Аутодеструкција реконструкције и решење рушењем

„У свом телевизијском шоуу, могао је подићи шаргарепу и назвати је цвеклом. Његови противници почели би да му се смеју: „Какав идиот! Не разликује шаргарепу од цвекле.“ Али, по завршетку емисије, гарантујем вам, он ће бити тај који ће се смејати. Помислиће у себи: „Не могу да поверујем како сам их израдио, наводећи их да целе недеље причају о шаргарепама и цвеклама.“

Тако је о потоњем вођи „Боливаријанске револуције“ и председнику Венецуеле од 1999. до 2013. године говорио његов пријатељ из војничких дана Франциско Аријас Карденас.

О томе како је Уго Рафаел Чавез Фријас умео да „завара људе одвраћајући им или скрећући  пажњу“, о томе како је непожељне поруке „утапао у бујицу провладиног садржаја тако да је опозициона игла нестајала у пропагандном пласту сена“, писали су Сергеј Гуријев и Данијел Трајсман у својим „Спин диктаторима“ („Архипелаг“, Београд, 2023): 

„Засипао је публику салвама информација. Сваке недеље ујутро, све до осам сати, претеривао би у театралностима у свом импровизованом телевизијском шоу програму. Певао је, играо, реповао јахао коња, резервоар, бицикл; нишанио пушком, држао неко детенце, мрштио се, слао пољупце, изигравао будалу, државника, патријарха... али, највећи део времена је само причао. Ако би му затребало још мало времена, узурпирао би етар ради хитних саопштења или „ланаца“ саопштења...“  

Ако сте помислили да сте и ви овде све ово већ видели, чули и доживели – у праву сте, не халуцинирате.

Институција Над Институцијама лично преузела је апсолутно „хендловање“ новосадске трагедије и „санирање и контролу штете“ која би из ње могла да настане, па су кључне поруке „у месиџ боксу“ напредне ботовске артиљерије унисоно заковане: Надлежни ће испитати, нека институције раде свој посао, пустите струку да донесе суд, одговорни за трагедију ће одговарати, систем није заказао, тралалалала...

Али, заклоњени иза кулиса „случаја Надстрешница“, ван очију јавности и грађана, одвијају се сви они процеси и токови који иду у прилог даљег цементирања ове власти и истовремене аутодеструкције ове државе: литијумизација Србије, све интензивније одступање УЖАС-а („Ужа Србија“ – централна Србија без покрајина) са територије Косова и Метохије, индоктринација грађанства за аксиом да би рушење актуелног режима значило и смрт Србије, пузајуће слугерањство и пристајање на давање све нових и нових намета постојећим и потенцијалним окупаторима...

А намети које грађани Србије плаћају својој држави, али и, још горе, они које ова држава плаћа, поглавито евроатлантском, Белосветству све су бројнији: џизија, харач, главарина, испенџа (земљарина), десетина (ушур), филурија (порез у новцу), читлучење (отимање поседа), младарина, шумарина, чифтхак (плаћала свака ожењена глава), дербенд (намет који је плаћало српско становништво за одржавање турских посада), агман (порез на крупну стоку), ресмиагман (порез на ситну стоку), жвакалица (гошћење Турчина на конаку у хришћанској кући), пенџер вергија (порез на прозоре), аскери вергија (порез за Србе који не служе војску), нузул (порез у натури, за турску војску која се спрема на поход), меариф (порез скупљан од раје за одржавање турских школа), баџ (порез на све врсте производа).

Још би требало да будемо и срећни што нам нису увели и оне посебне порезе које су турски окупатори наплаћивали сиротињи раји - фале још само: девширма (данак у крви, сакупљање деце), право прве ноћи, крварина, кулук (принудни рад), одарина (плаћали ожењени каури што спавају са својим женама), водалина (кад дођу Турци на конак код сељака, он мора да им вода коње и опанке).

А оно што, дубоко у потаји, далеко од очију и интересовања чак и већег дела политичке опозиције, превасходно дивља у питомој земљи Србији јесу дивља градња и - дивља разградња.

Пре неки дан, на некој телевизији, гостовао сам у извесној емисији, са једним виђеним подржаваоцем „стабилократије“, тј. несмењивости садашње власти, иначе, на први поглед, пристојним човеком, и размењивали смо учтиво неслагање у вези са одговорношћу за трагедију у Новом Саду (писао сам о томе понешто у претходној колумни „Не иди средином џаде, али ни плахо уз крај“), све док мој саговорник, без пардона, не изрече да је он безрезервно за рушење Београдског сајма и Старог савског моста, мада, вели, никада трамвајем није прешао преко њега, а да смо ми који сматрамо да се нигде у свету не руши постојећи, макар дотле док се не изгради нови мост, као и да најлепши Сајам у Европи треба да остане ту где је – против напретка Србије!?

„Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло.“

Тако је о мостовима говорио једини наш нобеловац који је баш за (једну) „На Дрини ћуприју“ и заслужио ту награду Шведске краљевске академије.

Сви све већ знамо о Старом савском мосту.

И то да је најљући заговорник рушења („нема тела, нема дела“) Доктор Шапић, вели, из идеолошких разлога јер, као што мртвог Тита, намерава да „шраубом“ катапултира до Кумровца, тако не може више ни да истрпи да му мост који су изградили немачки окупатори (а којим су, до јуче, саобраћале три најфреквентније трамвајске плус две аутобуске линије) и који „спречава развој Београда“, штрчи у вољеном воденом Београду.

И то да је екс градоначелник Дупли Доктор Мали „масовну реконструкцију моста“ - који је, претходно, реконструисан средином шездесетих, па усред осамдесетих, па 2008, када је капацитет моста повећан на 30.000 возила дневно - најавио још у марту 2016. године. Говорило се о проширењу и додатним тракама, о другом нивоу за пешаке и бициклисте. Међутим, годину касније, напредна београдска власт мења мишљење и закључује да је мост „застарео, труо и неподесан“, да је „само један од многих генеричких немачких мостова“, после чега почиње намерно да га запоставља и ништа не улаже у њега, е да би грађани поверовали да је (једино) решење – рушење!?

Тада нам бива представљен „кроки крокија“ белог футуристичког моста који, како јаје јајету, сасвим случајно, сличи мосту шеика бин Заједа у Абу Дабију! И који мора, али баш баш, мора да буде изграђен на месту где 82 године, кано клисурина, стоји Стари савски. Ни метар лево (добро, гледано са савамалске стране, стварно и не може, јер су ту већ никли солитери воденог Београда), али ни метар десно – јер ту је државно грађевинско земљиште које смо, као свадбарину или мираз, унели у брак арапском воденом Београду!

У то доба бива исфингиран и „интернет референдум“ у коме је 1000 напредних Београђана, у име два  милиона становника главног града, одлучило да стари мост мора да се руши!

У августу 2019. године најављено је да ће нови мост бити изграђен поред постојећег, а да ће Стари савски остати на свом месту док се нови не заврши. Али, не лези враже, Влада Србије је, иако је градски менаџер тада зборио да стари мост неће бити рушен већ ће добити „два моста близанца“, у новембру 2022, узела кредит за - рушење старог моста! Рушење је додељено – „брату Сију“...

Имао сам, не тако давно, увид у једну, додуше недовољно репрезентативну, анкету. На питање да ли, пре него што се изгради нови, треба да се сруши Стари савски, мост који је најближа веза старог градског језгра са Новим Београдом –  четири петине Београђана одговора негативно.

Наравно, ако питате да ли би, тек кад се за пет година (адекватније: „акобогда“) изгради нови, могао евентуално да се склони стари мост, проценат оних који су „за рушење“ је нешто већи.

Али, и даље је огромна већина Београђана, и у том случају, пре за претварање старог моста у пешачко-бициклистички него ли за његово демонтирање и, могуће, преношење на неку нову локацију према савским адама или (дунавском) Великом ратном острву.

Логично питање нас лаика је: зашто онда државна и градска власт инсистира на рушењу по сваку цену, осим ако то није „за арапске бабе здравље“, тј. у приватном интересу купаца и власника квадрата у емираћанској држави усред државе Србије са чудним српским именом „Белгрејд вотерфронт“? Јербо би померање новог моста неки метар десно, гледано са савамахалске стране, ушло у наводно приватни плац те државе у држави у којој је моја држава Србија сувласник само 32 одсто!

И због тога читав карамбол, сличан оном у Горњим Недељицама, у коме наша држава, уместо да брани интересе својих грађана у долини Јадра, „за немачке бабе здравље“, заступа интересе англосаксонске компаније „Рио тинто“!

Неколико деценија пре него што је Доктор Шапић одлучио да руши један мост „у  возном стању“ само зато што, по његовом светоназору, није довољно српски, Иво Андрић је (1925. године), у својој приповеци „Мост на Жепи“ описао премошћавање реке Жепе пре њеног ушћа у Дрину.

Пошто велики везир Јусуф изненада „посрну и као жртва једне опасне интриге паде изненада у немилост“, „живећи заточен, у осами и немилости, сетио се живље свога порекла и своје земље“: „Јер, разочарање и бол одводе мисли у прошлост. Сетио се оца и мајке. Сетио се Босне и села Жепе, из ког су га одвели кад му је било девет година“.

Када, ипак, бива ослобођен из заточења, и кад чу гласе од својих земљака да, „ко би им ту мост подигао, учинио би им највеће добро“, везир ангажова италијанском неимара и посла га у Жепу.

После силне борбе са плаховитом реком, кијаметима и поплавама, „тачно у по лета би посао довршен. Весело оборише радници скеле, и из тога сплета од греда и дасака појави се мост, витак и бео, сведен на један лук од стене до стене... Изгледало је као да су обе обале избациле једна према другој свака по запењен млаз воде, и ти се млазеви сударили, саставили у лук и остали тако за један тренутак, лебдећи над понором. Испод лука се видело, у дну видика, парче модре Дрине, а дубоко под њим је гргољила запењена и укроћена Жепа“.

Пише даље Андрић: „Из Вишеграда и Рогатице су долазили варошани и дивили му се, жалећи што је у тој врлети и дивљини а не у њиховој касаби. - Ваља родит' везира! – одговарали су им Жепљани.“

Један цариградски муалим (учитељ), родом из Босне, предложио је везиру да у своју вакуф (задужбину) ћуприју уреже следећи текст, да се зна кад је зидана и ко је подиже: „Кад добра управа и племенита вештина пружише руку једна другој, настаде овај красни мост, радост поданика и дика Јусуфова на оба света“. И везирова девиза: „У ћутању је сигурност“.

Везир је седео дуго над том молбом, а однекуд се устали у мисао да “свако људско биће и свака реч могу да донесу зло“ – “победник везир осети страх од живота: „Везир обори поглед на муалимов натпис у стиховима, полако подиже руку и прецрта двапут цео натпис. Застаде само мало, па онда прецрта и први део печата са својим именом. Остаде само девиза: У ћутању је сигурност. Стајао је неко време над њом,а онда подиже поново руку и једним снажним потезом избриса и њу. Тако остаде мост без имена и знака.“

Моје питање за опозицију је зашто, ако је већ, безразложно, други протест грађана због погибије четрнаесторо Новосађана из Новог Сада пребацила у Београд, тај скуп, започет испред зграде Владе, уместо ка празној згради Новог двора на Андрићевом венцу (Лав Који Храбро Седи На Две Хоклице већ се био чекирао за Авганистан), није преусмерен ка Старом савском мосту? Замислите да се, тим малобројним „чуварима ватре“ који, трећу недељу, истрајавају на одбрани савске ћуприје, на том мосту, тога дана, придружило тих 10.000 грађана са протеста?

Али, замислите сад, наравно хипотетички, да Институција Над Институцијама, усред кампање „како избећи одговорност режима за Надстрешницу и последице дивље градње“, изађе пред грађане и каже: „Драги моји Београђани, желели смо да срушимо ваш и наш мост, али ја поштујем ваш акламативан став и, нећемо га рушити, већ ћемо само поред њега да изградимо још један, новији и лепши?“ Ко би ту био победник: Лав Који Седи На Две Хоклице или сујетна и суревњива политичка опозиција која неће са Микетићем и Атанацковићем да брани Стари савски мост, макар и на своју и штету грађана који за њу гласају? (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 15.11.2024)

"Greška je što se protesti nisu nastavili u Novom Sadu": Bukte međusobne optužbe u opoziciji

Emisija: Jutro na BLIC

Termin emitovanja: Radnim danima, 07:00

Voditelji: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

Tema: Protesti u Beogradu i Novom Sadu

Gosti: Stevica Deđanski, politički analitičar i Cvijetin Milivojević, politikolog (Blic TV, emisija „Jutro na Blic“, 13.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=BlNOAmftJ8E

Dodik se sveti koalicionim partnerima: Čubrilović prvi na udaru, ko je sljedeći

Demos, Ujedinjena Srpska (US) i Narodna partija Srpske (NPS) nalaze se u nemilosti Milorada Dodika, predsjednika SNSD, tvrde dobro obaviješteni izvori Srpskainfo iz vladajuće koalicije.

Ta nemilost bi se, kako saznajemo, mogla ogledati u rekonstrukciji Vlade Srpske, u kojoj Dodik više ne vidi ove tri stranke.

Za takav potez trebaju mu 42 ruke, a on, ako računamo posljednja dva poslanika Demosa koja su “promijenila dres”, trenutno ima 41 (SNSD 31, SPS 3, SP 5 i DNS 2).

Izvori Srpskainfo tvrde da će Nedeljko Čubrilović, koji, ne samo da je u nemilosti Dodika, nego i dobrog dijela svoje stranke, najvjerovatnije podnijeti ostavku na mjesto ministra.

Ovakav scenario, prema riječima našeg izvora, stiže kao Dodikova osveta koalicionim partnerima nakon izgubljenih (grado)načelničkih mjesta u Banjaluci, Bijeljini i Palama.

Samo dan nakon lokalnih izbora postalo je jasno da “najdugovječnija i najstabilnija koalicija na Balkanu”, kako je Milorad Dodik volio nazvati savez ove partije sa manjim strankama u Srpskoj, i nije naročito stabilna.

Neki nemirni vjetrovi zaduvali su u unutrašnjosti, a trenutne struje su, po svemu sudeći, usmjerena ka Demosu.

Stranka Nedeljka Čubrilovića ostaje bez Kluba poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske, jer dvojac, Suzana Gašić i Milan Dakić, prelazi u SNSD.

I možda bismo, da su okolnosti mirnije, ove redove posvetili već mnogo puta ispričanoj priči o preletačima, ali, prema našim saznanjima, ovo prelijetanje je sve, samo ne “obično”.

Prepisivanje od Vučića

Samim tim, u vodu padaju Dodikove riječi, izgovorene dan nakon lokalnih izbora, da ništa neće ugroziti koaliciju na nivou Srpske.

Prelijetanje je, čini se, bilo samo uvod u ono što će tek uslijediti. Uvod, ali i upozorenje.

– Otimanje poslanika i aktivista od sopstvenih koalicionih partnera je manir koji Dodik prepisuje od Aleksandra Vučića. Vučić je, prisjetimo se, pokušao da otme cijelu jednu stranku, Socijalističku partiju Srbije, iako je ona jedan od najvećih koalicionih partnera u vlasti. SPS se, u posljednjem trenutku, uspio izvući iz tog čeličnog SNS zagrljaja. Međutim, vladajuća koalicija u Republici Srpskoj nema većinu kakvu ima vladajuća koalicija u Srbiji. Oni faktički zavise od svakog poslanika, što vidimo i iz Dodikovog truda da ispoštuje čak i one najmanje koalicione partnere, da im da dovoljno funkcija, sinekura i tako dalje – kaže politički analitičar Cvijetin Milivojević za Srpskainfo.

U Srbiji je, dodaje Milivojević, u posljednjih 12 godina, svakoj Vladi prijećeno rekonstrukcijom, što je, kako kaže, direktna prijetnja koalicionim partnerima da će, ako ne budu apsolutno poslušni, izgubiti neke od privilegija.

– I Dodik je poslao poruku svojim koalicionim partnerima. On ima dosta koalicionih partnera koji se ponašaju nedisciplinovano, čemu svjedoče rezultati izbora u Banjaluci i Bijeljini. Dosta je koalicionih partnera koji se šlepaju, čije je biračko tijelo, bez pomoći Dodika i njegove mašinerije, statistička greška. Ne bi prešli cenzus da nisu imali podršku – ocjenjuje on.

Ipak, ne treba zanemariti ni činjenicu da su političari živi ljudi, koji, dobrim dijelom, svoj život poistovjećuju sa foteljom.

– Vi ćete vrlo rijetko naći političara koji je, nakon što je izgubio neku visoku funkciju, prihvatio da se vratio svojoj osnovnoj djelatnosti. Dobar dio njih o kojima sada govorimo ne vidi sebe van politike, a smanjivanjem uticaja Demosa faktički će i broj mjesta koje ta partija drži na različitim nivoima biti manji, tako da se ti ljudi, na način što prelaze u SNSD, osiguravaju za svaki slučaj – kaže Milivojević.

Repriza sudbine DNS

Smatra da će Dodik, u narednom periodu, poslati slične poruke i drugim koalicionim partnerima.

– Kada pominju rekonstrukciju, to nije zato što žele još bolje, nego isključivo iz razloga da, unutar vladajuće koalicije, kako smo to u vojsci govorili, izazovu permanentnu uzbunu. Postoji niz funkcionera, čega su svjesni i Vučić i Dodik, koji, ne da zaslužuju smjenu, nego nešto mnogo gore, kao što je sudsko procesuiranje. U tom slučaju, onda, smislite pojam rekonstrukcije, pa pojedinca, koji, zapravo, zaslužuje sudski proces, šaljete u “aut” – zaključuje Milivojević.

Prema riječima političkog analitičara Velizara Antića, sadašnja koalicija u Srpskoj je preglomazna, pa tako kolač koji se dijeli ne može da zadovolji sva gladna usta.

– To bi prvi mogao da osjeti Demos i da bude izbačen iz koalicije. Takođe, lokalni izbori su potvrdili da su u pojedinim lokalnim zajednicama glasači Demosa, ali i ostalih koalicionih partnera, glasali protiv kandidata koje je predložio SNSD. Verujem da se, upravo iz ova dva razloga, Dodik odlučio na obračun sa Demosom. Njima se dešava sudbina DNS, kada ih prvo napuštaju pojedini visoko rangirani funkcioneri stranke, a za njima će i određeni broj samih članova da napusti partiju. Da li će Demos biti potpuno izbačen iz koalicije ili će Dodik odlučiti da ih na ovaj način lagano slabi, ostaje da se vidi, ali je jasno da su odnosi narušeni i da je krenuo napad na ovu partiju – kaže Antić za Srpskainfo. (www.srpskainfo.com, 12.11.2024, Sanja Krasić Božić, EuroBlic, 13.11.2024)

Ko je odgovoran, a ko će odgovarati za tragediju u Novom Sadu?

Novosadsko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog nesreće, navodeći da je saslušano više od 50 osoba, a jedinu ostavku dosad je podnio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Ni 12 dana nakon što je pala nadstrešnica na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 14 osoba, a tri teško povrijeđene, nema uhapšenih. Privedeni su oni koji su zbog toga protestovali u Novom Sadu nekoliko dana poslije, i to njih 14, saopćila je tamošnja policija. Novosadsko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog nesreće, navodeći da je saslušano više od 50 osoba, a jedinu ostavku dosad je podnio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Ko je odgovoran, a ko će odgovarati za smrt 14 osoba i zbog teških povreda još troje na Željezničkoj stanici u Novom Sadu za “Kontekst” govore Bojan Pajtić, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i član Demokratske stranke Srbije, Cvijetin Milivojević, politolog, i Ivan Živkov, sociolog. Urednica i voditeljica: Žana Kovačević (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera Balkans, emisija „Kontekst“, 12.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=dYCHpXd6oYo&pp=ygVKS28gamUgb2Rnb3ZvcmFuLCBhIGtvIMSHZSBvZGdvdmFyYXRpIHphIHRyYWdlZGlqdSB1IE5vdm9tIFNhZHU_IHwgS29udGVrc3Q%3D

https://balkans.aljazeera.net/program/kontekst/2024/11/12/ko-je-odgovoran-a-ko-ce-odgovarati-za-tragediju-u-novom-sadu-kontekst

Dan posle protesta u Beogradu nije dobro svanuo za opoziciju: Pitali smo ih šta je plan za dalje

Dan posle protesta u Beogradu, koji je održan zbog novosadske tragedije u kojoj je poginulo 14 ljudi, nije dobro svanuo po opoziciju. Građani su sa protesta otišli nezadovoljni. Svoje su nezadovoljstvo mahom prolili društvenim mrežama, a organizatorima se zamera dosta stvari. Zato smo predstavnike opozicije pitali kako reaguju na ove kritike i imaju li plan za dalje.

Protest zbog smrti 14 ljudi koji su stradali u padu nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, održan je u ponedeljak i u Beogradu. Broj građana koji su se odazvali pozivu opozicije bio je daleko od impresivnog, ali im se mora iskazati poštovanje i divljenje jer su uprkos lošem vremenu i hladnoći došli ispred zgrade Vlade.

Međutim, i na samom protestu, ali i posle njega, otvoreno su iskazali nezadovoljstvo u pogledu organizacije skupa.

Što se samog protesta tiče, kažu, manjkalo je energije. Bilo kakve. Opoziciji se spočitava i odluka da se građani okupe ispred praznih zgrada Vlade i Predsedništva, kad se znalo da u njima nikog neće biti. Ne zaboravlja im se i nesložnost po pitanju same organizacije protesta, kao i premišljanje oko datuma – zakazivanje protesta za sredu, pa pomeranje na ponedeljak.

Upitnim smatraju i efekte najavljenih koraka. Pre svega se misli na zahtev za održavanje sednice Skupštine, na kojoj bi se glasalo o poverenju Vladi. Postavlja se pitanje šta će se ovim postići, kad opozicija nema potrebnu većinu da ovaj plan sprovede u delo. Pogotovu imajući u vidu efekte prethodnih sednica koje su održane na zahtev opozicije. O zabrani rudnika litijuma, utvrđivanju odgovornosti za tragedije koje su se prošle godine dogodile u OŠ “Vladislav Ribnikar”, Duboni i Malom Orašju, na posletku i one sednice o Francusko-nemačkom sporazumu.

Pokušali smo od predstavnika opozicije da dobijemo odgovore na dva pitanja: Kako reaguju na negativne kritike povodom organizacije protesta u Beogradu i šta je dalji plan?

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta koji je danima uoči protesta kritikovao odluku opozicije da političari ne govore pred građanima, na naša pitanja je kratko odgovorio:

“Pitajte Dragana Đilasa”.

Lider Stranke slobode i pravde je, pak, o ovome govorio u emisiji “Iza vesti” na televiziji N1.

„Jedni govore o broju ljudi, drugi kažu da je trebalo da bude nešto konkretno. Bilo je po našim procenama oko 15.000 ljudi po groznom vremenu i svi oni su heroji i zahvalan sam. Na tom protestu pobedila je pristojna Srbija“, rekao je Đilas, a onima koji na protestima traže nešto konkretnije, poručio je da izađu, daju svoj predlog i pozovu ljude.

Đilas je zatim izneo tvrdnju da BIA i režim pokušavaju da rasture opoziciju i naprave neku novu.

“U ovoj zemlji je uključena jedna ozbijna akcija od strane režima i BIA da rasturi opozicju, koja se ujednila na temama litijuma i Kosova. To vlasti ne odgovara, pada im rejting i kreće akcija pravljenja neke nove opozicije, jer ova opozicija nije dobra. U to su umešani političari koji su na strani vlasti, samo glume neku opoziciju kada zatreba na izborima“, naveo je lider SSP.

Kritike opravdane

Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević kaže da se do sada naslušao puno kritika na račun protesta opozicije.

“Posle protesta 19. avgusta 1999, a onda i posle protesta u aprilu 2000. Sećam se kako su ljudi koji su želeli promene hteli prvo da menjaju premijera Zorana Đinđića i opoziciju, pa tek onda Miloševića. Neki od tih najglasnijih kritičara i pored toga nisu posustali, već su stali pod zastavu slobode posle raspisivanja izbora i zajedno sa organizacijom ‘Otpor!’ i političkim strankama nastavili borbu za slobodu iako je samo dva meseca pre toga sve izgledalo kao kolaps bez plana i ideje”, rekao je Milivojević i dodao:

“Pobedu mogu da donesu samo oni koji nisu spremni da odustanu, oni koji nisu umorni i malodušni. Svako ko ima bolji plan može odmah da stane na čelo kolone. Mi imamo opoziciju koja je takva kakva je. Stranke moraju da budu u prvom redu ove borbe, ali bez građana ne mogu”.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta i poslanik Radomir Lazović kazao je za Novu da su kritike o protestima koje su do njega stigle u velikoj meri opravdane.

“Kritike koje su do mene došle su uglavnom opravdane i na mestu, a ni mi kao ZLF nismo zadovoljni kako je protest izgledao. Kao neko ko je najviše zastupao da se promeni karakter protesta, naravno da nisam zadovoljan kako je on izgledao. Na sastancima opozicije smo predlagali drugačiji format, građansku neposlušnost sa elementima ograničenog generalnog štrajka u kome bi ljudi mogli da uzmu učešće, ali nije bilo podrške većine organizacija”, rekao je Lazović i dodao da je dobra stvar to što nije bilo nasilja.

Šta dalje

Kad je reč o daljim potezima opozicije Srđan Milivojević kaže da će se traženom sednicom u Skupštini dodatno ogoliti režim.

“I oni građani koji nemaju N1, Novu, društvene mreže ili mogućnost da se informišu na neki drugi način, čuće za vlast neprijatne argumente i činjenice. Zato režim i ne zakazuje sednice”, kaže Milivojević i dodaje:

“Dani pred nama pokazaće da li u našem drušvu postoji kapacitet za ozbiljan generalni štrajk, za blokadu Vlade, protest ispred sediša BIA u Novom Sadu jer su njeni pripadnici kidnapovali studente i građanske aktiviste. Da li je moguce iskazati solidarnost sa uhapšenima i zahtevati njihovo oslobađanje…”.

Zeleno-levi front će, kaže Radomir Lazović, nastaviti da na sve načine ukazuje na odgovornost za stradanje ljudi u Novom Sadu.

“Ali nije samo Novi Sad, u svim drugim gradovima preti opasnost, gde god je SNS izvodio radove. Mi smo otkrili da ni Prokop u Beogradu nema upotrebnu dozvolu i da nisu sve kontrole izvršene. Beograđani, i oni koji upućuju opravdane kritike na protest i oni koji su bili sinoć na protestu i oni koji nisu, moraju da znaju da nigde nismo sigurni od SNS javašluka”, rekao je Radomir Lazović za Nova.

Ista pitanja na koja su odgovarali Milivojević i Lazović, postavili smo i lideru Narodnog pokreta Srbije Miroslavu Aleksiću, predsedniku stranke Srbija centar Zdravku Ponošu, predsedniku Pokreta slobodnih građana Pavlu Grbović i predsedniku Novog DSS Milošu Jovanoviću.

Odgovore nismo dobili.

“Otupljen motiv”

S druge strane, politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je samo mesto održavanja protesta bilo neadekvatno.

„To je morao da bude Novi Sad, tamo je kritična masa. Na tamošnjem protestu je bilo 22.000 ljudi, izašlo je oko sedam-osam odsto stanovnika Novog Sada. To je procentulano gledano masovniji skup od svakog koji smo imali u Beogradu za ove 34 godine višestranačja, osim 5. oktobra“, kaže sagovornik Nove.

Milivojević ističe i da je opozicija “razvlačila” termin održavanja beogradskog protesta, i na taj način “otupila oštricu motiva“.

„Nije to rutinski skup na kom obeležavamo neku godišnjicu, pa mora biti tada i tada, organizujte to dok ima interesa građana. Ako već organizujete u Beogradu, pa ima li išta logičnije od toga da šetate oko prazne zgrade Predsedništva, u kojoj Vučić vrlo retko i sedi? Okupljanje pred zgradom Vlade, razumem“, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, portal, Anika Bečki, Andrija Lazarević,  12.11.2024)

Tragedija u Novom Sadu: Protest opozicije u Beogradu: „Recikliranje besmisla“

Šta nakon protesta u Beogradu? Ponavljanje zahteva koji se ne ispunjavaju? Vanredna skupštinska sednica? Formiranje nekakvih anketnih odbora? Još neki jalov protest? Sve već viđeno. Ako imaju nekog keca u rukavu, lideri opozicionih partija ga brižljivo kriju

Zbog pogibije 14 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu održan je protest u Beogradu, koji je počeo čitanjem imena stradalih i minutom ćutanja ispred Vlade Srbije. Organizator su ovog puta bile partije parlamentarne opozicije.

Nakon obraćanja govornika i iznošenja zahteva, okupljeni su krenuli u šetnju prema Predsedništvu na Andrićevom vencu da predaju zahteve, međutim nisu uspeli jer ih je sačekao kordon policije. A i zgrada je bila prazna.

Zahteve će tako predati Narodnoj Skupštini. Organizatori i okupljeni građani traže, između ostalog, ostavke premijera Srbije Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića.

Međutim, odgovora predstavnika opozicije šta će konkretno da urade nakon ovog protesta i kada njihovi zahtevi ne budu bili ispunjeni – nema. Zainteresovanoj javnosti nije predočen nikakav zajednički plan, zajednička vizija. Umesto toga ponovo mogu da se čuju sveđe i razmirice.

Ponovo se postavlja i pitanje Trojanskog konja, koji je, ispostavilo se, u prethodnom opozicionom sazivu bila Milica Zavetnica. Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u „Ćirilici“ na TV Happy mogao unapred tačno da zna kako će se odigravati protesti nakon smrtonosne nesreće – i u Novom Sadu, i u Beogradu? Da li njegovo proročanstvo počiva na prisluškivanju opozicionara, ili neko iz opozicionih redova „peva“, što neki opozicioni lideri insinuiraju.

Ćuta: Sramota je da se narodni poslanici plaše da izađu na binu

Najnoviji opozicioni protest neodoljivo podseća na prošlu godinu i višemesečne demonstracije u Beogradu koje nisu dovele ni do kakvih promena za koje su desetine hiljada građana mesecima izlazile na ulice.

To je rekao i narodni poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je ocenio da je „sramota“ da se narodni poslanici još od Ribnikara, a zna se kako su ti protesti završeni, plaše da izađu na binu i da se obrate građanima, da se „kriju iza glumaca i poznatih ličnosti“.

„Naš posao je da budemo sa građanima i narodom tamo gde je problem: na binama, na barikadama, na mostovima, od zločina do zločina, u državi gde je kriterijum smrt, u kojoj će biti tako dok god je bude vodio Aleksandar Vučić“, izjavio je Jovanović protestu u ponedeljak.

Milivojević: Opozicija surevnjiva, ne shvataju ni dobronamernu kritiku – već je vide kao zaveru

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za „Vreme“ da želi da govori kao građanin, a ne kao analitičar.

„Nisam više siguran da li ima smisla da mi, koji nismo u politici, nešto komentarišemo, ili savetujemo, jer primećujem da je sadašnja postava opozicije vrlo surevnjiva, i da čak ni dobronamernu kritiku ne shvataju kao takvu – već je vide kao zaveru. Meni je na pamet palo da ovaj skup ne pokazuje da postoji bilo kakva koordinacija političkih subjekata iz opozicije, nevladinih organizacija i svih ostalih koji se predstavljaju da se bore za interese građana“, kaže  Milivojević.

To ilustruje činjenicom da bez obzira što 11 dana grupa aktivista brani Stari savski most od rušenja, nije došlo ni do kakvog kontakta, niti povezivanja dva protesta.

„Poznato je da aktivisti okupljeni oko Đorđa Miketića brane Stari savski most od rušenja, a juče je organizovan skup ispred Vlade Srbije i Predsedništva. Prvo sam postavio pitanje zašto taj protest nije organizovan u Novom Sadu, umesto što se događa u Beogradu? Ali, ako se već održava u Beogradu, onda je najlogičnije bilo da taj skup počne ili da se završi kod Starog savskog mosta. A do toga nije došlo. Zato mi se nameće zaključak da deo opozicije zapravo želi da se sruši taj most“.

Milivojević kaže da je „juče opoziciji bilo mesto tamo, kod mosta, umesto šetnje oko sablasne zgrade predsedništva Srbije i Vlade, a jasno je bilo da tamo nema Vučića“.

To bi bilo najlogičnije, da se pruži podrška i tim ljudima, jer im je krajni cilj isti, smatra sagovornik „Vremena“ .

Dikić: Reagujemo samo na leševe i na krv

Aleksandar Dikić, lekar i novinar KTV televizije, privukao je medijsku pažnju svojim uključenjem u program Nove S  sa protesta opozicije.

On je ocenio da je padom nadstrešnice trebalo da padne vlast, ali da smo umesto toga „pali kao narod“, da je „pala i opozicija“.

„Nadstrešnica je rušila ceo sistem. Ako je pitanje kako se narod oseća: narod je ogorčen, narod više ne veruje nikome, a ovo je recikliranje besmisla. Ponovo se nose neki zahtevi, kao u maju 2023. godine, traže se ostavke, a zahtevi sigurno neće biti ispunjeni. Opet narod kisne, smrzava se, ne veruje ni institucijama,l ni opoziciji. Besan je, a taj bes nema prema kome da usmeri“, rekao je Dikić.

Ukazao je da obezbeđenje na protestu čuva praznu zgradu Vlade Srbije, kao i da nije bilo policije, za razliku od protesta u Novom Sadu. Javno je zapitao kako je predsednik Srbije mogao da predvidi kako će se odvijati protesti opozicije u Novom Sadu i Beogradu?

„Kako je to Aleksandar Vučić mogao kod (Milomira) Marića da najavi da će biti upada u Gradsku kuću, i da će opozicija protest u Beogradu prijaviti 11, a ne 13. novembra? To se svi pitamo. Ja sam napisao jedan tekst gde sam naveo da je Aleksandar Vučić najgori predsenik u istoriji naše Republike, kao i da je ovo najgora i najneorganizovanija opozicija koju smo imali do sada, a i mi smo, nažalost, najgora generacija u istoriji Republike, jer smo takvi – kakvi smo. Pitam se da je nadstrešnica pala u 12 sati uveče ili u neko drugo vreme kada ne bi bilo žrtava, da li bi se u Srbiji išta promenilo“, rekao je Dikić.

Dodao je da „izgleda da samo reagujemo na leševe i na krv“, ali da „čak ni to nije dovoljni okidač da se dese neke veće promene“.

Đilas: Vučića možemo pobediti samo istinom

U emisiji „Među nama“ na TV N1 predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je na pitanje Danice Vučinić koji su sada planovi opoziocije i kako može nešto da promeni odgovorio da će pobediti Vučića „istinom“.

A o planovima opozicije ne može ništa da kaže, već samo o planovima svoje stranke. Na šta dalje nakon protesta, rekao je: „Naš plan je vrlo jasan, on se zasniva na tome da Vučića možemo pobediti samo istinom. Samo istinom, i ni sa čim drugim. To govorim već više meseci To je jedino gde on ne može da se bori sa nama, jer je on lažov, svakog dana nešto laže, i svi njegovi nešto lažu. I on tu gubi. Naš plan je da što više ljudi u Srbiji sazna tu istinu, što je jedan od zadataka opozicije“.

Konstatovao je da više od od polovine Srbije nema informacije o delatnostima opozicije.

„Mi se time bavimo. Koristimo sve što možemo. Koristimo mreže, imate na svim mrežama i profilima SSP-a serijal klipova šta je Aleksandar Vučić sve slaga i  obećao. I to svakim danom saznaje sve više ljudi. Kada to sazna dovoljan broj ljudi, onda ćemo uz promenu izbornih uslova, doći do izbora na kojima će taj deo Srbije biti većina i to je ceo plan“, naveo je Đilas.

To je, kaže, realan plan za obaranje Vučića sa vlasti, a uveren je da će već sledeće godine doći do vanrednih izbora.

„Jedni govore o broju ljudi (na protetsu), drugi kažu da je trebalo da bude nešto konkretno. Bilo je po našim procenama oko 15.000 ljudi po groznom vremenu i svi oni su heroji i zahvalan sam im. Na tom protestu pobedila je pristojna Srbija. Mi danas imamo situaciju da neki ljudi pišu po mrežama kako je SSP branio Predsedništvo – reč je o našim redarima koji su lekari, nastavnici…“, kazao je Đilas.

Šarović: Dan mrmota

Lider pokreta „Ljubav, vera, nada“ Nemanja Šarović rekao je u jutarnjem programu Nove S da mu je jučerašnji protest ličio na „dan mrmota“.

„Moram najiskrenije da kažem da sam otišao razočaran. Bio sam i na protestu u Novom Sadu i tamo je bio neuporedivo veći broj ljudi, bila je potpuno drugačije energija. Ono juče je meni izgledalo kao dan mrmota, ponavljaju se ponovo neke stvari koje je teško razumeti. Ako je dat rok od 48 sati da se usvoje neki zahtevi, pa ti zahtevi nisu usvojeni, pa se onda zakaže protest za sredu 13. novembar, pa onda kažu ‘ne, nećemo, nego ćemo 11. novembra“, pa onda vi 11. novembra date rok do kraja nedelje… šta je sledeća“, zapitao je on.

Uveren je da u datom rok od 15 dana Vučić neće usvojiti zahteve opozicije.

„Videli smo to već, videli smo u maju, mesecima su trajale te šetnje, znamo svi kako se to završi“, rekao je Šarović.

„Videli smo to na žalost i u decembru kada su bili protesti protiv izborne krađe, pa su rekli da odlažemo za posle Nove godine, dok prođu praznici, pa ćemo onda da nastavimo. Kada su prošli praznici, održan je jedan protest i onda su rekli ‘sad više ne zakazujemo unapred, nego ćemo po potrebi“ i odmah je bilo jasno da neće biti održan ni jedan“. (www.vreme.com, portal, Ivan Mitkovski, 12.11.2024)

NIN panel: Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati?

U prostorijama redakcije magazina NIN održan je prvi u nizu panela koji će novinari i urednici i NIN-a organizovati u narednim mesecima u cilju da budućim kolegama, studentima novinarstva, približe tajne i zamke bavljenja ovim poslom.

Na prvom panelu tema su bile: duboka laž u medijima, spinovi, kampanje, ciljevi onih koji šire lažne vesti. Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati?

Sa budućim kolegama sa Fakulteta političkih nauka i Fakulteta za medije i komunikacije iz Beograda razgovarali su glavni i odgovorni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev, spoljnopolitički urednik NIN-a Nenad Zafirović i vlasnik agencije Pragma, politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću Cvijetin Milivojević. (youtube kanal nedeljnika NIN, 7.11.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=tvdtgdLN6cg&pp=ygUDbmlu

 

Provera izvora najbolji lek: Radionica NIN-a u okviru projekta Borba protiv manipulacije informacijama i stranih uticaja

Lažnih vesti i informacija je u izobilju, a najbolji način borbe su medijska pismenost i profesionalizam, istakli su učesnici radionice „Duboka laž u medijima, spinovi kampanje, ciljevi onih koji šire lažne vesti: Kako prepoznati lažne vesti i kako na njih reagovati “ u organizaciji nedeljnika NIN.

NIN-ovoj radionici prisustvovali su studenti Fakulteta političkih nauka i Fakulteta za medije i komunikacije, a radionicu je otvorio i moderirao glavni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev.

Svoje znanje i iskustva u borbi protiv lažnih vesti sa studentima podelili su spoljnopolitički urednik nedeljnika NIN Nenad Zafirović i politikolog, novinar i konsultant za odnose sa javnošću Cvijetin Milivojević.

Budući novinari i novinarke su imali priliku da slušaju o posledicama dubokih laži u medijima i načinima za prepoznavanje i prevenciju istih, kao i da kroz diskusiju podele lična iskustva.

„Svi novinarski kodeksi se zasnivaju na proverenim činjenicama, dakle novinarstvo podrazumeva informaciju koja je istinita, neutralna, objektivna i ako je reč o temi koja je važna – da se čuju dve strane. U tom smislu, gde god imate zagađenje koje nazivate lažne vesti, gde imate višak laži i manjak istine i činjenica, to se i ne može zvati novinarstvom“, rekao je Milivojević.

Kao jedan od najboljih alata za prepoznavanje lažnih vesti, Milivojević izdvaja proveru izvora informacije, kao i karakteristike tog izvora, skrećući pažnju na posebne veštine komunikacije koje neke agencije koriste zarad dobijanja publiciteta. (www.nin.co.rs, NIN, Anja Simonović, 7.11.2024)

https://www.nin.rs/drustvo/vesti/61145/nin-radionica-u-okviru-projekta-borba-protiv-manipulacije-informacijama-i-stranih-uticaja