Skupština, institucija koje više nema

A sve je ovo – „svega ovog ne bi bilo samo da je Pera odmah otišao u policiju“ – moglo da izađe i na dobro. Među 223 prispela amandmana na Predlog Zakona o budžetu primetio sam i više desetaka onih, što bi se reklo, em natpolitičkih, em konstruktivnih, em na opštu društvenu polzu, a gotovo svi su dolazili iz opozicionih klubova. Recimo, jedan poslanik Srbije centar (SRCE) predložio je da se sa razdela namenjenog izgradnji Nacionalnog stadiona u Surčinu dve milijarde dinara preraspodeli Ministarstvu za brigu o selu, za razvoj zadrugarstva. Poslanik Stranke slobode i pravde (SSP), pak, predložio je da se istom ministarstvu, za potrebe razvoja sela u rubnim područjima istočne Srbije, sa razdela opredeljenog za projekat EXPO 2027, preraspodeli milijardu evra.

Ali, ne lezi vraže. Gotovo dvotrećinska većina u parlamentu koja, ako hoće, može ’ladno da izglasa  da je Zemlja ravna ploča, da je crno belo i da jedan i jedan nije dva, uplašila se čak i od same pomisli da se na dnevni red stavi bilo šta što kvari spinovano jednoumlje, iako bi, u normalnoj atmosferi, svaki, pa i najbolji, predlog opozicije, i ovako i onako, bez problema bio nadglasan.

Dakle, spikerka parlamenta je, uz nečije sufliranje, ukinula  taj parlament, a samopostavila sebe za celu i jedinu skupštinu!

Sledi samo nekoliko najočitijih primera kako je ona, Poglavičina ekskluzivna Tajnica još od 2017. godine, ovaj put na mestu predsednika Narodne skupštine, povredila ili prekršila Ustav, Zakon o Narodnoj skupštini, Zakon o Vladi, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, Poslovnik o radu Skupštine...

Poslovnik parlamenta, u članu 175, propisuje da se o predlogu budžeta vodi pretres na plenarnoj sednici, u načelu i u pojedinostima. Ničega od toga nije bilo, Brnabićeva je sve to, i još 50 i nešto predloga zakona i sporazuma, spakovala i smandrljala u tri minuta i 30 sekundi, ne čitajući čak ni nazive predloženih akata, a kamo li više od 230 pristiglih amandmana, već je umesto toga, održala partijsku dreku ili, kako je to, postfestum, presudio njen Šef, „istorijski govor“. Da operacija gašenja najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji bude još brutalnija, Poglavičina Tajnica je zatvorila diskusiju bez rasprave, ne dozvoljavajući da govore čak ni oni poslanici opozicije koji su se, uprkos zaglušujućoj buci, javili za reč i čije je prijave prihvatila?!

Pre toga, spikerka je odbila da na dnevni red stavi predlog više od 80 opozicionih poslanika za izglasavanje nepoverenja Vladi, jer je, neznano otkuda, „dobila informaciju“ da je poslanička grupa SSP, navodno, „falsifikovala potpis jedne od njihovih poslanica za podršku toj inicijativi“.

Uprkos tome što, član 18, Zakona o Vladi Republike Srbije jasno propisuje da „najmanje 60 narodnih poslanika može predložiti Narodnoj skupštini da se Vladi izglasa nepoverenje“ i da se takav predlog poslanika „razmatra na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, a najranije po isteku pet dana od podnošenja predloga“. I skupštinski poslovnik o radu (član 218) veli isto: Skupština razmatra predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade (uz neophodnih 60, a ne 80 ili više koliko ih je prikupljeno, potpisa predlagača) na prvoj narednoj sednici.

Dalje, iako član 126 Poslovnika kaže da vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi, predsednica parlamenta je, pošto nije bilo potrebnih 126 glasova za njen lični predlog da se „obavi zajednički načelni pretres“ neverovatnih 68 tačaka dnevnog reda – umesto da saopšti da joj predlog nije prošao, falsifikovala rezultat, produžavajući glasanje „unedogled“.

Četvrto, celokupna parlamentarna opozicija je, na inicijativu Novog DSS-a, još 25. septembra, predala zahtev 90 poslanika za održavanje skupštinske sednice o Kosovu i Metohiji, uz koji je upućen i Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Srbije na KiM. Prema članu 48 Zakona o Narodnoj skupštini, parlament se sastaje i u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika. Pošto drugo godišnje redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru, a ova inicijativa je podneta ranije, predsednica je morala da zakaže tu vanrednu sednicu pre početka jesenjeg zasedanja ili da to do sada učini, makar i tokom aktuelnog zasedanja. A nije.

Peto, Brnabićeva je, već treći predsednik Skupštine u nizu (pre nje, to su odbili da urade i Dačić i dr Orlić) koja odbija da stavi na dnevni red, dve godine „staru“, peticiju 38.000 građana za zabranu eksploatacije litijuma i bora. Ili, da, makar, saopšti ko je to, ako nije ona, „zagubio“ ili ukrao potpise i lične podatke 38.000 građana Srbije. Inače, prema članu 69 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, Narodna skupština je dužna da o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi odluči na prvoj narednoj sednici u redovnom zasedanju, a najkasnije u roku od šest meseci od dana pokretanja narodne inicijative.

Šesto, iako član 100. Poslovnika kaže da predsednik Narodne skupštine, kada predsedava skupštinskoj sednici, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika, Poglavičina Tajnica se, od početka mandata, upravo zloupotrebljavajući mesto predsedavajućeg, ponaša kao poklapača i preklapača svega onoga što opozicioni poslanici izreknu.

I, sad, ako neko pita, postoji li procedura za razrešenje predsednika Narodne skupštine, da – ona teorijski jeste moguća.

Član 23 Zakona o Skupštini kaže da Narodna skupština može da razreši dužnosti svog predsednika, a da se postupak za razrešenje uređuje Poslovnikom. I, stvarno, Poslovnik o radu, u član 30, propisuje da se na postupak za razrešenje shodno primenjuju odredbe ovog poslovnika o izboru predsednika Narodne skupštine, a tamo (u članu 8) piše da je za stavljanje na dnevni red takvog predloga potrebno podneti potpise najmanje 30 narodnih poslanika.

Dočim, to u praksi nije moguće, jer je isključivi vlasnik javnih života i političkih karijera svih svojih najbližih ličnih odabranika, dahija i kabadahija, jedino on, Institucija Nad Institucijama.

A taj koji je, po Ustavu, predsednik Srbije sa tek osam ceremonijalnih nadležnosti, a u političkoj realnosti svesrpski poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH), već  je presudio i time opredelio Tajničinu političku sudbinu, ali i blisku budućnost svih naših malih života: „Ana je žena lavica. Tokom incidenata držala se kao Donald Tramp. Čestitam joj na vođenju sednice koja će ući u istoriju parlamentarizma. Videli ste da se setila kako da bude u onome što smo dogovorili kao mesidž-boks, kao poruke koje šaljemo, vrlo precizno i vrlo disciplinovano. Dakle, vi nudite rat, mi nudimo rad; vi pokušavate da sprečite penzije, pokušavate da sprečite poljoprivrednike da dobiju subvencije, mi to nudimo ljudima. Perfektno se držala poruke koju je trebalo da prenese u najtežim uslovima i čestitam joj još jednom, mnogo sam srećan što stranka čiji sam član ima takvu ženu lavicu i takvog borca.“

Dakle, imaćemo – rat, a ne pakt. Ili, kako to on, odskora, voli da citira sam sebe: Rad, a ne rat!

A kad kaže „rad“, misli li LKSNDH, možda, na „rat“, jer baš on, sve vreme, kao da začikava one tri četvrtine građana Srbije koji nisu njegove političke apologete?

U šta su, bespogovorno, poverovale i tri mlade napredne poslanice koje su, na skupštinskom balkonu, okačile transparent na kome je, gle čuda, pisalo baš ono što je Poglavica izgovorio dan ranije: „Žuti lopovi hoće rat. Srbija hoće rad!“

U šta su zdušno poverovali i onaj Crnokapuljaš i njegovi pajtosi, pardon gospoda napredni rukovodioci Beograda, Rakovice, Čukarice, Zemuna, Novog Beograda, sa raskrsnice Vudro Vilsona i Nikolaja Krasnova, koji bi da biju onu gospođu na protestu u Vodenom jer ne zna odgovor na pitanje: „Ko ti plaća penziju?“

A šta može da znači dijagnoza gradonačelnika „pristojnog Beograda“ Doktora Šapića – „što da predsednici opština ne ulaze u sukobe sa onima koji blokiraju Beograd na vodi i protive se rušenju mosta, pa šta“ – osim baš to što znači?

I zato, dok se sa građanskih protesta šalju, naprednim reglerom utišana, upozorenja tipa „novosadska Železnička stanica otvorena je bez upotrebne dozvole“, „ni Prokop u Beogradu nema dozvolu, a otvoren je“, „ne hapsite one što zahtevaju odgovornost za tragediju u Novom Sadu, procesuirajte odgovorne za smrt 15 ljudi“ - mi na javi čujemo samo gromoglasne restlove pretećih tonova i seirenja koji se ulivaju u jedan zaglušujući eho:

„Pobeda Srbije! Propala sabotaža opozicije, usvojen budžet!“

 „Brnabić o divljanju u Skupštini: Incidente izazvao ZLF, prvi udarac zadao Đilas, moj mikrofon iščupao Aleksić! Ja sam ih sa svojih metar i 70 uterivala u klupe!“

Tajnica: „Ono što je opozicija radila u parlamentu bilo je kao „paljenje Skupštine 5. oktobra 2000!“

Usput, ona Pevaljka (sa slovenačkim pasošem?), raspojasana miljenica elitne napredne Srbije, udarila na Rumun(k)e u Srbiji.

A šta je nego bukvalno sudski dokaz da sam Vrh Vrhova izdaje direktne naredbe da se izazivaju čarke, sukobi, nemiri, ali i prebijanja političkih neistomišljenika, ono što se moglo čuti iz usta jednog od viđenijih vojvođanskih naprednih pastira, koji naređuje partijskom stadu da sve to čine na skupu „Zastani Srbijo“, samo da to ne rade baš kod uklete nadstrešnice, a svugde drugde je – poželjno?!

A onda sledi propagandna mantra: Pustite institucije da rade svoj posao!

Kao da su građani Srbije, njih tri četvrtine koji nikakve moći nemaju, ti koji odlučuje hoće li ili neće, i na kakav način, da funkcionišu te institucije?! Osim ako to „institucije rade svoj posao“ ne znači krivične prijave protiv dve opozicione poslanice koje su, iza leđa policijskog kordona u punoj ratnoj opremi, zašle na stari most. Dok se „pristojni batinaši“ slobodno šetaju.

Vrhovna Institucija Nad Institucijama, iz samo njemu znanih razloga, obrušila se na „nacistički“ stari most u Beogadu, gurajući prste u uši kao Šojić, i praveći se da ne čuje da Beograđani nisu protiv rušenja iz nekavih „ideoloških“ već isključivo praktičnih razloga – ko još u uređenom svetu ruši funkcionalan (mada svesno, saboterski zapostavljen!) most pre nego što izgradi novi, „stariji i ljepši“?

Ali, ne pomaže mu ni to. Otrgnulo se kontroli. Počelo je razobličavanje. U kome gospoda sa fantomkama, maskama i kapuljačama, rzinom društvenih mreža, u realnom vremenu, dobijaju svoja lica i naličja, imena i prezimena, a sistemska korupcija se, na nesreću sa tragičnim posledicama, samoogoljava.

Sergej Gurijev i Danijel Trajsman su, u knjizi "Spin diktatori" („Arhipelag“, Beogad, 2023), zaključili da „oni koji praktikuju spin diktaturu zaobilaze i maskiraju političko nasilje, pridobijaju građane sofisticiranom propagandom, obuzdavaju medije bez grube cenzure, lažiraju demokratiju i povezuju se sa spoljnim svetom“. Naime, spin diktature se obično pojavljuju „kada beskrupulozne vođe uzurpiraju slabe demokratije“, uz napomenu da – „spin diktatori pokušavaju da izgledaju kao demokratski političari“.

Takvo, takoreći knjiško, stanje će u ovoj zemlji potrajati sve dok su belosvetski izdavači licenci za stabilokratiju zadovoljni koncesijama koje im, na štetu građana Srbije, zauzvrat, poklanjaju ovdašnje vlasti.

A onda, posle nemira kojima već svedočimo, sledi nam – opet po naređenju dobronamernih nam tutora – odlaganje „oružja“, „skupljanje čaura“ i neki novi oktroisani vanredni izbori i besmisleni „savetodavni referendum“ o opozivu predsednika, kao novi krug „hleba i igara“ i opštenarodne zabave za raju. Samo da ne bude kasno. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 29.11.2024)

Milivojević: Ana Brnabić je pokušala da sruši Narodnu skupštinu Srbije

‘Paradoksalno, predsednica Narodne skupštine Srbije je danas pokušala da sruši Narodnu skupštinu Srbije’, rekao je politolog Cvijetin Milivojević.

Sjednica Skupštine Srbije je završena nakon prekida zbog tuče između predstavnika vlasti i opozicije.

Politolog Cvijetin Milivojević je rekao da, ako se isključe emocije, ovo što se desilo danas bio pokušaj predsjednice Narodne skupštine Republike Srbije, Ane Brnabić, da sruši najviši organ zakonodavne vlasti, najviše predstavničko tijelo u Srbiji, a to je Narodna skupštine Srbije.

 “Paradoksalno, predsednica Narodne skupštine Srbije je danas pokušala da sruši Narodnu skupštinu Srbije”, rekao je Milivojević.

Opozicija je prethodno zatražila ostavku predsjednice parlamenta Ane Brnabić. Skupština je prema dnevnom redu trebala da raspravlja o budžetu za narednu godinu, a opozicija je insistirala na raspravi o nesreći nakon pada nadstrešnice Željezničke stanice u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 15 ljudi. Brnabić je odbila da na dnevni red stavi zahtjev opozicije sa obrazloženjem da su dva potpisa falsificirana.

Gost Vijesti Al Jazeere u Beogradu je politolog Cvijetin Milivojević. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera, 25.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=wVt7nl3zcjU

https://balkans.aljazeera.net/videos/2024/11/25/milivojevic-ana-brnabic-je-pokusala-da-srusi-narodnu-skupstinu-srbije

Cvijetin Milivojević: Vlast se ravna prema dešavanjima na ulici

Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je u emisiji „Marker“ na Insajder televiziji da se može primetiti da se vlast, na neki način, ravna prema onome što se dešava na ulici. On smatra da je ostavku trebalo da podnese i premijer Miloš Vučević, jer je u vreme radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu bio gradonačelnik. Ističe i da se poslednjih dana, dok je pažnja građana usmerena na dešavanja u vezi sa tragedijom u Novom Sadu, provlače neke druge važne stvari, poput izdavanja rešenja za „Rio tinto“.

„Ukoliko je pritisak (s ulice) veći i intenzivniji, kao što je bio poslednjih nekoliko dana - pogotovo ispred zgrade suda u Novom Sadu - toliko se vlast faktički potrudi da sugeriše trećoj grani vlasti, sudskoj vlasti. Nije baš primereno, a nije ni uobičajeno da se jedna grana vlasti meša u rad druge, ali kod nas je to, nažalost, kada govorimo u simboličkom smislu, objedinjeno čak u jednoj instituciji, pa čak, ako hoćete, i u jednoj ličnosti. Dakle, zna se ko je, na neki način, neko ko je glavni čovek u sve tri grane vlasti, što ne bismo smeli da imamo“, rekao je Milivojević.

On smatra da predsednik Srbije nikako nije smeo da izjavi da je gotovo sa ostavkama.

„Ne možete vi reći da je gotovo sa ostavkama, jer vi ste samo jedan fragment unutar izvršne vlasti. Značajniji deo izvršne vlasti čini Vlada. Ona je mnogo važnija, prema našem Ustavu i Zakonu o predsedniku Republike, od samog predsednika. Dakle, ako neko poželi da podnese ostavku, bilo zato što oseća krivičnu odgovornost - dakle direktnu odgovornost - ili možda moralnu ili političku, dozvolite da ima pravo da ponese ostavku na neku svoju funkciju. A neko je rekao - nema više ostavki. Mislim, takođe, da su tri nedelje predugačak rok da bismo izašli sa nekim prvim osumnjičenim, a tek onda optuženim kad bi to bilo i ako ih bude itd“, dodao je.

Selektivnost u privođenjima nakon nesreće

Prema njegovom mišljenju, postoji „nekakav izbor“ i kada je reč o ljudima koji su privredeni ovih dana.

„Tu vidimo neku vrstu selekcije. Ministar Vesić je čovek koji je bio aktuelni ministar, ali on nije bio ministar u vreme kad je vršen najveći deo radova na rekonstrukciji Železničke stanice. Resorni ministar je bila prvo gospođa Mihajlović, pa u najvećem delu kada su tekli ti radovi gospodin Momirović, ali vidimo da je ostavku zapravo podneo samo gospodin Vesić, a Momirović tek nakon što mu je poručeno iz vrha SNS da treba da ponese ostavku. Kada govorimo o privođenju, osim tih nekih političara ili nekih ljudi koji su bili očigledno angažovani uglavnom kao honorarni saradnici na tim projektima, mi ne vidimo zasad imena nekih ključnih ljudi iz, na primer, redova glavnog izvođača - to je neka kineska kompanija – iz redova glavnog podizvođača, a to je jedna ovdašnja firma bliska vlasti, pa iz redova glavnih nadzora, a to je jedna mađarska i jedna francuska kompanija“, naveo je gost „Markera“.

Milivojević pita zašto i premijer Miloš Vučević nije ponudio ostavku.

„Glavni političar koji je sve vreme bio na vlasti, kao gradonačenik u Novom Sadu, jeste gospodin Vučević. On sad jeste kratko vreme premijer, ali on je bio gradonačelnik Novog Sada. Ako se traži neka vrsta moralne ili političke odgovornosti, zašto makar šale radi nije podneo ostavku na sadašnju funkciju, jer je u to vreme bio gradonačenik Novog Sada. Ima tu mnogo nelogičnosti, reč je o jednoj partijskoj, političkoj kalkulaciji unutar čak ne bih rekao ni vladajuće koalicije, nego unutar najjače stranke vladajuće koalicije“, kazao je on.

Ocenjuje da akcije opozicije daju neke rezultate, ali navodi da istovremeno, s druge strane, vlast čini neke stvari u potaji.

„Primetili smo da je iz Ministarstva ekologije potpisano neko odobrenje za rešenje koje se tiče projekta ’Rio Tinto’ na eksploataciji u pozemnom nalazištu ’Jadar’. Dakle, to se radi u potaji, dok su istovremeno građani dekoncentrisani, odnosno se faktički najveći deo protesta odnosi na traženje odgovornosti za strašnu tragediju u kojoj je poginulo 15 ljudi na Železničkoj stanici, ispod rekonstruisane nadstrešnice“, navodi Milivojević.

Nigde se ne ruši most dok se ne izgradi novi

Ističe i slučaj rušenja Savskog mosta u Beogradu. Kako kaže, nečuveno je da se jedan most ruši, a da novi nije prethodno izgrađen.

„To je most kojim su išle najfrekventnije tramvajske linije i najbliža je veza Novog Beograda sa Savskim vencem i Starim gradom. Okej, ako je taj most zastareo i ružan u estetskom smislu, ima mogućnosti da se razmišlja o njegovom rušenju, ali tek onda kad napravite novi. Ali, ne, oni će prvo srušiti ovaj koji je funkcionalan, pa će na tom mestu napraviti, što bi se nekad reklo u toku onih ratova, ’stariji i ljepši’, koji će ličiti, ako sam dobro video onaj kroki projekat, na nekakav most u Abu Dabiju“, kaže on.

Dodaje da je most, zato što se nekim koji su kupili stanove u Beogradu na vodi ne sviđa i mnogo buke stvaraju tramvaji, namerno zapostavljen i nije održavan, što je, kako kaže, ozbiljna odgovornost gradskih vlasti u Beogradu.

„Oni su namerno doveli do toga da most ima te rupe u asfaltu i tako dalje. I onda, kao skandal nad skandalima, predsednik sinoć pokazuje nekakve fotografije na RTS tvrdeći, ako sam ja dobro razumeo, da su stubovi tog mosta drveni, pa još i truli. Izvinite, ja sam prošao hiljadama puta tim mostom, nikada nisam video da su to drveni stubovi, ja sam video da su to neki čelični stubovi. Doduše, oni jesu još iz vremena Drugog svetskog rata i jeste građen od nacista, ali napravite novi most prvo. I sad vidite tu jednu vrstu otpora, a ljudi su malo zaboravili da je svemu tome prethodio navodni referendum putem interneta, na kom je glasalo hiljadu naprednih Beograđana u ime dva miliona Beograđana i odlučili da treba srušiti most. Nađite mi jedan primer u svetu, u Evropi, u uređenom delu svetu da je neko srušio most, koji funkcioniše, a da nije napravio novi“, istakao je Milivojević.

On je naveo i slučaj tronedeljnog štrajka najvećeg dela prosvetara, koji ide po školskim upravama.

„Paralelno se baca nekakva pretnja šta se može desiti prosvetarima tako što se predlaže zakon kojim se dozvoljava tek tako nekim stranim univerzitetima - za koje ne znamo da li su sa A liste ili neke C liste - da mogu bez akreditacija, čak uz državne subvencije, da počnu da rade u ovoj zemlji. Dakle, imate mnogo tih otvorenih polja i sve su to nepolitička polja, to je vrlo važna stvar, sve su ovo građanske teme, teme za sve građane“, kazao je on.

Opozicija da podnese krivičnu prijavu protiv Brnabić

Govoreći o tome što predsednica skupštine Ana Brnabić ne pristaje - zbog dva sporna potpisa - da na zahtev opozicije zakaže sednicu o nepoverenju Vladi, Milivojević je rekao da ga čudi što opozicija zbog takvih stvari ne napiše krivičnu prijavu protiv nje.

„Ona se hvali time da neće ispoštovati zakon ili Ustav. Pazite, imate potpise jedne trećine narodnih poslanika, nema tu šta da raspravlja hoće li ili neće... Takođe stoji već više od dva meseca i inicijativa za sazivanje sednice o Kosovu, tu su isto potpisi trećine narodnih poslanika. Ona je već treći predsednik Narodne skupštine u nizu, posle Dačića i Orlića, koji neće da se izjasni da li je ukrala ili slučajno izgubila 38.000 potpisa građana, koji, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, traže nešto. A traže da se zabrani iskopavanje litijuma i bora. Njena je obaveza da to mora staviti na dnevni red“, rekao je on.

Međutim, kako kaže, od Ane Brnabić ništa ne očekuje.

„Očekujem od Aleksandra Vučića da kaže da li ona sme da zakaže ili ne sme da zakaže sednicu. Kao što i onu sednicu o litijumu, koju je zahtevala opozicija, nije zakazala Ana Brnabić. Zakazana je onda kad je to rekao Aleksandar Vučić. Ulazimo ponovo u začarani krug. Vučić po Ustavu ima osam ceremonijalnih nadležnosti i nije nikakav capo di capo zakonodavne vlasti, niti izvršne, a kamoli sudske. A ponaša se kao da jeste. Dakle, mi sad sve čekamo da li će se on umilostiviti, pa reći - evo, možemo dati opoziciji to. Ili će biti nešto drugo. Na sve to ide Zakon o budžetu za narednu godinu, koji je, koliko znam, već od ponedeljka u plenumu. I sad ćemo imati jednu neverovatnu stvar - umesto da se raspravlja o najvažnijem zakonu u jednoj zemlji u jednoj godini, mi ćemo raspravljati o svim ovim temama koje su morale da se rešavaju na drugi način. Imaćemo sad verovatno kombinaciju institucionalne i ulične borbe za ispunjavanje nekih građanskih ciljeva. Sve što je opozicija stavila za ovih 21 dan na dnevni red je apsolutno, sa stanovišta građana, opravdano“, zaključio je Cvijetin Milivojević. (Izvor: Insajder TV, www.insajder.net, 22.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=bz2cw0YcCsk

Mostorušitelji i zakonotumači

Predsednik Republike – prema članu 111 Ustava  i članu 1 Zakona o predsedniku Republike - izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

On je, dakle, predsednik svih građana - kako onih koji su glasali baš za njega, tako i, trebalo bi još više, onih koji to nisu učinili.

Ponajmanje bi, da Srbija kojim slučajem, umesto „sestara karmelićanki“, ima pravi Ustavni sud, smeo da bude neko ko deli te iste građane. Na svoje i na one druge. Na, navodno, „pristojne“ , a to su oni koji mu bespogovorno kliču. I na, da citiram baš njega, navodno, „nepristojne i lude ljude“, a to su tri četvrtine onih koji se ne mire sa činjenicom da je čovek koji je zadobio poverenje jedne četvrtine birača, pored osam protokolarnih nadležnosti koje mu, prema Ustavu, pripadaju, nasilnički uzurpirao sve tri grane vlasti. I zakonodavnu, i izvršnu, i sudsku.

Iako je, tek nakon što je, za šest godina, 26 puta slagao da će, ispuniti svoju ustavnu obavezu, i povući se sa mesta šefa Srpske napredne stranke, pretprošlog maja to, napokon, i učinio, njegov javni vokabular ostao je mostorušilački. On ne samo da ne gradi mostove razumevanja, poverenja i tolerancije među političkim neistomišljenicima i građanima zemlje na čijem je čelu, već, naprotiv, kao da ostrašćeno  uživa u razgradnji i destrukciji svega toga.

Pročitajte još jednom samo deo onoga čime je – u dva navrata u jednom danu, i to danu u kome je, negde u potaji, popečiteljka Irena Ekologija potpisala „rešenje o određivanju obima i sadržaja studije Rio tinta o proceni uticaja na životnu sredinu projekta ležišta podzemne eksploatacije litijuma i bora Jadar“ – naš poglavica Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (skraćeno: LKSNDH) počastio deo vlastitih podanika koji mu ne klimoglave.

Dakle: „izloženi smo brutalnim izlivima nasilja koje provode pojedini politički faktori u našoj zemlji uz podršku tzv. medijskih grupa za pritisak i drugih grupa za pritisak“... „trpimo teror ovih što protestuju“ (protestanti koji traže procesuiranje odgovornih za smrt 15 osoba u Novom Sadu)... „divljaci predvođeni dokazanim narkomanom“ (Đorđe Miketić i „čuvari Starog savskog mosta“)... „skičali k’o svinje“ (Savo Manojlović)... „RTS jedna od najodgovornijih za podršku nasilju i svakoj antidržavnoj ideji“... „RTS vršio pritisak na tužilaštvo (Novi Sad); RTS je sestrinska televizija N1 i Nove S i deo grupe za pritisak belosvetskog kriminalca“... „ludaci protestuju, a neko ih spolja plaća“... „novinarke Informera preživele pravu torturu“... „iživljavanje nad novinarima koji im se ne dopadaju“... „luda Biljana Stojković“ (profesorka Biološkog fakulteta)... „dokazani lopov i plagijator Danica Popović“ (profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji)... „neki iz Proglasa jure devojčice po toaletima“... „pobedićemo siledžije, nasilnike, pobedićemo ih na svakom mestu, i pravnom državom, na svakim mogućim izborima“... „pokazaćemo razliku između normalne i pristojne Srbije i Srbije siledžija“... „nismo ih se nimalo uplašili; Srbija hrabrih, samo zato što ćuti, ne znači da je postala Srbija kukavica, samo znači da mnogo više voli Srbiju od onih koji bi da je unište; Srbiju im nećemo dati ni za šta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega“... „ ono što nama, pristojnim građanima, nevezano za političku orijentaciju, ostaje jeste da se uzdamo u rad državnih organa i da ne preduzimamo nikakve mere kako bismo na ulici pokazivali ko je brojniji i ko je snažniji“...

Usput se, kako i dolikuje predsedniku svih građana, verbalno ispovraćao po svojim domaćinima sa Javnog medijskog servisa i onako, baš ljudski, izbljuvao po Beogradskog univerzitetu (BU), najavljujući da će on lično, kad već Vučević i Vlada nemaju herca, da izađe pred parlament sa zakonom koji će stranim univerzitetima omogućiti da, uz državne subvencije, a bez akreditacije, „dođu u Srbiju“.

A sve zato što je Rektorat - desi li se tako nešto – pripretio i obustavom rada. Zbog čega je takoreći predsednik Es-en-esa, takoreći predsednik Vlade i, što je najopasnije u ovom trenutku, dojučerašnji gradonačelnik Novog Sada (čiju ostavku ili smenu protestanti traže), povukao, u Skupštinu već otpremljeni, ilegalni (bez javne rasprave) Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju. Što je hrabri poglavica LKSNDH protumačio kao – povlačenje i kapitulaciju pred ucenama, bezobrazlukom i siledžijama. Jer, kuražni LKSNDH, za razliku od Vučevića valjda, „niti ih se plaši niti će ikome da popušta dok je živ“. Što je, prethodno, u više navrata, i dokazao sedeći na hoklici (kao onomad, u Ovalnom kabinetu, odakle je, po Trampovom naređenju, svojeručno zamolio Izrael da prizna Kosovo) ili, pak, dvared, stojeći pred građanima na njoj (jednom u Krnjači, drugi put u Kotežu) i obećavajući im kanalizaciju na levoj obali Dunava, a od koje, od te 2019. naovamo – nema ništa.

Ali, šta ako posle te „monstruozne ucene“ u vidu saopštenja Beogradskog univerziteta, bude nastavljen „teror“ branilaca Starog savskog mosta koji „divljački“ ne daju da se, barem dok se, za cirka pola decenije ne izgradi novi - sruši funkcionalan stari most kojim su saobraćale najfrekventnije tramvajske linije koje povezuju Novi Beograd sa Starim gradom i Savskim vencem?

Šta ako građani ne poveruju „kukavičijem jajetu“ koje je poglavici LKSNDH-u podmetnula njegova Propaganda, a on podvalio građanima Srbije, prema kome Stari most samo što se nije srušio jer su mu stubovi, navodno – drveni, a usput i truli?!

A šta ako se štrajk prosvetara koji širom Srbije tinja već treću nedelju, dok se popečiteljstvo narodne prosvete na to pravi gluvo i slepo, baveći se, po Poglavičinoj želji, pronalaženjem metoda za pozitivnu diskriminaciju potencijalnih stranih „investitora“ u visoko školstvo – odjednom razbukta? I, šta ako, posle izgubljenog tromesečja, Vlada čak i izjednači plate prosvetarima sa prosekom u Srbiji, a oni zatraže suštinske ustupke u cilju vraćanja statusa obrazovanju kakav ono i zaslužuje u uređenoj državi? I, šta ako nastavnici dokažu da prosvetari ne da nemaju tri meseca raspusta, što im se imputira, nego da im – kako je to izračunao učitelj Danilo Gligorić – u toku 12 meseci još i nedostaju 43 radna dana da bi mogli da ispune sve ono što spada u njihove radne obaveze?! 

A šta ako se „kočničari napretka“ i „blokatori“ suda i tužilaštva u Novom Sadu ne zadovolje prinošenjem Poglavičinih 12 „dobrovoljnih žrtava“ na oltar „Boginje pravde“, pa ne odustanu od zahteva za procesuiranje kineskog izvođača, glavnog domaćeg podizvođača i sadašnjeg i bivšeg gradonačelnika Novog Sada? Hoće li Poglavica i tada odgovarati kao što šojićevski izjavi na Aranđelovdan: „Gotovo je sa ostavkama.“?

A šta ako parlamentarna opozicija ne odustane od zahteva za skupštinskom raspravom o Kosovu koja je, da je bilo prema Ustavu i zakonu, već morala da bude održana?

A šta ako opozicija ne odustane od zahteva za raspravu o zahtevu za smenu premijera i njegovog kabineta, za šta je, takođe, skupila neophodan broj potpisa?

A šta ako neko ponovo priupita ko ono (Dačić, Orlić ili Brnabić?), ima tome već dve godine, izgubi ili ukrade 38.000 potpisa građana na peticiji za zabranu eksploatacije litijuma i bora?

A šta ako beogradska opozicija ne odustane od zahteva za smenu oktroisanog gradonačelnika Beograda koji je, osim što bi da izbaci Tita sa Dedinja i sruši most, već uspeo da uneredi javni gradski saobraćaj?

A šta ako formalno opozicija (a ustvari, izborni pobednik) u Nišu, ipak, zatraži da joj se vrati ono za šta se na izborima izborila – (ukradena) vlast?

A šta ako agenti BIA, nezadovoljni nekooperativnošću Zavoda za zaštitu spomenika kulture glede nečijeg samovlasnog ustupanja krnjaka Generalštaba Trampovima, opet nenajavljeno „posete“ tu ili neku drugu kulturnu ili javnu instituciju?

A šta ako, ako...? Kako će Institucija Nad Institucijama, odgovoriti ukoliko se, ali stvarno,  zahteva i njegova odgovornost. Jer, tamo gde je vlast apsolutna, tamo je, u slučaju potrebe, i njena odgovornost apsolutna.

Hoće li to Lav Koji Sedi na Dve Hoklice oceniti kao rušenje države ili će se, ipak, kao kameleon, prilagoditi novonastaloj političkoj panorami i, opet, kao jegulja, izmigoljiti iz ove, naoko bezizlazne, situacije?

Da li će se nanovo, kao za slamku spasa, hvatati za nekakav, pravno nepostojeći, „savetodavni referendum o podršci njemu kao takvome“ i šta ako, ovaj put, ne bude dovoljno opozicionih somova za takvu bućku?

Pošto je prethodno sa kineskim graditeljima, izgleda iz iste firme koje (ni)je rekonstruisala i „Prokletu nadstrešnicu“,  izeo pljeskavicu i najavio gradnju atomskih skloništa po Srbiji, trbuhozborci mu već terciraju, udaraju u talambase i, kao spontano, zahtevaju da „policija već jednom, kako to zakon nalaže, prekine ovaj cirkus onih koji hoće silom vlast“.

Prvi Pandur Srbije (ovo mu je treći policajni mandat) preti: „Kad se izvuče pendrek, nema stajanja.“ Kao da se uživeo u onu staru vitešku poruku koja je krasila i krasi oficirske sablje („Ne vadi me bez povoda! Ne vraćaj me bez časti!“), prenebregavajući fakat da pendrek nigde i nikada u svetu nije imao takvu vrstu simbolike, nego, upravo, suprotno.

Filozof Džordž Barkli (1685-1735) je ostao upamćen po svojoj filozofiji sveta bez materije, prema kojoj postoje samo duh i njegova mentalna stanja.

Osnovni  princip njegove filozofije glasi: „Esse est percipi.“ („Biti jeste biti opažen.“). Što bi značilo da čula, zapravo, odslikavaju ono što postoji, te da u prirodi i nema ničeg više osim onoga što je u čulima odslikano. Recimo, ne postoji zvuk koji neko nije čuo niti boja koju bar neko nekada nije video...

Barklijevi kritičari su tvrdili da ovakva koncepcija vodi u ono što se u filozofiji zove solipsizam: „(Postojim) samo ja! Tj. ceo svet je samo moja predstava!“

E, u takvom stanju ne samo filozofskog, nego i „praktičnog uma“ trenutno je Svevlast u Srbiji.

Naš Poglavica, na žalost, ne samo da nije izgradio niti ima želju da gradi nove mostove, već inadžijski kopa sve dublji jaz i u korenu saseca čak i naznake makar i pontona između te dve, njegove samozvane „pristojne“ i većinske, po njemu, „nepristojne“ Srbije.  (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 22.11.2024)

Аутодеструкција реконструкције и решење рушењем

„У свом телевизијском шоуу, могао је подићи шаргарепу и назвати је цвеклом. Његови противници почели би да му се смеју: „Какав идиот! Не разликује шаргарепу од цвекле.“ Али, по завршетку емисије, гарантујем вам, он ће бити тај који ће се смејати. Помислиће у себи: „Не могу да поверујем како сам их израдио, наводећи их да целе недеље причају о шаргарепама и цвеклама.“

Тако је о потоњем вођи „Боливаријанске револуције“ и председнику Венецуеле од 1999. до 2013. године говорио његов пријатељ из војничких дана Франциско Аријас Карденас.

О томе како је Уго Рафаел Чавез Фријас умео да „завара људе одвраћајући им или скрећући  пажњу“, о томе како је непожељне поруке „утапао у бујицу провладиног садржаја тако да је опозициона игла нестајала у пропагандном пласту сена“, писали су Сергеј Гуријев и Данијел Трајсман у својим „Спин диктаторима“ („Архипелаг“, Београд, 2023): 

„Засипао је публику салвама информација. Сваке недеље ујутро, све до осам сати, претеривао би у театралностима у свом импровизованом телевизијском шоу програму. Певао је, играо, реповао јахао коња, резервоар, бицикл; нишанио пушком, држао неко детенце, мрштио се, слао пољупце, изигравао будалу, државника, патријарха... али, највећи део времена је само причао. Ако би му затребало још мало времена, узурпирао би етар ради хитних саопштења или „ланаца“ саопштења...“  

Ако сте помислили да сте и ви овде све ово већ видели, чули и доживели – у праву сте, не халуцинирате.

Институција Над Институцијама лично преузела је апсолутно „хендловање“ новосадске трагедије и „санирање и контролу штете“ која би из ње могла да настане, па су кључне поруке „у месиџ боксу“ напредне ботовске артиљерије унисоно заковане: Надлежни ће испитати, нека институције раде свој посао, пустите струку да донесе суд, одговорни за трагедију ће одговарати, систем није заказао, тралалалала...

Али, заклоњени иза кулиса „случаја Надстрешница“, ван очију јавности и грађана, одвијају се сви они процеси и токови који иду у прилог даљег цементирања ове власти и истовремене аутодеструкције ове државе: литијумизација Србије, све интензивније одступање УЖАС-а („Ужа Србија“ – централна Србија без покрајина) са територије Косова и Метохије, индоктринација грађанства за аксиом да би рушење актуелног режима значило и смрт Србије, пузајуће слугерањство и пристајање на давање све нових и нових намета постојећим и потенцијалним окупаторима...

А намети које грађани Србије плаћају својој држави, али и, још горе, они које ова држава плаћа, поглавито евроатлантском, Белосветству све су бројнији: џизија, харач, главарина, испенџа (земљарина), десетина (ушур), филурија (порез у новцу), читлучење (отимање поседа), младарина, шумарина, чифтхак (плаћала свака ожењена глава), дербенд (намет који је плаћало српско становништво за одржавање турских посада), агман (порез на крупну стоку), ресмиагман (порез на ситну стоку), жвакалица (гошћење Турчина на конаку у хришћанској кући), пенџер вергија (порез на прозоре), аскери вергија (порез за Србе који не служе војску), нузул (порез у натури, за турску војску која се спрема на поход), меариф (порез скупљан од раје за одржавање турских школа), баџ (порез на све врсте производа).

Још би требало да будемо и срећни што нам нису увели и оне посебне порезе које су турски окупатори наплаћивали сиротињи раји - фале још само: девширма (данак у крви, сакупљање деце), право прве ноћи, крварина, кулук (принудни рад), одарина (плаћали ожењени каури што спавају са својим женама), водалина (кад дођу Турци на конак код сељака, он мора да им вода коње и опанке).

А оно што, дубоко у потаји, далеко од очију и интересовања чак и већег дела политичке опозиције, превасходно дивља у питомој земљи Србији јесу дивља градња и - дивља разградња.

Пре неки дан, на некој телевизији, гостовао сам у извесној емисији, са једним виђеним подржаваоцем „стабилократије“, тј. несмењивости садашње власти, иначе, на први поглед, пристојним човеком, и размењивали смо учтиво неслагање у вези са одговорношћу за трагедију у Новом Саду (писао сам о томе понешто у претходној колумни „Не иди средином џаде, али ни плахо уз крај“), све док мој саговорник, без пардона, не изрече да је он безрезервно за рушење Београдског сајма и Старог савског моста, мада, вели, никада трамвајем није прешао преко њега, а да смо ми који сматрамо да се нигде у свету не руши постојећи, макар дотле док се не изгради нови мост, као и да најлепши Сајам у Европи треба да остане ту где је – против напретка Србије!?

„Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло.“

Тако је о мостовима говорио једини наш нобеловац који је баш за (једну) „На Дрини ћуприју“ и заслужио ту награду Шведске краљевске академије.

Сви све већ знамо о Старом савском мосту.

И то да је најљући заговорник рушења („нема тела, нема дела“) Доктор Шапић, вели, из идеолошких разлога јер, као што мртвог Тита, намерава да „шраубом“ катапултира до Кумровца, тако не може више ни да истрпи да му мост који су изградили немачки окупатори (а којим су, до јуче, саобраћале три најфреквентније трамвајске плус две аутобуске линије) и који „спречава развој Београда“, штрчи у вољеном воденом Београду.

И то да је екс градоначелник Дупли Доктор Мали „масовну реконструкцију моста“ - који је, претходно, реконструисан средином шездесетих, па усред осамдесетих, па 2008, када је капацитет моста повећан на 30.000 возила дневно - најавио још у марту 2016. године. Говорило се о проширењу и додатним тракама, о другом нивоу за пешаке и бициклисте. Међутим, годину касније, напредна београдска власт мења мишљење и закључује да је мост „застарео, труо и неподесан“, да је „само један од многих генеричких немачких мостова“, после чега почиње намерно да га запоставља и ништа не улаже у њега, е да би грађани поверовали да је (једино) решење – рушење!?

Тада нам бива представљен „кроки крокија“ белог футуристичког моста који, како јаје јајету, сасвим случајно, сличи мосту шеика бин Заједа у Абу Дабију! И који мора, али баш баш, мора да буде изграђен на месту где 82 године, кано клисурина, стоји Стари савски. Ни метар лево (добро, гледано са савамалске стране, стварно и не може, јер су ту већ никли солитери воденог Београда), али ни метар десно – јер ту је државно грађевинско земљиште које смо, као свадбарину или мираз, унели у брак арапском воденом Београду!

У то доба бива исфингиран и „интернет референдум“ у коме је 1000 напредних Београђана, у име два  милиона становника главног града, одлучило да стари мост мора да се руши!

У августу 2019. године најављено је да ће нови мост бити изграђен поред постојећег, а да ће Стари савски остати на свом месту док се нови не заврши. Али, не лези враже, Влада Србије је, иако је градски менаџер тада зборио да стари мост неће бити рушен већ ће добити „два моста близанца“, у новембру 2022, узела кредит за - рушење старог моста! Рушење је додељено – „брату Сију“...

Имао сам, не тако давно, увид у једну, додуше недовољно репрезентативну, анкету. На питање да ли, пре него што се изгради нови, треба да се сруши Стари савски, мост који је најближа веза старог градског језгра са Новим Београдом –  четири петине Београђана одговора негативно.

Наравно, ако питате да ли би, тек кад се за пет година (адекватније: „акобогда“) изгради нови, могао евентуално да се склони стари мост, проценат оних који су „за рушење“ је нешто већи.

Али, и даље је огромна већина Београђана, и у том случају, пре за претварање старог моста у пешачко-бициклистички него ли за његово демонтирање и, могуће, преношење на неку нову локацију према савским адама или (дунавском) Великом ратном острву.

Логично питање нас лаика је: зашто онда државна и градска власт инсистира на рушењу по сваку цену, осим ако то није „за арапске бабе здравље“, тј. у приватном интересу купаца и власника квадрата у емираћанској држави усред државе Србије са чудним српским именом „Белгрејд вотерфронт“? Јербо би померање новог моста неки метар десно, гледано са савамахалске стране, ушло у наводно приватни плац те државе у држави у којој је моја држава Србија сувласник само 32 одсто!

И због тога читав карамбол, сличан оном у Горњим Недељицама, у коме наша држава, уместо да брани интересе својих грађана у долини Јадра, „за немачке бабе здравље“, заступа интересе англосаксонске компаније „Рио тинто“!

Неколико деценија пре него што је Доктор Шапић одлучио да руши један мост „у  возном стању“ само зато што, по његовом светоназору, није довољно српски, Иво Андрић је (1925. године), у својој приповеци „Мост на Жепи“ описао премошћавање реке Жепе пре њеног ушћа у Дрину.

Пошто велики везир Јусуф изненада „посрну и као жртва једне опасне интриге паде изненада у немилост“, „живећи заточен, у осами и немилости, сетио се живље свога порекла и своје земље“: „Јер, разочарање и бол одводе мисли у прошлост. Сетио се оца и мајке. Сетио се Босне и села Жепе, из ког су га одвели кад му је било девет година“.

Када, ипак, бива ослобођен из заточења, и кад чу гласе од својих земљака да, „ко би им ту мост подигао, учинио би им највеће добро“, везир ангажова италијанском неимара и посла га у Жепу.

После силне борбе са плаховитом реком, кијаметима и поплавама, „тачно у по лета би посао довршен. Весело оборише радници скеле, и из тога сплета од греда и дасака појави се мост, витак и бео, сведен на један лук од стене до стене... Изгледало је као да су обе обале избациле једна према другој свака по запењен млаз воде, и ти се млазеви сударили, саставили у лук и остали тако за један тренутак, лебдећи над понором. Испод лука се видело, у дну видика, парче модре Дрине, а дубоко под њим је гргољила запењена и укроћена Жепа“.

Пише даље Андрић: „Из Вишеграда и Рогатице су долазили варошани и дивили му се, жалећи што је у тој врлети и дивљини а не у њиховој касаби. - Ваља родит' везира! – одговарали су им Жепљани.“

Један цариградски муалим (учитељ), родом из Босне, предложио је везиру да у своју вакуф (задужбину) ћуприју уреже следећи текст, да се зна кад је зидана и ко је подиже: „Кад добра управа и племенита вештина пружише руку једна другој, настаде овај красни мост, радост поданика и дика Јусуфова на оба света“. И везирова девиза: „У ћутању је сигурност“.

Везир је седео дуго над том молбом, а однекуд се устали у мисао да “свако људско биће и свака реч могу да донесу зло“ – “победник везир осети страх од живота: „Везир обори поглед на муалимов натпис у стиховима, полако подиже руку и прецрта двапут цео натпис. Застаде само мало, па онда прецрта и први део печата са својим именом. Остаде само девиза: У ћутању је сигурност. Стајао је неко време над њом,а онда подиже поново руку и једним снажним потезом избриса и њу. Тако остаде мост без имена и знака.“

Моје питање за опозицију је зашто, ако је већ, безразложно, други протест грађана због погибије четрнаесторо Новосађана из Новог Сада пребацила у Београд, тај скуп, започет испред зграде Владе, уместо ка празној згради Новог двора на Андрићевом венцу (Лав Који Храбро Седи На Две Хоклице већ се био чекирао за Авганистан), није преусмерен ка Старом савском мосту? Замислите да се, тим малобројним „чуварима ватре“ који, трећу недељу, истрајавају на одбрани савске ћуприје, на том мосту, тога дана, придружило тих 10.000 грађана са протеста?

Али, замислите сад, наравно хипотетички, да Институција Над Институцијама, усред кампање „како избећи одговорност режима за Надстрешницу и последице дивље градње“, изађе пред грађане и каже: „Драги моји Београђани, желели смо да срушимо ваш и наш мост, али ја поштујем ваш акламативан став и, нећемо га рушити, већ ћемо само поред њега да изградимо још један, новији и лепши?“ Ко би ту био победник: Лав Који Седи На Две Хоклице или сујетна и суревњива политичка опозиција која неће са Микетићем и Атанацковићем да брани Стари савски мост, макар и на своју и штету грађана који за њу гласају? (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 15.11.2024)

"Greška je što se protesti nisu nastavili u Novom Sadu": Bukte međusobne optužbe u opoziciji

Emisija: Jutro na BLIC

Termin emitovanja: Radnim danima, 07:00

Voditelji: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

Tema: Protesti u Beogradu i Novom Sadu

Gosti: Stevica Deđanski, politički analitičar i Cvijetin Milivojević, politikolog (Blic TV, emisija „Jutro na Blic“, 13.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=BlNOAmftJ8E

Dodik se sveti koalicionim partnerima: Čubrilović prvi na udaru, ko je sljedeći

Demos, Ujedinjena Srpska (US) i Narodna partija Srpske (NPS) nalaze se u nemilosti Milorada Dodika, predsjednika SNSD, tvrde dobro obaviješteni izvori Srpskainfo iz vladajuće koalicije.

Ta nemilost bi se, kako saznajemo, mogla ogledati u rekonstrukciji Vlade Srpske, u kojoj Dodik više ne vidi ove tri stranke.

Za takav potez trebaju mu 42 ruke, a on, ako računamo posljednja dva poslanika Demosa koja su “promijenila dres”, trenutno ima 41 (SNSD 31, SPS 3, SP 5 i DNS 2).

Izvori Srpskainfo tvrde da će Nedeljko Čubrilović, koji, ne samo da je u nemilosti Dodika, nego i dobrog dijela svoje stranke, najvjerovatnije podnijeti ostavku na mjesto ministra.

Ovakav scenario, prema riječima našeg izvora, stiže kao Dodikova osveta koalicionim partnerima nakon izgubljenih (grado)načelničkih mjesta u Banjaluci, Bijeljini i Palama.

Samo dan nakon lokalnih izbora postalo je jasno da “najdugovječnija i najstabilnija koalicija na Balkanu”, kako je Milorad Dodik volio nazvati savez ove partije sa manjim strankama u Srpskoj, i nije naročito stabilna.

Neki nemirni vjetrovi zaduvali su u unutrašnjosti, a trenutne struje su, po svemu sudeći, usmjerena ka Demosu.

Stranka Nedeljka Čubrilovića ostaje bez Kluba poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske, jer dvojac, Suzana Gašić i Milan Dakić, prelazi u SNSD.

I možda bismo, da su okolnosti mirnije, ove redove posvetili već mnogo puta ispričanoj priči o preletačima, ali, prema našim saznanjima, ovo prelijetanje je sve, samo ne “obično”.

Prepisivanje od Vučića

Samim tim, u vodu padaju Dodikove riječi, izgovorene dan nakon lokalnih izbora, da ništa neće ugroziti koaliciju na nivou Srpske.

Prelijetanje je, čini se, bilo samo uvod u ono što će tek uslijediti. Uvod, ali i upozorenje.

– Otimanje poslanika i aktivista od sopstvenih koalicionih partnera je manir koji Dodik prepisuje od Aleksandra Vučića. Vučić je, prisjetimo se, pokušao da otme cijelu jednu stranku, Socijalističku partiju Srbije, iako je ona jedan od najvećih koalicionih partnera u vlasti. SPS se, u posljednjem trenutku, uspio izvući iz tog čeličnog SNS zagrljaja. Međutim, vladajuća koalicija u Republici Srpskoj nema većinu kakvu ima vladajuća koalicija u Srbiji. Oni faktički zavise od svakog poslanika, što vidimo i iz Dodikovog truda da ispoštuje čak i one najmanje koalicione partnere, da im da dovoljno funkcija, sinekura i tako dalje – kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević za Srpskainfo.

U Srbiji je, dodaje Milivojević, u posljednjih 12 godina, svakoj Vladi prijećeno rekonstrukcijom, što je, kako kaže, direktna prijetnja koalicionim partnerima da će, ako ne budu apsolutno poslušni, izgubiti neke od privilegija.

– I Dodik je poslao poruku svojim koalicionim partnerima. On ima dosta koalicionih partnera koji se ponašaju nedisciplinovano, čemu svjedoče rezultati izbora u Banjaluci i Bijeljini. Dosta je koalicionih partnera koji se šlepaju, čije je biračko tijelo, bez pomoći Dodika i njegove mašinerije, statistička greška. Ne bi prešli cenzus da nisu imali podršku – ocjenjuje on.

Ipak, ne treba zanemariti ni činjenicu da su političari živi ljudi, koji, dobrim dijelom, svoj život poistovjećuju sa foteljom.

– Vi ćete vrlo rijetko naći političara koji je, nakon što je izgubio neku visoku funkciju, prihvatio da se vratio svojoj osnovnoj djelatnosti. Dobar dio njih o kojima sada govorimo ne vidi sebe van politike, a smanjivanjem uticaja Demosa faktički će i broj mjesta koje ta partija drži na različitim nivoima biti manji, tako da se ti ljudi, na način što prelaze u SNSD, osiguravaju za svaki slučaj – kaže Milivojević.

Repriza sudbine DNS

Smatra da će Dodik, u narednom periodu, poslati slične poruke i drugim koalicionim partnerima.

– Kada pominju rekonstrukciju, to nije zato što žele još bolje, nego isključivo iz razloga da, unutar vladajuće koalicije, kako smo to u vojsci govorili, izazovu permanentnu uzbunu. Postoji niz funkcionera, čega su svjesni i Vučić i Dodik, koji, ne da zaslužuju smjenu, nego nešto mnogo gore, kao što je sudsko procesuiranje. U tom slučaju, onda, smislite pojam rekonstrukcije, pa pojedinca, koji, zapravo, zaslužuje sudski proces, šaljete u “aut” – zaključuje Milivojević.

Prema riječima političkog analitičara Velizara Antića, sadašnja koalicija u Srpskoj je preglomazna, pa tako kolač koji se dijeli ne može da zadovolji sva gladna usta.

– To bi prvi mogao da osjeti Demos i da bude izbačen iz koalicije. Takođe, lokalni izbori su potvrdili da su u pojedinim lokalnim zajednicama glasači Demosa, ali i ostalih koalicionih partnera, glasali protiv kandidata koje je predložio SNSD. Verujem da se, upravo iz ova dva razloga, Dodik odlučio na obračun sa Demosom. Njima se dešava sudbina DNS, kada ih prvo napuštaju pojedini visoko rangirani funkcioneri stranke, a za njima će i određeni broj samih članova da napusti partiju. Da li će Demos biti potpuno izbačen iz koalicije ili će Dodik odlučiti da ih na ovaj način lagano slabi, ostaje da se vidi, ali je jasno da su odnosi narušeni i da je krenuo napad na ovu partiju – kaže Antić za Srpskainfo. (www.srpskainfo.com, 12.11.2024, Sanja Krasić Božić, EuroBlic, 13.11.2024)

Ko je odgovoran, a ko će odgovarati za tragediju u Novom Sadu?

Novosadsko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog nesreće, navodeći da je saslušano više od 50 osoba, a jedinu ostavku dosad je podnio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Ni 12 dana nakon što je pala nadstrešnica na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 14 osoba, a tri teško povrijeđene, nema uhapšenih. Privedeni su oni koji su zbog toga protestovali u Novom Sadu nekoliko dana poslije, i to njih 14, saopćila je tamošnja policija. Novosadsko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog nesreće, navodeći da je saslušano više od 50 osoba, a jedinu ostavku dosad je podnio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Ko je odgovoran, a ko će odgovarati za smrt 14 osoba i zbog teških povreda još troje na Željezničkoj stanici u Novom Sadu za “Kontekst” govore Bojan Pajtić, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i član Demokratske stranke Srbije, Cvijetin Milivojević, politolog, i Ivan Živkov, sociolog. Urednica i voditeljica: Žana Kovačević (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkans, emisija „Kontekst“, 12.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=dYCHpXd6oYo&pp=ygVKS28gamUgb2Rnb3ZvcmFuLCBhIGtvIMSHZSBvZGdvdmFyYXRpIHphIHRyYWdlZGlqdSB1IE5vdm9tIFNhZHU_IHwgS29udGVrc3Q%3D

https://balkans.aljazeera.net/program/kontekst/2024/11/12/ko-je-odgovoran-a-ko-ce-odgovarati-za-tragediju-u-novom-sadu-kontekst

Dan posle protesta u Beogradu nije dobro svanuo za opoziciju: Pitali smo ih šta je plan za dalje

Dan posle protesta u Beogradu, koji je održan zbog novosadske tragedije u kojoj je poginulo 14 ljudi, nije dobro svanuo po opoziciju. Građani su sa protesta otišli nezadovoljni. Svoje su nezadovoljstvo mahom prolili društvenim mrežama, a organizatorima se zamera dosta stvari. Zato smo predstavnike opozicije pitali kako reaguju na ove kritike i imaju li plan za dalje.

Protest zbog smrti 14 ljudi koji su stradali u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, održan je u ponedeljak i u Beogradu. Broj građana koji su se odazvali pozivu opozicije bio je daleko od impresivnog, ali im se mora iskazati poštovanje i divljenje jer su uprkos lošem vremenu i hladnoći došli ispred zgrade Vlade.

Međutim, i na samom protestu, ali i posle njega, otvoreno su iskazali nezadovoljstvo u pogledu organizacije skupa.

Što se samog protesta tiče, kažu, manjkalo je energije. Bilo kakve. Opoziciji se spočitava i odluka da se građani okupe ispred praznih zgrada Vlade i Predsedništva, kad se znalo da u njima nikog neće biti. Ne zaboravlja im se i nesložnost po pitanju same organizacije protesta, kao i premišljanje oko datuma – zakazivanje protesta za sredu, pa pomeranje na ponedeljak.

Upitnim smatraju i efekte najavljenih koraka. Pre svega se misli na zahtev za održavanje sednice Skupštine, na kojoj bi se glasalo o poverenju Vladi. Postavlja se pitanje šta će se ovim postići, kad opozicija nema potrebnu većinu da ovaj plan sprovede u delo. Pogotovu imajući u vidu efekte prethodnih sednica koje su održane na zahtev opozicije. O zabrani rudnika litijuma, utvrđivanju odgovornosti za tragedije koje su se prošle godine dogodile u OŠ “Vladislav Ribnikar”, Duboni i Malom Orašju, na posletku i one sednice o Francusko-nemačkom sporazumu.

Pokušali smo od predstavnika opozicije da dobijemo odgovore na dva pitanja: Kako reaguju na negativne kritike povodom organizacije protesta u Beogradu i šta je dalji plan?

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta koji je danima uoči protesta kritikovao odluku opozicije da političari ne govore pred građanima, na naša pitanja je kratko odgovorio:

“Pitajte Dragana Đilasa”.

Lider Stranke slobode i pravde je, pak, o ovome govorio u emisiji “Iza vesti” na televiziji N1.

„Jedni govore o broju ljudi, drugi kažu da je trebalo da bude nešto konkretno. Bilo je po našim procenama oko 15.000 ljudi po groznom vremenu i svi oni su heroji i zahvalan sam. Na tom protestu pobedila je pristojna Srbija“, rekao je Đilas, a onima koji na protestima traže nešto konkretnije, poručio je da izađu, daju svoj predlog i pozovu ljude.

Đilas je zatim izneo tvrdnju da BIA i režim pokušavaju da rasture opoziciju i naprave neku novu.

“U ovoj zemlji je uključena jedna ozbijna akcija od strane režima i BIA da rasturi opozicju, koja se ujednila na temama litijuma i Kosova. To vlasti ne odgovara, pada im rejting i kreće akcija pravljenja neke nove opozicije, jer ova opozicija nije dobra. U to su umešani političari koji su na strani vlasti, samo glume neku opoziciju kada zatreba na izborima“, naveo je lider SSP.

Kritike opravdane

Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević kaže da se do sada naslušao puno kritika na račun protesta opozicije.

“Posle protesta 19. avgusta 1999, a onda i posle protesta u aprilu 2000. Sećam se kako su ljudi koji su želeli promene hteli prvo da menjaju premijera Zorana Đinđića i opoziciju, pa tek onda Miloševića. Neki od tih najglasnijih kritičara i pored toga nisu posustali, već su stali pod zastavu slobode posle raspisivanja izbora i zajedno sa organizacijom ‘Otpor!’ i političkim strankama nastavili borbu za slobodu iako je samo dva meseca pre toga sve izgledalo kao kolaps bez plana i ideje”, rekao je Milivojević i dodao:

“Pobedu mogu da donesu samo oni koji nisu spremni da odustanu, oni koji nisu umorni i malodušni. Svako ko ima bolji plan može odmah da stane na čelo kolone. Mi imamo opoziciju koja je takva kakva je. Stranke moraju da budu u prvom redu ove borbe, ali bez građana ne mogu”.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta i poslanik Radomir Lazović kazao je za Novu da su kritike o protestima koje su do njega stigle u velikoj meri opravdane.

“Kritike koje su do mene došle su uglavnom opravdane i na mestu, a ni mi kao ZLF nismo zadovoljni kako je protest izgledao. Kao neko ko je najviše zastupao da se promeni karakter protesta, naravno da nisam zadovoljan kako je on izgledao. Na sastancima opozicije smo predlagali drugačiji format, građansku neposlušnost sa elementima ograničenog generalnog štrajka u kome bi ljudi mogli da uzmu učešće, ali nije bilo podrške većine organizacija”, rekao je Lazović i dodao da je dobra stvar to što nije bilo nasilja.

Šta dalje

Kad je reč o daljim potezima opozicije Srđan Milivojević kaže da će se traženom sednicom u Skupštini dodatno ogoliti režim.

“I oni građani koji nemaju N1, Novu, društvene mreže ili mogućnost da se informišu na neki drugi način, čuće za vlast neprijatne argumente i činjenice. Zato režim i ne zakazuje sednice”, kaže Milivojević i dodaje:

“Dani pred nama pokazaće da li u našem drušvu postoji kapacitet za ozbiljan generalni štrajk, za blokadu Vlade, protest ispred sediša BIA u Novom Sadu jer su njeni pripadnici kidnapovali studente i građanske aktiviste. Da li je moguce iskazati solidarnost sa uhapšenima i zahtevati njihovo oslobađanje…”.

Zeleno-levi front će, kaže Radomir Lazović, nastaviti da na sve načine ukazuje na odgovornost za stradanje ljudi u Novom Sadu.

“Ali nije samo Novi Sad, u svim drugim gradovima preti opasnost, gde god je SNS izvodio radove. Mi smo otkrili da ni Prokop u Beogradu nema upotrebnu dozvolu i da nisu sve kontrole izvršene. Beograđani, i oni koji upućuju opravdane kritike na protest i oni koji su bili sinoć na protestu i oni koji nisu, moraju da znaju da nigde nismo sigurni od SNS javašluka”, rekao je Radomir Lazović za Nova.

Ista pitanja na koja su odgovarali Milivojević i Lazović, postavili smo i lideru Narodnog pokreta Srbije Miroslavu Aleksiću, predsedniku stranke Srbija centar Zdravku Ponošu, predsedniku Pokreta slobodnih građana Pavlu Grbović i predsedniku Novog DSS Milošu Jovanoviću.

Odgovore nismo dobili.

“Otupljen motiv”

S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je samo mesto održavanja protesta bilo neadekvatno.

„To je morao da bude Novi Sad, tamo je kritična masa. Na tamošnjem protestu je bilo 22.000 ljudi, izašlo je oko sedam-osam odsto stanovnika Novog Sada. To je procentulano gledano masovniji skup od svakog koji smo imali u Beogradu za ove 34 godine višestranačja, osim 5. oktobra“, kaže sagovornik Nove.

Milivojević ističe i da je opozicija “razvlačila” termin održavanja beogradskog protesta, i na taj način “otupila oštricu motiva“.

„Nije to rutinski skup na kom obeležavamo neku godišnjicu, pa mora biti tada i tada, organizujte to dok ima interesa građana. Ako već organizujete u Beogradu, pa ima li išta logičnije od toga da šetate oko prazne zgrade Predsedništva, u kojoj Vučić vrlo retko i sedi? Okupljanje pred zgradom Vlade, razumem“, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, Anika Bečki, Andrija Lazarević,  12.11.2024)

Tragedija u Novom Sadu: Protest opozicije u Beogradu: „Recikliranje besmisla“

Šta nakon protesta u Beogradu? Ponavljanje zahteva koji se ne ispunjavaju? Vanredna skupštinska sednica? Formiranje nekakvih anketnih odbora? Još neki jalov protest? Sve već viđeno. Ako imaju nekog keca u rukavu, lideri opozicionih partija ga brižljivo kriju

Zbog pogibije 14 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu održan je protest u Beogradu, koji je počeo čitanjem imena stradalih i minutom ćutanja ispred Vlade Srbije. Organizator su ovog puta bile partije parlamentarne opozicije.

Nakon obraćanja govornika i iznošenja zahteva, okupljeni su krenuli u šetnju prema Predsedništvu na Andrićevom vencu da predaju zahteve, međutim nisu uspeli jer ih je sačekao kordon policije. A i zgrada je bila prazna.

Zahteve će tako predati Narodnoj Skupštini. Organizatori i okupljeni građani traže, između ostalog, ostavke premijera Srbije Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića.

Međutim, odgovora predstavnika opozicije šta će konkretno da urade nakon ovog protesta i kada njihovi zahtevi ne budu bili ispunjeni – nema. Zainteresovanoj javnosti nije predočen nikakav zajednički plan, zajednička vizija. Umesto toga ponovo mogu da se čuju sveđe i razmirice.

Ponovo se postavlja i pitanje Trojanskog konja, koji je, ispostavilo se, u prethodnom opozicionom sazivu bila Milica Zavetnica. Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u „Ćirilici“ na TV Happy mogao unapred tačno da zna kako će se odigravati protesti nakon smrtonosne nesreće – i u Novom Sadu, i u Beogradu? Da li njegovo proročanstvo počiva na prisluškivanju opozicionara, ili neko iz opozicionih redova „peva“, što neki opozicioni lideri insinuiraju.

Ćuta: Sramota je da se narodni poslanici plaše da izađu na binu

Najnoviji opozicioni protest neodoljivo podseća na prošlu godinu i višemesečne demonstracije u Beogradu koje nisu dovele ni do kakvih promena za koje su desetine hiljada građana mesecima izlazile na ulice.

To je rekao i narodni poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je ocenio da je „sramota“ da se narodni poslanici još od Ribnikara, a zna se kako su ti protesti završeni, plaše da izađu na binu i da se obrate građanima, da se „kriju iza glumaca i poznatih ličnosti“.

„Naš posao je da budemo sa građanima i narodom tamo gde je problem: na binama, na barikadama, na mostovima, od zločina do zločina, u državi gde je kriterijum smrt, u kojoj će biti tako dok god je bude vodio Aleksandar Vučić“, izjavio je Jovanović protestu u ponedeljak.

Milivojević: Opozicija surevnjiva, ne shvataju ni dobronamernu kritiku – već je vide kao zaveru

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za „Vreme“ da želi da govori kao građanin, a ne kao analitičar.

„Nisam više siguran da li ima smisla da mi, koji nismo u politici, nešto komentarišemo, ili savetujemo, jer primećujem da je sadašnja postava opozicije vrlo surevnjiva, i da čak ni dobronamernu kritiku ne shvataju kao takvu – već je vide kao zaveru. Meni je na pamet palo da ovaj skup ne pokazuje da postoji bilo kakva koordinacija političkih subjekata iz opozicije, nevladinih organizacija i svih ostalih koji se predstavljaju da se bore za interese građana“, kaže  Milivojević.

To ilustruje činjenicom da bez obzira što 11 dana grupa aktivista brani Stari savski most od rušenja, nije došlo ni do kakvog kontakta, niti povezivanja dva protesta.

„Poznato je da aktivisti okupljeni oko Đorđa Miketića brane Stari savski most od rušenja, a juče je organizovan skup ispred Vlade Srbije i Predsedništva. Prvo sam postavio pitanje zašto taj protest nije organizovan u Novom Sadu, umesto što se događa u Beogradu? Ali, ako se već održava u Beogradu, onda je najlogičnije bilo da taj skup počne ili da se završi kod Starog savskog mosta. A do toga nije došlo. Zato mi se nameće zaključak da deo opozicije zapravo želi da se sruši taj most“.

Milivojević kaže da je „juče opoziciji bilo mesto tamo, kod mosta, umesto šetnje oko sablasne zgrade predsedništva Srbije i Vlade, a jasno je bilo da tamo nema Vučića“.

To bi bilo najlogičnije, da se pruži podrška i tim ljudima, jer im je krajni cilj isti, smatra sagovornik „Vremena“ .

Dikić: Reagujemo samo na leševe i na krv

Aleksandar Dikić, lekar i novinar KTV televizije, privukao je medijsku pažnju svojim uključenjem u program Nove S  sa protesta opozicije.

On je ocenio da je padom nadstrešnice trebalo da padne vlast, ali da smo umesto toga „pali kao narod“, da je „pala i opozicija“.

„Nadstrešnica je rušila ceo sistem. Ako je pitanje kako se narod oseća: narod je ogorčen, narod više ne veruje nikome, a ovo je recikliranje besmisla. Ponovo se nose neki zahtevi, kao u maju 2023. godine, traže se ostavke, a zahtevi sigurno neće biti ispunjeni. Opet narod kisne, smrzava se, ne veruje ni institucijama,l ni opoziciji. Besan je, a taj bes nema prema kome da usmeri“, rekao je Dikić.

Ukazao je da obezbeđenje na protestu čuva praznu zgradu Vlade Srbije, kao i da nije bilo policije, za razliku od protesta u Novom Sadu. Javno je zapitao kako je predsednik Srbije mogao da predvidi kako će se odvijati protesti opozicije u Novom Sadu i Beogradu?

„Kako je to Aleksandar Vučić mogao kod (Milomira) Marića da najavi da će biti upada u Gradsku kuću, i da će opozicija protest u Beogradu prijaviti 11, a ne 13. novembra? To se svi pitamo. Ja sam napisao jedan tekst gde sam naveo da je Aleksandar Vučić najgori predsenik u istoriji naše Republike, kao i da je ovo najgora i najneorganizovanija opozicija koju smo imali do sada, a i mi smo, nažalost, najgora generacija u istoriji Republike, jer smo takvi – kakvi smo. Pitam se da je nadstrešnica pala u 12 sati uveče ili u neko drugo vreme kada ne bi bilo žrtava, da li bi se u Srbiji išta promenilo“, rekao je Dikić.

Dodao je da „izgleda da samo reagujemo na leševe i na krv“, ali da „čak ni to nije dovoljni okidač da se dese neke veće promene“.

Đilas: Vučića možemo pobediti samo istinom

U emisiji „Među nama“ na TV N1 predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je na pitanje Danice Vučinić koji su sada planovi opoziocije i kako može nešto da promeni odgovorio da će pobediti Vučića „istinom“.

A o planovima opozicije ne može ništa da kaže, već samo o planovima svoje stranke. Na šta dalje nakon protesta, rekao je: „Naš plan je vrlo jasan, on se zasniva na tome da Vučića možemo pobediti samo istinom. Samo istinom, i ni sa čim drugim. To govorim već više meseci To je jedino gde on ne može da se bori sa nama, jer je on lažov, svakog dana nešto laže, i svi njegovi nešto lažu. I on tu gubi. Naš plan je da što više ljudi u Srbiji sazna tu istinu, što je jedan od zadataka opozicije“.

Konstatovao je da više od od polovine Srbije nema informacije o delatnostima opozicije.

„Mi se time bavimo. Koristimo sve što možemo. Koristimo mreže, imate na svim mrežama i profilima SSP-a serijal klipova šta je Aleksandar Vučić sve slaga i  obećao. I to svakim danom saznaje sve više ljudi. Kada to sazna dovoljan broj ljudi, onda ćemo uz promenu izbornih uslova, doći do izbora na kojima će taj deo Srbije biti većina i to je ceo plan“, naveo je Đilas.

To je, kaže, realan plan za obaranje Vučića sa vlasti, a uveren je da će već sledeće godine doći do vanrednih izbora.

„Jedni govore o broju ljudi (na protetsu), drugi kažu da je trebalo da bude nešto konkretno. Bilo je po našim procenama oko 15.000 ljudi po groznom vremenu i svi oni su heroji i zahvalan sam im. Na tom protestu pobedila je pristojna Srbija. Mi danas imamo situaciju da neki ljudi pišu po mrežama kako je SSP branio Predsedništvo – reč je o našim redarima koji su lekari, nastavnici…“, kazao je Đilas.

Šarović: Dan mrmota

Lider pokreta „Ljubav, vera, nada“ Nemanja Šarović rekao je u jutarnjem programu Nove S da mu je jučerašnji protest ličio na „dan mrmota“.

„Moram najiskrenije da kažem da sam otišao razočaran. Bio sam i na protestu u Novom Sadu i tamo je bio neuporedivo veći broj ljudi, bila je potpuno drugačije energija. Ono juče je meni izgledalo kao dan mrmota, ponavljaju se ponovo neke stvari koje je teško razumeti. Ako je dat rok od 48 sati da se usvoje neki zahtevi, pa ti zahtevi nisu usvojeni, pa se onda zakaže protest za sredu 13. novembar, pa onda kažu ‘ne, nećemo, nego ćemo 11. novembra“, pa onda vi 11. novembra date rok do kraja nedelje… šta je sledeća“, zapitao je on.

Uveren je da u datom rok od 15 dana Vučić neće usvojiti zahteve opozicije.

„Videli smo to već, videli smo u maju, mesecima su trajale te šetnje, znamo svi kako se to završi“, rekao je Šarović.

„Videli smo to na žalost i u decembru kada su bili protesti protiv izborne krađe, pa su rekli da odlažemo za posle Nove godine, dok prođu praznici, pa ćemo onda da nastavimo. Kada su prošli praznici, održan je jedan protest i onda su rekli ‘sad više ne zakazujemo unapred, nego ćemo po potrebi“ i odmah je bilo jasno da neće biti održan ni jedan“. (www.vreme.com, portal, Ivan Mitkovski, 12.11.2024)

NIN panel: Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati?

U prostorijama redakcije magazina NIN održan je prvi u nizu panela koji će novinari i urednici i NIN-a organizovati u narednim mesecima u cilju da budućim kolegama, studentima novinarstva, približe tajne i zamke bavljenja ovim poslom.

Na prvom panelu tema su bile: duboka laž u medijima, spinovi, kampanje, ciljevi onih koji šire lažne vesti. Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati?

Sa budućim kolegama sa Fakulteta političkih nauka i Fakulteta za medije i komunikacije iz Beograda razgovarali su glavni i odgovorni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev, spoljnopolitički urednik NIN-a Nenad Zafirović i vlasnik agencije Pragma, politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću Cvijetin Milivojević. (youtube kanal nedeljnika NIN, 7.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=tvdtgdLN6cg&pp=ygUDbmlu

 

Provera izvora najbolji lek: Radionica NIN-a u okviru projekta Borba protiv manipulacije informacijama i stranih uticaja

Lažnih vesti i informacija je u izobilju, a najbolji način borbe su medijska pismenost i profesionalizam, istakli su učesnici radionice „Duboka laž u medijima, spinovi kampanje, ciljevi onih koji šire lažne vesti: Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati “ u organizaciji nedeljnika NIN.

NIN-ovoj radionici prisustvovali su studenti Fakulteta političkih nauka i Fakulteta za medije i komunikacije, a radionicu je otvorio i moderirao glavni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev.

Svoje znanje i iskustva u borbi protiv lažnih vesti sa studentima podelili su spoljnopolitički urednik nedeljnika NIN Nenad Zafirović i politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću Cvijetin Milivojević.

Budući novinari i novinarke su imali priliku da slušaju o posledicama dubokih laži u medijima i načinima za prepoznavanje i prevenciju istih, kao i da kroz diskusiju podele lična iskustva.

„Svi novinarski kodeksi se zasnivaju na proverenim činjenicama, dakle novinarstvo podrazumeva informaciju koja je istinita, neutralna, objektivna i ako je reč o temi koja je važna – da se čuju dve strane. U tom smislu, gde god imate zagađenje koje nazivate lažne vesti, gde imate višak laži i manjak istine i činjenica, to se i ne može zvati novinarstvom“, rekao je Milivojević.

Kao jedan od najboljih alata za prepoznavanje lažnih vesti, Milivojević izdvaja proveru izvora informacije, kao i karakteristike tog izvora, skrećući pažnju na posebne veštine komunikacije koje neke agencije koriste zarad dobijanja publiciteta. (www.nin.co.rs, NIN, Anja Simonović, 7.11.2024)

https://www.nin.rs/drustvo/vesti/61145/nin-radionica-u-okviru-projekta-borba-protiv-manipulacije-informacijama-i-stranih-uticaja

Milivojević: Ne očekujem drastične promene u odnosu prema Kosovu, ali Tramp je pre svega biznismen

Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je danas da ne veruje da će se izborom Donalda Trampa za predsednika Amerike nešto drastično menjati u američkoj politici prema Kosovu, bar ne tako brzo, ali uz opasku i da je on u svojim potezima pre svega biznismen, a ne političar.

"Moram da podsetim onaj deo naših građana koji su zdušno navijali za Trampa da je na njegovu molbu, zahtev, uz sasluženje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Izrael priznao Kosovo. Treba krenuti od toga i uvek se vraćati na to. Izrael se desetak godina opirao priznanju Kosova", rekao je Milivojević za Betu.

U izbornoj kampanji za predsednika kada je Tramp izgubio, podsetio je Milivojević, Vučić je kao, poklon Trampu, faktički pozvao Izrael da prizna Kosovo za nezavisno i obećao da će Srbija otvoriti diplomatsko-konzularno predstavništvo u Jerusalimu, čime je direktno gurnuo prst u oko bar desetak islamskih zemalja koje to nisu učinile.

Prema njegovim rečima, za četiri godine dok je Tramp bio američki predsednik Srbija je bila samo dalje od Kosova, ali daleko manje zbog američke politike već zaslugom srpskih vlasti koje su svoje poteze uvek nastojale da pravdaju spoljnim pritiskom.

Milivojević je ukazao na karakteristiku Trampa, kao prvenstveno biznismena, i podsetio da su njemu bliski ljudi bili skoro u Beogradu zbog poslovnih poduhvata, vezanih za moguću gradnju kompleksa na mestu srušenog Generalštaba Vojske Srbije.

To bi moglo da ga odobrovolji, procenio je Milivojević, ali je problem što je Srbija francusko-nemačkim, pa zatim Ohridskim, sporazumom isuviše izašla sa Kosova i tamo prenela više svojih državnih identitetskih atributa.

"Za mene bi značilo da se nešto promenilo (u američkoj politici) kada bi trampova administracija rekla da se neće mešati na eventualni ponovni zahtev Srbije da vrati hiljadu svojih vojnika na Kosovo. Ne moraju da kažu da će podržati, nego da neće zabraniti", rekao je Milivojević, navodeći da to bi imalo i simboličan značaj.

Govoreći o uticaju izbora Trampa na prilike u drugim delovima sveta, on je rekao da je veoma moguće da će se odraziti na rat u Ukrajini, jer je pragmatičan pa neprijatelja broj jedan smatra Kinu, a ne Rusiju, kako bi je sprečio da bude ekonomski dominantna.

Prema rečima Milivojevića, niko realan ne očekuje da će se Rusija povući iz delova Ukrajine koje vojnički drži, a sa Krima pogotovo, pa verovatno ni Tramp tako da bi možda mogao da uđe u neku vrstu trgovine da se ostatku Ukrajine faktički dozvoli neka vrsta partnerstva sa NATO.

"On će biti prihvatljiviji za neku vrstu razgovora sa Rusijom na tu temu, ali verovatno direktnih razgovora", rekao je Milivojević, navodeći da se tu gubi potreba za posrednicima, za mesto u tome za Kijev i Evropsku uniju.

Na pitanje o sukobu na Bliskom istoku, Milivojević je rekao da će Tramp "nastaviti da još više podržava Netanjahovu politiku razračunavanja sa Palestinca nego što je to do sad činila demokratska administracija Bajdena i Haris".

Međutim, naveo je Milivojević, Tramp neće dozvoliti da odu tek tako od Amerike zemlje bogate naftom, kao što je Saudijska Arabija, koje su već počele da koketiraju sa BRIKS-om.

"On će se možda pojaviti kao neko ko je supervizor Izraela pa će ponuditi neke stvari u interesu islamskih zemalja, arapskog sveta. On je pragmatičan. On bespogovorno stoji iza Izraela i njegove ekspanzije na Gazu, ali stoji bespogovorno i iza svoje politike vraćanja Amerike sebi, Amerika iznad svega. Tramp pre svega vidi ekonomiju Amerike iznad svega, a bez tih bogatih zemalja arapskog sveta to bi teško bilo", objasnio je Milivojević. (www.beta.rs, 6.11.2024)

Šta posle ostavke Gorana Vesića: Utvrđivanje odgovornosti na nekoliko nivoa

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je danas formalno podneo ostavku navodeći da je "odgovoran čovek koji želi da ličnim primerom pokaže da u današnjoj Srbiji postoji moralna odgovornost zbog strašne tragedije".

Vesić je rekao da je odluku doneo i ranije, ali da se nije oglašavao zbog pijeteta prema nastradalima i njihovim porodicama. Vesić ističe da je sada odlučio da istupi i pokaže da u Srbiji postoji moralna odgovornost iako u resornom ministrarstvu, kako kaže, ne vidi krivicu.

"Ja i ljudi koji rade sa mnom i danas plačemo za tim ljudima. I danas razmišljam o deki koji je sa dve unuke krenuo na voz. Dok sam živ misliću na njih. Iako nemam dece ne mogu da dozvolim da bilo ko upire prstom u mene bez dokaza i bez ijedne indicije, samo zato što misle da im je sve dozvoljeno", naveo je Goran Vesić.

Predstavio je i hronologiju radova na Železničkoj stanici i tom prilikom istakao da je još 2017. godine Infrastruktura železnice Srbije dala projektni zadatak Saobraćajnom institutu CIP za izradu idejnog projekta. Već sledeće godine potpisan je i ugovor o izradi samog projekta, prema kome je izvođač radova konzorcijum kineskih kompanija CRIC i kompanija CCCC, dok je investitor Infrastruktura železnice Srbije, a finansijer Ministartvo građevinarstva.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada 2021. godine dao je konzervatorske uslove, a iste godine je urađen i projekat za građevinsku dozvolu. Za nadzor su bile zadužene dve strane kompanije kompanije - Utiber i Ežis, kaže Vesić i napominje da se sve to dogodilo pre nego što je izabran za ministra u Vladi.

"Ne mogu da prihvatim krivicu za smrt 14 ljudi nastradalih urušavanjem nadstrešnice železničke stanice, jer, ni ja, ni ljudi koji rade sa mnom, nemaju ni trunku odgovornosti za tragediju koja se dogodila. Siguran sam da će to da pokaže istraga koju vodi nadležno tužilaštvo, a kao što znate, prvi sam se odazvao pozivu tužilaštva, kao ministar koji je nadležan za ovaj resor, jer ministarstvo na čijem sam čelu želi da se utvrdi odgovornost za nesreću koja se dogodila", naveo je.

"Najvažnije utvrđivanje krivične odgovornosti"

Odluku o ostavci Vesić je doneo zbog velikog pritiska, pre svega u stranci, a zatim i medijskog, kao i opozicionih stranaka, ocenjuje  medijski i politički konsulant, Nikola Tomić. Istakao je da njegovu odluku pozdravlja, ali da je najvažnije ono što sledi, a to je utvrđivanje krivične odgovoronsoti.

"Imamo jedan kvadrat odgovornosti - Infrastruktura železnice Srbije, CIP kao projektant, kineske firme kao izvođači i jedna mađarska i jedna francuska firma kao nadzor radova. U tom kvadratu se nalazi ta krivično-pravna krivica i to mora da se što pre, ali zaista što pre, rašrafi", naveo je Tomić.

Uzrok tragedije bi mogla biti rekonstrukcija stare građevine bez prethodne ocene njenog stanja, kaže građevinska inžinjerka za konstrukcije Andrijana Milovanović. Dodaje da je upotrebna dozvola potvrda da je objekat spreman za korišćenje koja se dobija nakon složene komisijske provere, ali da se nažalost često dešava da se objekti bez upotrebne dozvole koriste.

Milovanović ističe da je ostavka ministra Vesića moralna odluka i dodaje da je očekivala da će ih biti mnogo više.

"I možda je to trebalo da se desi tog dana. Mislim da je to više pitanje časti. Dok se ne utvrde krivci, odgovorno osoblje tu, ne samo ministri, ne samo ljudi u javnom sektoru, nego i oni koji su direktno učestvovali bilo u projektovanju, bilo u izradi ovog projektnog zadatka, čak iako nisu krivi, mislim da je bila stvar savesti i morala da izađu i da kažu - mi se na ovaj način izvinjavamo porodicama poginulih", rekla je Milovanović.

Nekadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je za Euronews Srbija da se ne raduje ostavci jednog ministra.

"Ja ću da budem mirna onda kada se stvarno istraga završi i kada mi vidimo šta se desilo. Dakle, kad zaista saznamo šta se to desilo i zašto je ta nadstrešnica pala iz dva razloga - jedno je zbog pravde, istine, zbog toga što su nedužni ljudi stradali i svi oni koji se danas nalaze u bolnici, a drugi razlog je da nam se to ne ponovi", rekla je Mihajlović.

U Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu do sada je saslušalo 40 osoba, a među prvima koji su dali izjavu bio je Goran Vesić. On je drugi ministar koji je u proteklih godinu dana podneo ostavku zbog, kako je naveo, moralne odgovornosti. Prošle godine to je učinio Branko Ružić, tadašnji ministar prosvete, nakon masovnog ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar.

Milivojević: Nije Vesić tu jedini...

Analitičar Cvijetin Milivojević je rekao da je ostavka Vesića čin jednog odgovornog političara i da ništa drugo nije ni očekivao.

"Na kraju krajeva, možda je premijer Vučević u pravu, možda tu nema Vesićeve subjektivne odgovornosti, ali on je na čelu tog ministarstva. Naravno, meni bi bilo logičnije da se pitamo i ko je sve bio ministar u ove četiri godine. Nije Vesić tu jedini. Koliko znam, tu je bio i gospodin Momirović, i gospođa MIhajlović itd", naveo je Milivojević za Euronews Srbija.

Međutim, MIlivojević navodi da to ništa ne znači i da to nije "kotrljanje glava" kako se pokušava predstaviti.

"Ko je tražio kotrpljanje glava? Kotrljanje političkih glava je nešto drugo. Ako vi vodite nešto, ako ste na čelu jednog grada, ministarstva, na čelu  vlade i države, onda imate neku vrstu politčke odgovornosti. To je jedan nivo. Onda imate moralnu odgovornost, kao običan čovek”, rekao je Milivojević.

Dodaje da su treći nivo direktni krivci i da ne zna od koga će se početi.

"Koliko vidim, mnogi sad upiru prstom u direktorku Infrastrukture železnica Srbije. Ona je takođe dojučerašnja ministarka, doduše za poljoprivredu. Pa onda nivo izvođača i tako dalje", rekao je.

Naveo je i da zahtevi za ostavkama mogu da dođu iz dva izvora. Jedan su poliitčke stranke opozicije koje žele da padne vlast, a drugi su građani koji to žele nezavisno od svog političkog opredeljenja. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, voditeljka Roksanda Babić, 5.11.2024)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/144109/sta-posle-ostavke-gorana-vesica-utvrdivanje-odgovornosti-na-nekoliko-nivoa/vest

https://www.youtube.com/watch?v=r_i4zOweKr8&pp=ygUPZXVyb25ld3Mgc3JiaWph