Vučić, premijer: Scenario ostanka na vlasti i posle Expo-a izazvao bi erupciju narodnog besa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na panelu “Evropska konkurentnost u fragmentiranom geopolitičkom okruženju” u organizaciji Globseca, na pitanje da li može da se kandiduje za premijera odgovorio da je to moguće.

Vučić je ponovio da se Ustav neće menjati kako bi on ponovo mogao da se kandiduje za funkciju predsednika države, ali je ovaj put prvi put naveo uslove pod kojim bi ponovo bio premijer. On je poručio da je za to je potrebna podrška javnosti kao i njegoav odluka da prihvati da se kandiduje za tu funkciju, što, kako je rekao, nije lako ni sa jedne strane.

Analitičar Cvijetin Milivojević je ranije ove godine, komentarišući mogućnost raspisivanja vanrednih izbora, kazao da je u opticaju i scenario, u kom ne bi bili raspisani vanredni parlamentarni, već vanredni predsednički izbori. On je naveo da bi ovakva odluka mogla da unese konfuziju među studente i opoziciju, budući da bi se u tom slučaju birao predsednik.

Milivojević je objasnio da postoje dva moguća scenarija u vezi s predsedničkim izborima. Prvi je da kandidat kojeg Vučić predloži u ime SNS-a pobedi na izborima, a drugi scenario je da taj kandidat izgubi, ali da novi predsednik nema stvarna ovlašćenja, već obavlja uglavnom ceremonijalnu funkciju, kako je definisano i Ustavom.

U tom slučaju, Vučić može da postane premijer u sadašnjem sazivu parlamenta, što je, kako je tada objasnio Milivojević, u skladu sa zakonom i Ustavom. Time ponovo dobija izvršna ovlašćenja, jer vlada, prema Ustavu, vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Milivojević je poručio da je to jedan od načina za učvršćivanje vlasti, dok se izbori mogu odložiti sve do kraja mandata Skupštine, odnosno decembra 2027. godine, posle EKSPO-a.

Ivan Lakićević sa Instituta za filozofiju i društevnu teoriju kaže da s obzirom na trenutna politička dešavanja, odnosno veliku popularnost studentskog pokreta, Vučić verovatno procenjuje da bi mu referendum o promeni ustava, kako bi mogao da obezbedi sebi još jedan mandat, verovatno bio preveliki zalogaj.

– Vidimo da on poslednjih meseci okleva da raspiše izbore, što ranije nije bio slučaj. Sada pominje maj ili decembar, ali pitanje je koliko će tome ostati dosledan – navodi.

Lakićević zaključuje da upravo is tog razloga ima smisla da se “ne zaleće” u referendum i da se samo prebaci na premijersko mesto, jer na kraju krajeva moć leži u Vučićevim rukama, na kojoj god funkciji da se on nađe.

Analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da Vučić formalno nema ustavna ili zakonska ograničenja da ponovo postane premijer posle isteka predsedničkog mandata ili eventualnog njegovog skraćivanja, ali da zato ima ogromne političke prepreke za realizaciju takve načelne mogućnosti.

– Sve ukazuje da je danas značajna većina građana Srbije protiv SNS vladajućeg kartela i njegovog lidera. Druga strana medalje je to što je nemali deo populacije koja ne podržava vlast i dalje pasivan, a deo onih koji su se aktivno digli protiv nje pre godinu dana, izgubili su nešto od borbene energije. Međutim, potencijalna izborna mega prevara SNS bloka, kakogod se on zvao, koja bi jedino mogla da bude osnov za trasiranje puta za Vučićev povratak u premijersku fotelju, izazvala bi pravu erupciju narodnog besa – objašnjava, dodajući da i oni koji su sad pasivni a za promene su, polaze od toga da se ovako ili onako primiče kraj vladavine opskurnog režima.

Anđelković ističe da Vučić pokušajem nasilne revitalizacije i nestankom nade da će stvari nekako da se na iole prihvatljiv način razreše 2027. godine, pasivno građanstvo bi bilo gurnuto u aktivnu sferu a one već sada angažovane protiv vladajuće garniture, potpun bi bilo radikalizovano.

On navodi da bi pod takvim okolnostima Vučiću moglo da se desi ono što se dogodilo jermenskom lideru Seržu Sargsjanu 2018. godine, koji je posle deset godina predsedničkog posla odlučio da preuzme premijersku funkciju, što preko noći dovelo do tako masovnih i kontinuiranih protesta da su se i strukture sile paralisale i povukle, zbog čega je Sargsjan morao da podnese ostavku.

– Kao što je drski pokušaj istrošene vlasti u Jermeniji pre skoro pa deset godina doveo do konsolidacije podeljenih oponenata režima te jačanja protesnog naboja građanstva, to bi se sigurno desilo i u Srbiji ako Aleksandar Vučić pokuša da nađe novi format za svoju spin diktatorsku vlast. Da on i sam to zna vidi se po tome što pomahnitalim zaduživanjem Srbije pokušava da sa svojim kartelom izvuče što brže koliko je to moguće veći profit, pa onda, verovatno, pokuša da napusti opustošenu zemlju. Onim što sada radi pre priprema teren za to nego za svoje premijerskog ustoličenje – zaljučuje naš sagovornik.

Balša Božović, predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, kaže da je Vučić već godinama, sistematskom zloupotrebom ustavnog okvira i potpunom kontrolom institucija, prigrabio svu vlast u zemlji, te da iako formalno zauzima funkciju predsednik Republike, on de facto obavlja i ulogu premijera, dok Vlada deluje kao produžena ruka predsedništva.

On ocenjuje da u takvom kontekstu, njegova najava da je „moguće“ da će se kandidovati za premijera nije stvar promene funkcije, već signal nove faze političke destabilizacije koju namerno proizvodi.

– Ta izjava otvara prostor za ulazak Srbije u još jedan period institucionalne krize. Vučić upravlja krizom kao metodom političkog opstanka. Cilj je da sam definiše tempo i uslove svog budućeg silaska sa vlasti, tako da taj proces dočeka u relativno povoljnijoj poziciji, da kao dovoljno jak da sebi i najbližem okruženju zaštitu od procesuiranja za dela za koja će se teretiti. Zbog toga ubrzano razgrađuje sistem, posebno pravosuđe, postavlja lojaliste na sve važne pozicije i slabi svaki mehanizam institucionalne kontrole, kako bi konsolidacija države nakon njegovog odlaska trajala decenijama. Ta vremenska distanca je jedini okvir u kojem on i njegovi saradnici mogu računati na izbegavanje odgovornosti – objašnjava Božović.

U takvoj situaciji, prema njegovim rečima, jedini realan način da Srbija opstane jeste formiranje širokog, koordinisanog fronta protiv aktuelnog režima, koji mora uključiti sve relevantne društvene aktere – političke organizacije, civilno društvo, akademsku javnost, studentske pokrete, sindikate i lokalne inicijative i mora funkcionisati na nivou koordinacije koji do sada nije postojao.

– Studentski pokret je obavljao važnu ulogu, ali više nije dovoljan, a protok vremena će samo umanjivati njegov kapacitet da samostalno nosi teret otpora. Neophodno je da svi opozicioni akteri spuste tenzije, napuste međusobne optužbe i razgovaraju o zajedničkoj strategiji – ističe naš sagovornik.

Božović napominje da je dijalog jedini put ka stvaranju širokog i stabilnog fronta koji može obezbediti mirnu tranziciju vlasti i sprečiti dalje urušavanje institucija sistema. U suprotnom, kako zaključuje, proces smene vlasti Aleksandra Vučića, koji bi mogao da se dogodi u naredne dve godine, može biti veštački produžen na mnogo duži period uz ogromnu štetu po društvo, vladavinu prava i demokratiju u Srbiji. (www.danas.rs, Danas, Lena Stevanović, 11.12.2025)

Prelistavanje štampe sa Cvijetinom Milivojevićem i Vladimirom Vuletićem | Euronews jutro

Naslovne strane dnevne štampe komentarišu politički analitičar Cvijetin Milivojević i Vladimir Vuletić, sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (TV Euronews Srbija, euronews.rs, emisija „Euronews jutro“, 10.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=3Vx9iWYz0d8

Željko u ringu, NIS na ivici | U reketu sa Teškim centrom

Šta se dešava kad Partizan više nije sportski klub nego poligon moći? Zašto odlazak Željka Obradovića postaje politička priča, a ne samo sportska? I kako se sve preslikava na NIS - energetsku kompaniju koja može da povuče celu ekonomiju u recesiju?

U petoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom“, Nenad Zorić razgovara sa Nenadom Gujaničićem i Cvijetinom Milivojevićem o tri sudbinske tačke Srbije 2025/2026:

raspad sistema u Partizanu i pitanje da li je Obradovićev odlazak jedini način da klub preživi;

NIS kao geopolitička detonatorska kapisla - šta poruka Moskve znači za Beograd, i koliko je Srbija blizu ekonomske krize;

institucije koje faktički više ne postoje - od “Ćacimistana” u centru Beograda, do parlamenta koji radi kao kulisa.

Ovo je epizoda o državi u kojoj se sport, energetika i politika slivaju u jednu istu priču: nedostatak institucija, koncentracija moći i ekonomski model koji puca na svim tačkama.

Ključne teme:

NIS kao poruka Moskve Vučiću

Kako politika koristi Partizan i Željka Obradovića

Sport kao instrument vlasti

Kriza ruskog kapitala i pad vrednosti NIS-a

Kako politička kontrola određuje rezultate

Zašto opozicija ne razume trenutak

Šta znači gubitak poverenja investitora

Da li je Srbija pred ciklusom ekonomske krize?

(podcast “Albatros News”, emisija “U reketu sa Teškim centrom”, voditelj Nenad Zorić, 5.12.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=RnTC6nTUPX0

Krstić i Cvijetin u žestokoj raspravi u studiju Blica uživo: SNS ili studenti - ko ima veću podršku?

(www.blic.rs, Blic TV, emisija „Blic uživo“, voditeljka Ivana Mastilović – Jasnić, 4. 12. 2025)

https://www.youtube.com/watch?v=TU0HQiRaI9w

Politički opstanak veća briga od vlasti: Opozicija pokazuje znake života, sledi li ukrupnjavanje

Flert opozicije i studentskog pokreta propao je na samom početku. Opozicija je ipak, kao dosadan zaljubljeni muškarac, uporno pokušavala kako na suptilne, tako i na nametljive načine, da zainteresuje mlade buntovne ljude da ih uzmu u razmatranje. Kada se na kraju ispostavilo da od te veze neće biti ništa, opozicija je rešila da učini ono što joj je jedino preostalo - da se posveti samoj sebi. Ako ćemo pravo - ne bi bilo ni pošteno da se opozicija šlepa uz studentski pokret, kada već deceniju i po nisu uspeli da mobilišu ni približno ljudi koliko je omladini pošlo za rukom za svega nekoliko meseci.

Ne može da škodi

Pokret za preokret, sa samo jedinim istaknutim članom - Jankom Veselinovićem, najavio je ujedinjenje sa Strankom slobode i pravde Dragana Đilasa. Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana potpisali su memorandum o strateškoj saradnji. Prvi koraci u predizbornom ujedinjavanju ili ukrupnjavanju su, dakle, napravljeni.

Koliko će to opoziciji pomoći u vremenu kada će većina glasača sa sentimentom protiv vlasti biti zagledana u takozvanu „studentsku listu“ - nećemo znati dok se birališta ne zatvore. Nije da je opoziciji preostalo mnogo opcija. Alternativa je da ne izađu na izbore, što bi za pojedine stranke značilo samoukidanje. A niko ne ulazi u poduhvat pravljenja stranke da bi je dobrovoljno osudio na odumiranje.

Bilo je i ranije ukrupnjavanja opozicije. Ko se još seća „Saveza za Srbiju“, koji su poredili sa opozicionim koalicijama iz devedesetih. Na kraju, umesto da tako objedinjeni izađu na izbore, doneli su odluku da izbore bojkotuju. Usledila je odluka o rasformiranju, bez da je ostvaren ikakav rezultat, ako izuzmemo organizaciju nekoliko manjih protesta. Potom su se - ponovo ne svi - okupili u „Srbiju protiv nasilja“ i osvojili 65 poslaničkih mandata, ali su se odmah po sedanju u poslaničke klupe razjedinili.

Danas imamo deo opozicionih partija koji učestvuje u radu Skupštine, te frakciju koja bojkotuje rad parlamenta. Postoje stranke koje, za sada stidljivo, govore da će ići na predstojeće izbore i one, poput DS-a, koje poručuju da će podržati studente. Tako je više od jedne decenije jedina konstanta, ma koliko se reči „opozicija“ i „ukrupnjavanje“ stavljale u istu rečenicu, ostala razdvajanje radi sitnih mimoilaženja i krupnih sujeta.

Sada „tradicionalnoj“ opozicija zaista preti nestanak sa političke scene. Prete da ih potope oni koje su godinu dana unazad podržavali. Ako se opozicija ujedini, ovoga puta to neće biti samo borba za vlast, već i za goli opstanak u srpskoj političkoj čaršiji.

Fali identifikacija

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić kaže za NIN da se među analitičarima provlači teza koja govori da postoje neka istraživanja koja nisu najdostupnija javnosti, a koja kažu da glasači u Srbiji vole ukrupnjavanje opozicije. On pojašnjava da kada se pogleda literatura o izborima i o tome kako se glasači opredeljuju, istraživanja u svetu pokazuju da ako je opozicija fragmentirana, dakle ako je veća ponuda biračima - to ne znači veću izlaznost.

„Jednostavno, nema teorijskog osnova da će neko značajno ukrupnjavanje dovesti do veće izlaznosti. Čak imate situaciju, recimo, da je 2012. godine bila veća izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora nego u drugom. Upravo je ta manja izlaznost, plus beli listići, dovela do toga da Srpska napredna stranka, odnosno Tomislav Nikolić tada pobedi“, podseća Vranić.

Prema njegovim rečima, ono što birači vole jeste identifikacija - da se lako identifikuju sa nekom ličnošću i nekim politikama. Vranić navodi primer da je, ako se vratimo u 2012. godinu, više ljudi tada u Beogradu glasalo za Dragana Đilasa, nego što je glasalo za Borisa Tadića, što je takođe bio jedan od problema Demokratske stranke.

„Dok, recimo, SNS nema taj problem - na svakom nivou se glasa za Aleksandra Vučića. Bez obzira što, u stvari, ne glasate za Vučića. Dakle, ono što birači vole jeste jasna, jednodimenzionalna identifikacija. Kod studenata to je politika - prosto, nemate lidera“, ukazuje Vranić.

On podseća da se poslednji put opozicija značajno ujedinila u koaliciju „Srbija protiv nasilja“, ali napominje da treba voditi računa o vrlo specifičnom kontekstu: prvo smo imali strašnu tragediju u „Ribnikaru“, koja je onda indukovala proteste koji su prerasli u političke. Vranić pojašnjava da smo kao rezultat tih protesta i pritisaka na SNS da raspiše vanredne izbore dobili koaliciju.

„Kako su se izbori završili, tako se opozicija u parlamentu fragmentisala kao da smo, u stvari, glasali za pojedinačne stranke - nije bilo neke veće razlike. I sada, naravno, birači koji to prate, a oni koji izlaze na izbore jesu informisani - meni deluje da je u ovom trenutku njima sasvim svejedno hoće li opozicija izaći ukrupnjeno ili fragmentisano“, ocenjuje Vranić.

Međutim, dodaje naš sagovornik, ono što može da bude korisno za opoziciju, to nisu velika ukrupnjavanja, već „mini-koalicije“, gde se slične stranke grupišu u ideološki slične koalicije.

„Onda imamo vrlo jasnu građansku opciju, to su Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana, imamo socijal-demokratsku opciju, što su Stranka slobode i pravde i Pokret za preokret. Ja bih podsetio da je Zajedno ušla u Demokratsku stranku i to je opet neka leva opcija... Naravno, videćemo šta će se desiti sa desnicom“, objašnjava Vranić.

Problemi sa sluhom

Sagovornik NIN-a skreće pažnju da smo imali pozitivne primere da opozicija može da se koordiniše. Podseća da je bilo i pokušaja glasanja o poverenju Vladi, još pre pada nadstrešnice, kada je opozicija uspela da sakupi više od šezdeset potpisa. Takođe, Vranić predočava da je bilo koordinacije i oko biračkog spiska i REM-a, što je ipak uspelo da natera SNS da popusti u nekim stvarima.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za NIN da, u ovom trenutku, jedino što zanima takozvani „antivučićevski“ politički pol u Srbiji jesu vanredni parlamentarni izbori. Po njegovim rečima, glavni akter na delu političke scene u Srbiji kontra vladajućoj koaliciji je, kako ga naziva, „studentsko-narodni pokret“.

„Ja pretpostavljam da bi pravilo nekog političkog fer-pleja značilo da ovi manji akteri na političkoj sceni, a među njima su i neke od tih stranaka - za neke sam čuo, za neke nisam - osluškuju šta u ovom trenutku traži većina birača koja bi glasala protiv vlasti. Ja sam čuo dva glasa: jedan glas je osnovni glas koji ide od 5. maja - ‚tražimo vanredne parlamentarne izbore‘. Pre toga imamo glas koji ide od 1. novembra prošle godine - da se u slučaju tragedije sa nadstrešnicom otkriju svi krivci, nalogodavci i tako dalje. To su dva zahteva koja su, kao što možete primetiti, zahtevi većinske Srbije“, poručuje Milivojević.

On smatra da je uloga tih stranaka, među kojima su i one parlamentarne, da saslušaju glas građana sa ulica, pogotovo što je dobar deo tih građana na izborima 2023. godine glasao upravo za tu opoziciju. Milivojević ukazuje na to da mu je malo čudno da upravo te stranke „kao da ne čuju dobro“ i uporno nastavljaju da kontriraju većinskom glasu građana Srbije.

„Upravo oni faktički daju alibi Aleksandru Vučiću da ne raspisuje izbore. A što bi čovek raspisivao izbore ako dve trećine opozicije učestvuje u radu parlamenta, u radu plenarnih sednica, skupštinskih odbora... Ne smeta im da svakoga dana ‚viziraju pasoše‘ i overavaju na ‚čekpointima‘ na ulazu u ‚nezavisnu državu Ćacistan‘ - to je ona država što se graniči sa Srbijom sa svih strana i koja je u ovom trenutku svoje granice proširila, ako ste bili skoro tamo, do glavnog ulaza u Narodnu skupštinu. Tamo su ti poslednji šatori“, navodi Milivojević.

Prema njegovoj oceni, mi još nismo došli do teme ukrupnjavanja opozicije. Milivojević smatra da je tema da opozicija sasluša i shvati da građani hoće nešto što deo te opozicije neće. On ocenjuje da se očigledno deo opozicije slaže sa predsednikom Vučićem i smatra da ovaj skupštinski saziv treba da opstane još pune dve godine, do kraja 2027. - jer tada padaju redovni izbori. (NIN, nin.co.rs, Miloš Miljković, 26.11.2025)

Празнични попусти на књиге Цвијетина Миливојевића

поводом изласка нове књиге Цвијетина Миливојевића - „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (Catena mundi, Београд, октобар 2025) -

одобравамо велики попуст на књиге овог аутора:

На једном месту, 35 година политичког плурализма у Србији - у шестокњижју (шест књига) Цвијетина Миливојевића:

 

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2021 - 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (599 дин)

и 6. – најновија: „ДЕСТРУКЦИЈА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ – Поглавица који је поразио сопствени народ“ (сајамска цена: 900 дин).

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 399 дин)

2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити лично у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +381 11 3234 439, Теразије 3А, Београд.

Cvijetin Milivojević: Vučić ne sme da ode u Novi Sad, SNS tamo nema političko uporište

 

U razgovoru za emisiju „Marker“, politikolog Cvjetin Milivojević komentariše aktuelnu političku krizu u Srbiji, posebno u kontekstu dešavanja u Novom Sadu i odnosu vlasti prema zahtevima studentskog pokreta. Milivojević ocenjuje da Srpska napredna stranka više nema političko uporište u Novom Sadu i da predsednik Aleksandar Vučić izbegava odlazak u grad jer vlast nije ispunila prvi zahtev studenata – nezavisnu istragu i utvrđivanje odgovornosti za tragediju u kojoj je stradalo 16 ljudi.

On ističe da studenti nisu imali političke ambicije, već su tražili osnovno funkcionisanje institucija. Pošto je vlast odbila taj građanski zahtev, usledio je drugi — raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što je, prema Milivojeviću, vlast takođe ignorisala. Dodaje da se sada o izborima gotovo i ne govori, dok kriza eskalira.

Milivojević kritikuje deo parlamentarne opozicije koju naziva „smokvin list vlasti“, tvrdeći da učestvuje u fingiranju institucionalnih procesa i time održava postojeći sistem. Podseća i na, kako navodi, „školski primer državnog udara“ iz novembra prethodne godine, kada je budžet usvojen mimo procedure, uz ćutanje većine opozicionih poslanika. (TV Insajder, insajder.net, emsiija „Marker“, voditelj Marko Subotić, 27.11.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=QaFENbPqLoA