(podcast Balkanska oštrica, 3.4.2025)
https://www.youtube.com/watch?v=aA0dGSwhM7o&pp=ygURYmFsa2Fuc2thIG9zdHJpY2E%3D
Konsultacije za sastav nove Vlade počinju u sredu i trajaće do petka. O tome koji su mogući scenariji za Newsmax Balkans objasnili su politikolog Cvijetin Milivojević i sociolog Vladimir Vuletić.
(www.newsmaxbalkans.com,
TV Newsmax Balkans, emisiija „Otvori oči“, Jovana Vukojević i Miloš Anđelković,
1.4.2025)
https://www.youtube.com/watch?v=caAeTIb4lpk&pp=ygUPbmV3c21heCBiYWxrYW5z0gcJCb8Ag7Wk3p_U
“Svako ko je poverovao u to da će se Ružić odmetnuti u opozicionara, zaista malo zna o SPS-u. Nije Ružić prvi ni jedini koji ispipava teren dokle se mogu pokazati zubi najvećem koalicionom partneru, a to je SNS”, navodi za Danas politikolog Cvijetin Milivojević.
Narodni poslanik Socijalističke partije Srbije Branko Ružić
svojim javnim nastupima tokom studentskih protesta i blokada intrigira
opozicionu javnost u Srbiji. Toliko da se stvorilo očekivanje da će se Ružić
“odmetnuti” u opozicionare ili makar okrenuti unutar stranke protiv svog
partijskog lidera Ivice Dačića. To je dodatno podgrejalo Ružićevo pojavljivanje
na protestu studenata 15. marta u Beogradu.
No, u intervjuu nedeljniku Vreme, Ružić se pokazao kao borac
za pravedniji odnos Srpske napredne stranke prema SPS-u, zalagajući se i za to
da se potpiše koalicioni sporazum između ove dve stranke koji, prema njegovim
rečima, nikada nije potpisan od početka koalicije 2012. godine.
Ružić je, takođe, na pitanje da li ima ambicije da bude
predsednik SPS-a, rekao da se o tome može govoriti 2026. godine, kada se
raspišu unutarstranački izbori. Poslanik socijalista je u intervjuu i “branio”
Dačića, rekavši da je “u svom zamešateljstvu”, odnosno izjavi o navodnom
korišćenju zvučnog topa, ipak na kraju bio korektan. Uz to, Ružić je naveo da
se divi studentima, da ne smatra poput predsednika da je to pobuna bogatih, a
kritikovao je ponovo i kamp u Pionirskom parku.
Cvijetin Milivojević,
politički analitičar, ukazuje da Ružić nije jedini koji, kako kaže, ispipava
teren. Podseća da su to povremeno činili i čine Vladimir Zagrađanin, faktički
direktor stranke, kao i Novica Tončev, aktuelni ministar, koji je, prema
Milivojeviću, najstabilniji deo SPS-a, jer je to onaj deo stranke na istoku i
jugu Srbije.
“Ovo nije prvi put da
to čini Ružić. Pet godina unazad možete čitati te neke njegove, takozvano
nestašne izjave, ali on nikada ne prelazi tu crtu tolerantnosti i uvek samo
pokušava osvojiti neki slobodan teren da bi SPS sutra mogao da izbori bolji
status u ophođenju sa glavnim koalicionim partnerom”, ukazuje on.
Milivojević ističe i
sam karakter SPS-a, navodeći da je to stranka vlasti čija je to konstanta još
od osnivačkog kongresa juna 1990. godine. Socijalisti, smatra on, nikada ne bi
došli u rizičnu situaciju da pređu neku crvenu granicu tolerancije koju oni
misle da Vučić ima, i idu do te granice pa se vraćaju nazad.
“SPS, ako je neko iz
opozicije računao da SPS može biti taj prebeg, neki most ka osvajanju vlasti od
strane opozicije, to je tačno, ali pod jednim sticajem okolnosti – da ljudi u
SPS-u koji imaju izuzetno iskustvo u opstajanju na vlasti budu 100 odsto
sigurni da je sa Vučićem priča završena, odnosno da je Vučić pušten niz vodu,
bilo od nekih moćnih stranih faktora, bilo da je unutrašnji pritisak na ulicama
takav da će Vučić biti bivši. To još nije tako, prema tome, SPS sigurno neće
rizikovati da uđe u avanturu”, kaže on, dodajući da to potkrepljuju iskustva iz
2008. i 2012. godine.
Još jedno Ružićevo gostovanje privuklo je pažnju. Na
opozicionoj KTV, Ružić je, odgovarajući na kritike Ivice Dačića da se ne može u
isto vreme biti i na vlasti i na protestu protiv vlasti, rekao da je saglasan
sa svojim predsednikom. Napomenuo je da je on te subote šetao Beogradom, a da je
njegova ruta koincidirala sa rutom protesta.
Milivojević smatra da
je Ružićeva izjava na mestu, jer on u subotu nije bio na protestu da agituje za
opoziciju, jer ni zahtevi protesta nisu u tom smislu opozicioni protiv vlasti,
već se zahtevima traži vraćanje sve tri grane vlasti u svoje nadležnosti, što
Vučiću, napominje naš sagovornik, ne odgovara.
“A kao što vidite,
Ružić u svom intervjuu uvek relativizuje stvari. To je samo pokazatelj više da
on želi faktički da pokuša da izvuče za SPS što veću vrstu samostalnosti u
odnosu na SNS, a SPS je u ovom slučaju faktički u čeličnom zagrljaju SNS-a i iz
ovoga se može izvući samo revolucionarno. Oteti se silom ili se ugasiti – nema
trećeg puta”, navodi.
Istovremeno, njegovo
pojavljivanje na protestu Milivojević vidi i kao poruku opoziciji da i SPS
podržava studentsko-građanske zahteve. “Tako da je to namigivanje za slučaj da
dođemo u onu situaciju kad neko 100 odsto proceni da je Vučić pušten niz vodu,
a onda će oni vrlo lako da budu taj najpoželjniji koalicioni partner.”
Komentarišući
Ružićevu izjavu na KTV-u da više neće glasati za Aleksandra Vučića, Milivojević
kaže da je to logično jer je za očekivati da na nekim narednim predsedničkim
izborima SPS ima svog kandidata – bilo Dačića, bilo Ružića.
“Poslednji
predsednički izbori su bili truli kompromis – Dačić je odustao od kandidature
da bi pomogao Vučiću da pobedi u prvom krugu. Mislim da takvu vrstu rizika SPS
više nikad neće napraviti, makar dok je relevantna stranka”, ukazuje.
Ružićeve javne istupe
Milivojević ne vidi kao balansiranje, jer “kad je stani-pani, on je uvek bio na
Vučićevoj strani”.
Podseća da je Ružić,
uprkos Vučićevim pokušajima da ga od toga odvrati, podneo nakon tragedije u
„Ribnikaru“ ostavku, ali i da je isti taj Ružić ranije bio ministar državne
uprave i lokalne samouprave.
“Što znači da je
jedan od krivaca za to što u Srbiji nemamo poštene izbore. Ministar za javnu
upravu i lokalnu samoupravu trebalo bi da obezbeđuje neutralne, nepristrasne,
normalne, poštene predizborne uslove da bismo imali izbore koji su pošteni. Ne
bih ja rehabilitovao njegovu krivicu”, kaže.
Milivojević ne krije
da je Ružić vešt političar, navodeći da ga podseća na poslednjeg predsednika
Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Svetu Marovića.
“Sveta Marovića su
zvali latinski Srbin iz Grblja, kojeg otprilike ne možete uhvatiti ni za glavu
ni za rep. E, to vam je Ružić – on vam je mali Sveto Marović ovde u Srbiji”,
navodi on. (www.danas.rs, list Danas, Vojin
Radovanović, 28.3.2025)
Paralelno sa studentskim protestima, na marginama interesovanja javnosti provlači se i borba opozicije u Skupštini i van nje. Kako bi opozicija mogla da izađe iz zapećka
Studentski protesti napravili su slobodan, paralelni prostor
za opoziciju, u kojem bi ona mogla da deluje, a da ne ugrožava studentske
zahteve i njihov put.
U tome se sve opozicione partije slažu. Ono u čemu
opozicionari ipak nikako da se slože jeste – kojim putem treba da krenu.
„Završni politički udarac” – ovako predsednik Nove
Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenjuje fazu u koju misli da
opozicija u zemlji treba da uđe, nakon protesta koji je održan 15. marta.
On je u pisanoj izjavi za Fonet istakao da se „stvar nije
još prelomila, ali da sve ide u tom smeru“, dodajući da ni mirne šetnje, ma
koliko masovne bile, ni blokade naprednjačkih štandova, nisu dovoljne da bi pao
ovaj režim, „najviše antisrpski u istoriji naše države i našeg naroda“.
„Antirežimskim protestima je potrebno vođstvo, i to ne u
smislu jednog čoveka ili organizacije, nego idejnog poretka u kome bismo jasno
definisali šta sve hoćemo“.
Koji je put kojim bi trebalo da se krene da se zada Jovanovićev
„završni udarac“? On ga vidi u prelaznoj vladi, a još dodaje i da bi opozicija
mogla da se ujedini, jednom, ali za stvarno.
Problem srpske
opozicije je, misli politikolog Cvijetin Milivojević, „što se oni prvo uvrede,
pa onda razmišljaju o tome šta im se sugeriše, bilo da to rade stručnjaci,
mediji ili bilo ko drugi“.
„Ima tu dosta sujete.
Kada im dobronamerno nešto kažemo, delimično se ponašaju kao da smo im
neprijatelji“, kaže on za „Vreme“. „Ali, moraju da shvate da zaista svi žele da
pomognu, a da to od njih očekuju i ljudi koji su za njih glasali.“
Iako se čini, dodaje
Milivojević, da je opozicija u Srbiji krhka i nejaka, oni ipak čine jednu
trećinu narodnih poslanika.
„Evo, nek se za
početak otvore za svoje birače, za građane. Mogu da se organizuju pa da ih
primaju u Skupštini i čuju, neka rade kao studenti danonoćno i u smenama“.
Prelazna vlada i brzo
razmišljanje
Od kada je Ana
Brnabić 25. novembra 2024. godine odbila da na dnevni red stavi zahtev
opozicije za nepoverenje Vladi, Milivojević misli da opozicija morala aktivnije
da se uključi.
„Oni se moraju
probuditi i konačno, a taj završni udarac koji toliko najavljuju, i da
demonstriraju“, kaže on.
Kada su u pitanju
komentari o prelaznoj vladi – Milivojević kaže da je pitanje da li je to samo
Vučićeva udica kako bi organizovao izbore na leto ili, pak, čuveni savetodavni
referendum.
„Veoma je važno da
opozicija ne razmišlja samo o mestima koje može da zauzme sutra, već i o tome
šta može danas, mnogo manje, ali mnogo vrednije, da uradi“, misli on.
Jer, ukoliko se
studentski protesti zaustave – opozicija šanse nema. (www.vreme.com,
portal, Marija Janković, 27.3.2025)
Deluje da je Vučić, koji više ne može ni da uđe u gradove poput Novog Sada i Niša, u klopci iz koje nema dobrog izlaza. Da li je, zato, vreme za ideje o prelaznoj vladi ili pre za strah od uvođenja vanrednog stanja
Impozantan je spisak poraza koje je Aleksandar Vučić zabeležio
poslednjih meseci, ali i dalje ne odustaje od zaoštravanja krize započete u
novembru. Potezima koje povlači, iz dana u dan povećava bezbednosne rizike
života u Srbiji, ali ne samo njenom pobunjenom delu, već i sopstvenim
pristalicama, koje koristi kao mamac za provociranje nasilja. Ugrožava, pritom,
čak i samog sebe, jer bi mu se eskalacija nasilja mogla vratiti kao bumerang.
Ako je vladar racionalan, racionalno je i pitanje ima li u
svemu što gledamo bar naznake aduta na osnovu koga bi se mogao nadati da će
zaista „odsvirati kraj“ pobune, doduše u produženom roku, koji je sada zacrtan
za polovinu aprila? Ili i dalje gledamo nemoćno koprcanje koje može voditi
opasnom haosu, ali i pripremi za razvlašćenje, po mogućstvu mirno, recimo kroz
dogovor o prelaznoj vladi?
Vreme curi, a izgleda da ponestaje i zemlje: čovek za koga
se tvrdi da ima podršku preko 50 posto birača, posle Novog Sada, više ne sme da
uđe ni u Niš. Utvrdili smo to u petak na dosta šokantan način, ali sa
tragikomičnom završnicom, u kojoj predsednik, iz drumskog motela nadomak grada,
„preti“ skorim dolaskom u Niš gde će „razjuriti batinaše“. Jedan dan od
nedelje, verovatno, nakon što „prošeta 15 minuta po Novom Sadu“.
Topovsko meso
Glavne zvezde niške večeri trebalo je, zapravo, da budu Vučićevi
najbliži saučesnici Ana Brnabić, Miloš Vučević i Darko Glišić, ali su na vreme
shvatili da nisu dobrodošli. Iako su jake snage policije napravile širok
bezbednosni pojas oko lokacije na kojoj je trebalo da se održi naprednjački
skup, trojka je odustala od razgovora sa kolegama s lokala, na koje su besni
građani ispalili kanonadu jaja, uglavnom uspešno, uprkos velikoj razdaljini.
Lekcija je primljena s razumevanjem, pa je odmah otkazan planirani skup u
Aleksincu.
Istovremeno, partijsko članstvo saznalo je da je vrh SNS-a
sklon da svoje ljude upotrebi kao topovsko meso i potom ga ostavi na cedilu:
čim je odlučeno da skupa u Nišu neće biti, policija se povukla i naprednjake
ostavila na meti razjarenim građanima.
To otkrovenje ipak nije bilo dovoljan razlog za masovno i
potpuno odbijanje partijskih zadataka, kakav je, recimo, stajanje pored
stranačkih štandova. Samo u nedelju u Beogradu je zbog te vrste aktivizma
otvoreno nekoliko višečasovnih zona visoke opasnosti. Policijske snage
(„štandarmerija“, reče neko) i prateći kapuljaši uzalud su pokušavali da
rasteraju samookupljene građane, rešene da pištaljkama i jajima rasteraju
naprednjačke aktiviste. Bes je bio jači, naprednjaci su bili ti koji su se prvi
povukli.
Nije to teško ni razumeti posle otkrića o celokupnoj
organizaciji koja je pratila napad nepoznatim zvučnim sredstvom na mirne
građane u komemorativnoj ćutnji tokom velikog protesta 15. marta, po svemu
sudeći, s namerom izazivanja stampeda i nereda s neizbežnim krvoprolićem. A
nije se čak ni na tome završio skandal koji mnogi nazivaju državnim terorizmom:
usledila je otvorena zloupotreba pravosuđa i zdravstva, da bi, potom,
monstruoznost mnogih umova koji su među nama, bila potvrđena i naprednjačkom
kolonom praćenom trubačima, koja je u petak, u danu smrti Vukašina Crnčevića,
16. žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu, ometala protestnu ćutnju građana.
Sociolog Dario Hajrić ponudio je na mreži X objašnjenje za
guranje SNS pešadije na ulične štandove: prvi razlog, prema njegovom mišljenju,
jeste provociranje incidenata, a drugi isterivanje „svojih“ na čistac, kako ne
bi mogli da se sakriju iza navodne neutralnosti i tako zadrže otvorene opcije.
Biće da je vrhovni mozak ustanovio da ima razloga za takvo
preventivno delovanje protiv bežanja s tonućeg broda, ali i za neutralisanje
pokušaja napipavanja tragova savesti u redovima vlasti, na kome sve više radi
„druga strana“. Recimo, kroz govor Biljane Đorđević, kopredsednice Zeleno-levog
fronta na sednici Skupštine, tokom koga je kolege pitala da li su spremni da
budu odgovorni za zločine protiv sopstvenog naroda. I nastavila: „Mislite li da
ćete moći mirno da spavate ako neka parapolicija, kriminalna organizacija, tuče
narod u vaše ime a vi ćutite? Mislite li da nema članova vaših porodica na
ulicama? Mislite li da su bezbedni ljudi koje volite? Mislite li da to ne može
da se dogodi vama? Postoji li neka crvena linija posle koje kažete ja više u
ovome neću da učestvujem?“
Opozicione karte
Ako je savest diskutabilna, oportunizam svakako nije, i to u
razmerama daleko širim od članstva SNS. Nastupi socijaliste Branka Ružića (u
jednom je čak rekao da nikada više ne bi glasao za Vučića), ocena njegovog
kolege Novice Tončeva da je najbolje rešenje da Vučić bude premijer, što
podrazumeva njegovu ostavku na funkciju predsednika, ali i način na koji je
lider stranke Ivica Dačić „demantovao“ navode o upotrebi „zvučnog topa“ protiv
mirnih demonstranata nekima deluju kao priprema evakuacije SPS-a. I Cvijetin Milivojević, direktor agencije
Pragma, veruje da socijalisti testiraju teren, da bi, kad budu potpuno sigurni
da je Vučić „bivši“, još jednom promenili stranu.
Na stolu je sada i skoro zajednički opozicioni predlog prelazne
vlade narodnog poverenja, sa dva glavna cilja (potpuno ispunjenje svih
studentskih zahteva i stvaranje uslova za fer i slobodne izbore), rokom
trajanja oročenim na devet meseci i idejom da njeni članovi moraju biti
eksperti sa slobodom da kreiraju svoje timove.
„Ključno je da celokupna opoziciona javnost,
društveno-politički akteri, akademska zajednica, čvrsto stanu iza kandidata za
ministre“, navodi se, između ostalog, u predlogu iza koga su stali Stranka
slobode i pravde, Srbija centar, ZLF, PSG, Narodni pokret Srbije i koalicija
NADA, ali ne i Demokratska stranka i Ekološki ustanak.
Sve više se šuška o mogućnosti da i studenti naprave novi
korak, u vidu neke vrste podrške prelaznoj ekspertskoj vladi
Lider DS-a Srđan Milivojević objasnio je da ta stranka
bojkotuje rad parlamenta i insistira na ispunjavanju studentskih uslova, pa
zato i ne učestvuje u pokrenutoj inicijativi: „Ako studenti budu podržali
formiranje prelazne vlade, onda možemo da pričamo o tome“, rekao je
Milivojević, a slično je i objašnjenje Aleksandra Jovanovića Ćute, koji se
zalaže za prelaznu, ali isključivo ekspertsku vladu, bez predstavnika SNS-a.
U inflaciji događaja, izostala je temeljna analiza iznesenog
predloga, a reakcije su se uglavnom svele na ocene o tome da li je umesno
iznositi bilo kakav predlog političkih koraka pre nego što studentski zahtevi
budu ispunjeni. Bilo je pohvalnih reči analitičara, ali i ocena da se predlogom
prelazne vlade „naprednjacima pruža ruka spasa“ i izneveravaju studenti. Često
je bilo očigledno da predlog nije ni pročitan, pre nego što je kritikovan.
Istican je i problem tajminga, ali ne u vezi sa ispunjenjem
studentskih zahteva: „Dok opozicija traži prelaznu vladu kao milost režima, od
toga nema ništa. Potrebna je situacija u kojoj predstavnici režima traže milost
od naroda i za tu milost su spremni da ponude prelaznu vladu, slično kao što je
bilo posle 5. oktobra“, rekao je podgoričkim Vijestima Ivan Stanojević, docent
na FPN-u.
Prema mišljenju
Cvijetina Milivojevića, legitiman je potez opozicije „koja sada oseća da
postoji otvoren put da vodi svoju borbu i pritom ne zagađuje izvorni studentski
proces“. Da bi se nešto iz toga moglo izroditi, ističe, neophodno je da se ne
ugase studentsko-građanski protesti, a kao opasnost koja preti uspehu pobune
vidi slabo učešće drugih društvenih grupa u započetoj borbi. Ocenjuje, ipak, da
zborovi, na čije su organizovanje studenti pozvali kako bi deo posla prebacili
na građane i skinuli deo tereta sa sebe, „rade posao“.
Faktor studenti
Sve više se šuška o mogućnosti da i studenti naprave novi
korak, u vidu neke vrste podrške prelaznoj ekspertskoj vladi. „Ideja o
prelaznoj vladi sazreva i među studentima“, rekao je, recimo, analitičar
Dragoljub Anđelković za N1, a studentkinja FPN-a Elena Stefanović je u tekstu
za Radar pisala o potrebi da „oni koji su završili fakultete, izgradili
akademske karijere i stekli ekspertizu udruže znanja i iznedre jedan program
koji bi predstavljao osnov funkcionisanja prelazne vlade“, pri čemu bi oni
predložili i kandidate, o kojima bi se moglo odlučivati na studentskim
plenumima, kako bi se stekao legitimitet koji su studenti potvrdili masovnim
protestima na koje se odazvao veliki broj građana“.
Dok se to ne desi, ako se uopšte desi, na sceni su predlozi
opozicije i Proglasa, studenti koji se ograđuju od politike, medijski
saučesnici vlasti koji otvoreno pozivaju na uvođenje vanrednog stanja, Vučić
koji priprema novo presvlačenje uz pomoć „Pokreta za narod i državu“, sve uz
primenu recepta po kome je već pravio izborne liste sa uglednim ličnostima,
spremnim da se posle glasanja povuku u korist proverenih stranačkih kadrova…
Višegodišnje građenja kulta Vučićeve ličnosti i otvoreno
pokazivanje da on odlučuje o svemu, moglo bi, međutim, stići na naplatu – nema
sada senke iza koje bi se predimenzionirana figura mogla sakriti, pa pokušaj
zamazivanja očiju novim Pokretom deluje prilično uzaludno.
Besmislenija od toga mogla bi biti samo ideja da bi se,
izborom Vučićeve „ekspertske vlade“, sa premijerom u liku nekog Srbina uspešnog
u inostranstvu, mogla umiriti pobunjena javnost, željna pravde i normalnosti.
Vreme za odluku se približava, jer 18. aprila ističe rok za formiranje vlade, a
ni junski izbori ne deluju kao rešenje nevolja vlasti. Možda bi, u datim
okolnostima, izbori bili ono što joj najviše odgovara, ali pod uslovom da na
njih istera i bar neki deo opozicije. S obzirom na jačinu „studentskog faktora“,
to sada ne deluje verovatno: fokus je na njihovim zahtevima, nebitni su i vlada
i izbori.
Nema sada senke iza koje bi se predimenzionirana figura
svemogućeg mogla sakriti, pa Vučićev pokušaj zamazivanja očiju novim Pokretom
deluje prilično uzaludno
Biće, zato, da se nastavlja rolerkoster briga i nade na kome
se vozimo već nedeljama. I dalje ćemo strepeti od vanrednog stanja ili nasilnih
pokušaja gašenja protesta i dobijati vesti koje govore o radu na takvom ishodu,
ali i odgovarajuće potvrde izvesnosti bumerang efekta takvih poduhvata.
Gledaćemo, s druge strane, nove pokušaje da se dođe do nekog
oblika prelazne vlade, za koju Vučić više ne tvrdi da je moguća samo preko
njega mrtvog, nego „ako ga ljudi iz SNS ne budu slušali“. Slušaćemo i priče o
pripadnicima vladajućih struktura koji su pobegli i onima za koje nije bilo
mesta u avionu… Milivojević pominje još
jedan, provereno uspešan recept – američko oktroisanje rešenja kao u Severnoj
Makedoniji, gde se, tri meseca pred izbore, osniva tehnička vlada čiji je
zadatak samo sprovođenje izbora.
Nema i dalje argumenata koji bi mogli govoriti da je bilo
koja od tih opcija najizglednija, jer sve što gledamo i dalje govori da se i
sam Vučić bori između želje da doda maksimalni gas na permanentno povećanje
represije i straha od posledica koje bi time mogao izazvati. Po sebe, naravno.
Šta god nas bude
iznenađivalo u ubrzanom vremenu koje dolazi, citiraćemo opet Milivojevića, koji
je siguran da je u toku „nezaustavljiv proces vraćanja na ustavna podešavanja“.
I nije uopšte usamljen u takvom stavu. Nisu nevažne ni procene da je, posle
dejstvovanja po mirnim građanima 15. marta, Vučić na odličnom putu da izgubi
podršku Brisela. A važno je i strpljenje. (www.radar.rs,
nedeljnik Radar, Vera Didanović, 27.3.2025)
Dve i po godine od prve najave, Pokret za narod i državu
trebalo bi da bude formiran na Vidovdan, 28. juna 2025. Njegov osnivač i idejni
tvorac, predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira da okupi, kako kaže, „svu
pamet i rodoljublje Srbije“; sa ciljem da Srbiji i njenoj deci ponudi snagu,
stabilnost i sigurnost. Prosperitet, napredak i sloboda, što su proklamovani
ciljevi, građane bi trebalo da objedine u taj svenarodni pokret.
U njegovom Inicijativnom odboru većinom su međutim priznati
naučnici koji više godina unazad javno podržavaju isključivo politiku
Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. To, uz dugogodišnju retoriku
vlasti kojom se za neprijatelje države proglašavaju svi koji drugačije misle
nije put ka širokom društvenom konsenzusu, već ka novim podelama, ocenjuje
politikolog Cvijetin Milivojević za Insajder.
Inicijativni odbor pokreta sastao se u nedelju, a potom je
predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatim preko društvenih mreža pozvao sve,
kako je rekao, časne građane da svojim sposobnostima i znanjem doprinesu da
Srbija postane najuspešnija u svojoj istoriji. Ideja međutim nije nova –
nastala je u jesen 2022, a iznova predstavljana građanima u vreme dubokih
društvenih kriza. Jedna takva kriza bila je posledica dva masovna ubistva u
beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje,
početkom maja 2023. Krajem maja te godine, predsednik Srbije ponovo najavljuje
da će osnovati pokret. (www.insajder.net,
Insader TV, Radoslavka Žigić,
26.3.2025)
U Kući Kralja Petra Prvog u Beograd, u nedelju je održan prvi sastanak Inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, čije je formiranje predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata najavljivao, ali se stiče utisak da su ga odlagali i na stranu sklanjali dnevnopolitički požari koje je bilo potrebno gasiti. Kako je šef države u Inicijativni odbor uspeo da okupi profesore pa i par akademika, čini se da je jedna od poruka, pored ukrupnjavanja i zbijanja redova vlasti pod naletom blokada i protesta, da i na njihovoj strani postoje intelektualci i ljudi od autoriteta.
Vlast se na osnivanje Pokreta za narod i državu odlučila iz
više razloga. Pre svega, iako zvuči nelogično, pokret bi trebalo da bude
"nadstranačka" krovna organizacija, koja će koalicione partnere
vlasti držati na okupu i jasno ustrojene. Drugi razlog je što su uvidom u
istraživanja, oni koji donose odluke u vladajućoj stranci shvatili da glasači
negativno reaguju i na samu reč "stranka" ili "partija", te
da im termin "pokret" zvuči mnogo bliže, bezazlenije, te ukazuje da
je nešto poteklo odozdo prema gore - što će reći iz naroda.
Važan faktor u ovoj odluci jeste činjenica da Aleksandar
Vučić imenom i prezimenom, naročito u periodu posle pandemije koronavirusa, ima
veći rejting nego stranka iz koje je potekao. Zato i ne čudi što kampanje na izborima
na ma kojem nivou, od mesne zajednice do parlamenta, pre svega počivaju na
njegovom imenu i prezimenu: zatim sledi slogan, ime mesta - pa tek na kraju
naziv stranke.
Ko je među osnivačima?
Sastanak inicijativnog odbora za osnivanje "Pokreta za
narod i državu" je održan u subotu, a u njemu se osim Vučića nalazi i
nekoliko članova Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), više redovnih
profesora fakulteta, predsednik Matice Albanaca u Srbiji i drugi, potvrdio
ministar kulture Nikola Selaković.
Među osnivačima su redovni članovi SANU - hematolog Bela
Balint i kompozitor Svetislav Božić, sedmoro sa zvanjem profesora doktora poput
endokrinologa Đura Macuta, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu
Branka Rakića, hirurga i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Nišu Gorana
Stanojevića, neuorologa i redovne profesorke Medicinskih nauka u Kragujevcu
Svetlane Miletić Drakulić.
Tu su i profesori Nenad Arsović, Dejan Đurđević, Boris
Bratina, kao i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša i generalna
sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.
"Pripremaćemo u narednim danima i nedeljama sve - od
imena pokreta, do simbola, znamenja i svega drugog, do sveukupnog programa. U
nekoj vrsti preambule smo i zadatka inicijativnog odbora napisali samo osnovne
tačke onoga što očekujemo u budućnosti za Srbiju", rekao je Vučić juče,
dodavši da očekuje da se "najveći broj građana Srbije priključi tom
pokretu".
Takođe, Srpskoj naprednoj stranci je više nego ikad od
osnivanja potrebno "rebrendiranje", posle godina provedenih na vlasti
i raznih afera na državnom nivou, ali možda još važnije, onih lokalnih
funkcionera. Čak i oni koji su spremni da daju glas Aleksandru Vučiću neretko
odmahuju glavom na pomen "lokalnih naprednjaka".
I sam Vučić je 15. februara na mitingu u Sremskoj Mitrovici
kritikovao funkcionere svoje stranke što koriste povlastice i pozvao ih da
umesto toga više razgovaraju sa narodom i da slušaju šta im ljudi govore.
"Dosta više s tim. Neće to narod više da trpi, zato
ljudi hoće da se mi menjamo. Neće oni da dođu na vlast oni koji su uništili
zemlju. Neće oni ni Đilasa, ni Aleksića, ni Jovanovića, ni ovoga, ni onoga.
Nikog od njih oni neće, ali hoće nas drugačije, hoće nas bolje, hoće nas
promenjene. Hoće nas da brinemo o ljudima i hoće neke nove ljude. Ljudi nisu
uvek u pravu i ponekad preteruju sa svojim zahtevima, ali da, i pored toga,
moraju da budu saslušani. Samo ga primi u kancelariju i saslušaj ga. Čuj šta je
to što čovek želi da ti kaže. Ali to naterati ljude mnogo je teško. Ali nema
nam druge. To ćemo morati da radimo", rekao je tada Vučić u još jednoj u
nizu "prozivci" naprednjačkih funkcionera.
A nije za zanemariti ni činjenica da bi utapanjem u novi
pokret, Aleksandar Vučić prilično oslabio najvećeg koalicionog partnera
Socijalističku partiju Srbije, u koju naprednjaci, na osnovu medijskih nastupa
funkcionera SNS-a pa i samog Vučića, nikada nisu stekli potpuno poverenje. Nije
tajna da se veliki broj članova socijalista protivi ulasku u Vučićev svenarodni
pokret, jer bi to značilo gubitak identiteta partije, koalicionog
"ucenjivačkog" potencijala, te kakve-takve autonomije u odlučivanju.
Zbog toga se lider SPS-a Ivica Dačić ovih dana nalazi na ozbiljnim mukama. To
je pokazao i prilikom nedavnog gostovanja na jednoj od kablovskih televizija
koja otvoreno podržava vlast, kada je izgubio strpljenje i ušao u raspravu sa
voditeljom zbog pitanja o partijskom drugu Branku Ružiću i njegovom
"soliranju".
Neka vrsta "plana
B"...
Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu
teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da to što je predsednik Aleksandar Vučić u
Inicijativni odbor za osnivanje Pokreta za narod i državu okupio određeni broj
akademika i profesora, predstavlja vrstu odgovora na to da trenutno ima gotovo
celu akademsku zajednicu protiv sebe. Bursać smatra da bi to možda mogla da
bude i najava ideje da će on pokušati da formira nekakvu "malo više
ekspertsku" vladu i da tako pokuša da ublaži proteste i nezadovoljstvo
među građanima.
"Taj Pokret za narod i državu, ili kako mu je već radno
ime, se pompezno najavljuje već više od godinu i po dana ako dobro pratim. Na
kraju, od svega toga, na prvom sastanku to nije izgledalo baš ni optimistično
ni pompezno, kako smo mogli da očekujemo od nečega što vladajuća stranka
najavljuje. Tu je bilo desetak nekih profesora od kojih niko nema neku veliku
političku težinu. Ni energija, koliko smo mogli da vidimo, nije bila neka
naročita. Rekao bih 'tresla se gora - zasad se rodio miš'", navodi Bursać.
Upitan da li je posle mnogo odlaganja "tajming" za
osnivanje pokreta sada deluje iznuđeno, on odgovara potvrdno, uz pojašnjanje da
taj pokret od samog početka postoji kao neka vrsta "plana B" za
Vučića. Bursać skreće pažnju da je predsednik države svestan da je mnogo
popularniji od svoje stranke, što se i sada vidi u nekim istraživanjima.
"Onog momenta kada mu stranka postane prevelik teret,
ideja je pretpostavljam bila da se on distancira od nje, formira novi pokret,
javno možda čak iskritikuje svoju stranku, a znamo svi - iza scene, većina te
strukture bi prešla u novi pokret. U stvari, da izvrši jednu vrstu
rebrendiranja onog momenta kada dođe do neke krizne situacije ", ocenjuje
Bursać.
Prema njegovom viđenju Srpska napredna stranka imala je
najave kriznih situacija, ali to nije uticalo na njenu popularnost. Bursać
ukazuje da ni "Ribnikar", ni "Banjska" niti
"Litijum" nisu toliko uticali na popularnost SNS-a do ovog momenta,
kada vidimo da postoji pad popularnosti stranke i veliki pad poverenja
generalno. Po njegovim rečima, taj pad poverenja se odnosi i na funkcionere
SNS-a, ali i na samog Aleksandra Vučića.
"Čini mi se da su oni tim stalnim odlaganjem i najavljivanjem
osnivanja pokreta sada umanjili efekat i eventualnu snagu. U ovoj situaciji,
taj pokret je izgubio momentum", ocenjuje Bursać.
Ideja podgrejavana
više puta
Mnogi su skloni da kažu da Inicijativni odbor pokreta u
nastajanju predstavlja neku vrstu kontrateže "Proglasu", koga čine
intelektualci koji otvoreno i bez zadrške ktitikuju vlast. Politikolog Cvijetin Milivojević podseća za NIN da je vremenski ideja
o Pokretu za narod i državu starija od Proglasa. Međutim, prema njegovom sudu,
ta ideja je u međuvremenu potrošena i korišćena u raznorazne "ad hoc"
svrhe, recimo pred izbore.
"Ta ideja je
uvek podgrejavana pred nekakve izbore. U tom smislu reči, kao da nije ni bilo
ozbiljne namere da se to nešto formira. Opet, na drugoj strani - kao da nije
bilo ozbiljne ideje šta se zapravo želi time. Na trećoj strani, bio je jedan
mali problem: očigledno da je u startu ta ideja kandidovana kao nešto u šta će
ući organizacije koje pripadaju vladajućoj koaliciji – dakle, političke stranke,
ali i ugledni pojedinci. Pa smo videli već na prvom koraku da je dobar deo tih
stranaka vladajuće koalicije bio rezervisan. Ako sam ja dobro uspeo da
pohvatam, do sada su se samo dve stranke iz vladajuće koalicije izjasnile da bi
ušle u taj pokret: to su Pokret socijalista Aleksandra Vulina i Narodna
seljačka stranka Marijana Rističevića", ukazuje Milivojević.
On dodaje da je na
jednom od skupova kome je prisustvovao i predsednik SPS-a Ivica Dačić, faktički
Aleksandar Vučić u svom govoru rekao da se Dačić "nećka",
"migolji"... Milivojević sledstveno tome izvodi zaključak da je to
razlog zbog čega se krenulo sa inicijativnim odborom gde se pojavljuju
pojedinci.
"Svako ko je
nešto čitao ili učio o tome šta su društveni pokreti po svetu, zna da se pokret
ne formira. On ne nastaje dekretom. On nastaje manje ili više spontano, a onda
se u nekoj fazi zvanično registruje ili se sazove osnivački skup. Nijedan pokret
nije nastao tako što ga je prvo osnovalo jedanaest ili tri osnivača. Ne
zaboravite, Vučić je to prilikom inicijativnog sastanka nazvao udruženjem
građana. Za udruženje građana po našim zakonima je neophodno samo tri
potpisa", navodi Milivojević.
On se osvrće na
ranije radne nazive pokreta, poput "moja Srbija", "naša
Srbija", "pokret za državu i narod", "pokret za odbranu
države" jer ga je on, kako kaže, od početka zvao "pokret za blanko
podršku Aleksandru Vučiću ma šta o bilo čemu da on odluči, makar to bilo protivustavno
i protivzakonito".
"To u prevodu
znači skup ljudi koji su spremni da 'klimoglave' na svaku njegovu odluku i da
aplaudiraju", ističe Milivojević.
Govoreći o momentu u kome se ponovo najavljuje osnivanje, on
skreće pažnju da se buduća organizacija u začetku pominje kao pokret koji će
"predsednikovu Srbiju, koju on zove pristojnom", braniti od
"nepristojne Srbije". Milivojević predočava da oni koji se zalažu za
poštovanje Ustava, zakona i državnih institucija, a to su stotine hiljada
građana širom Srbije, bivaju od strane osnivača pokreta prepoznati kao nekakvi
neprijatelji i rušitelji zemlje.
"Formiranjem
ovog pokreta pokušava se uvući jedan deo SNS-a u njega. To je onaj deo SNS-a
koji Vučić zove 'lojalistima', ovi što su se zakleli 'na krv' u nekoj crkvi
valjda, da će braniti njega i koji su očigledno lojalni njemu, a ne političkoj
stranci u kojoj su sada. Time verovatno misli da pročisti tu stranku, jer je
njemu više nego jasno da to nije nikakva ideološka stranka - to je stranka
ljudi koji imaju isključivo partikularne i privatne interese. Zažmurite pa se
setite imena i prezimena tih ljudi koji vedre i oblače Srbijom danas, šta su
oni bili pre nego što je SNS došao na vlast, ili pre nego što su se učlanili u
SNS", naglašava Milivojević.
Vučić: Jedan od
razloga zašto formiramo pokret je da Srbija bude pristojna
Vučić je sinoć izjavio "povodom napada na poznate
ličnosti koje su podržale Srpsku naprednu stranku", kao i na tenisera
Janka Tipsarevića da mu je žao svih hrabih ljudi koji moraju da trpe teror
agresivnih ljudi koji nemaju argumente i poručio da je upravo jedan od razloga
zašto se formira pokret taj da Srbija bude pristojna.
"Jedan od razloga zašto smo formirali pokret to je da
nam Srbija bude pristojna i normalna, da niko ne vodi hajku protiv bilo koga
zato što drugačije misli. I zato pozivam sve ljude u pokret, zato što hoćemo da
napravimo sve drugačije od onoga što oni rade svakog dana. Nije problem da vi
niste saglasni sa Jankom Tipsarevićem, ali taj čovek je doneo bezbroj medalja i
bezbroj uspeha našoj zemlji. Što ga vređete, što ga napadate? Tako ste napadali
Nikolu Jokića, tako ste napadali Dejana Tomaševića, svakoga", rekao je
Vučić novinarima u Briselu komentarišući napade na učesnike sastanka povodom
formiranja pokreta. (www.nin.co.rs, portal,
Miloš Miljković, 26.3.2025)