субота, 8. јул 2023.

Шмит не може постати нови Ешдаун

Бањалука - Дио западне међународне заједнице, коју у БиХ незаконито представља Кристијан Шмит, највјероватније ће наставити с увођењем нових, жешћих и циљаних санкција против руководства, али и саме Српске, али вјерујем да Бањалука, што је до сада и показала, има већ спреман институционални одговор на све могуће бриселске сценарије па и оне најцрње.

Каже ово за “Глас Српске” директор Евроазијског безбједносног форума из Београда Митар Ковач, осврћући се на изјаву предсједника Србије Александра Вучића, који је изразио велику забринутост због оног што се дешава у БиХ. Вучић је том приликом истакао да се плаши како су странци већ донијели одлуку да ускоро поново ударе и то веома жестоко по Републици Српској, наводећи како вјерује да ће ситуација у БиХ бити много озбиљнија и тежа послије 12. или 13. јула.

Један такав сценарио наговијестио је и сам Кристијан Шмит, приликом укидања аката које је изгласала НСРС - Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Српске, као и одлуке да се не објављују одлуке високог представника. Он је том приликом упозорио како су све опције на столу па и бонска овлашћења, указујући како би сви непослушни могли бити и процесуирани, јер је измијенио и Кривични закон БиХ, тако да ће се убудуће све радње којима се нарушава уставни поредак БиХ третирати као кривично дјело.

Поједини федерални медији већ су почели са спекулацијама о томе како ће Република Српска бити кажњена због непослушности. Један од њих је објавио и да би један велики број земаља Европске уније могао увести санкције предсједнику Милораду Додику, али и његовим сарадницима. Додали су и да због раније добро познатих ставова Мађарске која подржава Додика, консензус за санкције предсједнику неће бити могућ, али и да се сада, по први пут, Европска унија највјероватније неће зауставити на томе.

- Наредни корак биће билатерално усаглашавање документа санкција између више од 20 чланица Европске уније. Санкције би требало да буду усмјерене директно на Додика, али и његове најближе сараднике, међу којима су предсједник НСРС Ненад Стевандић, премијер Радован Вишковић и други. То би требало да буде први велики корак ЕУ у правцу заустављања Додикове политике, који би га дословно изоловао. А прве знакове финансијске изолације он је могао видјети недавно. Иако је у званичном образложењу Европске уније наведено да новац за Српску није додијељен, јер њени пројекти наводно нису испуњавали критеријуме, не може се занемарити могућа политичка позадина и порука овог чина - наводи овај портал.

Бошњачки политичари су затражили потпуну политичку елиминацију Додика, док је један дио њих предложио и увођење финансијских санкција па и блокаду рачуна Српској. Ковач сматра како је руководство Српске до сада показало велику спремност и одлучност да одговори на све ове нове нападе на Српску, од политичких, до финансијских.

- Актуелно руководство Српске је на време схватило да мора у свету наћи стратешке и моћне партнере, који ће им помоћи да сачувају своје виталне националне интересе. Ту пре свега мислим на Русију и Кину. Ослањајући се на ове земље, које су спремне не само да политички помогну већ и финансијски, Српска за сада успешно одговара на све наметнуте изазове. Ово што ради Брисел кочећи нове инвестиције у Српској, а како би променили политички курс Бањалуке, срамно је, неморално, али и у неку руку морбидно. Мислим да све ово па ни нови притисци до којих ће сигурно доћи, ипак, неће поколебати српско руководство. Оно је до сада показало да је увек имало адекватан институционални одговор. Када би Српска поклекла под овим уценама и ударима од ње не би остало ништа. Зато и даље треба инсистирати на Дејтонском мировном споразуму и наставити са одбијањем спровођења одлука које на било који начин могу угрозити опстанак Српске - сматра Ковач, додајући како ће евентуално нови рестриктивни потези Брисела или Шмита према Српској само додатно усијати и закомпликовати политичку ситуацију у БиХ,  а можда и у региону.     

На питање колико је реалан сценарио да ОХР са мјеста предсједника смијени Додика, каже да је један такав сценарио мало могућ.

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић наводи како Шмит, који како каже “нема никакав међународни легитимитет, иако се крије иза њега”, вјероватно размишља о потезима које је својевремено повукао Педи Ешдаун, који је 2004. забранио политичко дјеловање 59 функционера у Српској.

- Треба имати у виду да је то био високи представник који је имао пун међународни легитимитет потврђен у Савету безбедности УН. Шмит то нема. Због тога се БиХ, између осталог, данас и налази у оваквој ситуацији. Шта он може да уради, да нареди Додиково хапшење?! Али ко ће га ухапсити? Сматрам да свако кажњавање Српске или њеног руководства од стране Шмита представља нелегалан чин. Напоменуо бих да у последњих 28 година у БиХ није било већег међунационалног екцеса. Мало ли је. Напетости су само доносили ти разни специјални представници, душебрижници. Треба пустити конститутивним народима да се договарају. Ако око нечега и не могу доћи ће време када ће моћи - каже Миливојевић.   

Каже и како му није јасно зашто се константно говори о узроцима, не и о посљедицама које су довеле до напетости и кризе, што се прије свега односи на питање имовине, али и присуства иностраних судија у Уставном суду БиХ.

То је, како је истакао, због тога што су у арбитражу укључени западни политичари који немају добре воље, јер су заинтересована страна која БиХ види као унитарну државу.

- Већина институција на нивоу БиХ налази се под контролом једног народа. И није у питању само Уставни суд већ, рецимо, и ЦИК. Иза тог једног народа стоји САД. Крај приче. Они су први говорили о духу, не слову Дејтона. Њихова мантра је: “Па да, то пише у Дејтону, али ми смо мислили на нешто друго”. Суштина је шта пише, а не да се између редова извлаче некакви закључци. И још један нонсенс. Како се они уопште могу називати представницима међународне заједнице. Они су само део једног дела западне међународне заједнице - каже Миливојевић.

Гажење права

Народни посланик из српске странке Заветници, Зоран Зечевић указује да Српска има пуно право да се брани пред политичком самовољом Кристијана Шмита и појединих западних амбасада, које покушавају у потпуности да развласте институције српског народа и потчине их пробриселском режиму у Сарајеву. Како је истакао, због ових све већих и отворенијих притисака, опозиција ће затражити посебно засједање Народне скупштине Србије о ситуацији у Српској, поручујући да се одбраном Српске бране и интереси цијелог српског народа у региону. Он је пружио подршку одлукама НСРС којима се штите имовински и безбједносни интереси РС и позвао власт у Београду да учини исто.

- Подсећам да је Србија као гарант Дејтона у обавези да прати ситуацију и реагује на свако гажење права српског народа у БиХ - рекао је Зечевић, додајући да западни политички центри неће стати док не пониште државност српског народа западно од Дрине и укину Републику Српску. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Бањалука, Вељко Зељковић, 8.7.2023)

Нема коментара:

Постави коментар