Tito, Draža i Šapić: Dimna zavesa za prikrivanje problema u Beogradu

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić došao je na ideju da iz prestonice Srbije iseli zemne ostatke nekadašnjeg maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita iz Kuće cveća, da Muzej Jugoslavije pretvori u "muzej Srbije", te da podigne spomenik komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću i ukloni spomenike četiri narodna heroja sa Kalemegdana.

Šapićevoj ponovljenoj ideji o proterivanju Tita, "osveženoj" idejom za podizanje spomenika Draži i uklanjanje spomenika Moši Pijadi, Ivi Loli Ribaru, Ivanu Milutinoviću i Đuri Đakoviću, žustro su se usprotivili njegovi koalicioni partneri, prvenstveno iz SPS i SDPS.

Koalicioni partneri protiv ideje

Tako je Ivica Dačić, lider SPS, partije koja pretenduje da baštini nasleđe Komunističke partije Jugoslavije, na čijem je čelu Tito bio pre, tokom i posle Drugog svetskog rata i predvodio partizansku gerilu koju je organizovala ta partija, rekao je da članovi te stranke sigurno neće podržati Šapićev predlog da grob Josipa Broza Tita bude premešten iz Kuće cveća. Dačić je tim povodom izjavio da "istorija ne može da se izbriše". I potpredsednik SPS Aleksandar Antić rekao je kako je protiv Šapićevog predloga.

"Stavovi i obraćenje gradonačelnika koje tangira naše istorijsko nasleđe i odnos prema bliskoj prošlosti nije platforma sa kojom su SNS i SPS zajedno izašle na izbore", kazao je Antić na sednici Skupštine grada Beograda, gde je odbornik.

Šapićevu ideju komentarisao je i Predrag Marković, istoričar i potpredsednik SPS, rekavši da su socijalisti protiv nje i da "od te Šapićeve ideje neće biti ništa". Marković je rekao i da želi da "obavesti doktora Šapića da, ukoliko ne zna, postoji drugi muzej srpske istorije, a da je Muzej Jugoslavije najposećenija muzejska ustanova u regionu“ i da "ni nacisti nisu dirali dva jevrejska groblja u Beogradu".

Protivljenje je iskazao i Toma Fila, kandidat SPS na nedavnim izborima za gradonačelnika Beograda i odbornik u Skupštini grada. SDPS Rasima Ljajića, koja je takođe koalicioni partner SNS na svim nivoima, takođe je saopštila da neće podržati inicijativu o podizanju spomenika Draži Mihajloviću, kao ni "slične inicijative koje imaju za cilj prekrajanje istorije zemlje".

"Kao prvo, protiv smo revizije prošlosti, jer kao stranka leve orijentacije baštinimo antifašističku tradiciju i doprinos koji smo kao zemlja dali u pobedi tokom Drugog svetskog rata. Ovakvim inicijativama mi kao da sami prelazimo iz pobedničkog u gubitnički tabor", navodi se u saopštenju SDP-a.

Iz te partije najavljeno je i da će njen predsednik Rasim Ljajić o ovim pitanjima "razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom SNS-a Milošem Vučevićem".

"Demagoški potezi"

Šapić je rekao da je izmeštanje grobnice Josipa Broza "izuzetno važna stvar za srpski narod i budućnost zemlje", međutim, kako za NIN kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević, radi se o "demagoškim potezima" koji služe da se njima javnost bavi umesto pravim problemima.

"Neko ga je očigledno savetovao da je najbolji način da se izvuče iz problema tako da smisli nešto što nema nikakve veze sa životom građana", kaže on, dodajući da je to još jedan primer kako "živimo u jednom političkom vremenu u kome selo gori, a baba se češlja".

Milivojević to ilustruje činjenicom da se politički bavimo ovakvim idejama poput Šapićeve, u trenutku kada postoji politički spor oko pitanja iskopavanja litijuma na do sada tehnološki neispitan način ili Kosova, na kom su stvari "izmakle kontroli". Milivojević posebno podvlači da je Šapićeva priča o Titu i Draži potpuno "irelevantna u ovom trenutku".

"Ona je uvek zanimljiva, ali irelevantna u trenutku kada imate faktički svaki dan ili svake nedelje saobraćajke u kojima učestuju vozila gradskog prevoza ili požare na vozilima gradskog prevoza. Da ne govorim nekim drugim stvarima, da se ulice koje su za papren novac rekonstruisane pre nekoliko godina prekopavaju, valjda jer asociraju na prethodnu gradsku vlast, Gorana Vesića i Zorana Radojičića, pa verovato gradskim vlastima ne odgovara kaldrma, ili njen izgled... Kad imate situaciju u kojoj je Beograd u debelom minusu, zatim rebalans budžeta kome postoji otpor u delu gradskog rukovodstva i partije na vlasti, prema toj vrsti trošenja novca... A gradonačelnik se dosetio, ili ga je neko od njegovih spin doktora posavetovao da preusmeri pažnju u smislu da kada imate problem u kući, vi kažete, eno, kod komšije se svađaju", kaže on.

Milivojević kaže da imamo zakon kojim su izjednačena dva antifašistička pokreta, partizanski i četnički, odnosno Jugoslovenska vojska u otadžbini.

"Time treba da se hvalimo, a da ne stidimo toga", kaže Milivojević.

On podseća i da je Kuća cveća, u kojoj počiva Tito, jedan od turističkih brendova Beograda.

"Turisti koji dolaze iz zemalja bivše Jugoslavije, iz okruženja, iz Afrike, je obilaze. Zašto bismo onda tako nešto proterivali? Zato što je nekome kapric da se u poznim srednjim godinama setio da izigrava velikog Srbina? To je jedna besmislena stvar, ne znam ko ga je to savetovao, pretpostavljam da nije premijer Miloš Vučević koji takođe ima simpatije prema ravnogorskom pokretu, a nema ih prema komunistima i Titu", kaže Milivojević i dodaje da je, na kraju krajeva, i Tito deo srpske istorije.

Istorijom bi trebalo da se bave istoričari, a ne političari

A istorijom bi trebalo da se bave istoričari, a ne političari, posebno istorijskim događajima i okolnostima koji su veoma osetljivi, poput Drugog svetskog rata u bivšoj Jugoslaviji, budući da na oba pokreta, koja su zakonom izjednačena kao oslobodilačka, postoje ozbiljne istorijske zamerke. Na ravnogorski zbog uloge u samom ratu i kolaboracije sa okupatorima, a na partizanski zbog onoga što se događalo neposredno posle rata. Međutim, dok se ceo svet diči svojim antifašizmom, Šapićeva demagoška "borba protiv komunizma" (koji je, uzgred, kao važan činilac nestao sa svetske scene pre više od tri decenije) bi da ga poništi u zemlji koja je zbog borbe protiv nacističkog i fašističkog zla podnela ogromne žrtve.

 

I neki od istoričara reagovali su na Šapićev "istorijski" nastup. Tako je istoričar Milan Radanović, koji se, između ostalog, bavi i izučavanjem istorijskog revizionizma i kolaboracijom u Drugom svetskom ratu, prokomentarisao je Šapićev predlog rečima kako pretpostavlja da će na spomeniku Mihailoviću biti ispisane njegove reči iz naređenja o "čišćenju" partizanskih jataka i simpatizera, posle čega je usledio talas zločina u Šumadiji. Radanović je na svom nalogu na Iksu podelio i citat iz Mihailovićeve naredbe iz novembra 1943. u knjizi depeša Jugoslovenske vojske u otadžbini, u kojoj se, između ostalog, navodi:

"Produžite rad na definitivnom čišćenju komunista. Oni ne smeju postojati u Srbiji. Krajnje je vreme da sa tim gadovima raščistimo. Uništavajte sve njihove simpatizere i jatake bez milosti. Kad ne budu imali simpatizere, neće moći ni da postoje".

Radanović navodi i kako je bilo "bezbroj primera saradnje pokreta predvođenog Dražom Mihailovićem sa nacistima i fašistima, a istom tom Mihailoviću Šapić bi da podiže spomenik", dodajući da naredba koju je citirao, kao i zločini koji su usledili, "dešavaju se u vreme kada traje pisani sporazum o saradnji između JVuO i Vermahta u Srbiji (od novembra '43. do februara '44)".

Istoričar Predrag Marković kaže za NIN da "živ nije šta će biti sa turbetom turskog paše na Kalemegdanu".

"Kako je počeo, Šapić će iskopati sve istorijske ličnosti koje ne voli. Spomenik bilo kome na Terazijama je stvar za najdublje razmišljanje. Spomenik je kao ukras ili ožiljak na gradskom tkivu. Da li je čovek koji je izgubio sve bitke prava ličnost da zauzme najcentralniji gradski prostor", kaže Marković.

Stojanović: Šapićevi predlozi "samo finalna faza" nečega što je veoma davno počelo

Sa druge strane, istoričarka Dubravka Stojanović ocenila je da je "na neki način licemerno" čuđenje povodom Šapićeve inicijative, jer su ti Šapićevi predlozi "samo finalna faza" nečega što je veoma davno počelo" odnosom predsednika Srbije i Jugoslavije 1990-ih Slobodane Miloševića prema Titu i Jugoslaviji".

Ona je rekla i da je revizionistički talas u punoj meri zaživeo posle smene Miloševića, 2000. godine, kada su, kako je ukazala, demokratske vlasti želele da "pobede pobednike Drugog svetskog rata i na terenu sećanja".

"Vrlo brzo posle preuzimanja vlasti, promenjena su imena 900 ulica u Beogradu, spomenici su ostavljeni da propadaju, ...oslobođenje Beograda (u Drugom svetskom ratu) nazivano je okupacijom", kazala je Stojanović.

Rekla je da su istoričari bunili i protiv zakona o izjednačavanju četnika i partizana, protiv sudskih odluka koje su rehabilitovale četnike i protiv udžbenika u kojima se zamenjuju istorijska mesta dva pokreta. Stojanović kaže kako se radi o "procesu dužem od 25 godina".

"Stalno smo (istoričari) na ovo upozoravali, ali društvo nije reagovalo. E, sada da li društvo nije reagovalo jer nije zainteresovano, ili možda nije reagovalo jer se zapravo podržava ta interpretacija istorije i misli da je bilo bolje podržavati četnike, sarađivati s okupatorom, etnički 'čistiti' druge narode - to ostaje da se pita društvo u Srbiji.., ali ovo (sada sa Šapićem) je samo kruna nečega u čemu su učestvovale sve vlasti", kazala je Stojanović.

Šapićeva šešeljevska iskliznuća

Nije ovo Šapićevo "šešeljevsko" (istina, gradonačelnik nije pominjao glogov kolac za Tita, poput predsednika SRS svojevremeno) iskakanje iz zvanično proklamovane politike vladajuće koalicije jedino. Imao je on i druga iskliznuća udesno, poput uvredljivih nastupa prema LGBT osobama, izjavama da je Beogradu potrebna "srpska vlast, srpski gradonačelnik", druženja sa osuđenim ratnim zločincima ili odbrani murala sa likom generala optuženog za ratne zločine, napada na festival "Mirdita", "odbranom Kosova" tako što će pobediti na beogradskim lokalnim izborima...

Međutim, za Milivojevića, Šapićev nacionalizam je takođe demagogija, što objašnjava činjenicom da gradonačelnik Beograda, na primer, nije na isti način istupio kada je predsednik Srbije izašao sa nedavnim planom za Kosovo. Milivojević kaže da, ako Šapić smatra da je "veliki Srbin", zašto se onda nije usprotivio ideji vlasti o povratku na situaciju od pre dve godine u dijalogu Beograda i Prištine i zašto Šapić nije, na primer, tražio povratak na stanje pre Briselskog sporazuma i situaciju pre nego što je "naprednjačka vlast izručila elemente identiteta Srbije na Kosovu", kao što su "lične karte, saobraćajne i vozačke dozvole dinar..."

Tako Šapić izgleda kao nacionalista, koji se uključuje na dugme samo kada je to potrebno. Milivojević to objašnjava činjenicom da Šapićeva budućnost na vlasti zavisi od njegove stranke SNS. Prema Milivojevićevim rečima, na njegov status ne može uticati čak ni sukob sa SPS i SDPS po pitanju spomenika Draži Mihailoviću i Kuće cveća.

"Ako uspe da omekša i savlada otpor koji ima u sopstvenoj stranci, u SNS, on će ostati gradonačelnik. Ako to ne uspe, biće smenjen. A ostali koalicioni partneri će prosto morati da dignu ruku bilo za, bilo protiv, kako im kaže SNS. To zavisi jedino isključivo od čoveka koji nije predsednik Srpske napredne stranke, a zove se Aleksandar Vučić", kaže Milivojević. (www.nin.co.rs, Nedeljko Čolić, 17.9.2024)