Nemirenje s okupacijom ili kvislinštvo

Izostanak adekvatne reakcije Evropske unije (EU) povodom prošlonedeljnih "poteza Prištine", naš Vrhovnik, STUDENT GENERACIJE PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU, ispravno je ocenio kao "KRAJ MEĐUNARODNOG PRAVA": "Ne očekujem više ništa. Ako oni nisu reagovali na to što je čovek (Hašim Tači) rekao da se predomislio i da neće da ispunjava Briselski sporazum (po pitanju Zajednice srpskih opština) koji je sam potpisao, jer su se promenile okolnosti – to je kraj međunarodnog prava. Više MEĐUNARODNOPRAVNI UGOVORI ne znače ništa".

Da li ovo znači da je sadašnji predsednik Republike Srbije, zapravo, kao prljavu krpu, iskoristio, pa bacio u korpu za smeće, "sestre karmelićanke" iz Ustavnog suda Srbije?

Da li ova Vrhovnikova izjava znači da Briselski sporazum i definitivno jeste međunarodno-pravni dokument?

Da podsetimo:

Polovinom decembra 2014. godine, Ustavni sud je odbacio zahtev Demokratske stranke Srbije (DSS) za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, tako što je, većinom glasova, OCENIO DA JE REČ O POLITIČKOM, A NE PRAVNOM PITANJU i celu tu sumabolnu tezu obrazložio na čak 40 stranica teksta!

Ne lezi vraže, onodanji ministar pravde, a današnji Vrhovnikov gensek, Nikola Selaković prethodno je, koji mesec ranije, ZATRAŽIO da se (nezavisni!) Ustavni sud Srbije PROGLASI NENADLEŽNIM za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine, jer je, on kao ASISTENT Pravnog fakulteta, odlučio da je REČ O POLITIČKOM AKTU!?

Mr Selaković, poznat i kao prethodnik Kuburovićeve koja je, sa mesta SUDIJSKOG POMOĆNIKA, uskočila na čelo Ministarstva pravde (!), sve je to, eventualnim "nevernim Tomama" iz Ustavnog, potanko "razjasnio". Elem, "Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt (Briselski sporazum), jer će time preuzeti ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike", upozorio je mr Selaković, pošto je, pre toga, Njegova eks-ekselencija, inače MAGISTAR MENADŽMENTA i VEČITI BRUCOŠ NA PRAVU, zahtevao da "Ustavni sud zastane sa ocenom ustavnosti"?!

Badava je, potkraj te 2014, šokirana "presudom" Ustavnog, zavapila tadašnja šefica DSS-a Sanda Rašković - Ivić: Ako Briselski sporazum nije pravni akt, na osnovu čega naši državljani na Kosovu i Metohiji više ne mogu dobiti ni ličnu kartu ni pasoš Republike Srbije i na osnovu čega je uvedena carina na robu koja se iz ostatka Srbije prenosi na KiM?!

U (po)javnoj Srbiji već sedam godina je na delu papagajsko zaklinjanje Imaginarnom Nekome da napredna Srbija NIKADA VIŠE NEĆE RATOVATI (kakve budalaštine, jeste li čuli bar jednu državu, a više od 120 ih ima nekakve vojske, da tako nešto saopštava?). Kao i, paralelno, brutalno raspirivanje defetizma i huškanje na svakoga ko se javno pobuni protiv DEFETIZMA, uz neverovatne insinuacije da su ti i takvi ZA RAT...

Na jednoj strani, uterivanja straha u kosti građanima, OD IZVESNOG RATA, AKO NE PRIHVATA VRHOVNIKOV "NEVIĐENI PLAN", a na drugoj strani - opšta nacionalna i građanska letargija. Tolika da me sve podseća na onu posledejtonsku Srbiju, s kraja novembra 1995, koju sam, pod naslovom "Delirijum", opisao u kolumni objavljenoj u tadašnjem (nedeljnom) "Blicu":

"Nema više rata ni sankcija. Nema, doduše, ni Srba u Dalmaciji, Lici, na Baniji i Kordunu; i Sremsko-baranjska oblast ostaće na hrvatskoj strani Dunava. Republika Srpska je samo entitet u okviru države Bosne i Hercegovine; mape teritorijalne podele su samo delimično dogovorene... Ali, to je valjda cena. Rata je, naime, svima dosta. Slobodarski Niš je zato našeg predsednika predložio za Nobela; narod diljem Srbije, 15 građana na surčinskom aerodromu, te svi levičari Republike Srpske su u delirijumu; a Srbi u Odžaku (bosanska Posavina) izašli su na ulice da proslave mir - tvrdi jedan beogradski dnevni list. Farsa je u tome da taj Odžak, po dejtonskom sporazumu, treba da bude vraćen Hrvatima?!... Sve to, pre nego što nam u Parizu, Londonu ili Moskvi otvore pitanje Kosova. Pošto je i počelo od Gazimestana. Šesto godina posle Lazareve kletve."

Najnoviji trend u Vrhovnikovoj Srbiji je razvejavanje straha kod građanstva Srbije od eventualnog proglašenja Kosova i Metohije privremeno okupiranom teritorijom Srbije, što predlaže deo kritičke javnosti. Ni manje ni više nego je nekadašnji De-es-esov "anfan teribl", danas opunomoćeni vikar naprednjaka ("Aco, Srbine!"), inače, takođe, PRAVNIK PAREKSELANS, Milenko Jovanov lično, srpski puk morao da UPOZORI kako bi proglašenje KiM delom Srbije pod privremenom stranom okupacijom bilo - OBJAVA RATA, opet, tamo nekome Imaginarnome!?

Džaba veselim naprednjacima verbalno zaklinjanje u "oba antifašistička pokreta" u Srbiji 1941 - 1945, kad se, u poznavanju istorije kojom se samohvališu, nisu odmakli dalje od početka. Da jesu, znali bi da je upravo Komunistička partija Jugoslavije, već polovinom aprila 1941, saopštila da "NE PRIZNAJE KOMADANJE I OKUPACIJU JUGOSLAVIJE", a da je, već na Markovdan, 8.maja 1941, pukovnik Dragoljub Mihailović, POZVAO NA ORUŽANI OTPOR OKUPATORU, prvi u porobljenoj Evopi.

A kao kontratežu, u srpskoj istoriji imamo i činjenicu da je OKUPIRANA SRBIJA, na primer, 16. maja 1941, dobila OKUPACIONI državni aparat, OKUPACIONU (srpsku) administraciju, pa i "Savet komesara" (komesarsku vladu) koju je, kao POMOĆNI "IZVRŠNI ORGAN" NEMAČKOG VOJNOG KOMANDANTA SRBIJE, formirao predratni šef beogradske policije Milan Aćimović.

Što će reći da je i onda, kao i danas, bilo mogućnosti izbora: NEMIRENJE S OKUPACIJOM ili KVISLINŠTVO!

Da li je radikalske defetističke preumljenike potrebno podsetiti da su, recimo, čak i Ujedinjene nacije, za Zapadnu obalu i Pojas Gaze, sve do 2013. godine koristile termin "Palestinske OKUPIRANE teritorije"? Pa, ipak niko Ujedinjene nacije nije zbog toga optužio za nekakvu "objavu rata" nekome...

Na kraju, čemu strah, nekoć huškačkih delija iz devedesetih godina, da 2019. stvari na Kosovu i Metohiji nazovu pravim, ali i MEĐUNARODNOPRAVNIM IMENOM?

Haški pravilnik iz 1907 (aneks Haške konvencije) definiše ratnu okupaciju (a to je i danas nesporna definicija u teoriji i praksi) tako što naglašava da se "TERITORIJA SMATRA OKUPIRANOM KADA SE STVARNO NALAZI POD VLAŠĆU NEPRIJATELJSKE ARMIJE". Dakle, ratna okupacija je samo FAKT koji se NIKAKO NE SME IZJEDNAČAVATI SA SUVERENOŠĆU NA ODREĐENOJ TERITORIJI!

Ta vrsta bogobojažljivog odnosa prema, Srbiji neprijateljskom, delu Zapada, u kome se a priori polazi od teze da Srbija, po pravilu, NE TRAŽI BILO ŠTA ŠTO SE TOM DELU ZAPADA NE BI DOPALO, to ulizičko anticipiranje mogućeg negativnog odgovora od strane tog dela Zapada, svodi se na to da Srbije NE SME DA TRAŽI ni ono, za šta su međunarodnopravni argumenti evidentno na njenoj strani. Uzmimo primer sa mogućim povratkom 999 uniformisanih lica (srpskih vojnika i policajaca) što dopušta Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti.

Zato - Bože poštedi me grešnih misli - kad Vrhovnik najavi kako će Srbija "reagovati na ozbiljan, odgovoran i odlučan način ako dođe do referenduma o ujedinjenju Kosova sa Albanijom, što najavljuje Hašim Tači" - ja to razumem kao da, najverovatnije, SRBIJA NE BI ODLUČNO REAGOVALA, jednako kao što nije ni na formiranje Vojske Kosova, ni na uvođenje carina od 100 odsto, ni na ulazak ROSU u srpske sredine na KiM, ni na, de fakto, ukidanje granica između Albanije i Kosova, ni na šetkanje vojnika Republike Albanije po severu KiM, ni na prištinsku deklaraciju o "srpskom genocidu na Kosovu" i tome slično.

Jer, ako Vrhovniku i njegovom "pregovaračkom timu" svetinja nije ono što Zapad najbolje razume, a to je IMOVINA države Srbije, srpskih preduzeća, srpskih građana i Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica na KiM koja je u procesu uzurpacije - a za ovih sedam godina, pokazalo se da im je to ZADNJA RUPA NA SVIRALI - zašto bi onda reagovali na bilo šta drugo.

(objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com)