Rastavljeni, sastavljeni, pa u krug

Tek što se razišla, opozicija bi da se ujedinjuje: Dva su razloga zbog kojih bi mogla da udari GLAVOM O ZID

Svega mesec i po dana nakon junskih izbora, koji su bili "seme razdora" dotadašnje opozicije okupljene pod sloganom "Srbija protiv nasilja" i koji su doveli do njenog ponovnog razlaza, pitanje ukrupnjavanja ponovo je na dnevnom redu. Povod litijum. SSP i DS zbog toga traže vanredne parlamentarne izbore i novo ujedinjenje, ali je veliko pitanje da li bi do toga, posle svega, moglo da dođe? Analitičari smatraju da bi čak i na ovom pitanju moglo doći do "beskrajnog fragmentisanja zbog egoizma i sujete".

Ideju o novim izborima prva je pokrenula Stranka slobode i pravde (SSP) , koja je inače zdušno bojkotovala izlazak na birališta naročito u Beogradu, što je i bio jedan od razloga raspada decembarske koalicije "Srbija protiv nasilja".

Ipak, u SSP sada ne samo da traže nove izbore na kojima bi se, kako kažu, građani izjasnili o iskopavanju litijuma, već pozivaju na novo ujedinjenje u borbi za taj cilj, ali i izborne uslove.

"Ekologija u politici postala tržišno isplativa"

Međutim, iako je gotovo cela opozicija deklarativno protiv iskopavanja, pitanje je da li je ponovo moguća veća opoziciona koalicija?

Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka nije siguran ni koliko će litijum, a kamoli izbori ujediniti opoziciju.

- Ekologija je u politici postala tržišno isplativa jer se na tim temama sigurno može dobiti 10 do 15 odsto biračkog tela. Zaštita životne sredine je najvažnije pitanje i za Zeleno-levi front i za Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute i za "Kreni promeni" Sava Manojlovića. To je pitanje koje interesuje sve od seljaka do akademika i zato mislim da će svako iz politike želi da bude glavni u vezi sa ovom temom - priča on za "Blic".

"Beskrajna fragmentacija"

Zbog toga, kako kaže, može doći do "beskrajne fragmentacije opozicije".

- Puno je sujete i egoizma, iako bi ekologija trebalo da bude osnovo jedinstva opozicije. Pre mislim da bi opozicija mogla da se ujedini u vezi sa pitanjem demokratizacije društva, antikoruptivnih dejstva i socijalne pravičnosti - navodi Stojiljković.

On ne smatra ni da su novi izbori najbolje rešenje novonastale situacije nakon što je litijum postao glavno političko pitanje.

- Možda litijum i jeste dobar razlog za nove izbore, ali od 2022. godine svake godine smo imali izbore pa mislim da bi novi izbori doveli samo do dodatnog iscrpljivanja građana i apatije. Logičnije bi mi bilo da opozicija ide na organizovanje protesta, peticija protiv iskopavanja litijuma pa onda da traži referendum o iskopavanju te rude. Tek ako bi pobedila na tom referendumu trebalo bi da nove izbore - kaže Stojiljković.

"Vlast stalno meri koliko je opozicija tvrda"

S druge strane, Cvijetin Milivojević, politikolog, ne vidi problem u zahtevu za novim izborima, ali nije siguran da može doći do novog ujedinjenja opozicije.

- Jedan od najvažnijih zadataka opozicije je da stalno traži izbore i tako pokuša da se domogne vlasti - ocenjuje Milivojević.

Međutim, svestan je da se opozicija teško ujediniti ako se ima u vidu kako se ponašala pred prošle izbore.

- Moje je mišljenje da je bojkot bio dobro oruđe u rukama opozicije jer vlast stalno meri koliko je opozicija tvrda i čvrsta. S tim što ne mislim da je uskoro moguće da imamo nove izbore, iako sam siguran da će novih izbora biti u prvoj polovini mandata ove vlade pošto je i vlast u ovih 12 godina pokazala da voli izbore - zaključuje Milivojević.

Tepić prva pozvala na ujedinjenje

Marinika Tepić, potpredsednica SSP, dotakla se teme ujedinjenja opozicije i zajedničke borbe pošto je zatražila nove izbore.

- Smatramo, to je rekao i predsednik SSP Dragan Đilas, da kada je reč o borbi za izborne uslove da ćemo, nadam se, ukoliko postoji volja i kod drugih, u tome biti zajedno, i da ćemo naći formulu kojom ćemo moći da se izborimo za te bolje uslove - poručila je Tepić.

Ruke digli DS i NPS

Na to se nadovezao i Zoran Lutovac, predsednik DS, koja inače nije bojkotovala junske izbore. On je kazao da je ujedinjenje opozicije "neophodno" i "nužno".

- I to ne samo povodom pitanja litijuma. Dakle, kada govore ljudi da je dat legitimitet izlaskom na izbore, to je potpuna besmislica. Legitimitet niko ne može da da nedemokratskom procesu. To je nedemokratski proces - rekao je Lutovac i dodao da vlast nema legitimitet jer se "ne vodi javnim interesom" i "ne poštuje Ustav".

Borislav Novaković, potpredsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS), takođe, poziva na ujedinjenje.

- Rio Tinto mora biti tačka okupljanja i za nevladine organizacije i za stranke i za stručnu javnost i za celokupnu kritičku javnost, da se svi okupimo jer branimo i narod i državu, branimo zdravlje ovih ljudi, branimo pravo na normalan život, boreći se da učinimo sve, da on nikada ne ugleda svetlost dana i da se nikada ne realizuje - rekao je Novaković.

"Odjava" Miloša Jovanovića

S druge strane, desetak dana nakon izbora Miloš Jovanović, lider Novog DSS praktično nije ostavio mogućnost da ta stranka, koja je u većini mesta bojkotovala izbore, sarađuje sa predstavnicima antibojkot opozicije.

- Stvarno me ne zanima strategija Radomira Lazovića, stvarno me ne zanima strategija Mike Aleksića ili Ćute Jovanovića, prosto ne mogu da razmišljam o tome - poručio je Jovanović sredinom juna.

Kako je rekao, opozicija je imala "jedan jedinstven front" koji je mogao da "donese dalekosežne pozitivne posledice, dok deo nije odlučio da izađe na izbore 2. juna".

- Oni su iz nekih sitnih partijskih interesa razbili (taj front) i napravili su da ćemo svi kao društvo imati dalekosežno negativne posledice - naveo je tada Jovanović. (www.blic.rs, Blic, Marko Tašković, 25.7.2024)