Jasno je da ga baš briga za zahteve: Dok studenti traže poštovanje zakona, Vučić nastavlja da gazi Ustav

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno krši Ustav, praktično svaki put kada se pojavi u javnosti. Saopštavanje zdravstvenog stanja povređene studentkinje Pravnog fakulteta, postrojavanje ministara na sednicama Vlade, donošenje dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, samo su neki od primera predsednikovog gaženja najvišeg pravnog akta države. Sagovornik "Nove" kaže da se ovakvo Vučićevo ponašanje normalizuje, kao i da je osim gaženja Ustava, predsednik uzurpirao i sudsku vlast.

Napad na studentkinju Pravnog fakulteta na koju je u četvrtak na mirnom protestu u Beogradu naleteo automobil bio je razlog da predsednik Srbije Aleksandar Vučić iznova krši Ustav, što inače čini i tokom svakog obraćanja. Tako je predsednik na svom Instagram nalogu među prvima saopštio da se povređena studentkinja odlično oporavlja i već u ponedeljak biće kod svoje kuće sa svojim roditeljima.

Primera kada je predsednik gazio Ustav Srbije ima na desetine. U jeku krize sa studentskim blokadama, akademci su otvoreno rekli da za ispunjenje njihovih zahteva predsednik Srbije nije ni nadležan.

To je usledilo nakon što je Vučić u zgradu Predsedništva doneo dokumentaciju o Železničkoj stanici u Novom Sadu i pokazivao je na konferencij za medije. Studenti pravnog tada su ovaj predsednikov potez okarakterisali kao najgrublje kršenje Ustava.

Udar na Ustav nastavio se postrojavanjem ministara na sednicama Vlade, na kojima predsednik vodi glavnu reč, a što uživo prenosi više televizija.

„Svevladar, a ne predsednik Srbije“

Komentarišući ovakvo predsednikovo ponašanje, politikolog Cvijetin Milivojević kaže za list „Nova“ da je to u javnosti postalo sasvim normalno.

„Stvoren je utisak da činjenica da to što je na predsedničkim izborima dobio 55 odsto glasova dovoljan razlog da on bude svevladar, a ne predsednik Srbije. On je kreator takve predstave u zemlji, ali nažalost kriva je i opozicija koja prihvata takvu vrstu stanja, i koja to na neki način legitimiše“ – kaže Milivojević.

Sagovornik „Nove“ podsetio je na primer kada izborne liste čak i na lokalnim izborima ponesu ime predsednika Srbije.

„Primera radi, taktika SNS vlasti funkcioniše tako što su na izborima, bilo lokalnim ili ne, izborne liste nazvane po Aleksandru Vučiću, iako se on sam ne kandiduje. Drugi aspekt je, recimo, to što se Ustavni sud kao poslednja brana odbrani Ustava Srbije, ponaša kao jedna vrsta pomoćnog organa predsednika Republike. Ona izbegava da se izjasni o bilo čemu što ima veze sa onim što je direktna povreda Ustava i zakona od strane Vučića“ – kaže Milivojević.

Dodao je da ovakvo normalizovanje situacije u Srbiji nije počelo juče.

„Ono traje od 2013. Godine, kad su tadašnji premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić faktički prihvatili Briselski sporazum iako je time prekršen Ustav, jer je po tome Srbija prihvatila da Kosovo više ne bude deo naše zemlje. Postoji i niz drugih primera. Kad god je neka inicijativa o oceni ustavnosti koja se tiče direktne povrede Ustava od strane predsednika Republike ili nekog drugog organa vlasti, vidite da se Ustavni sud izvuče iz toga – ili se ne oglašava po tom pitanju, ili odugovlači neki odgovor“ – navodi sagovornik Nove.

Milivojević je upozorio da je Vučić faktički uzurpirao i sudsku vlast, što se jasno pokazuje u slučaju urušavanja nadstrešnice Železničke stanice Novi Sad.

„Dok god imate Ustavni sud koji se ne oglašava po svemu tome, situacija se neće menjati. Ali ovo što studenti trenutno rade jeste nešto što nabolje menja stanje u državi“, kaže Milivojević.

Šta Vučić može po Ustavu?

Ustavna formulacija dužnosti predsednika Srbije navodi da on predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu i u tome se upravo ogleda sušitna obavljanja funkcije koju predstavlja.

Jedno od flagrantnih predsednikovih kršenja Ustava koje je ostalo upamćeno je proglašenje vanrednog stanja zbog korone, što su uradili Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i predsednica Skupštine, iako naš Ustav kaže da vanredno stanje proglašava Skupština, a ako nije u stanju, onda predsednik države, predsednica Vlade i Skupštine.

Kritike na Vučićev račun stizale su zato što je i nekoliko godina istovremeno obavljao funkciju predsednika države i stranke. (www.nova.rs, list Nova, Andrija Lazarević, 20.1.2025)