уторак, 1. април 2025.

Analitičari: Opozicija sigurno neće izaći na izbore, nemamo alternativu već 10 godina

Konsultacije za sastav nove Vlade počinju u sredu i trajaće do petka. O tome koji su mogući scenariji za Newsmax Balkans objasnili su politikolog Cvijetin Milivojević i sociolog Vladimir Vuletić.

(www.newsmaxbalkans.com, TV Newsmax Balkans, emisiija „Otvori oči“, Jovana Vukojević i Miloš Anđelković, 1.4.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=caAeTIb4lpk&pp=ygUPbmV3c21heCBiYWxrYW5z0gcJCb8Ag7Wk3p_U

петак, 28. март 2025.

„Branko Ružić, mali Sveto Marović“: Ružićev otklon od Dačića – samo preuranjena očekivanja?

“Svako ko je poverovao u to da će se Ružić odmetnuti u opozicionara, zaista malo zna o SPS-u. Nije Ružić prvi ni jedini koji ispipava teren dokle se mogu pokazati zubi najvećem koalicionom partneru, a to je SNS”, navodi za Danas politikolog Cvijetin Milivojević.

Narodni poslanik Socijalističke partije Srbije Branko Ružić svojim javnim nastupima tokom studentskih protesta i blokada intrigira opozicionu javnost u Srbiji. Toliko da se stvorilo očekivanje da će se Ružić “odmetnuti” u opozicionare ili makar okrenuti unutar stranke protiv svog partijskog lidera Ivice Dačića. To je dodatno podgrejalo Ružićevo pojavljivanje na protestu studenata 15. marta u Beogradu.

No, u intervjuu nedeljniku Vreme, Ružić se pokazao kao borac za pravedniji odnos Srpske napredne stranke prema SPS-u, zalagajući se i za to da se potpiše koalicioni sporazum između ove dve stranke koji, prema njegovim rečima, nikada nije potpisan od početka koalicije 2012. godine.

Ružić je, takođe, na pitanje da li ima ambicije da bude predsednik SPS-a, rekao da se o tome može govoriti 2026. godine, kada se raspišu unutarstranački izbori. Poslanik socijalista je u intervjuu i “branio” Dačića, rekavši da je “u svom zamešateljstvu”, odnosno izjavi o navodnom korišćenju zvučnog topa, ipak na kraju bio korektan. Uz to, Ružić je naveo da se divi studentima, da ne smatra poput predsednika da je to pobuna bogatih, a kritikovao je ponovo i kamp u Pionirskom parku.

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, ukazuje da Ružić nije jedini koji, kako kaže, ispipava teren. Podseća da su to povremeno činili i čine Vladimir Zagrađanin, faktički direktor stranke, kao i Novica Tončev, aktuelni ministar, koji je, prema Milivojeviću, najstabilniji deo SPS-a, jer je to onaj deo stranke na istoku i jugu Srbije.

“Ovo nije prvi put da to čini Ružić. Pet godina unazad možete čitati te neke njegove, takozvano nestašne izjave, ali on nikada ne prelazi tu crtu tolerantnosti i uvek samo pokušava osvojiti neki slobodan teren da bi SPS sutra mogao da izbori bolji status u ophođenju sa glavnim koalicionim partnerom”, ukazuje on.

Milivojević ističe i sam karakter SPS-a, navodeći da je to stranka vlasti čija je to konstanta još od osnivačkog kongresa juna 1990. godine. Socijalisti, smatra on, nikada ne bi došli u rizičnu situaciju da pređu neku crvenu granicu tolerancije koju oni misle da Vučić ima, i idu do te granice pa se vraćaju nazad.

“SPS, ako je neko iz opozicije računao da SPS može biti taj prebeg, neki most ka osvajanju vlasti od strane opozicije, to je tačno, ali pod jednim sticajem okolnosti – da ljudi u SPS-u koji imaju izuzetno iskustvo u opstajanju na vlasti budu 100 odsto sigurni da je sa Vučićem priča završena, odnosno da je Vučić pušten niz vodu, bilo od nekih moćnih stranih faktora, bilo da je unutrašnji pritisak na ulicama takav da će Vučić biti bivši. To još nije tako, prema tome, SPS sigurno neće rizikovati da uđe u avanturu”, kaže on, dodajući da to potkrepljuju iskustva iz 2008. i 2012. godine.

Još jedno Ružićevo gostovanje privuklo je pažnju. Na opozicionoj KTV, Ružić je, odgovarajući na kritike Ivice Dačića da se ne može u isto vreme biti i na vlasti i na protestu protiv vlasti, rekao da je saglasan sa svojim predsednikom. Napomenuo je da je on te subote šetao Beogradom, a da je njegova ruta koincidirala sa rutom protesta.

Milivojević smatra da je Ružićeva izjava na mestu, jer on u subotu nije bio na protestu da agituje za opoziciju, jer ni zahtevi protesta nisu u tom smislu opozicioni protiv vlasti, već se zahtevima traži vraćanje sve tri grane vlasti u svoje nadležnosti, što Vučiću, napominje naš sagovornik, ne odgovara.

“A kao što vidite, Ružić u svom intervjuu uvek relativizuje stvari. To je samo pokazatelj više da on želi faktički da pokuša da izvuče za SPS što veću vrstu samostalnosti u odnosu na SNS, a SPS je u ovom slučaju faktički u čeličnom zagrljaju SNS-a i iz ovoga se može izvući samo revolucionarno. Oteti se silom ili se ugasiti – nema trećeg puta”, navodi.

Istovremeno, njegovo pojavljivanje na protestu Milivojević vidi i kao poruku opoziciji da i SPS podržava studentsko-građanske zahteve. “Tako da je to namigivanje za slučaj da dođemo u onu situaciju kad neko 100 odsto proceni da je Vučić pušten niz vodu, a onda će oni vrlo lako da budu taj najpoželjniji koalicioni partner.”

Komentarišući Ružićevu izjavu na KTV-u da više neće glasati za Aleksandra Vučića, Milivojević kaže da je to logično jer je za očekivati da na nekim narednim predsedničkim izborima SPS ima svog kandidata – bilo Dačića, bilo Ružića.

“Poslednji predsednički izbori su bili truli kompromis – Dačić je odustao od kandidature da bi pomogao Vučiću da pobedi u prvom krugu. Mislim da takvu vrstu rizika SPS više nikad neće napraviti, makar dok je relevantna stranka”, ukazuje.

Ružićeve javne istupe Milivojević ne vidi kao balansiranje, jer “kad je stani-pani, on je uvek bio na Vučićevoj strani”.

Podseća da je Ružić, uprkos Vučićevim pokušajima da ga od toga odvrati, podneo nakon tragedije u „Ribnikaru“ ostavku, ali i da je isti taj Ružić ranije bio ministar državne uprave i lokalne samouprave.

“Što znači da je jedan od krivaca za to što u Srbiji nemamo poštene izbore. Ministar za javnu upravu i lokalnu samoupravu trebalo bi da obezbeđuje neutralne, nepristrasne, normalne, poštene predizborne uslove da bismo imali izbore koji su pošteni. Ne bih ja rehabilitovao njegovu krivicu”, kaže.

Milivojević ne krije da je Ružić vešt političar, navodeći da ga podseća na poslednjeg predsednika Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Svetu Marovića.

“Sveta Marovića su zvali latinski Srbin iz Grblja, kojeg otprilike ne možete uhvatiti ni za glavu ni za rep. E, to vam je Ružić – on vam je mali Sveto Marović ovde u Srbiji”, navodi on. (www.danas.rs, list Danas, Vojin Radovanović, 28.3.2025)

четвртак, 27. март 2025.

Kuda dalje: Ima li opozicija neki delotvoran plan i zašto ga nema

Paralelno sa studentskim protestima, na marginama interesovanja javnosti provlači se i borba opozicije u Skupštini i van nje. Kako bi opozicija mogla da izađe iz zapećka

Studentski protesti napravili su slobodan, paralelni prostor za opoziciju, u kojem bi ona mogla da deluje, a da ne ugrožava studentske zahteve i njihov put.

U tome se sve opozicione partije slažu. Ono u čemu opozicionari ipak nikako da se slože jeste – kojim putem treba da krenu.

„Završni politički udarac” – ovako predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ocenjuje fazu u koju misli da opozicija u zemlji treba da uđe, nakon protesta koji je održan 15. marta.

On je u pisanoj izjavi za Fonet istakao da se „stvar nije još prelomila, ali da sve ide u tom smeru“, dodajući da ni mirne šetnje, ma koliko masovne bile, ni blokade naprednjačkih štandova, nisu dovoljne da bi pao ovaj režim, „najviše antisrpski u istoriji naše države i našeg naroda“.

„Antirežimskim protestima je potrebno vođstvo, i to ne u smislu jednog čoveka ili organizacije, nego idejnog poretka u kome bismo jasno definisali šta sve hoćemo“.

Koji je put kojim bi trebalo da se krene da se zada Jovanovićev „završni udarac“? On ga vidi u prelaznoj vladi, a još dodaje i da bi opozicija mogla da se ujedini, jednom, ali za stvarno.

Problem srpske opozicije je, misli politikolog Cvijetin Milivojević, „što se oni prvo uvrede, pa onda razmišljaju o tome šta im se sugeriše, bilo da to rade stručnjaci, mediji ili bilo ko drugi“.

„Ima tu dosta sujete. Kada im dobronamerno nešto kažemo, delimično se ponašaju kao da smo im neprijatelji“, kaže on za „Vreme“. „Ali, moraju da shvate da zaista svi žele da pomognu, a da to od njih očekuju i ljudi koji su za njih glasali.“

Iako se čini, dodaje Milivojević, da je opozicija u Srbiji krhka i nejaka, oni ipak čine jednu trećinu narodnih poslanika.

„Evo, nek se za početak otvore za svoje birače, za građane. Mogu da se organizuju pa da ih primaju u Skupštini i čuju, neka rade kao studenti danonoćno i u smenama“.

Prelazna vlada i brzo razmišljanje

Od kada je Ana Brnabić 25. novembra 2024. godine odbila da na dnevni red stavi zahtev opozicije za nepoverenje Vladi, Milivojević misli da opozicija morala aktivnije da se uključi.

„Oni se moraju probuditi i konačno, a taj završni udarac koji toliko najavljuju, i da demonstriraju“, kaže on.

Kada su u pitanju komentari o prelaznoj vladi – Milivojević kaže da je pitanje da li je to samo Vučićeva udica kako bi organizovao izbore na leto ili, pak, čuveni savetodavni referendum.

„Veoma je važno da opozicija ne razmišlja samo o mestima koje može da zauzme sutra, već i o tome šta može danas, mnogo manje, ali mnogo vrednije, da uradi“, misli on.

Jer, ukoliko se studentski protesti zaustave – opozicija šanse nema. (www.vreme.com, portal, Marija Janković, 27.3.2025)

ČEKAJUĆI GODOA: Vreme curi, ponestaje zemlje

Deluje da je Vučić, koji više ne može ni da uđe u gradove poput Novog Sada i Niša, u klopci iz koje nema dobrog izlaza. Da li je, zato, vreme za ideje o prelaznoj vladi ili pre za strah od uvođenja vanrednog stanja

Impozantan je spisak poraza koje je Aleksandar Vučić zabeležio poslednjih meseci, ali i dalje ne odustaje od zaoštravanja krize započete u novembru. Potezima koje povlači, iz dana u dan povećava bezbednosne rizike života u Srbiji, ali ne samo njenom pobunjenom delu, već i sopstvenim pristalicama, koje koristi kao mamac za provociranje nasilja. Ugrožava, pritom, čak i samog sebe, jer bi mu se eskalacija nasilja mogla vratiti kao bumerang.

Ako je vladar racionalan, racionalno je i pitanje ima li u svemu što gledamo bar naznake aduta na osnovu koga bi se mogao nadati da će zaista „odsvirati kraj“ pobune, doduše u produženom roku, koji je sada zacrtan za polovinu aprila? Ili i dalje gledamo nemoćno koprcanje koje može voditi opasnom haosu, ali i pripremi za razvlašćenje, po mogućstvu mirno, recimo kroz dogovor o prelaznoj vladi?

Vreme curi, a izgleda da ponestaje i zemlje: čovek za koga se tvrdi da ima podršku preko 50 posto birača, posle Novog Sada, više ne sme da uđe ni u Niš. Utvrdili smo to u petak na dosta šokantan način, ali sa tragikomičnom završnicom, u kojoj predsednik, iz drumskog motela nadomak grada, „preti“ skorim dolaskom u Niš gde će „razjuriti batinaše“. Jedan dan od nedelje, verovatno, nakon što „prošeta 15 minuta po Novom Sadu“.

Topovsko meso

Glavne zvezde niške večeri trebalo je, zapravo, da budu Vučićevi najbliži saučesnici Ana Brnabić, Miloš Vučević i Darko Glišić, ali su na vreme shvatili da nisu dobrodošli. Iako su jake snage policije napravile širok bezbednosni pojas oko lokacije na kojoj je trebalo da se održi naprednjački skup, trojka je odustala od razgovora sa kolegama s lokala, na koje su besni građani ispalili kanonadu jaja, uglavnom uspešno, uprkos velikoj razdaljini. Lekcija je primljena s razumevanjem, pa je odmah otkazan planirani skup u Aleksincu.

Istovremeno, partijsko članstvo saznalo je da je vrh SNS-a sklon da svoje ljude upotrebi kao topovsko meso i potom ga ostavi na cedilu: čim je odlučeno da skupa u Nišu neće biti, policija se povukla i naprednjake ostavila na meti razjarenim građanima.

To otkrovenje ipak nije bilo dovoljan razlog za masovno i potpuno odbijanje partijskih zadataka, kakav je, recimo, stajanje pored stranačkih štandova. Samo u nedelju u Beogradu je zbog te vrste aktivizma otvoreno nekoliko višečasovnih zona visoke opasnosti. Policijske snage („štandarmerija“, reče neko) i prateći kapuljaši uzalud su pokušavali da rasteraju samookupljene građane, rešene da pištaljkama i jajima rasteraju naprednjačke aktiviste. Bes je bio jači, naprednjaci su bili ti koji su se prvi povukli.

Nije to teško ni razumeti posle otkrića o celokupnoj organizaciji koja je pratila napad nepoznatim zvučnim sredstvom na mirne građane u komemorativnoj ćutnji tokom velikog protesta 15. marta, po svemu sudeći, s namerom izazivanja stampeda i nereda s neizbežnim krvoprolićem. A nije se čak ni na tome završio skandal koji mnogi nazivaju državnim terorizmom: usledila je otvorena zloupotreba pravosuđa i zdravstva, da bi, potom, monstruoznost mnogih umova koji su među nama, bila potvrđena i naprednjačkom kolonom praćenom trubačima, koja je u petak, u danu smrti Vukašina Crnčevića, 16. žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu, ometala protestnu ćutnju građana.

Sociolog Dario Hajrić ponudio je na mreži X objašnjenje za guranje SNS pešadije na ulične štandove: prvi razlog, prema njegovom mišljenju, jeste provociranje incidenata, a drugi isterivanje „svojih“ na čistac, kako ne bi mogli da se sakriju iza navodne neutralnosti i tako zadrže otvorene opcije.

Biće da je vrhovni mozak ustanovio da ima razloga za takvo preventivno delovanje protiv bežanja s tonućeg broda, ali i za neutralisanje pokušaja napipavanja tragova savesti u redovima vlasti, na kome sve više radi „druga strana“. Recimo, kroz govor Biljane Đorđević, kopredsednice Zeleno-levog fronta na sednici Skupštine, tokom koga je kolege pitala da li su spremni da budu odgovorni za zločine protiv sopstvenog naroda. I nastavila: „Mislite li da ćete moći mirno da spavate ako neka parapolicija, kriminalna organizacija, tuče narod u vaše ime a vi ćutite? Mislite li da nema članova vaših porodica na ulicama? Mislite li da su bezbedni ljudi koje volite? Mislite li da to ne može da se dogodi vama? Postoji li neka crvena linija posle koje kažete ja više u ovome neću da učestvujem?“

Opozicione karte

Ako je savest diskutabilna, oportunizam svakako nije, i to u razmerama daleko širim od članstva SNS. Nastupi socijaliste Branka Ružića (u jednom je čak rekao da nikada više ne bi glasao za Vučića), ocena njegovog kolege Novice Tončeva da je najbolje rešenje da Vučić bude premijer, što podrazumeva njegovu ostavku na funkciju predsednika, ali i način na koji je lider stranke Ivica Dačić „demantovao“ navode o upotrebi „zvučnog topa“ protiv mirnih demonstranata nekima deluju kao priprema evakuacije SPS-a. I Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma, veruje da socijalisti testiraju teren, da bi, kad budu potpuno sigurni da je Vučić „bivši“, još jednom promenili stranu.

Na stolu je sada i skoro zajednički opozicioni predlog prelazne vlade narodnog poverenja, sa dva glavna cilja (potpuno ispunjenje svih studentskih zahteva i stvaranje uslova za fer i slobodne izbore), rokom trajanja oročenim na devet meseci i idejom da njeni članovi moraju biti eksperti sa slobodom da kreiraju svoje timove.

„Ključno je da celokupna opoziciona javnost, društveno-politički akteri, akademska zajednica, čvrsto stanu iza kandidata za ministre“, navodi se, između ostalog, u predlogu iza koga su stali Stranka slobode i pravde, Srbija centar, ZLF, PSG, Narodni pokret Srbije i koalicija NADA, ali ne i Demokratska stranka i Ekološki ustanak.

Sve više se šuška o mogućnosti da i studenti naprave novi korak, u vidu neke vrste podrške prelaznoj ekspertskoj vladi

Lider DS-a Srđan Milivojević objasnio je da ta stranka bojkotuje rad parlamenta i insistira na ispunjavanju studentskih uslova, pa zato i ne učestvuje u pokrenutoj inicijativi: „Ako studenti budu podržali formiranje prelazne vlade, onda možemo da pričamo o tome“, rekao je Milivojević, a slično je i objašnjenje Aleksandra Jovanovića Ćute, koji se zalaže za prelaznu, ali isključivo ekspertsku vladu, bez predstavnika SNS-a.

U inflaciji događaja, izostala je temeljna analiza iznesenog predloga, a reakcije su se uglavnom svele na ocene o tome da li je umesno iznositi bilo kakav predlog političkih koraka pre nego što studentski zahtevi budu ispunjeni. Bilo je pohvalnih reči analitičara, ali i ocena da se predlogom prelazne vlade „naprednjacima pruža ruka spasa“ i izneveravaju studenti. Često je bilo očigledno da predlog nije ni pročitan, pre nego što je kritikovan.

Istican je i problem tajminga, ali ne u vezi sa ispunjenjem studentskih zahteva: „Dok opozicija traži prelaznu vladu kao milost režima, od toga nema ništa. Potrebna je situacija u kojoj predstavnici režima traže milost od naroda i za tu milost su spremni da ponude prelaznu vladu, slično kao što je bilo posle 5. oktobra“, rekao je podgoričkim Vijestima Ivan Stanojević, docent na FPN-u.

Prema mišljenju Cvijetina Milivojevića, legitiman je potez opozicije „koja sada oseća da postoji otvoren put da vodi svoju borbu i pritom ne zagađuje izvorni studentski proces“. Da bi se nešto iz toga moglo izroditi, ističe, neophodno je da se ne ugase studentsko-građanski protesti, a kao opasnost koja preti uspehu pobune vidi slabo učešće drugih društvenih grupa u započetoj borbi. Ocenjuje, ipak, da zborovi, na čije su organizovanje studenti pozvali kako bi deo posla prebacili na građane i skinuli deo tereta sa sebe, „rade posao“.

Faktor studenti

Sve više se šuška o mogućnosti da i studenti naprave novi korak, u vidu neke vrste podrške prelaznoj ekspertskoj vladi. „Ideja o prelaznoj vladi sazreva i među studentima“, rekao je, recimo, analitičar Dragoljub Anđelković za N1, a studentkinja FPN-a Elena Stefanović je u tekstu za Radar pisala o potrebi da „oni koji su završili fakultete, izgradili akademske karijere i stekli ekspertizu udruže znanja i iznedre jedan program koji bi predstavljao osnov funkcionisanja prelazne vlade“, pri čemu bi oni predložili i kandidate, o kojima bi se moglo odlučivati na studentskim plenumima, kako bi se stekao legitimitet koji su studenti potvrdili masovnim protestima na koje se odazvao veliki broj građana“.

Dok se to ne desi, ako se uopšte desi, na sceni su predlozi opozicije i Proglasa, studenti koji se ograđuju od politike, medijski saučesnici vlasti koji otvoreno pozivaju na uvođenje vanrednog stanja, Vučić koji priprema novo presvlačenje uz pomoć „Pokreta za narod i državu“, sve uz primenu recepta po kome je već pravio izborne liste sa uglednim ličnostima, spremnim da se posle glasanja povuku u korist proverenih stranačkih kadrova…

Višegodišnje građenja kulta Vučićeve ličnosti i otvoreno pokazivanje da on odlučuje o svemu, moglo bi, međutim, stići na naplatu – nema sada senke iza koje bi se predimenzionirana figura mogla sakriti, pa pokušaj zamazivanja očiju novim Pokretom deluje prilično uzaludno.

Besmislenija od toga mogla bi biti samo ideja da bi se, izborom Vučićeve „ekspertske vlade“, sa premijerom u liku nekog Srbina uspešnog u inostranstvu, mogla umiriti pobunjena javnost, željna pravde i normalnosti. Vreme za odluku se približava, jer 18. aprila ističe rok za formiranje vlade, a ni junski izbori ne deluju kao rešenje nevolja vlasti. Možda bi, u datim okolnostima, izbori bili ono što joj najviše odgovara, ali pod uslovom da na njih istera i bar neki deo opozicije. S obzirom na jačinu „studentskog faktora“, to sada ne deluje verovatno: fokus je na njihovim zahtevima, nebitni su i vlada i izbori.

Nema sada senke iza koje bi se predimenzionirana figura svemogućeg mogla sakriti, pa Vučićev pokušaj zamazivanja očiju novim Pokretom deluje prilično uzaludno

Biće, zato, da se nastavlja rolerkoster briga i nade na kome se vozimo već nedeljama. I dalje ćemo strepeti od vanrednog stanja ili nasilnih pokušaja gašenja protesta i dobijati vesti koje govore o radu na takvom ishodu, ali i odgovarajuće potvrde izvesnosti bumerang efekta takvih poduhvata.

Gledaćemo, s druge strane, nove pokušaje da se dođe do nekog oblika prelazne vlade, za koju Vučić više ne tvrdi da je moguća samo preko njega mrtvog, nego „ako ga ljudi iz SNS ne budu slušali“. Slušaćemo i priče o pripadnicima vladajućih struktura koji su pobegli i onima za koje nije bilo mesta u avionu… Milivojević pominje još jedan, provereno uspešan recept – američko oktroisanje rešenja kao u Severnoj Makedoniji, gde se, tri meseca pred izbore, osniva tehnička vlada čiji je zadatak samo sprovođenje izbora.

Nema i dalje argumenata koji bi mogli govoriti da je bilo koja od tih opcija najizglednija, jer sve što gledamo i dalje govori da se i sam Vučić bori između želje da doda maksimalni gas na permanentno povećanje represije i straha od posledica koje bi time mogao izazvati. Po sebe, naravno.

Šta god nas bude iznenađivalo u ubrzanom vremenu koje dolazi, citiraćemo opet Milivojevića, koji je siguran da je u toku „nezaustavljiv proces vraćanja na ustavna podešavanja“. I nije uopšte usamljen u takvom stavu. Nisu nevažne ni procene da je, posle dejstvovanja po mirnim građanima 15. marta, Vučić na odličnom putu da izgubi podršku Brisela. A važno je i strpljenje. (www.radar.rs, nedeljnik Radar, Vera Didanović, 27.3.2025)

среда, 26. март 2025.

Osnivanje Pokreta za narod i državu - ideja koja se dve i po godine „podgreva“ u vreme društvenih kriza

 

Dve i po godine od prve najave, Pokret za narod i državu trebalo bi da bude formiran na Vidovdan, 28. juna 2025. Njegov osnivač i idejni tvorac, predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira da okupi, kako kaže, „svu pamet i rodoljublje Srbije“; sa ciljem da Srbiji i njenoj deci ponudi snagu, stabilnost i sigurnost. Prosperitet, napredak i sloboda, što su proklamovani ciljevi, građane bi trebalo da objedine u taj svenarodni pokret.

U njegovom Inicijativnom odboru većinom su međutim priznati naučnici koji više godina unazad javno podržavaju isključivo politiku Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. To, uz dugogodišnju retoriku vlasti kojom se za neprijatelje države proglašavaju svi koji drugačije misle nije put ka širokom društvenom konsenzusu, već ka novim podelama, ocenjuje politikolog Cvijetin Milivojević za Insajder.

Inicijativni odbor pokreta sastao se u nedelju, a potom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatim preko društvenih mreža pozvao sve, kako je rekao, časne građane da svojim sposobnostima i znanjem doprinesu da Srbija postane najuspešnija u svojoj istoriji. Ideja međutim nije nova – nastala je u jesen 2022, a iznova predstavljana građanima u vreme dubokih društvenih kriza. Jedna takva kriza bila je posledica dva masovna ubistva u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje, početkom maja 2023. Krajem maja te godine, predsednik Srbije ponovo najavljuje da će osnovati pokret. (www.insajder.net, Insader TV, Radoslavka Žigić, 26.3.2025)

https://www.youtube.com/watch?v=AbFldXQTNrQ&pp=ygUoaW5zYWpkZXIgMjYuMy4yMDI1IHBva3JldCBuYXJvZCBpIGRyemF2dQ%3D%3D

Rebrendiranje SNS-a: Akademici i profesori u "podgrejanom" pokretu

U Kući Kralja Petra Prvog u Beograd, u nedelju je održan prvi sastanak Inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, čije je formiranje predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata najavljivao, ali se stiče utisak da su ga odlagali i na stranu sklanjali dnevnopolitički požari koje je bilo potrebno gasiti. Kako je šef države u Inicijativni odbor uspeo da okupi profesore pa i par akademika, čini se da je jedna od poruka, pored ukrupnjavanja i zbijanja redova vlasti pod naletom blokada i protesta, da i na njihovoj strani postoje intelektualci i ljudi od autoriteta.

Vlast se na osnivanje Pokreta za narod i državu odlučila iz više razloga. Pre svega, iako zvuči nelogično, pokret bi trebalo da bude "nadstranačka" krovna organizacija, koja će koalicione partnere vlasti držati na okupu i jasno ustrojene. Drugi razlog je što su uvidom u istraživanja, oni koji donose odluke u vladajućoj stranci shvatili da glasači negativno reaguju i na samu reč "stranka" ili "partija", te da im termin "pokret" zvuči mnogo bliže, bezazlenije, te ukazuje da je nešto poteklo odozdo prema gore - što će reći iz naroda.

Važan faktor u ovoj odluci jeste činjenica da Aleksandar Vučić imenom i prezimenom, naročito u periodu posle pandemije koronavirusa, ima veći rejting nego stranka iz koje je potekao. Zato i ne čudi što kampanje na izborima na ma kojem nivou, od mesne zajednice do parlamenta, pre svega počivaju na njegovom imenu i prezimenu: zatim sledi slogan, ime mesta - pa tek na kraju naziv stranke.

Ko je među osnivačima?

Sastanak inicijativnog odbora za osnivanje "Pokreta za narod i državu" je održan u subotu, a u njemu se osim Vučića nalazi i nekoliko članova Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), više redovnih profesora fakulteta, predsednik Matice Albanaca u Srbiji i drugi, potvrdio ministar kulture Nikola Selaković.

Među osnivačima su redovni članovi SANU - hematolog Bela Balint i kompozitor Svetislav Božić, sedmoro sa zvanjem profesora doktora poput endokrinologa Đura Macuta, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Branka Rakića, hirurga i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Nišu Gorana Stanojevića, neuorologa i redovne profesorke Medicinskih nauka u Kragujevcu Svetlane Miletić Drakulić.

Tu su i profesori Nenad Arsović, Dejan Đurđević, Boris Bratina, kao i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša i generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.

"Pripremaćemo u narednim danima i nedeljama sve - od imena pokreta, do simbola, znamenja i svega drugog, do sveukupnog programa. U nekoj vrsti preambule smo i zadatka inicijativnog odbora napisali samo osnovne tačke onoga što očekujemo u budućnosti za Srbiju", rekao je Vučić juče, dodavši da očekuje da se "najveći broj građana Srbije priključi tom pokretu".

Takođe, Srpskoj naprednoj stranci je više nego ikad od osnivanja potrebno "rebrendiranje", posle godina provedenih na vlasti i raznih afera na državnom nivou, ali možda još važnije, onih lokalnih funkcionera. Čak i oni koji su spremni da daju glas Aleksandru Vučiću neretko odmahuju glavom na pomen "lokalnih naprednjaka".

I sam Vučić je 15. februara na mitingu u Sremskoj Mitrovici kritikovao funkcionere svoje stranke što koriste povlastice i pozvao ih da umesto toga više razgovaraju sa narodom i da slušaju šta im ljudi govore.

"Dosta više s tim. Neće to narod više da trpi, zato ljudi hoće da se mi menjamo. Neće oni da dođu na vlast oni koji su uništili zemlju. Neće oni ni Đilasa, ni Aleksića, ni Jovanovića, ni ovoga, ni onoga. Nikog od njih oni neće, ali hoće nas drugačije, hoće nas bolje, hoće nas promenjene. Hoće nas da brinemo o ljudima i hoće neke nove ljude. Ljudi nisu uvek u pravu i ponekad preteruju sa svojim zahtevima, ali da, i pored toga, moraju da budu saslušani. Samo ga primi u kancelariju i saslušaj ga. Čuj šta je to što čovek želi da ti kaže. Ali to naterati ljude mnogo je teško. Ali nema nam druge. To ćemo morati da radimo", rekao je tada Vučić u još jednoj u nizu "prozivci" naprednjačkih funkcionera.

A nije za zanemariti ni činjenica da bi utapanjem u novi pokret, Aleksandar Vučić prilično oslabio najvećeg koalicionog partnera Socijalističku partiju Srbije, u koju naprednjaci, na osnovu medijskih nastupa funkcionera SNS-a pa i samog Vučića, nikada nisu stekli potpuno poverenje. Nije tajna da se veliki broj članova socijalista protivi ulasku u Vučićev svenarodni pokret, jer bi to značilo gubitak identiteta partije, koalicionog "ucenjivačkog" potencijala, te kakve-takve autonomije u odlučivanju. Zbog toga se lider SPS-a Ivica Dačić ovih dana nalazi na ozbiljnim mukama. To je pokazao i prilikom nedavnog gostovanja na jednoj od kablovskih televizija koja otvoreno podržava vlast, kada je izgubio strpljenje i ušao u raspravu sa voditeljom zbog pitanja o partijskom drugu Branku Ružiću i njegovom "soliranju".

Neka vrsta "plana B"...

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da to što je predsednik Aleksandar Vučić u Inicijativni odbor za osnivanje Pokreta za narod i državu okupio određeni broj akademika i profesora, predstavlja vrstu odgovora na to da trenutno ima gotovo celu akademsku zajednicu protiv sebe. Bursać smatra da bi to možda mogla da bude i najava ideje da će on pokušati da formira nekakvu "malo više ekspertsku" vladu i da tako pokuša da ublaži proteste i nezadovoljstvo među građanima.

"Taj Pokret za narod i državu, ili kako mu je već radno ime, se pompezno najavljuje već više od godinu i po dana ako dobro pratim. Na kraju, od svega toga, na prvom sastanku to nije izgledalo baš ni optimistično ni pompezno, kako smo mogli da očekujemo od nečega što vladajuća stranka najavljuje. Tu je bilo desetak nekih profesora od kojih niko nema neku veliku političku težinu. Ni energija, koliko smo mogli da vidimo, nije bila neka naročita. Rekao bih 'tresla se gora - zasad se rodio miš'", navodi Bursać.

Upitan da li je posle mnogo odlaganja "tajming" za osnivanje pokreta sada deluje iznuđeno, on odgovara potvrdno, uz pojašnjanje da taj pokret od samog početka postoji kao neka vrsta "plana B" za Vučića. Bursać skreće pažnju da je predsednik države svestan da je mnogo popularniji od svoje stranke, što se i sada vidi u nekim istraživanjima.

"Onog momenta kada mu stranka postane prevelik teret, ideja je pretpostavljam bila da se on distancira od nje, formira novi pokret, javno možda čak iskritikuje svoju stranku, a znamo svi - iza scene, većina te strukture bi prešla u novi pokret. U stvari, da izvrši jednu vrstu rebrendiranja onog momenta kada dođe do neke krizne situacije ", ocenjuje Bursać.

Prema njegovom viđenju Srpska napredna stranka imala je najave kriznih situacija, ali to nije uticalo na njenu popularnost. Bursać ukazuje da ni "Ribnikar", ni "Banjska" niti "Litijum" nisu toliko uticali na popularnost SNS-a do ovog momenta, kada vidimo da postoji pad popularnosti stranke i veliki pad poverenja generalno. Po njegovim rečima, taj pad poverenja se odnosi i na funkcionere SNS-a, ali i na samog Aleksandra Vučića.

"Čini mi se da su oni tim stalnim odlaganjem i najavljivanjem osnivanja pokreta sada umanjili efekat i eventualnu snagu. U ovoj situaciji, taj pokret je izgubio momentum", ocenjuje Bursać.

Ideja podgrejavana više puta

Mnogi su skloni da kažu da Inicijativni odbor pokreta u nastajanju predstavlja neku vrstu kontrateže "Proglasu", koga čine intelektualci koji otvoreno i bez zadrške ktitikuju vlast. Politikolog Cvijetin Milivojević podseća za NIN da je vremenski ideja o Pokretu za narod i državu starija od Proglasa. Međutim, prema njegovom sudu, ta ideja je u međuvremenu potrošena i korišćena u raznorazne "ad hoc" svrhe, recimo pred izbore.

"Ta ideja je uvek podgrejavana pred nekakve izbore. U tom smislu reči, kao da nije ni bilo ozbiljne namere da se to nešto formira. Opet, na drugoj strani - kao da nije bilo ozbiljne ideje šta se zapravo želi time. Na trećoj strani, bio je jedan mali problem: očigledno da je u startu ta ideja kandidovana kao nešto u šta će ući organizacije koje pripadaju vladajućoj koaliciji – dakle, političke stranke, ali i ugledni pojedinci. Pa smo videli već na prvom koraku da je dobar deo tih stranaka vladajuće koalicije bio rezervisan. Ako sam ja dobro uspeo da pohvatam, do sada su se samo dve stranke iz vladajuće koalicije izjasnile da bi ušle u taj pokret: to su Pokret socijalista Aleksandra Vulina i Narodna seljačka stranka Marijana Rističevića", ukazuje Milivojević.

On dodaje da je na jednom od skupova kome je prisustvovao i predsednik SPS-a Ivica Dačić, faktički Aleksandar Vučić u svom govoru rekao da se Dačić "nećka", "migolji"... Milivojević sledstveno tome izvodi zaključak da je to razlog zbog čega se krenulo sa inicijativnim odborom gde se pojavljuju pojedinci.

"Svako ko je nešto čitao ili učio o tome šta su društveni pokreti po svetu, zna da se pokret ne formira. On ne nastaje dekretom. On nastaje manje ili više spontano, a onda se u nekoj fazi zvanično registruje ili se sazove osnivački skup. Nijedan pokret nije nastao tako što ga je prvo osnovalo jedanaest ili tri osnivača. Ne zaboravite, Vučić je to prilikom inicijativnog sastanka nazvao udruženjem građana. Za udruženje građana po našim zakonima je neophodno samo tri potpisa", navodi Milivojević.

On se osvrće na ranije radne nazive pokreta, poput "moja Srbija", "naša Srbija", "pokret za državu i narod", "pokret za odbranu države" jer ga je on, kako kaže, od početka zvao "pokret za blanko podršku Aleksandru Vučiću ma šta o bilo čemu da on odluči, makar to bilo protivustavno i protivzakonito".

"To u prevodu znači skup ljudi koji su spremni da 'klimoglave' na svaku njegovu odluku i da aplaudiraju", ističe Milivojević.

Govoreći o momentu u kome se ponovo najavljuje osnivanje, on skreće pažnju da se buduća organizacija u začetku pominje kao pokret koji će "predsednikovu Srbiju, koju on zove pristojnom", braniti od "nepristojne Srbije". Milivojević predočava da oni koji se zalažu za poštovanje Ustava, zakona i državnih institucija, a to su stotine hiljada građana širom Srbije, bivaju od strane osnivača pokreta prepoznati kao nekakvi neprijatelji i rušitelji zemlje.

"Formiranjem ovog pokreta pokušava se uvući jedan deo SNS-a u njega. To je onaj deo SNS-a koji Vučić zove 'lojalistima', ovi što su se zakleli 'na krv' u nekoj crkvi valjda, da će braniti njega i koji su očigledno lojalni njemu, a ne političkoj stranci u kojoj su sada. Time verovatno misli da pročisti tu stranku, jer je njemu više nego jasno da to nije nikakva ideološka stranka - to je stranka ljudi koji imaju isključivo partikularne i privatne interese. Zažmurite pa se setite imena i prezimena tih ljudi koji vedre i oblače Srbijom danas, šta su oni bili pre nego što je SNS došao na vlast, ili pre nego što su se učlanili u SNS", naglašava Milivojević.

Vučić: Jedan od razloga zašto formiramo pokret je da Srbija bude pristojna

Vučić je sinoć izjavio "povodom napada na poznate ličnosti koje su podržale Srpsku naprednu stranku", kao i na tenisera Janka Tipsarevića da mu je žao svih hrabih ljudi koji moraju da trpe teror agresivnih ljudi koji nemaju argumente i poručio da je upravo jedan od razloga zašto se formira pokret taj da Srbija bude pristojna.

"Jedan od razloga zašto smo formirali pokret to je da nam Srbija bude pristojna i normalna, da niko ne vodi hajku protiv bilo koga zato što drugačije misli. I zato pozivam sve ljude u pokret, zato što hoćemo da napravimo sve drugačije od onoga što oni rade svakog dana. Nije problem da vi niste saglasni sa Jankom Tipsarevićem, ali taj čovek je doneo bezbroj medalja i bezbroj uspeha našoj zemlji. Što ga vređete, što ga napadate? Tako ste napadali Nikolu Jokića, tako ste napadali Dejana Tomaševića, svakoga", rekao je Vučić novinarima u Briselu komentarišući napade na učesnike sastanka povodom formiranja pokreta. (www.nin.co.rs, portal, Miloš Miljković, 26.3.2025)