

Збиља, где је та граница „јалтске поделе“ интересних сфера рударења: запад Србије Западу, исток Кинезима?

А наш Врховник се, док је Бундесканцлер још био у Београду, јавно „запљунуо“ како се тачно две и по године, не само није видео, него ни чуо са руским председником!

.   .   .

Овде се овог лета прича само о милијардима. О новим задужењима за „Скок у будућност“ (Експо и украси око њега), сума сумарум 18 милијарди, онако, шапатом.

Али, зато на сва звона о „квантном скоку у будућност“ и наводним приходовањима од литијумизације Србије која су, ем три пута мања од задужења, тј. доносе шест милијарди, сад да ли годишње, да ли до краја животног века рудника, враг би га знао...

Међу првима код нас, ту је бесмислену поштапалицу („могућ је квантни скок привреде“) почела да, на почетку свог првог шестогодишњег гувернеровања на челу Народне банке, користи Јоргованка Табаковић која је, управо, закорачила и у трећи мандат, чиме ће прескочити и Ђорђа Вајферта, к'о Брнабићева Бају Пашића по броју премијерских мандата. Дакле, „квантни скок“ – ако ћемо да уважавамо физику – није никакав „енорман“ или „нагли“ раст, на шта сугеришу овдашњи политичари, већ: „прелаз између два стационарна стања квантномеханичког система (атомског језгра, атома, молекула, кристалне решетке и др.) при коме се емитује или апсорбује одређени квант енергије“.

Што ће рећи, тај је „скок“ мали, кратак, неухватљив, нагао, заправо „скакутањце“ у трајању од неколико наносекунди или чак и краће, тек да електрон „прескочи“ из једног у друго квантно стање. Значи, квантни скок је, заправо, дисконтинуитет, а не некакав огроман, рекордни скок унапред!

Све личи на онај Врховников „велики дил“ са Трампом, уочи избора које је Трамп изгубио: Трампу, као предизборни поклон, признање Косова од стране Израела и то на молбу Вучића лично, а Израелу још и (обећано) дипломатско представништво Србије у Јерусалиму, и тиме српски прст у око свим оним исламским земаљама које не признају Косово!

То јест: немачка аутоиндустрија добија српски литијум, у знак захвалности Србије за то што је у Генералној скупштини УН, управо на предлог и спонзорство Немачке, усвојена резолуција о геноциду у Сребреници?!

Новинар Радија „Дојче веле“ Немања Рујевић ишао је и корак даље: „Шолцов дил са Србима: Нама литијум, вама Вучић!“

Неки су то разумели и као „Немцима литијум, профит и очување немачког јавног здравља, Вучићу Србија, Србима разне болешчине“.

.   .   .

А „немачке гарантије“, зар оне неповерљивом подрињском и јадарском сељаку нису довољна гаранција?

Шолц, наводно, дао „усмене гаранције“ Вучићу, пошто их је Шолц претходно добио од „Рио тинта“! Шолц нас и додатно утешио искреношћу: „Могуће су последице по животну средину, али не свуда.“

А наш Врховник, апропо „гаранција“ за Јадар, још и зацементирао ствар: „Не мора Шолц ништа да потписује, ја њему верујем на реч!?“ Сутрадан је и то разјаснио: „Ја сам гаранција и Влада Србије је гаранција“...

Миш за мацу, маца за куцу, куца за унуку, унука за бабу, баба за деду, деда за репу, повуци – потегни – ишчупаше репу. Пардон, литијум.

А та наводна Бундесканцлерова гаранција своди се, отприлике, на претварање Србије у покусног кунића: Ако се овде покаже и докаже да литијум превише не штети, онда ће и Немачка да ископава!

Па, шта још хоћете, Јадрани, незахвалници ниједни?!

Јесте оно да је, само неки дан раније, Курти заузео НИС-ове пумпе и експозитуре Поштанске штедионице на северу Косова, али шта нам може – ми имамо писане гаранције исте те ЕУ, из априла 2013, па сад можемо да се сликамо с њима?!

Као и оно јесте да је Куртијева и полицијска и војничка цокула увелико већ и на северу КиМ, али шта нас брига, наш Врховник је „добио усмене гаранције од НАТО-а“ још пре пола деценије да се то неће десити?! Дакле, не верујмо сопственим очима већ западним гарантијама.

.   .   .

Индоктринација за „литијум по сваку цену“ вози, и даље, петом брзином. У тексту „Литије на литици литијумизације Србије“ (18.7.2024), побројао сам неке од проповеди (типологија Ч.С Драшковића: „Облици проповеди Господа Исуса Христа и апостола“ и „Златни век хришћанске проповеди“) које у промиџби „Светог српског минерала“ користи Врховник српске пропаганде. Додајем овде и примењени бољшевичко-комунистички „превод“ библијских пропагандних мотива.

Врховник и Тајница му, као најмарљивији промотери „безалтернативног“ ископавања литијума, против „саботера“ и „непријатеља“ копања по сваку цену, за сада, ратују „тук на лук“ конференцијама и изјавама „поклапачама“.

Уместо пароле од после „оног“ рата – „електрификација + индустријализација = социјализам“ - добили смо нову параидеолошку крилатицу: литијумизација +  колонизација = стабилократизам!

Црква пословично, осим митрополита Фотија (Чуружанин, као и патријарх, можда у тој чињеници лежи некаква нада?), чак и овоме ћути. Хронично, као и на све што не иде низ длаку Врховнику.

Јавља ми се да ће први озбиљан пресек ефеката бити сачињен крајем лета, да се измери колико је српски мозак имун на Врховниково пропагандно сврдло.

Што написа некадашњи генсек Додикове странке Рајко Васић – „и Сребреница је била (немањићки!) рудник, много вреднијег садржаја од литијума, па, видимо, тај крај, цело Подриње, развијен је „упиздумате'рну“; они из Дубајиа, кад дођу, осећају се као сиротиња, живе их поједе срам“.

Но, дајмо мало оптимизма: „Ти људи у Лозници буквално неће знати на шта да потроше паре!“ Толико ће ваљда родити, биће рекордно богата жетва. Литијума. У долини Јадра. Тако сам разумео ово Врховниково „јавља ми се“.

А наш Врх Врхова је, као гаранцију над гаранцијама да ће западна Србија, уместо у Дрини и Јадру, пливати у новцу као ујка Баја Патак, наводно испоставио ултиматум Шолцу да 85 одсто сировине мора да буде прерађено у Србији, па нам је уз то, као и пре десетак година у „Икарбус“, опет привео „Мерцедес“, овај пут не само знак који је лично монтирао на некакве аутобусе, већ живог „Мерцедесовог“ човека који, наравно, ништа није обећао.

.   .   .

Да резимирам аланфордовски курс ове фазе пролитијумске суперћелијске кампање, пре надолазеће Инквизиције: Литијум ископан у Србији је толико лековит да ће излечити оболелу Немачку, пошто немачки литијум може да штети немачког здрављу, али, јелте, ако се ископава у Србији, онда не штети немачком човеку, осим што, евентуално, може да шкоди грађанима Србије, али они ће ако, не дао Бог, затреба, имати сасвим довољно новца за лечење.

У то име, предлажем да се у даљој кампањи користе неке од ових реплика из стрипа непревазиђеног двојца Макс Бункер - Магнус:

“Боље је бити богат и здрав, јер ако си сиромашан, џаба ти што си болестан. (Боб Рок) - Боље пити воду него нафту. - Пијте више млијека, а мање нафте. (Грунф) - Боље живјети сто година као милијунаш, него седам дана у биједи! (Боб Рок) - Боље бити богат него не бити. - Крадем од сиромашних да бих дао богатима. (Суперхик) - Боље нешто од нечега, него ништа од ничега.“

Мада, пред Судњи дан, није непоучан и овај епитаф из „Алан Форда“: “Овде лежим ја а стојиш ти, а било би боље да лежиш ти а стојим ја.“ (www.pravda.rs, извор: Правда, 25.7.2024)

Rastavljeni, sastavljeni, pa u krug

Tek što se razišla, opozicija bi da se ujedinjuje: Dva su razloga zbog kojih bi mogla da udari GLAVOM O ZID

Svega mesec i po dana nakon junskih izbora, koji su bili "seme razdora" dotadašnje opozicije okupljene pod sloganom "Srbija protiv nasilja" i koji su doveli do njenog ponovnog razlaza, pitanje ukrupnjavanja ponovo je na dnevnom redu. Povod litijum. SSP i DS zbog toga traže vanredne parlamentarne izbore i novo ujedinjenje, ali je veliko pitanje da li bi do toga, posle svega, moglo da dođe? Analitičari smatraju da bi čak i na ovom pitanju moglo doći do "beskrajnog fragmentisanja zbog egoizma i sujete".

Ideju o novim izborima prva je pokrenula Stranka slobode i pravde (SSP) , koja je inače zdušno bojkotovala izlazak na birališta naročito u Beogradu, što je i bio jedan od razloga raspada decembarske koalicije "Srbija protiv nasilja".

Ipak, u SSP sada ne samo da traže nove izbore na kojima bi se, kako kažu, građani izjasnili o iskopavanju litijuma, već pozivaju na novo ujedinjenje u borbi za taj cilj, ali i izborne uslove.

"Ekologija u politici postala tržišno isplativa"

Međutim, iako je gotovo cela opozicija deklarativno protiv iskopavanja, pitanje je da li je ponovo moguća veća opoziciona koalicija?

Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka nije siguran ni koliko će litijum, a kamoli izbori ujediniti opoziciju.

- Ekologija je u politici postala tržišno isplativa jer se na tim temama sigurno može dobiti 10 do 15 odsto biračkog tela. Zaštita životne sredine je najvažnije pitanje i za Zeleno-levi front i za Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute i za "Kreni promeni" Sava Manojlovića. To je pitanje koje interesuje sve od seljaka do akademika i zato mislim da će svako iz politike želi da bude glavni u vezi sa ovom temom - priča on za "Blic".

"Beskrajna fragmentacija"

Zbog toga, kako kaže, može doći do "beskrajne fragmentacije opozicije".

- Puno je sujete i egoizma, iako bi ekologija trebalo da bude osnovo jedinstva opozicije. Pre mislim da bi opozicija mogla da se ujedini u vezi sa pitanjem demokratizacije društva, antikoruptivnih dejstva i socijalne pravičnosti - navodi Stojiljković.

On ne smatra ni da su novi izbori najbolje rešenje novonastale situacije nakon što je litijum postao glavno političko pitanje.

- Možda litijum i jeste dobar razlog za nove izbore, ali od 2022. godine svake godine smo imali izbore pa mislim da bi novi izbori doveli samo do dodatnog iscrpljivanja građana i apatije. Logičnije bi mi bilo da opozicija ide na organizovanje protesta, peticija protiv iskopavanja litijuma pa onda da traži referendum o iskopavanju te rude. Tek ako bi pobedila na tom referendumu trebalo bi da nove izbore - kaže Stojiljković.

"Vlast stalno meri koliko je opozicija tvrda"

S druge strane, Cvijetin Milivojević, politikolog, ne vidi problem u zahtevu za novim izborima, ali nije siguran da može doći do novog ujedinjenja opozicije.

- Jedan od najvažnijih zadataka opozicije je da stalno traži izbore i tako pokuša da se domogne vlasti - ocenjuje Milivojević.

Međutim, svestan je da se opozicija teško ujediniti ako se ima u vidu kako se ponašala pred prošle izbore.

- Moje je mišljenje da je bojkot bio dobro oruđe u rukama opozicije jer vlast stalno meri koliko je opozicija tvrda i čvrsta. S tim što ne mislim da je uskoro moguće da imamo nove izbore, iako sam siguran da će novih izbora biti u prvoj polovini mandata ove vlade pošto je i vlast u ovih 12 godina pokazala da voli izbore - zaključuje Milivojević.

Tepić prva pozvala na ujedinjenje

Marinika Tepić, potpredsednica SSP, dotakla se teme ujedinjenja opozicije i zajedničke borbe pošto je zatražila nove izbore.

- Smatramo, to je rekao i predsednik SSP Dragan Đilas, da kada je reč o borbi za izborne uslove da ćemo, nadam se, ukoliko postoji volja i kod drugih, u tome biti zajedno, i da ćemo naći formulu kojom ćemo moći da se izborimo za te bolje uslove - poručila je Tepić.

Ruke digli DS i NPS

Na to se nadovezao i Zoran Lutovac, predsednik DS, koja inače nije bojkotovala junske izbore. On je kazao da je ujedinjenje opozicije "neophodno" i "nužno".

- I to ne samo povodom pitanja litijuma. Dakle, kada govore ljudi da je dat legitimitet izlaskom na izbore, to je potpuna besmislica. Legitimitet niko ne može da da nedemokratskom procesu. To je nedemokratski proces - rekao je Lutovac i dodao da vlast nema legitimitet jer se "ne vodi javnim interesom" i "ne poštuje Ustav".

Borislav Novaković, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS), takođe, poziva na ujedinjenje.

- Rio Tinto mora biti tačka okupljanja i za nevladine organizacije i za stranke i za stručnu javnost i za celokupnu kritičku javnost, da se svi okupimo jer branimo i narod i državu, branimo zdravlje ovih ljudi, branimo pravo na normalan život, boreći se da učinimo sve, da on nikada ne ugleda svetlost dana i da se nikada ne realizuje - rekao je Novaković.

"Odjava" Miloša Jovanovića

S druge strane, desetak dana nakon izbora Miloš Jovanović, lider Novog DSS praktično nije ostavio mogućnost da ta stranka, koja je u većini mesta bojkotovala izbore, sarađuje sa predstavnicima antibojkot opozicije.

- Stvarno me ne zanima strategija Radomira Lazovića, stvarno me ne zanima strategija Mike Aleksića ili Ćute Jovanovića, prosto ne mogu da razmišljam o tome - poručio je Jovanović sredinom juna.

Kako je rekao, opozicija je imala "jedan jedinstven front" koji je mogao da "donese dalekosežne pozitivne posledice, dok deo nije odlučio da izađe na izbore 2. juna".

- Oni su iz nekih sitnih partijskih interesa razbili (taj front) i napravili su da ćemo svi kao društvo imati dalekosežno negativne posledice - naveo je tada Jovanović. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 25.7.2024)

Poslanici i danas u skupštinskim klupama: Nastavak rasprave o Deklaraciji i ostalim tačkama

09.00 Milivojević o sednici

Komentarišući za Euronews Srbija sednicu, analitičar Cvijetin Milivojević rekao je u utorak da nije iznaneđenje što zvanično nema teme koja je najvažnija, a odnosi se na iskopavanje litijuma.

"Nije iznenađenje, oni koji vode saziv nastavljaju sa praksom da kada imate krizu onda nametnete tu temu koja je opštenacionalna. To je neka tema gde najveći deo opozicije nema da kaže šta protiv", rekao je on. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, razgovor vodio Nemanja Milutinović, 23.7.2024)

Celo gostovanje Milivojevića pogledajte u video-prilogu.

https://www.euronews.rs/srbija/politika/131084/poslanici-i-danas-u-skupstinskim-klupama-nastavak-rasprave-o-deklaraciji-i-ostalim-tackama/vest

KVAKA 23: Razmere indoktrinacije

Donaldu Trampu smo u simboličkom smislu dali mnogo, a nismo dobili ništa, niti smo u njegovom glavnom fokusu, smatra politikolog Cvijetin Milivojević, dok novinar Boško Jakšić napominje da je ovde količina emocija po glavi političara tolika da apsolutno zamagljuje odluke koje bi racionalno vodile interesima Srbije.

Kako je ocenio Jakšić, jedan od tih emotivnih pristupa odnosi se i na Trampa, što je teško objašnjivo.

”Šta je to Tramp uradio za Srbiju? Šta je uradio za Vučića? Što mu je poklonio hemijsku olovku ili penkalo”, upitao je Jakšić i ukazao da je Vašingtonski sporazum potpisan u interesu Trampa i njegove bliskoistočne politike, a da je za Srbiju bio fijasko.

On predviđa i da se Tramp, ukoliko uđe u Belu kuću, sprema na ozbiljan ekonomski rat sa Kinom, što može da bude loše za Srbiju, gde Kina ima investicije od Bora do Zrenjanina.

”Kazniće nas, mi se radujemo i prizivamo pobedu nekoga ko će biti surov prema nama”, rekao je Jakđić u razgovoru s Tamarom Skrozza

Po njemu, regioni kao što je Zapadni Balkan su potpuna periferija, gde američka politika nema potrebe mnogo da se menja i gde se neće mnogo osetiti da li su na vlasti republikanci ili demokrate.

Ipak, kako ističe, sve ima neku stratešku vrednost i niko nije toliko na periferiji američkih nacionalnih interesa, da bi oni potpuno zaboravili na to područje.

”Poslovično efikasni, Amerikaci su očigledno umorni od Evropske unije, koja ovde već decenijema samo nudi obećanja i lepe reči, a apsolutno se ništa ne rešava”, tvrdi Jakšić i podseća da nije rešen ni problem Kosova, ni problem Bosne i Hercegovine.

Istovremeno, Milivojević navodi da upravo zahvaljujući Amerikancima imamo ovu vlast u kontinuitetu i što rezolucija Evropskog parlamenta nije otišla dalje od te institucije.

Zahvaljujući njima, održani su izbori 2. juna i legitimisana Vučićeva vlast, rekao je Milivojević, kojem se čini da su SAD preuzele ulogu Evropske unije.

On veruje da se eventualnim dolaskom Trampa na vlast, za Srbiju ništa ne bi promenilo, jer je za promene dominantnog kursa u američkoj spoljnoj politici potrebno nekoliko decenija..

”Ja ne znam šta Vučić sada očekuje očekuje od Trampa, da ponovo sedne kod njega, da ga zamoli da još neka zemlja prizna Kosovo, ili misli da će Tramp potpuno da okrene priču”, kaže Milivojević, uz opasku da bi eventualno moglo doći do skidanja s crne liste nekog od Vučićevih saradnika.

Kada je reč o činjenici da je Ana Brnabić odmah posle neuspelog atentata na Trampa pozvala elitu i nezavisne medije da prekinu sa širenjem mržnje, napominje da je svako pominjanje pokušaja nečije fizičke likvidacije ozbiljan razlog za istragu, a ne za propagandu koja prelazi u razmere indoktrinacije.

”U ovom slučaju, mi smo potpuno obrnuli ko je meta, a ko je onaj ko eventualno nišani”, ocenjuje Milivojević.

Po njemu, strašno je što su se u to kolo upleli najviši državni funkcioneri i što bi, ukoliko bi neko stvarno učinio nešto loše, mogli da kažu da su bili u pravu.

Takvom pričom vi zapravo pravite mete na onoj drugoj strani, koja vas kritikuje zato što ste vlast, što je postalo potpuno regularno, zaključio je Milivojević. (www.fonet.rs, “Kvaka 23”, Tamara Skrozza, 21.7.2024)

Nismo u fokusu

Donald Tramp će u koliko bude izabran za američkog predsednika u ovom mandatu imati više vremena za Evropu ali mu mi, Srbija, nismo u fokusu, izjavio je FoNetu politički analitičar Cvijetin Milivojević u okviru serijala Kvaka 23. (www.fonet.rs, “Kvaka 23”, 21.7.2024)

Литије на литици литијумизације Србије

 Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде

Пише: Цвијетин Миливојевић

Дилеме више нема - „телефонске жице брује“, из Лондона, Врховник нам, егзалтирано, поручује: „Од литијума, литијумских батерија, привлачења додатних инвеститора до електричних аутомобила, где очекујемо њихову помоћ за производњу, што би значило огроман скок, квантни скок Србије унапред, много више новца, много више богатства за наше грађане и верујем да ћемо то успети сад. Ми сада разговарамо о томе како да од Србије направимо, много брже него што би то иначе било могуће, изузетно место за живот, како да остваримо предност у односу на све друге и бринемо о томе. Ја ово говорим због грађана који желе да чују, који воле своју Србију и који размишљају о нечему...“

Пре само три недеље, тврдио сам да се наш месија, ради „привођење грађанства познанију Светог минерала“ и ширења литијумских идеја и садржаја, служи, углавном, катехезом, као и модернизованом црквеном и мисионарском проповеди, у форми монолога.

У међувремену је индоктринација за „литијум по сваку цену“ убачена у пету брзину, па су зато, према типологији Ч.С Драшковића („Облици проповеди Господа Исуса Христа и апостола“ и „Златни век хришћанске проповеди“, Зборник Православног факултета у Београду, 1950. и 1951. године) – уведене још три врсте проповеди.

Једна је егзетска која се практикује у „читању одређеног места из Светог писма и његовом тумачењу“, што је иначе и широко коришћен начин проповеди којим су се користили и учитељи јеховизма у синагогама. На тај начин, у једном делу Беседе на Гори, Исус тумачи Десет Божјих заповести.

Следећа је наративна проповед у којој се даје објашњење натприродних појава и догађаја, апстрактних појмова итд, „помоћу лако схватљивих прича, уз широко коришћење парабола, попут параболе о сејачу, пшеници и кукољу, бисеру, мрежи, квасцу, заблуделој овци, неваљалом сину“ и слично.

У овој фази литијумске индоктринације, актуелни српски месија и неки његови „апостоли“, с нарочитом сладострашћу, почињу да конзумирају и профитије, тј. пророчанске беседе које „настају као израз религијске егзалтације, божанског надахнућа, које се драматично исказује као предсказање Божије воље“.

.   .   .

Добар познавалац овдашњих прилика, новинар „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ Михаел Мартенс, још пре неки дан, први је офирао хитну визиту Београду бундес канцелара Немачке (која има 27 пута веће резерве литијума од Србије), под условом „да се отворена правосудна питања реше или су на ивици решавања“. Што су, јелте, „сестре кармелићанке“ из нашег уставно-зауставног суда, промптно, по жељи РТ-а и Берлина, и на наговор нашег Врха Врхова и – решиле!

Јер, да утврдимо градиво: српски литијум је потребан немачкој ауто-индустрији, пошто, природно, немачки литијум може да штети немачког здрављу, али ако се ископава у Србији, онда не штети немачком човеку, осим што, евентуално, може да шкоди грађанима Србије.

Зато, колико сутра, на француски аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину, у заједничку мисију (политичког) спасавања редова Вучића, слећу Олаф Шолц и потпредседник Европске комисије за енергетику Марош Шефчович, ради потписивања некаквог „меморандума о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима“.

Као европски комесар за „Зелени план“, „брат Словак“ Шефчович се, још пре неколико месеци, „излануо“ како се „уклањају последње правне препреке за трговинско партнерство ЕУ - Србија у вези са литијумом односно другим критичним сировинама“, али је тада упутио и на потписивање писма о намерама о стратешком партнерству између ЕУ и Србије о критичним сировинама и батеријама, што је “представљало важан корак ка стварању одрживог и конкурентног екосистема е-мобилности у Србији”. То је „писмено“ парафирано 22. септембра 2023, што пада отприлике у дане када су се српска власт и мејнстрим опозиција, по наређењу Кристофера Хила, договориле да се иде на експресне изборе до краја године и то – у истом дану, и на локалне београдске и на ванредне парламентарне!?

Када смо заклали вола због кила меса...

.   .   .

Пендрек ефендија у трећем мандату (рачунајући и онај у коалицији са жутима, када је успешно хапсио Караџића и Младића), припретио је Горњонедељичанима и осталим противницима подземне жетве литијума на пољима Мачве, Јадра и Подриња како – „полиција неће дозволити нереде, блокаде пруга и путева које помињу противници ископавања литијума“.

Био је то одговор Сави Манојловићу („власт ће бити одговорна за било какве сукобе и немире у друштву“), Ћути Јовановићу („Влада је овим прогласила стање непосредне ратне опасности“), Маријани Петковић („Влада је управо капитулирала“), Златку Кокановићу („Шолц и Урсула Фон дер Лајен нису добродошли у Србији“) и осталима који су се дрзнули да доведу у питању уредбу Владе којом је „пројекат Јадар“ враћен у живот.

Први пендрек Србије, међутим, није био прецизан да ли се његова претња односи и на дојучерашњу министарку здравља професорку Даницу Грујичић која је упозорила да приликом доношења одлуке о отварању рудника литијума „пресудан критеријум мора да буде здравље људи и зато не може РТ да прави процену утицаја рудника на животну средину, већ то мора да уради држава“.

.   .   .

А шта су, судећи по насловницама и хедлајновима његових пропагандних оруђа и оружја (погрешно је звати их медијима масовног обавештавања), постале главне натукнице из Врховниковог пропагандног штаба, нарочито након атентата на Трампа. Идемо редом:

Брутална медијска хајка на Вучића – „нигде на свету ништа слично не постоји“.

Негативни медијски (ваљда у оних неколико антирежимских медија, пошто огромна већина има идолопоклонички однос?) „третман председника Републике и његове породице“.

Годинама једна група људи које све заједно окупљају тајкунски медији, ствара климу, тачније медијску припрему, за атентат на председника Вучића, „зато је он нечастиви, преварант, ратни хушкач, недостојан, хулиган, без харизме, мафијаш, шеф криминалне групе“...

Због тога су „целу кампању за децембарске изборе 2023. године, један део опозиције и тајкунски медији буквално потрошили на обрачун са Вучићем и његовом породицом“.

Наратив опозиције, медија и на друштвеним мрежама је углавном исти – позива се на директан или индиректан крај Александра Вучића, „јер је он најгори на свету и јер уништава Србију“, уз „најстрашније увреде и најмонструозније претњи на рачун председника Вучића“.

„Страшно у свему јесте чињеница да ни у једном тренутку не постоји глас разума (нејасно: код власти или код опозиције, или и код једних и код других?) да неке ствари једноставно не смеју бити прихватљиве“ у дневнополитичкој борби. Управо због тога што не постоји друштвена осуда таквог понашања, „такви појединци и ти медији се међусобно надмећу у томе шта ће гнусније написати, изговорити или емитовати о председнику лично и члановима његове породице“.

Сви (који сви, ваљда сви они који на дневном нивоу не изражавају јавну подршку председнику и његовој дневнополитичкој партијској кампањи?) се углавном „праве луди“ када се спомене ова тема, „нико у томе не види таргетирање и дехуманизацију“.

Циљ такве кампање је „криминализација и дехуманизација како би се сутра створило оправдање за неку психички лабилну особу која би председнику Србије покушала да уради исто што је Крукс покушао да уради Трампу“.

.   .   .

Сада је у току фаза кампање индоктринације за „свети српски минерал“, у којој се све и свашта бесрамно импутира онима који се противе ископавању литијума по сваку цену (независно од тога је ли реч о „националним“ или „проевропским“ опцијама), фали још само „уредба о губљењу националне части“, какву су комунистички „ослободиоци“, 1945, увели за своје политичке противнике и остале „реакционарне и ретроградне снаге“ које су затекли у „ослобођеној Србији“. Или, можда оне уредбе и акти који су тим „ослободиоцима“ омогућавали, по кратком поступку, елиминисање „народних непријатеља“ и „сарадника окупатора“,све према слободном тумачењу ондашњих узурпатора све три гране власти!

Стављање знака питања на оправданост експлоатације литијума одмах и по сваку цену, „тумачи“ се као „антисрпска кампања против јадарита и развоја западне Србије, али и економског процвата целе наше земље“.

Сутра, то би значило да, „ако си за Републику Српску“ и „јединство Србије и Српске“, онда не само да мораш да будеш за ископавање литијума, сад и одмах, у Јадру, него и на Мајевици и Озрену?!

Да много штошта иде у том смеру, показало је и, управо због опојног мириса (немачког) тамјана, пардон, литијума који долази од преко Дрине - привремено одустајање Српске од дијалога о „споразуму о раздруживању“ два ентитета у БиХ,  РС и Федерације. Куриозитета ради, управо док се у Генералној скупштини УН расправљало о резолуцији о Сребреници, Народна скупштина Српске одбила је резолуцију којом се тражила забрана рударења литијума у околини Лопара?!

Следећа фаза „суперћелијске кампање“ у Србији могла би да буде Инквизиција. Јер, тренутно, баш они који су, пре него су, из претходних јата, са задршком од неколико година, прелетели у напредњаке, они који су клели и, на најбестиднији начин, вређали данашњег Врховника и његовог претходника екс Екселенцију Николића – баш ти конвертити најбучније сваку критику ове власти проглашавају за „дехуманизацију и криминализацију“ Врховника лично, покушавајући да од њега направе Трампа и, далеко било, његову коб „срећног губитника“...

.   .   .

Ова власт, на дневном нивоу упућена у пулс бирачког тела, уплашена је мањком подршке, чак и својих политичких симпатизера, „пројекту Јадар“. Зато све личи на један велики предреферендумски монолог за референдум који би био темпиран за тренутак када Вучићева агенција за истраживање јавног мнења препоручи: Идемо на референдум, јавност је анестезирана, народ силован у здрав мозак, отпора више нема.

Све личи на ону, назови кампању за оне прве послератне изборе у Србији који су одржани 11. новембра 1945, пред које су „ослободиоци“, са предизборних плаката „Народном фронта“, претили „реакцији“ (а то су сви они који нису подржавали превратом успостављену власт): „Очистимо нашу земљу од остатак фашизма: корупција, реакција, афере, шпекулација, црна берза“!

У свом 6. броју, 1.11.1945, „Демократија“, као једино опозиционо гласило које је излазило у Београду пре тих избора (већ после седмог броја биће трајно забрањена), објавила је песмицу „Предизборка“ о изборној симултанци коју су Маршал и „Народни фронт“ одиграли  само за себе а, као, „против себе“: „Немогућа ту је збрка, / само један коњ се трка: / Ко је бржи од зеленка? / Сустиже га само - сенка! / То јахачу квари славу, / претече га коњ за главу. / Ал' и њему ћар је лепа, / јер је бржи он од – репа.“

Онима којима је филмска уметност ближа од поезије и сатире, мало подсећање на филм Гаге Антонијевића (да, овог, данас напредног) „О покојнику све најлепше“, из 1984. Он, поред осталог, прича о референдуму за изградњу рудника који се, под геслом „Гласајмо за рудник“, одржава у фиктивном Горњем Јауковцу, и где се гласа убацивањем ораха у „за“ или у „ћорак“ кутију.

Главни партијски функционер има фикс идеју да се, у сред те плодне оранице и воћњака, направи рудник, а од сељака - рудари. А то зато што се он, кад је био мали, играо по околним пећинама и из њих „излазио гаравих руку“, што би значило да ту има – много угља?!

На дан отварања рудника сељаци су шајкаче већ заменили рударским шлемовима. Стигао је и дувачки оркестар, народ је приведен да кличе Титу и партији и другу члану ЦК чија је генијална идеја била да се рудник ту направи. На крају, излазе сељаци, сада већ рудари, из рудника и довозе први фургон, а унутра тек неколико комадића угља. Али, нема везе, члан ЦК је изгурао своје.

.   .   .

Дан након обележавања геноцида у Сребреници председник Србије је одржао једно од бројних „обраћања нацији“ с намером да појасни на који начин се одиграва „морално сакаћење“ Србије, у коме учествују неке земље региона, али и светске силе попут САД, али и, више него симптоматично - Немачка.

Тај „напад на Србију у пет тачака“, према Врховнику, изгледа овако:

1. Морално сакаћење + вермахтизација Србије (они у окружењу који су одувек служили искључиво страним интересима, увек се позивају на међународну подршку јер не желе да разговарају и проблеме решавају са Србима; историјски ревизионизам у којем је потребно заборавити Јасеновац, Олују и увек ће се говорити о српској кривици за распад Југославије; Србија као руски агент се спрема за ратне сукобе, наоружава се, милитаризује и само је питање тренутка када ће Путин да изда налог његовом потрчку у Србији, Вучићу; лажно оптуживање Србије да жели рат; недостатак демократије, диктатура - не би ли се показао један антизападни приступ Србије и не би ли се тражила подршка Запада за даље акције против Србије.);

2. Економско слабљење Србије (кроз успоравање европских интеграција Србије; кроз минијатуре као што је обустава јадарита која се веома лукаво ради);

3. Политичко-медијска агресија („Медији - европски, светски, регионални и српски. Код нас можете да чујете да сам убица, диктатор. Погледајте како функционишу главни медији у Сарајеву, Подгорици, Загребу, Приштини. Шта год добро да урадите, то мора да се прикрије. Погледајте, РС донела одлуку да одложи седницу о раздруживању. Јесте приметили да то нигде није вест?“);

4. Прижељкивање сукоба + интервенција НАТО (све има за циљ - прижељкивање сукоба и интервенција НАТО, а пошто је Србија и даље исувише мала, важно је да испровоцирају, да НАТО интервенише.);

5. Крај Србије.

Али, наш Врховник не би био то што јесте да нема излаз: копаћемо литијум пре свих, и једини у Европи, и тиме предупредити зле планове за крај Србије!

И онда је Врховник – након те презентације надолазеће свеопште катастрофе из које Србија може да се, логично, извуче искључиво на челу с њим - пронашао пут да предупреди све ове опасности од „моралног сакаћења“ и извесне  катаклизме: понудио је Немачкој која му (нам?) ради о глави да Србија постане немачки (сутра и целе ЕУ!) рудник литијума!

Као Мојсије што је извукао Јевреје из египатског ропства. Пошто се претходно Црвено море раздвојило у заливу Акиба, а Јевреји прошли кроз суво.

А потом се његовом пропагандном стожеру атентат на Трампа наместио „као поручен“...

.   .   .

Цела „суперћелијска“ пролитијумска пропаганда, паралелно је „пројахала“ с подгревањем приче о „миленијумској“ угрожености живота председника, али и „зајахала на таласу“ властитих инсинуација да се и њему „исто спрема“ као Трампу.

Првакиња „прислањања“ на Трампов случај постала је Врховникова Тајница, дојучерашња премијерка која је (ис)преговарала са РТ, данас залудна спикерка највишег законодавног тела у земљи која је, због немешања у посао за који је изабрана, аванзовала у самоуког стручњака за прес клипинг, мониторинг и анализу садржаја медија. Она је позвала „независне медије“ да виде „какве могу бити последице мржње коју свакодневно промовишу“, јер је то (покушаји убиства Фица и Трампа) „след исте матрице, матрице коју ми годинама гледамо у Србији и која се погоршава и постаје све монструознија“.

Она је такође додала да никада окидач не повуку они који су инспиратори, „Увек повуку они који су ментално лабилнији, ‘екстремисти’, неснађени, непронађени, са маргина друштва – у својим главама ‘борци за правду’, а они су, ипак, као и сам пиштољ, снајпер, или нешто треће, само оруђе у рукама свесне ‘елите’ која их свакодневно позива да то ураде, свакодневно инспирише, свакодневно их заговара“. „Јер шта је лоше у томе да убијете ‘непоменика’, ‘Хитлера’, ‘шефа организоване криминалне групе’, ‘лобисту међународних мултинационалних компанија, а против интереса сопствене земље и народа’, ‘зло’, ‘болесника’, ‘нечастивог’, ‘радиоактивног’, итд, итд“ - поручила је друга жена Србије која, ево и данас, док је председник у Лондону, Њега замењује на месту „врховног команданта“.

У одбрану од „таргетовања председника од стране лажне елите и њених независних медија“, она, дакле, таргетује све оне који, јасно и гласно, нису за њу, њега и њихове,

Но, не рече Тајница, има ли „шта лоше у томе да убијете“ оне стотине неподржавалаца режима које свакодневно баш Тајница, Врховник и њихове пропагандне фаланге разапињу по „зависним медијима“. И избегну да призна факат да се говор мржње као најубојитије оружје политичке борбе вратио у Србију управо доласком виделиста на власт, пре 12 година...

Одговорила јој је Мариника Тепић: "Ма, срам да вас буде. Нама бисте сада да припишете говор мржње, хушкање, дехуманизацију?! Годинама са највиших државних функција, као и ваш Шеф и СНС јуришници, говорите да смо олош, говнари, шљам, бедници, протуве, болесници, лешинари… нацисти, усташке слуге, издајници и страни плаћеници, мрзитељи Србије и свега српског, Куртијеви извршиоци… Беливукова опозиција, плаћеници мафије.”

.   .   .

А кад бисмо, неким случајем, и добили гарантије, еколошке и друге, па још од Немаца – шта бисмо с њима, осим да их окачимо мачку о реп?!

Шта су гарантије и ко их издаје, ко удара мур, ко печатира, ко лупа водени жиг или ко је тај каубој који нас, не дај Боже, жигоше усијаним гвожђем? Ко нам то и за шта гарантује? Јесмо ли гаранцијом, па била она и немачка, превентивно заштићени од некакве потенцијалне епидемије „литијумитиса“?

Има ли Немачка као „Сила гарантије“ властитог (и каквог?) искуства у ископавању литијума без угрожавања животне средине на својој територији да би могла сада да нешто гарантује нама? Тамо се тек најављује градња литијумске рафинерије у Битерфелду (исток Немачке), за прераду литијум хидроксида...

Кад смо већ код међународних „гаранција“, шта би са „Заједницом српских општина“ која је, према Бриселском (првом) споразуму, требало да буде формирана до фебруара 2014, а то нам је „гарантовала“ не само Немачка него и осталих 27 (укључив и Ју-Кеј) земаља ЕУ?

Шта би са „усменим гаранцијама“ НАТО-а, како нам је у више наврата тврдио наш Врховник, да неће бити никакве војске Косова, а камоли да ће војничка или полицијска чизма из Приштине икада крочити на север КиМ?

.   .   .

У претходној колумни, „Утицај француских избора на овогодишњи род литијума у Србији“, написао сам да смо у другом кругу пропаганде за „литијум који нема алтернативу“, што је за врховног команданта индоктринације сигнал да је, после хомогенизације свог табора, време за окупљање целе земље, и да се достојанственост, визија, надахнуће, као терен пристојног прагматизма, напуштају - ради свеопште мобилизације првог, другог и трећег позива за  „утеривање љубави, наде и вере“ Србима, милом или силом, у литијум као „Свети минерал“.

Запад не само да жмури на гажење људских и грађанских слобода, права и демократије у Србији, него још и отворено гура и навија за „стабилократију“, тј. несмењивост ове хиперкооперативне владајуће коалиције под именом „Покрет за бланко подршку Вучићу било шта о било чему да одлучи, укључивши и литијум“.

„Босоноге заветнице вечне ћутње“ из уставно-зауставног суда обавиле су свој посао и могу да рапортирају Врховном команданту: Задатак је испуњен - право и правда више не постоје!

Бројимо дане до Светог Пантелејмона, до када је СЕОС Врху Врхова дао рок да усвоји законску забрану геолошких истраживања и експлоатације литијума и бора. А од „дискусије о литијуму у којој ће доминирати аргументи, а не празне речи“, коју је Врховник најавио – ни трага ни гласа. Уместо ње, када је о јадариту реч – политика свршеног чина. А Косово – шта то беше Косово и Метохија?  (www.pravda.rs, извор: Правда, 18.7.2024)