4 LICA SRBIJE | Represija

Učesnici: Božo Prelević, Nemanja Šarović, Jovo Bakić i Cvijetin Milivojević.

(KTV Zrenjanin, Bez cenzure - zvanični kanal, www.bezcenzure.rs, www.ktv.rs, 29.12.2025.)

https://www.youtube.com/watch?v=MUPUtbyQTFw

Biti, ili ne biti: Da li će raspisati izbore naredne godine?

Prihvatili smo njihov glavni zahtev, ići ćemo sledeće godine na izbore – rekao je Aleksandar Vučić okupljenima ispred Doma Narodne skupštine, u trenutku kada je tzv. ćacilend počeo sa konvertovanjem u novogodišnje seoce, ali i kada je postalo jasno da su studenti prikupili stotine hiljada potpisa za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Međutim, kako za Mašinu ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević, ta odluka ne zavisi isključivo od predsednika Srbije.

Sjedne strane, u više od 100 gradova i na 500 štandova široma Srbije studentski pokret, potpomognut zborovima, skupljao je potpise s jednim ciljem – raspisivanje izbora. S druge, predsednik Srbije, koji je napravio svojevrsni mini miting u nekadašnjem šatorskom naselju ispred Doma narodne Skupštine, s jasnom porukom okupljenima – sledeća godina je izborna.

Da li je Vučić bio ozbiljan sa izrečenim, te da li će se u 2026. godini stvarno ići na izbore, ali i gde su u svemu tome studenti, opozicija kao i spoljni faktor, pitali smo politikologa Cvijetina Milivojević.

Opipavanje terena

Kako za Mašinu ocenjuje politički analitičar Cvijetin Milivojević, pitanje da li će biti izbora naredne godine ne zavisi samo od Aleksandra Vučića lično, te dodaje da bi on najradije da isti budu održani u decembru 2027. Jer, kako kaže, tada će već biti realizovan projekat EXPO.

„To je, razume se, idealan scenario za njega. Međutim, da li će se izbori održati ranije od poslednjeg predviđenog roka zavisi, po mom mišljenju, od današnje parlamentarne opozicije. Jer, onog trenutka kada Vučić bude pritisnut i sa ulice i iz parlamenta. Drugim rečima, kada opozicija počne bojkotovati rad Skupštine, u kojoj čine jednu trećinu, te ne budu učestvovali u raznoraznim odborima, tada će biti i vanrednih izbora. Jer, time bi osim legitimiteta, parlament izgubio i legalitet. A šta oni rade? Žale se kako su im studenti i svi koji ih podržavaju minimizirali ulogu u društvu. U tom smislu, ja stvarno nemam opravdanje za njih i njihovo ponašanje“, rekao je sagovornik Mašine.

Upitan o tome da li bi spoljni pritisak, prvenstveno iz Brisela, mogao da utiče na Vučića da raspiše prevremene izbore, Milivojević smatra da se ne treba uzdati u takav razvoj situacije, te da pritisak iz Evropske unije nikada neće biti apsolutan.

„Dokle god Vučić bude isporučivao određene rezultate, Brisel će nastaviti da ima licemeran odnos prema Srbiji. Naposletku, upravo je ta Evropska unija promovisala stabilokratiju kod nas. U tom smislu, ako čekamo tu vrstu pritiska, njega neće biti. Ali, ukoliko bi parlamentarna opozicija bojkotovala rad skupštine, onda bi to potencijalno bio prvi korak ka tome da i iz EU stigne zahtev za vanrednim izborima. Problem je što, čini se, opozicija to ne želi, ne želi ni da bude privremeni koalicioni partner studentskoj listi, čast izuzecima“, napominje Milivojević.

Uzimajući sve u obzir, kako za kraj objašnjava Milivojević, jučerašnja Vučićeva najava ne predstavlja ništa drugo no puku demagogiju i opipavanje terena. Jer, kako kaže, predsednik Srbije je svestan rezultata istraživanja javnog mnjenja te ga ni stotine hiljada potpisa građana neće naterati na nešto što ne ide njemu u korist.

„Međutim, to ne znači da je jučerašnja akcija studenata bila, kako je sam Vučić ocenio, debakl. Ne, to je bio trijumf, jer smo mogli da vidimo prepune štandove ljudi, od penzionera do mladih, koji dolaze da daju svoj potpis, odnosno podršku studentima. I to je poraz koji je Vučić itekako dobro video, te pokušao sinoćnjim govorom da anulira“, zaključuje sagovornik Mašine. (www.masina.rs, portal, 29.12.2025)

Cvijetin Milivojević: Nije tačno da predsednik odlučuje o terminu izbora, on na to nema pravo

Akcija prikupljanja potpisa koju su studenti organizovali u nedelju mogla bi da ubrza odluku o datumu izbora, ocenjuje politički analitičar Cvijetin Milivojević. Kako je rekao u emisiji Marker, studenti ovom inicijativom ne samo da šalju političku poruku vlastima, već i grade bazu podrške za eventualne vanredne parlamentarne izbore, ali i da o njihovom terminu ne odlulčuje predsednik države i da on na to nema pravo. 

“Mislim da je ova akcija pre svega bitna za studente i njihovu buduću studentsku listu, jer oni faktički prave jednu ozbiljnu bazu podataka potencijalno zainteresovanih građana za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. U sledećoj fazi, verovatno i bazu sigurnih glasova. Jer onaj ko je izašao juče, taj će sasvim sigurno potpisati eventualnu pravu peticiju za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i neke druge peticije koje su, kao što znate, prema našem Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi moguće i obavezujuće, ako imate dovoljan broj potpisa”, ističe on.

Razgovor sa Cvijetinom Milivojevićem pogledajte u videu. (www.insajder.net,Insajder TV, emisija „Marker“, voditelj Branko Veselinović, 29.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Hu1KayB_whE

Lustracija bez parole: šta znači reset pravosuđa i institucija | U reketu sa Teškim centrom

U novogodišnjoj epizodi „U reketu sa Teškim centrom“ analiziramo novi američki zakon o Zapadnom Balkanu i poruku koju šalje Srbiji kroz teme korupcije, izbora i pritisaka na proteste. Objašnjavamo zašto takvi signali imaju direktne posledice po investicionu klimu i zašto odgovornost nije na „stranom faktoru“, već na unutrašnjem stanju sistema.

Poseban fokus je na krizi oko NIS-a: ko prema zakonu treba da pregovara, zašto se ustavne nadležnosti krše, šta znači pravo preče kupovine i hoće li doći do nacionalizacije. Razgovor završavamo ključnim pitanjem: da li je moguće popraviti državu bez reseta institucija, i zašto bez slobodnog pravosuđa nema obračuna sa korupcijom i nezakonitim bogaćenjem.

KLJUČNE TEME

· Američki zakon o Zapadnom Balkanu i politička poruka Srbiji

· NIS: međudržavni ugovor, pravo preče kupovine i ustavne nadležnosti

· Kršenje ustava i uloga predsednika van nadležnosti

· Zašto bez reseta institucija nema promene

· Pravosuđe kao jedina brana mafijaškoj državi

· Oduzimanje imovine i nezakonito bogaćenje

TAJM-KODOVI I CHAPTER-LIST

00:00 - Uvod: teme epizode i kontekst

05:30 - Američki zakon i zašto se Srbija našla u fokusu

12:40 - Korupcija, izbori i poruka investitorima

20:10 - NIS i međudržavni ugovor: ko pregovara, ko krši zakon

30:00 - Nacionalizacija: pravni mit i politička zloupotreba

40:15 - Kršenje ustava i paralelna vlast

50:20 - Opozicija u parlamentu i legitimizacija sistema

1:00:30 - Reset institucija: zašto bez toga nema promene

1:12:10 - Pravosuđe, Generalštab i selektivna pravda

1:22:40 - Oduzimanje imovine i nezakonito bogaćenje

1:32:00 - Protesti, studenti i političko sazrevanje društva

1:42:30 - Spoljni pritisci i unutrašnji uzroci

1:52:00 - Zaključak: gde je stvarni izlaz za Srbiju

🎙 Razgovarali: Vanja Bajović, Cvijetin Milivojević, Milan Krstić i Nenad Zorić

(📺 Produkcija: Albatros News, podcast “U reketu sa Teškim centrom“, 26.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=bEeyBAeyEb4&pp=ygU4Y3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgbWlsYW4ga3JzdGljIHZhbmphIGJham92aWMgdSByZWtldHU%3D

Cvijetin Milivojević - SVE JE POČELO NA MIG IZ MOSKVE - Uskoro se sprema nešto veliko!?

 

(Balkanska oštrica, podcast, voditelj Marko Kapriš, 27.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=ZmHN17386Is&pp=ygURYmFsa2Fuc2thIG9zdHJpY2E%3D

Zašto opozicija veruje da su joj studenti „oteli nešto njeno“?

Pa, da podvučemo crtu... Da vidimo šta smo sve imali za astalom u mehani „Parlament“, od onomad – otkako smo, još 25. novembra, ali pretprošle jeseni, Vrhovni Lider opozicije (u daljem tekstu: „Ja neću da kritikujem AV jer verujem da on ima iskrenu nameru u borbi protiv korupcije“ ili, skraćeno: ing. JNDKAVJVDOIINUBPK) i ja, istovremeno, konstatovali da je najviše ustavotvorno, zakonodavno i predstavničko telo pod državnim udarom – pa, evo, do današnjeg dana.

Narodna skupština je, uz više nego prilježno učešće (i, ne sporim, „natčovečansko protivljenje“ i, zauzvrat dobijenu, „medijsku vidljivost“ na Drugom kanalu Javne kuće medijske) poslanika parlamentarne opozicije, ostvarila rezultate za Ginisa i Riplija zajedno: Iako pod državnim udarom, usvojila državne proračune za 2025, ali i za 2026. Usvojila ostavku eks premijera i izabrala novu vladu, na čijem su čelu kadrovi „Pokreta za narod i državu“ koji se nikad nigde nije oprobao na izborima. Štiklirala sijaset „proevropskih“ zakona i odluka, poput, iz trećeg pokušaja, izbora devet minus jedan članova Saveta REM-a i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je sve super, osim što nije primenjiv na sledećim izborima. Usvojila leks specialis za Generalštab. Usvojila zakon o navodnoj legalizaciji ilegalno sagrađenih objekata. Usvojila na desetine i desetine novih akata o zaduživanju zemlje. Usvojila Zakon o upravljanju otpadom. Izabrala nove „sestre karmelićanke“ u Ustavni sud i, na još pola decenije, zacementirala večni zavet tišine među zidinama (za)ustavnog samostana... Ah, da, još je nešto „nama naša borba dala, da imamo Tita za maršala“ – izmenama Zakona o Vojsci, ispunjena je i Poglavičina protivustavna želja da postane vrhovni komandant. I tome slično...

Parlament u sadašnjem sazivu je, uz participaciju većeg dela opozicije, legitimisao i legalizovao, Republici Srbiji susednu, Nezavisnu Državu Ćacistan (En-De-Ća), nastalu na okupiranom delu teritorije Srbije koji se ne zove Kosovo i Metohija.

Kao argument u odbranu svog fingiranja demokratije u parlamentu, Smokvin List Opozicija Srbije (skraćeno: SLOS) može, pak, da uknjiži i činjenicu da Poglavica još uvek, kroz parlament, nije – a mogao je i ko je rekao da neće - progurao i „Zakon o prenosu ovlašćenja“ ("Ermächtigungsgesetz", Reichstag, 23.3.1933).

Plus fakat da su, u međuvremenu, jurišni odredi SLOS-a, za sada samo kroz „toplog zeca“, provukli na desetine onih javnih ličnosti za koje su posumnjali da bi, ne dao Bog, mogli da budu kandidati za kandidate za kandidate na nepostojećoj izbornoj studntsko-narodnoj listi na izborima koji, dobrim delom i voljom aktuelne parlamentarne opozicije, još nisu raspisani.

Jer, da SLOS zaista sluša glas građana sa antivučićevske političke strane Srbije, shvatio bi da su studenti i građani u pobuni, pre sedam i po meseci, ponudili gotovo identične argumente koje je, gle apsurda li, ista ova opozicija, 11. rujna 2023, podastrla Poglavici zahtevajući vanredne izbore.

Da podsetimo, izbori su tada zatraženi (i dobijeni!) sa obrazloženjem da se "nalazimo u dubokoj društveno-ekonomskoj krizi, da zahtevi protesta četiri meseca nisu ispunjeni i da, od strane vlasti, nema snage niti volje da se iz te krize izađe". Opozicija je, već krajem decembra te godine, i dobila izbore, jer se ispostavilo da je kucala na otvorene dveri (vrata koja je prethodno, svojim nalogom Poglavici, širom otvorio Krisitofer Hil) na Andrićevom vencu.

Zahtev su, tada, 2023, potpisali dotadašnji poslanički klubovi „Pravac Evropa“ (Es-es-pe, Pe-es-ge, „Pokret za preokret“, sindikati „Sloga“, pokret „Otadžbina“), De-es, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front/Ne davimo Beograd, Zajedno – Moramo, "Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije", što će reći - najveći deo onodanje, a bogami i dandanje, evroljubne i bajdenofilne opozicije.

No vratimo se u ovo vreme. Najveća dobit za građane Srbije koju je SLOS (proširen delom tzv. nacionalne opozicije) svojom „žrtvom“ paradiranja i činodejstvovanja u nelegitimnom, ali i nelegalnom parlamentu  – jeste činjenica da je parlamentarna opozicija za sebe (ali, ne i za ostale građane Srbije!) izborila, uz obavezno pokazivanje ausvajsa naaravno, pravo prolaska teritorijom En-De-Ća na putu ka zdanju Skupštine. Dok je nama, prosečnim smrtnicima, ostalo tek da se uzdamo u Poglavičinu „polureč“: Daću sve od sebe da utičem na sebe, da sklonim one šatore ispred Skupštine koje sam ja i naredio da ih postave!

Uz statiranje SLOS-a u parlamentu pod državnim udarom, građani Srbije dobili su i američke sankcije NIS-u; i najozbiljniji šamar iz Brisela; i Poglavičinu preteću najavu da će od krivičnog gonjenja abolirati svakog sebi odanog lojalistu; i opasno rasklimatane nogare na obe spoljnopolitičke hoklice (i onoj u Beloj kući i onoj u Kremlju) na kojima je Poglavica, do sada, sedeo.

.   .   .

Pošto i sam imam više nego dovoljno godina, primereno mi je postavim pitanje: Zbog čega se gro vlasti, ali i dobar deo parlamentarne opozicije, a propo zahteva studenata u pobuni za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora kao jedinom načinu da se režim privede poznaniju Ustava i zakona  -  ponaša kao starac u Dučićevom „Blagu cara Radovana“?

Dučićev odgovor bio je uobičajeno dučićevski:

„Stari ljudi vole mladost, ali ne vole mlade ljude. Mladić, to je za starca onaj koji mu je oteo sve što je do juče bilo samo njegovo. Čak i kad je mladić njegov sin, on ga voli više instinktom nego razumom. Starac oseća da se pored mladića negova nesreća smatra porugom, ovaj ga je osiromašio, oteo mu ženu, a sutra će mu oteti pare i kuću. Zatim, mlad čovek je skoro uvek njegov protivnik u svakom mišljenju. Mlad čovek ističe nove ideje, a star čovek ističe samo staro iskustvo. Jedan uvek gleda napred, a drugi natrag. Zato nove ideje dolaze od mladih ljudi, a sve predrasude dolaze od staraca. Mladi političari se bore među sobom uvek za nešto što će tek postati; a stari političari se svađaju raspravljajući samo stare račune i stara zlopamćenja.“

.   .   .

Za one koji i dalje veruju da je raspisivanje vanrednih parlamentarnih (ili, čak, predsedničkih koji su bili Poglavičina „štih proba“ u onim mesecima pre pada nadstrešnice u Novom Sadu) izbora „nemoguća misija“, evo malo besplatne, laičke, ustavnopravne pouke.

Član 109 Ustava kaže da predsednik, na obrazloženi predlog Vlade, može da raspusti Narodnu skupštinu. E, sada zamislite situacijeu da je, recimo 85 poslanika sadašnjeg parlamentarnog saziva, koji su, 2023, izabrani glasovima birača sa antivučićevskog političkog pola, potpisalo zahtev za raspisivanje izbora i da su svi, ali svi, kao što deo opozicije već jeste, ušli u neopozivi bojkot rada plenuma i odbora Skupštine? Da li bi i dalje ta EU kojoj, kao, težimo, a ona tvrdi da ovde nema „vladavine prava“, smatrala legitimnim, ali i legalnim pravne posledice koje bi proizvodio takav nelegalni parlament bez opozicije?

Sva opoziciona obrazloženja tipa „pa, mi smo već od Ustavnog suda tražili da oceni ustavnost te i te naše inicijative“ obesmišljena su još unapred, one tamo daleke 2014, kada je U-se-Se odbio da se izjasni o ustavnosti Briselskog sporazuma koji direktno zadire u teritorijalni integritet i ustavnopravni suverenitet ove zemlje.  

Zar neko zbilja očekuje da bi aktuelni U-se-Se, mogao, na primer, da „potegne“ član 118 Ustava i, sve i da se desi čudo neviđeno, da Skuština nađe dve trećine glasova spremnih da „razreše predsednika“, da, elem, U-se-Se odluči da je „postojala povreda Ustava“ od strane predsednika Republike?!

Da li bi neko iz tog zapadnog, navodno demokratskog, sveta prihvatio da je legalno i legitimno da parlament pod državnim udarom, pa još i bez opozicije, primera radi, pozivajući se na član 119 Ustava, uspostavi imunitet prema narodnim poslanicima, članovima Vlade, pa i samom predsedniku Republike, iako im, recimo, zbog izvršenja nekog krivičnog dela, potencijalno preti kazna u trajanju dužem od pet godina?

A da bismo saznali da li bi EU žmurila i nad time, neophodno je da SLOS bojkotuje rad skupštinskih odbora i plenuma, naravno ne i da neopozivo vraća poslaničke mandate, što SLOS bezobrazno (uz, opet izmišljeno, traženje studenata da se strankama zabrani učešće na izborima) podmeće kao navodni studentski zahtev.

Član 2 Ustava, takođe, kaže da „suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika“, kao i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.

Umesto što se deo „velike opozicije“ (ona što je u Mionici dobila 1,4 odsto naspram liste iza koje su stajali studenti i koja je osvojila 39 odsto glasova!) podsmeva najavama studentskog pokreta da će, od 28. prosinca, zatražiti podršku građana za raspisivanje vanrednih izbora, bilo je za očekivati da će taj zahtev i oni osnažiti, insajderski, iznutra, iz parlamenta kome već daju blanko privid normalnosti.

Eto, Narodna skupština je, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, ovlašćena za raspisivanje referenduma iz nadležnosti odlučivanja Skupštine. Pa, ako najmanje 100.000 birača podnese neki takav zahtev, spiker parlamenta obavezan je da taj zahtev dostavi narodnim poslanicima, Vladi i odboru Narodne skupštine nadležnom za ustavna pitanja.

A tu su i razne mogućnosti narodne inicijative (član 56 istog zakona) kojima građani mogu da predlažu donošenje, izmenu, dopunu ili prestanak važenja Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, i tome slično.

Prošlu kolumnu „Legalizacija i uknjižba Ćacistana pod senkom smokvinog lista“ završio sam sa: „Što bi rekao, poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice – nudio ja vanredne izbore, ali opozicija ne bi, hoće da još dve godine, do kraja punog mandata, ostanu u parlamentu, jer se plaše da većine njih, u sledećem sazivu, tamo više neće biti. Poglavica može privremeno da odloži guščije pero u periku. Ako već parlamentarna oporba neće vanredne parlamentarne izbore, a što bi ih on požurivao i sam sebi političku rupu kopao?!“  

Zato samo “Bogotac” (baš on, znalac i autoritet veći i od roditelja) zna hoće li i kada biti vanrednih izbora. S jedne strane novouspostavljene “antiprevremenoizborne” koalicije stoji Poglavičina neugasla volja za moći nad moćima. Sa druge, neutoljiva žeđ za produžetkom statiranja u parlamentu do decembra 2027. godine, jer ko zna hoće li biti nove šanse.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 22.12.2025)

INTERVJU: Cvijetin Milivojević - Vučić je izgubio podršku u svetu! (18.12.2025)

 

Gost kanala Slavija info bio je politikolog i novinar Cvijetin Milivojević. (kanal, podcast „Slavija info“, voditelj Ljubomir Stefanović, 18.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=Ui4bz9iBm7Q

Cvijetin Milivojević | PRAVI UGAO

Radio-televizija Vojvodine - EMISIJE

Gost: Cvijetin Milivojević, politikolog

Autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić (media.rtv.rs, Radio-televizija Vojvodine, emisija „Pravi ugao“, 16.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=PjGuNyraCgY&pp=ygUfY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2aWMgcHJhdmkgdWdhbw%3D%3D

Vučić, premijer: Scenario ostanka na vlasti i posle Expo-a izazvao bi erupciju narodnog besa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na panelu “Evropska konkurentnost u fragmentiranom geopolitičkom okruženju” u organizaciji Globseca, na pitanje da li može da se kandiduje za premijera odgovorio da je to moguće.

Vučić je ponovio da se Ustav neće menjati kako bi on ponovo mogao da se kandiduje za funkciju predsednika države, ali je ovaj put prvi put naveo uslove pod kojim bi ponovo bio premijer. On je poručio da je za to je potrebna podrška javnosti kao i njegoav odluka da prihvati da se kandiduje za tu funkciju, što, kako je rekao, nije lako ni sa jedne strane.

Analitičar Cvijetin Milivojević je ranije ove godine, komentarišući mogućnost raspisivanja vanrednih izbora, kazao da je u opticaju i scenario, u kom ne bi bili raspisani vanredni parlamentarni, već vanredni predsednički izbori. On je naveo da bi ovakva odluka mogla da unese konfuziju među studente i opoziciju, budući da bi se u tom slučaju birao predsednik.

Milivojević je objasnio da postoje dva moguća scenarija u vezi s predsedničkim izborima. Prvi je da kandidat kojeg Vučić predloži u ime SNS-a pobedi na izborima, a drugi scenario je da taj kandidat izgubi, ali da novi predsednik nema stvarna ovlašćenja, već obavlja uglavnom ceremonijalnu funkciju, kako je definisano i Ustavom.

U tom slučaju, Vučić može da postane premijer u sadašnjem sazivu parlamenta, što je, kako je tada objasnio Milivojević, u skladu sa zakonom i Ustavom. Time ponovo dobija izvršna ovlašćenja, jer vlada, prema Ustavu, vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Milivojević je poručio da je to jedan od načina za učvršćivanje vlasti, dok se izbori mogu odložiti sve do kraja mandata Skupštine, odnosno decembra 2027. godine, posle EKSPO-a.

Ivan Lakićević sa Instituta za filozofiju i društevnu teoriju kaže da s obzirom na trenutna politička dešavanja, odnosno veliku popularnost studentskog pokreta, Vučić verovatno procenjuje da bi mu referendum o promeni ustava, kako bi mogao da obezbedi sebi još jedan mandat, verovatno bio preveliki zalogaj.

– Vidimo da on poslednjih meseci okleva da raspiše izbore, što ranije nije bio slučaj. Sada pominje maj ili decembar, ali pitanje je koliko će tome ostati dosledan – navodi.

Lakićević zaključuje da upravo is tog razloga ima smisla da se “ne zaleće” u referendum i da se samo prebaci na premijersko mesto, jer na kraju krajeva moć leži u Vučićevim rukama, na kojoj god funkciji da se on nađe.

Analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da Vučić formalno nema ustavna ili zakonska ograničenja da ponovo postane premijer posle isteka predsedničkog mandata ili eventualnog njegovog skraćivanja, ali da zato ima ogromne političke prepreke za realizaciju takve načelne mogućnosti.

– Sve ukazuje da je danas značajna većina građana Srbije protiv SNS vladajućeg kartela i njegovog lidera. Druga strana medalje je to što je nemali deo populacije koja ne podržava vlast i dalje pasivan, a deo onih koji su se aktivno digli protiv nje pre godinu dana, izgubili su nešto od borbene energije. Međutim, potencijalna izborna mega prevara SNS bloka, kakogod se on zvao, koja bi jedino mogla da bude osnov za trasiranje puta za Vučićev povratak u premijersku fotelju, izazvala bi pravu erupciju narodnog besa – objašnjava, dodajući da i oni koji su sad pasivni a za promene su, polaze od toga da se ovako ili onako primiče kraj vladavine opskurnog režima.

Anđelković ističe da Vučić pokušajem nasilne revitalizacije i nestankom nade da će stvari nekako da se na iole prihvatljiv način razreše 2027. godine, pasivno građanstvo bi bilo gurnuto u aktivnu sferu a one već sada angažovane protiv vladajuće garniture, potpun bi bilo radikalizovano.

On navodi da bi pod takvim okolnostima Vučiću moglo da se desi ono što se dogodilo jermenskom lideru Seržu Sargsjanu 2018. godine, koji je posle deset godina predsedničkog posla odlučio da preuzme premijersku funkciju, što preko noći dovelo do tako masovnih i kontinuiranih protesta da su se i strukture sile paralisale i povukle, zbog čega je Sargsjan morao da podnese ostavku.

– Kao što je drski pokušaj istrošene vlasti u Jermeniji pre skoro pa deset godina doveo do konsolidacije podeljenih oponenata režima te jačanja protesnog naboja građanstva, to bi se sigurno desilo i u Srbiji ako Aleksandar Vučić pokuša da nađe novi format za svoju spin diktatorsku vlast. Da on i sam to zna vidi se po tome što pomahnitalim zaduživanjem Srbije pokušava da sa svojim kartelom izvuče što brže koliko je to moguće veći profit, pa onda, verovatno, pokuša da napusti opustošenu zemlju. Onim što sada radi pre priprema teren za to nego za svoje premijerskog ustoličenje – zaljučuje naš sagovornik.

Balša Božović, predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, kaže da je Vučić već godinama, sistematskom zloupotrebom ustavnog okvira i potpunom kontrolom institucija, prigrabio svu vlast u zemlji, te da iako formalno zauzima funkciju predsednik Republike, on de facto obavlja i ulogu premijera, dok Vlada deluje kao produžena ruka predsedništva.

On ocenjuje da u takvom kontekstu, njegova najava da je „moguće“ da će se kandidovati za premijera nije stvar promene funkcije, već signal nove faze političke destabilizacije koju namerno proizvodi.

– Ta izjava otvara prostor za ulazak Srbije u još jedan period institucionalne krize. Vučić upravlja krizom kao metodom političkog opstanka. Cilj je da sam definiše tempo i uslove svog budućeg silaska sa vlasti, tako da taj proces dočeka u relativno povoljnijoj poziciji, da kao dovoljno jak da sebi i najbližem okruženju zaštitu od procesuiranja za dela za koja će se teretiti. Zbog toga ubrzano razgrađuje sistem, posebno pravosuđe, postavlja lojaliste na sve važne pozicije i slabi svaki mehanizam institucionalne kontrole, kako bi konsolidacija države nakon njegovog odlaska trajala decenijama. Ta vremenska distanca je jedini okvir u kojem on i njegovi saradnici mogu računati na izbegavanje odgovornosti – objašnjava Božović.

U takvoj situaciji, prema njegovim rečima, jedini realan način da Srbija opstane jeste formiranje širokog, koordinisanog fronta protiv aktuelnog režima, koji mora uključiti sve relevantne društvene aktere – političke organizacije, civilno društvo, akademsku javnost, studentske pokrete, sindikate i lokalne inicijative i mora funkcionisati na nivou koordinacije koji do sada nije postojao.

– Studentski pokret je obavljao važnu ulogu, ali više nije dovoljan, a protok vremena će samo umanjivati njegov kapacitet da samostalno nosi teret otpora. Neophodno je da svi opozicioni akteri spuste tenzije, napuste međusobne optužbe i razgovaraju o zajedničkoj strategiji – ističe naš sagovornik.

Božović napominje da je dijalog jedini put ka stvaranju širokog i stabilnog fronta koji može obezbediti mirnu tranziciju vlasti i sprečiti dalje urušavanje institucija sistema. U suprotnom, kako zaključuje, proces smene vlasti Aleksandra Vučića, koji bi mogao da se dogodi u naredne dve godine, može biti veštački produžen na mnogo duži period uz ogromnu štetu po društvo, vladavinu prava i demokratiju u Srbiji. (www.danas.rs, Danas, Lena Stevanović, 11.12.2025)

Prelistavanje štampe sa Cvijetinom Milivojevićem i Vladimirom Vuletićem | Euronews jutro

Naslovne strane dnevne štampe komentarišu politički analitičar Cvijetin Milivojević i Vladimir Vuletić, sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (TV Euronews Srbija, euronews.rs, emisija „Euronews jutro“, 10.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=3Vx9iWYz0d8

Željko u ringu, NIS na ivici | U reketu sa Teškim centrom

Šta se dešava kad Partizan više nije sportski klub nego poligon moći? Zašto odlazak Željka Obradovića postaje politička priča, a ne samo sportska? I kako se sve preslikava na NIS - energetsku kompaniju koja može da povuče celu ekonomiju u recesiju?

U petoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, Nenad Zorić razgovara sa Nenadom Gujaničićem i Cvijetinom Milivojevićem o tri sudbinske tačke Srbije 2025/2026:

raspad sistema u Partizanu i pitanje da li je Obradovićev odlazak jedini način da klub preživi;

NIS kao geopolitička detonatorska kapisla - šta poruka Moskve znači za Beograd, i koliko je Srbija blizu ekonomske krize;

institucije koje faktički više ne postoje - od “Ćacimistana” u centru Beograda, do parlamenta koji radi kao kulisa.

Ovo je epizoda o državi u kojoj se sport, energetika i politika slivaju u jednu istu priču: nedostatak institucija, koncentracija moći i ekonomski model koji puca na svim tačkama.

Ključne teme:

NIS kao poruka Moskve Vučiću

Kako politika koristi Partizan i Željka Obradovića

Sport kao instrument vlasti

Kriza ruskog kapitala i pad vrednosti NIS-a

Kako politička kontrola određuje rezultate

Zašto opozicija ne razume trenutak

Šta znači gubitak poverenja investitora

Da li je Srbija pred ciklusom ekonomske krize?

(podcast “Albatros News”, emisija “U reketu sa Teškim centrom”, voditelj Nenad Zorić, 5.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=RnTC6nTUPX0

Krstić i Cvijetin u žestokoj raspravi u studiju Blica uživo: SNS ili studenti - ko ima veću podršku?

(www.blic.rs, Blic TV, emisija „Blic uživo“, voditeljka Ivana Mastilović – Jasnić, 4. 12. 2025)

https://www.youtube.com/watch?v=TU0HQiRaI9w

Politički opstanak veća briga od vlasti: Opozicija pokazuje znake života, sledi li ukrupnjavanje

Flert opozicije i studentskog pokreta propao je na samom početku. Opozicija je ipak, kao dosadan zaljubljeni muškarac, uporno pokušavala kako na suptilne, tako i na nametljive načine, da zainteresuje mlade buntovne ljude da ih uzmu u razmatranje. Kada se na kraju ispostavilo da od te veze neće biti ništa, opozicija je rešila da učini ono što joj je jedino preostalo - da se posveti samoj sebi. Ako ćemo pravo - ne bi bilo ni pošteno da se opozicija šlepa uz studentski pokret, kada već deceniju i po nisu uspeli da mobilišu ni približno ljudi koliko je omladini pošlo za rukom za svega nekoliko meseci.

Ne može da škodi

Pokret za preokret, sa samo jedinim istaknutim članom - Jankom Veselinovićem, najavio je ujedinjenje sa Strankom slobode i pravde Dragana Đilasa. Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana potpisali su memorandum o strateškoj saradnji. Prvi koraci u predizbornom ujedinjavanju ili ukrupnjavanju su, dakle, napravljeni.

Koliko će to opoziciji pomoći u vremenu kada će većina glasača sa sentimentom protiv vlasti biti zagledana u takozvanu „studentsku listu“ - nećemo znati dok se birališta ne zatvore. Nije da je opoziciji preostalo mnogo opcija. Alternativa je da ne izađu na izbore, što bi za pojedine stranke značilo samoukidanje. A niko ne ulazi u poduhvat pravljenja stranke da bi je dobrovoljno osudio na odumiranje.

Bilo je i ranije ukrupnjavanja opozicije. Ko se još seća „Saveza za Srbiju“, koji su poredili sa opozicionim koalicijama iz devedesetih. Na kraju, umesto da tako objedinjeni izađu na izbore, doneli su odluku da izbore bojkotuju. Usledila je odluka o rasformiranju, bez da je ostvaren ikakav rezultat, ako izuzmemo organizaciju nekoliko manjih protesta. Potom su se - ponovo ne svi - okupili u „Srbiju protiv nasilja“ i osvojili 65 poslaničkih mandata, ali su se odmah po sedanju u poslaničke klupe razjedinili.

Danas imamo deo opozicionih partija koji učestvuje u radu Skupštine, te frakciju koja bojkotuje rad parlamenta. Postoje stranke koje, za sada stidljivo, govore da će ići na predstojeće izbore i one, poput DS-a, koje poručuju da će podržati studente. Tako je više od jedne decenije jedina konstanta, ma koliko se reči „opozicija“ i „ukrupnjavanje“ stavljale u istu rečenicu, ostala razdvajanje radi sitnih mimoilaženja i krupnih sujeta.

Sada „tradicionalnoj“ opozicija zaista preti nestanak sa političke scene. Prete da ih potope oni koje su godinu dana unazad podržavali. Ako se opozicija ujedini, ovoga puta to neće biti samo borba za vlast, već i za goli opstanak u srpskoj političkoj čaršiji.

Fali identifikacija

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić kaže za NIN da se među analitičarima provlači teza koja govori da postoje neka istraživanja koja nisu najdostupnija javnosti, a koja kažu da glasači u Srbiji vole ukrupnjavanje opozicije. On pojašnjava da kada se pogleda literatura o izborima i o tome kako se glasači opredeljuju, istraživanja u svetu pokazuju da ako je opozicija fragmentirana, dakle ako je veća ponuda biračima - to ne znači veću izlaznost.

„Jednostavno, nema teorijskog osnova da će neko značajno ukrupnjavanje dovesti do veće izlaznosti. Čak imate situaciju, recimo, da je 2012. godine bila veća izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora nego u drugom. Upravo je ta manja izlaznost, plus beli listići, dovela do toga da Srpska napredna stranka, odnosno Tomislav Nikolić tada pobedi“, podseća Vranić.

Prema njegovim rečima, ono što birači vole jeste identifikacija - da se lako identifikuju sa nekom ličnošću i nekim politikama. Vranić navodi primer da je, ako se vratimo u 2012. godinu, više ljudi tada u Beogradu glasalo za Dragana Đilasa, nego što je glasalo za Borisa Tadića, što je takođe bio jedan od problema Demokratske stranke.

„Dok, recimo, SNS nema taj problem - na svakom nivou se glasa za Aleksandra Vučića. Bez obzira što, u stvari, ne glasate za Vučića. Dakle, ono što birači vole jeste jasna, jednodimenzionalna identifikacija. Kod studenata to je politika - prosto, nemate lidera“, ukazuje Vranić.

On podseća da se poslednji put opozicija značajno ujedinila u koaliciju „Srbija protiv nasilja“, ali napominje da treba voditi računa o vrlo specifičnom kontekstu: prvo smo imali strašnu tragediju u „Ribnikaru“, koja je onda indukovala proteste koji su prerasli u političke. Vranić pojašnjava da smo kao rezultat tih protesta i pritisaka na SNS da raspiše vanredne izbore dobili koaliciju.

„Kako su se izbori završili, tako se opozicija u parlamentu fragmentisala kao da smo, u stvari, glasali za pojedinačne stranke - nije bilo neke veće razlike. I sada, naravno, birači koji to prate, a oni koji izlaze na izbore jesu informisani - meni deluje da je u ovom trenutku njima sasvim svejedno hoće li opozicija izaći ukrupnjeno ili fragmentisano“, ocenjuje Vranić.

Međutim, dodaje naš sagovornik, ono što može da bude korisno za opoziciju, to nisu velika ukrupnjavanja, već „mini-koalicije“, gde se slične stranke grupišu u ideološki slične koalicije.

„Onda imamo vrlo jasnu građansku opciju, to su Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana, imamo socijal-demokratsku opciju, što su Stranka slobode i pravde i Pokret za preokret. Ja bih podsetio da je Zajedno ušla u Demokratsku stranku i to je opet neka leva opcija... Naravno, videćemo šta će se desiti sa desnicom“, objašnjava Vranić.

Problemi sa sluhom

Sagovornik NIN-a skreće pažnju da smo imali pozitivne primere da opozicija može da se koordiniše. Podseća da je bilo i pokušaja glasanja o poverenju Vladi, još pre pada nadstrešnice, kada je opozicija uspela da sakupi više od šezdeset potpisa. Takođe, Vranić predočava da je bilo koordinacije i oko biračkog spiska i REM-a, što je ipak uspelo da natera SNS da popusti u nekim stvarima.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za NIN da, u ovom trenutku, jedino što zanima takozvani „antivučićevski“ politički pol u Srbiji jesu vanredni parlamentarni izbori. Po njegovim rečima, glavni akter na delu političke scene u Srbiji kontra vladajućoj koaliciji je, kako ga naziva, „studentsko-narodni pokret“.

„Ja pretpostavljam da bi pravilo nekog političkog fer-pleja značilo da ovi manji akteri na političkoj sceni, a među njima su i neke od tih stranaka - za neke sam čuo, za neke nisam - osluškuju šta u ovom trenutku traži većina birača koja bi glasala protiv vlasti. Ja sam čuo dva glasa: jedan glas je osnovni glas koji ide od 5. maja - ‚tražimo vanredne parlamentarne izbore‘. Pre toga imamo glas koji ide od 1. novembra prošle godine - da se u slučaju tragedije sa nadstrešnicom otkriju svi krivci, nalogodavci i tako dalje. To su dva zahteva koja su, kao što možete primetiti, zahtevi većinske Srbije“, poručuje Milivojević.

On smatra da je uloga tih stranaka, među kojima su i one parlamentarne, da saslušaju glas građana sa ulica, pogotovo što je dobar deo tih građana na izborima 2023. godine glasao upravo za tu opoziciju. Milivojević ukazuje na to da mu je malo čudno da upravo te stranke „kao da ne čuju dobro“ i uporno nastavljaju da kontriraju većinskom glasu građana Srbije.

„Upravo oni faktički daju alibi Aleksandru Vučiću da ne raspisuje izbore. A što bi čovek raspisivao izbore ako dve trećine opozicije učestvuje u radu parlamenta, u radu plenarnih sednica, skupštinskih odbora... Ne smeta im da svakoga dana ‚viziraju pasoše‘ i overavaju na ‚čekpointima‘ na ulazu u ‚nezavisnu državu Ćacistan‘ - to je ona država što se graniči sa Srbijom sa svih strana i koja je u ovom trenutku svoje granice proširila, ako ste bili skoro tamo, do glavnog ulaza u Narodnu skupštinu. Tamo su ti poslednji šatori“, navodi Milivojević.

Prema njegovoj oceni, mi još nismo došli do teme ukrupnjavanja opozicije. Milivojević smatra da je tema da opozicija sasluša i shvati da građani hoće nešto što deo te opozicije neće. On ocenjuje da se očigledno deo opozicije slaže sa predsednikom Vučićem i smatra da ovaj skupštinski saziv treba da opstane još pune dve godine, do kraja 2027. - jer tada padaju redovni izbori. (NIN, nin.co.rs, Miloš Miljković, 26.11.2025)

Празнични попусти на књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (599 дин)

и 6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 900 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити лично у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.