Опозициони „Меџлис евет-ефендија“ и Пећка патријаршија без патријарха

Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде

Пише: Цвијетин Миливојевић

Ајвор Робертс, британски амбасадор у Београду из друге половине деведесетих година 20. века, са нашим тадашњим Вождом састајао се у четрдесетак наврата, дакле, тек нешто мало мање пута но што је актуелни амерички велепосланик Кристофер Хил, за сада, постројавао нашег данашњег Врховника. Међутим, из оног времена, остало је упамћено и то да му је Милошевић једанпут скресао у лице: „Ако сте овде да бисте представљали своју владу, онда сте добродошли. Али, ако сте овде да бисте се мешали у послове наше земље, онда нисте!“

Ако ми прошле јесени нисте веровали, до сада сте се сигурно уверили ко је то и Врховнику и опозицији, поткрај лета, наложио да се ванредни парламентарни и ванредни локални избори у Београду имају – к'о нигде у ЕУ ни у нашем комшилуку – одржати, под морање, баш у истом дану, по кратком поступку, до краја 2023.

Погађате и ко је то, усред здања највишег представничког и законодавног тела ове земље, лично постројавајући представнике српске власти и парламентарне опозиције, „погурао дијалог“ о испуњавању „света три захтева“ опорбе уочи предстојећих локалних избора. Погађате онда и ко је наложио нашему Врховнику да „попусти“ таман толико да изгледа да је попустио управо таман онолико да би убедио део опозиције да изађе на ове изборе. „Јавља вам се“ онда и ко је наредио „излазачима“ из опозиције да јуришом похрле на изборе, без обзира што изборни услови нису ни близу фер, демократских и равноправних. Јер, нема толико лоших изборних услова под којима „излазећи“ део наше традиционалне опозиције не би изашао на изборе.

Онда вам је више него јасно и то да Врховник српски Његовој екселенцији Хилу, чак ни у шали, никада неће рећи оно што је Милошевић одбрусио сер Робертсу.

.  .  .

Прво мазохистички пристану да се Врховникова Тајница сурово поигра с њима, па им предложи да сами предложе закон којим ће се уредити право и неправо гласања за оне који, из „туристичких“ и других разлога, пријављују пребивалишта онамо где има некаквих избора, а одјављују се из места „одонамо“ где избора нема ни на видику. Онда опозициони законописци смисле ингениозну идеју да забране (и то ретроактивно!) да на својим новим адресама, 2. јуна, гласају сви они који су променили пребивалиште у последњих 11 месеци. Због чега би сваки грађанин који није „професионална гласачка птица селица“, а коме би његово уставно право да гласа било ускраћено, већ 3. јуна, могао да покрене иницијативу за оцену уставности оваквог закона и да тако сруши легалитет целог изборног процеса.

Прво им „падну“листе на неким (бео)градским општинама, због њихове грешке, па се жале, прете да ће, „до петка ако им се не дигну листе“, да одустану од изласка на изборе, а онда истог дана као велику победу дижу у небеса тај свој тал са влашћу: као, ето, присилили смо их да нам ипак „пусте“листе...

Пошто се, пре тога, ти исти „излазачи“ офирају како су, наводно, са Врховниковим капућехајама постигли „џентлменски договор“ да се закона који су сами писали, а са СНС већином изгласали, не мора држати баш „као пијан плота“ ако се неки од њих и кандидују у општини у којој немају 11 месеци пребивалиште (активно бирачко право), али тај закон мора да важи за грађане који имају само пасивно бирачко право, тј. гласају...

Због чега их, са друге стране, зачикавају и сеире над њиховим аутоголовима, дојучерашње колеге и саборци из „проевропске“ коалиције, а данашњи бојкоташи из принципа. А да запетљанција буде већа, док се у Београду гледају „преко нишана“, ти исти „излазачи“ и „бојкоташи“, у неким другим градовима (Нови Сад, на пример) и општинама излазе на једној изборној листи?!

Из репертоара Вукових поскочица (https://pravda.rs/2024/5/9/cvijetin-milivojevic-srpski-politicki-crven-ban/) наш народ има једну баш примерену: „Ј... луд збуњеног.“ С тим што су овде грађани, а посебно симпатизери опозиције, ти који су у оба трпна придевска стања укључив и „трпни“ глагол.

Зато је чак је и Иницијатива (јавних личности) „Проглас“ поручила да, овај пут, нема морално право да, „у условима када у Србији нема слободних и поштених избора“, позива грађане на изборе, али да то није ни позив на бојкот, већ је једино имало смисла борити се до краја за изборне услове, да до бојкота не дође. Због тога је изостала и GOTV (get out the vote; „изађи и гласај“) антирежимска кампања позивања грађана да масовно изађу на изборе, што је, прошлога децембра, на бирачка места извело и немали број дотадашњих апстинената. 

.   .   .

Опозиција је, махом, прогутала мамац о локалним (пазите: локалним!) изборима као некаквом референдуму „за и против“ Вучића, а то се, кроз „упутство за разумевање“ које подастире његова пропаганда, чита као: за и против Србије, за и против српског народа, за и против Српске, за и против проглашавања Срба геноцидним, за и против останка КиМ унутар Србије...

Чекајте, мало. Не рече ли одважно наш председник пред кинеским председником: „Тајван је Кина и – тачка!“ Пријало је то сигурно Си Ђи Пингу; а и Вучићеви бирачи су, безбели, били поносни на свог лидера...

Али, пусти пусту Кину! Због чега, макар, национална, ако већ ова друга неће или не сме, опозиција не приупита председника Србије: Зашто не рече „КиМ је Србија и – тачка“? Зашто не смеш то да изговориш и то неким конкретним потезом овериш?

Стварно, како су то, на пример, вођама националне парламентарне опозиције минимални услови („црвене линије“) за излазак на локалне изборе у Београду скоро исти као и „бојкоташима“ из бивше коалиције „Србија против насиља“, а није им, рецимо, услов свих услова да, претходно, председница Народне скупштине распише и – изборе на КиМ?!

Нека Врховника, нека и даље ћути, а ћутаће и крити од грађана чији је председник све и о свему што је учинио противно интересу овог народа све дотле док га управо његови бирачи не „провале“.

Али, зашто опозиција (а од 13 потврђених изборних листа у Београду, бар пет њих нису провизорне, сателитске, већ их опозициони гласачи перципирају као истинску опозицију) ћути када „архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском“, косовска (привремена) администрација, поново забрањује улазак у КиМ и одлазак на Свети архијерејски сабор, у престони манастир СПЦ, Пећку патријаршију?

Не би то била подршка садашњем патријарху лично, већ порука да опозиција не види Цркву као канал за духовну контролу над бирачким телом, као што то чини садашња власт.

Зашто се, макар национална (а у нормалном свету то би радила цела опозиција, али и владајуће партије, без обзира на идеологију) није огласила ни 2018, ни 2020, када се на Сабору СПЦ озбиљно расправљало о идеји да се, у склопу промена Устава СПЦ, промени и име Цркве у: „Српска православна црква – Пећка патријаршија“? Јер, Српска православна црква – Патријаршија у Београду устројена је тек 1920. године.

Да разлучимо, најпре, како се то, по којим и чијим законима, световним или духовним, највишим црквеним великодостојницима СПЦ забрањује улазак на територију на којој су најстарији хришћански православни манастири и вишевековно седиште исте те цркве? Ко је крив за то? Да ли само и увек „неки тамо Курти“ или кривице има  и до ове власти и до самог руководства Цркве?

Зашто пуна титула поглавара СПЦ гласи „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски“ и зашто је атрибут „пећки“ на првом месту?

Пећка патријаршија чува свештени трон у који се ритуално уводе српски архиепископи и патријарси, она је столећима била духовно, али и културно средиште српске државе, један од најважнијих елемената идентитета српске државе и народа.

Пећка патријаршија је (пре самопроглашења независности Косова!) уписана у листу светске културне баштине и под заштитом је Унескоа.

За владавине цара Душана црква је из ранга архиепископије подигнута на ниво патријаршије, пошто је претходно, 1346. године, из Жиче, у цркву Светих Апостола у Пећи премештено седиште српске архиепископије.

Пећка патријаршија је потрајала до пада Српске деспотовине, 1459, и смрти патријарха Арсенија Другог, 1463, када је била укинута, а њено подручје потчињено Охридској архиепископији. Обновљена је 1557, а Макарије Соколовић је постао први патријарх обновљене патријаршије.

Пећка патријаршија је потрајала до 1776, када су, после аустријскоо-турског рата, Срби из ових области кренули у велики сеобу под вођством патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића.

Дакле, пуних 330 година главно седиште српске патријаршије било је у Пећи!

Зато је, после поновног успостављања јединства Српске православне цркве 1920, обновљена и традиција устоличења у пећки трон.

И, какве све ово везе има са локалним изборима које Врховникова Тајница (исто као и њени претходници на месту спикера српског собрања: др Небојша Стефановић, мр Маја Гојковић, Ивица Дачић, др Слободан Орлић) не желе или не смеју (иако их Устав Србије на то обавезује!) од некога моћнијег од себе да распишу локалне изборе и на Косову и Метохији? Макар, за почетак, у оних 10 општина са српском већином које би требало да чине некакву „Заједницу српских општина“...

Замислите да патријарх српски, уместо у београдској заветрини близу световног двора на Андрићевом венцу (успут, могао би неколико месеци годишње да управља и из Сремскокарловачке митрополије, где је, такође, деценијама било најважније српско црквено седиште), на трону српских патријараха столује у Пећи.

Колико би то значило српском народу на КиМ?!

И, колико би љутих заговорника одсецања СПЦ од њене суштине, идентитета и историје, а то су (после необјашњивог одустајања чак и од неспорно српских манастира у Македонији), пре и изнад свега, српски манастири и остали споменици културне баштине на КиМ – макар, за тренутак, ретерирало у својим намерама? Српског патријарха који столује у Пећи, на челу Цркве, која има још турске тапије на хиљаде и хиљаде хектара земљишта на КиМ, тешко да би неко могао да „отцепи“ од Србије.

Ако већ неће или не сме да то учини „сапотписник“ Првог бриселског споразума, тадашњи ППВ, а данашњи Врховник српски, ево идеје за опозицију да му, на примеру укидања слободе кретања патријарху српском, разбуца и Први и Други (француско-немачки план) бриселски, са све Охридским споразумом. И да и на томе, она, опозиција поентира у кампањи са локалне изборе.

Дакле, разумемо да су Врховник и Доглавник му Дачић, у априлу 2013, парафом на бриселску капиталуцију, за себе саме, као државне званичнике, преузели обавезу да, ако некад пожеле да пређу на територију „срца Србије“, морају да за то траже специјалну дозволу од Харадинаја, Тачија, Куртија, даље упиши сам...

Јер, тамо пише да ће „стране обавестити једна другу о посетама својих званичника“.

Е, сад, који геније је предложио, а који прихватио да се у „државне званичнике“ сврстају и црквени прваци? Бог би га знао. Наиме, Врховник и Доглавник му су парафирали и то да „прву групу званичника чине председник, премијер, заменици премијера, председник Скупштине и министри унутрашњих послова, спољних послова и одбране“,  а „другу групу чине сви други министри, потпредседници Скупштине, директори канцеларија Владе и безбедносних агенција, председници Уставног и Врховног суда, јавни тужилац, као и сва друга лица која имају физичко обезбеђење, примера ради верски поглавари“.

Што би значило да верски поглавар (било чији, било које вере), ако нема физичко обезбеђење, може слободно, као сваки други грађанин да прелази административну границу између „Републике Косова“ и овога што смо, до 1989, из милоште звали „УжаС“, тј. „ужа Србија“.

А ја верујем да неко ко је чувар трона првог српског архиепископа Светог Саве може и без обезбеђења међу народ, међу Србе, али и њихове комшије Албанце. Па, и да на трону пећких патријараха, али у Пећи, а не само у Београду, остане онолико дуго колико је то од помоћи и утехе преосталом српском православном народу на КиМ.

И можда тако, два и по века после Чарнојевића, личним примером, поведе велику сеобу Србаља, али у супротном, овај пут, у смеру Пећке патријаршије.

Ето опозицији оболелој од вишка опортунизма понека конструктивна идеја како да покуша да доака режимском дволичњаштву.

Иначе, ако не искористи ове две недеље за неки искорак у кампањи, после 2. липња, оно што преостане од опозиције могло би се свести на „Меџлис евет-ефендија“ који је је, 1876, покушавајући да избегне притисак тадашњих западних сила и царске Русије, као имитацију парламента, оформио Мидхат-паша.

Наравоученије: „Меџлис евет-ефендија“ се може превести као „Веће аминаша“. „Евет-ефендија“ је, такорећи, климоглавац по професији. Његово је, као сваком полтрону, да увек климоглави, амина и потврђује све што главни каже, да му се диви, да га хвали и одушевљава се сваком његовом речју и делом. А Мидхат-паша је протеран из Отоманске империје пре него се тај „парламент“ и састао. (извор: Правда, www.pravda.rs, 16.5.2024) 

NOVA PREVARA: SRBIJA ZEMLJA PRELETAČA Cvijetin Milivojević

Izborno kršenje ustava; Bravo i za predsednicu Makedonije i za ambasadorku Grčke, tako se vodi diplomatija! Vučić pokrao Albance: Uzeo slogan Envera Hodže!

Cvijetin Milivojević, politikolog, ocenjuje situaciju uoči beogradskih i ostalih lokalnih izbora, koji će se održati 2. juna. Ono što je za njega kršenje ustava, jesu izborni zakoni koji se donose tokom izbornog procesa, a takođe objšanjava zašto se u tim zakonima krije i nova prevara. On je otkrio i da je nakon slogana nacista, Đinđića i drugih, Vučić pokrao i slogan Envera Hodže iz vremena komunističke Albanije, koji koristi na ovim izborima.

Takođe, govorio je o Jasenovcu i o rezoluciji protiv Srba. Bilo je reči o poređenju položaja hrvatskog i srpskog predsednika, gde Milanović ne može da bude nosilac liste da ime prema odluci tamošđnjeg UStavnog suda, dok je u Srbiji Vučiću sve dopušteno iako je srpski ustav po tom pitanju restriktivniji od hrvatskog.

Bilo je puno reči o preletačima iz opozicije u vlast, i preletaštvu kao takvom, te da li smo najgori u regionu, a možda i na svetu u tom segmentu.

Takođe, izneo je komentar i na potez nove makedonske predsednice koja nije htela da izgovori reč Severna prilikom polaganja zakletve, ali i grčke ambasadorke koja je ljutito napustila inauguraciju. (youtube kanal Pravi odgovor, novinar i voditelj Nikša Bulatović, 16.5.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=UlnziMLKcgA

Izborni proces u Srbiji: Opozicija traži prihvatanje njihovih lista

Nakon što su im u više gradskih opština, zbog navodnih nepravilnosti, odbijene liste, opozicione koalicije su zaprijetile izlaskom iz izbornog procesa ukoliko do petka sve liste ne budu proglašene.

Nepune tri sedmice do lokalnih izbora u Beogradu i još 66 gradova i opština u Srbiji, još uvijek nije potpuno jasno da li će na nivou Beograda opozicione koalicije “Biramo” i “Kreni-promeni” učestvovati na izborima. Naime, nakon što su im u više gradskih opština, zbog navodnih nepravilnosti, odbijene liste, obje koalicije juče su zaprijetile izlaskom iz izbornog procesa ukoliko do petka sve liste ne budu proglašene. (www.balkans.aljazeera.net, TV Al Jazeera, An Mari Ćurčić, 15.5.2024)

https://balkans.aljazeera.net/videos/2024/5/15/izborni-proces-u-srbiji-opozicija-trazi-prihvatanje-njihovih-lista

Hoće li ovi izbori biti demokratski i fer: Milivojević i Stojiljković u emisiji Euronews Centar

Istekao je rok za predaju izbornih lista i sada donekle znamo ko, gde i s kim izlazi na izbore. U petak se zatvara birački spisak, pa ćemo saznati koliko građana ima pravo glasa, ali videćemo kako se primenjuje pre neki dan izmenjeni zakon o biračkom spisku. I dok se opozicija raduje, jer su te izmene oni pripremili, padaju im liste u određenim opštinama, dok će se na glasačkom listiću pojaviti stranke sličnih naziva kao i opozicione.

Iako bi lokalni izbori trebalo da zanimaju samo ljude na lokalu, oni su podignuti na nacionalni nivo, pa se u njih uključuju ne samo ministri, već i predsednik države.

Da li će posle svih dijaloga i izmena zakona, ovi izbori biti više fer i demokratski u odnosu na prethodne, tema je emisije Euronews Centar u kojoj su gosti bili politikolog Cvjetin Milivojević i profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković.

Milivojević smatra da je opozicija propustila da postavi predstavnicima vlasti prave zahteve, jer su ova tri, kako kaže, bili previše blagi i "nisu naslonjeni na odluke ODIHR-a".

"ODIHR se nije ni bavio lokalnim, nego parlamentarnim izborima, pa je opozicija jednostavno mogla da zatraži i ponavljanje parlamentarnih izbora. A od te tri grupe zahteva koje je vlast u načelu prihvatila, ja nisam video da je bilo šta konkretno realizovano. Formirane su nekakve radne grupe ili komisije, izmenjena su dva zakona itd. I da bude sve paradoksalno, jedan od tih izmenjenih zakona ima retroaktivno dejstvo, što u principu pred svakim Ustavnim sudom može da padne, ako neko pokrene inicijativu. Recimo zabrana glasanja za ljude koji su pre 11 meseci promenili prebivalište. Kako može taj zakon retroaktivno da važi? To je kao da je neko namerno smislio nešto kao izlaznu varijantu. Ako ipak dođe, ne daj Bože, do pobede neke opcije, mi to možemo poništiti, jer deo građana s pravom će se žaliti", rekao je Milivojević.

Kaže da zahtevi opozicije nisu realizovani, jer RTS je i do sada ispunjavao misiju javnog servisa tokom izborne kampanje.

"Tamo ste imali ravnopravnu minutažu učesnika svih izbornih lista koji su učesnici izbora. Problem je nešto drugo. Da li javni servis ispunjava svoju misiju kao javni servis? Šta je njegova misija? O tome govorimo. Gde su nacionalne frekvencije? I nacionalna frekvencija kao korisnik nacionalnog resursa, javnog resursa, takođe ima neka pravila i neke obaveze. Nije to samo stvar dobre volje gazde neke televizije koji ima nacionalnu frekvenciju", dodao je Milivojević.

Osvrnuo se i na zahtev o spajanju lokalnih izbora.

"Šta znači spajanje lokalnih izbora? Ako je spajanje trajno, onda lokalni izbori koji su održani pre toga, u decembru, moraju i oni biti sada raspisani. Ako se već razdvajaju ovaj put lokalni izbora od ovih velikih parlamentarnih i predsedničkih, to treba jednom za vijek i vijekova razlučiti. Srbija je jedina u okruženju i nema nijedne zemlje EU, gde se istovremeno održavaju predsednički i parlamentari izbori. Treću grupu zahteva neću ni da pominjem. Tu ne treba da se menja zakon o prebivalištu, dovoljno je da MUP radi svoj posao. Da biste se odjavili iz mesta A u mesto B, potrebno je da imate odjavu iz prethodnog mesta, odnosno prebivališta. Drukčije ne može", poručio je Milivojević.

Stojiljković je ocenio da se javnost bavi nebitnim stvarima za ukupnu reformu izbornog sistema i izbornih uslova.

Kaže da bi voleo da vidi izbore u kojima nijedna strana neće imati dominaciju nad poslovima, publicitetom, novcem i da to ne bude trka s jednim konjem unapred.

Prema njegovim rečima, ovaj režim je smislio odgovor na pitanje kako da dobije izbore pre njihovog raspisivanja i ništa ne rizikuje.

"I to je praktično delovanje tri modela koji se 12 godina ponavljaju i malo je čudno što ih opozicija i svi mi, koji pripadamo toj grupi analitičara-istraživača, nismo više uočili. Prvo pravilo je - svaki put, posle svakih izbora, neko koje je zanoćio kao opozicionar, probudiće se u krilu vlasti. Ja sam mislio da je to stalo sa Šapićem, ali nije. Drugo pravilo je podeliti opoziciju i očito i da to sad deluje i naravno izbeći svaku vrstu pritiska kada se objedini kritičke rezerve tzv. Međunarodne zajednice, unutrašnji pritisak i nezadovoljstvo građana i jedinstvo opozicije. I uspešno to radi. Pravo pitanje je koliko to treba uslovi da budu loši, da se ja opredelim za loše rešenje kakvo je bojkot", rekao je Stojiljković.

Smatra da je necivilizovano kritikovati opoziciju koja igra igru pod kranje neravnopravnim uslovima.

"Ima argumenata i za one koji su se odlučili za neučestvovanje, da ne kažem na bojkot, jer to bi značilo da nigde ne učestvuju, a učestvuju na mnogim mestima, u Beogradu ne učestvuju. Ozbiljnih pomaka nema, ali stvar je u tome koliko ćete vi uspeti da ubedite građane i javnost da trčite neravnopravnu trku i da obezbedite se od tih najstrašnijih oblika manipulacije", rekao je Stojiljković.

O fantomskim listama, da li je opozicija bila nespremna da formuliše svoje izborne liste ili Gradske izborne komisije dobro rade svoj posao, pogledajte u videu sa početka teksta. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, voditelj Marko Subotić, 14.5.2024)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/123616/hoce-li-ovi-izbori-biti-demokratski-i-fer-milivojevic-i-stojiljkovic-u-emisiji-euronews-centar/vest

https://www.youtube.com/watch?v=uCCWBz3JaW0&pp=ygViSG_Eh2UgbGkgb3ZpIGl6Ym9yaSBiaXRpIGRlbW9rcmF0c2tpIGkgZmVyOiBNaWxpdm9qZXZpxIcgaSBTdG9qaWxqa292acSHIHUgZW1pc2lqaSBFdXJvbmV3cyBDZW50YXI%3D

Intervju: Cvijetin Milivojević - Samo ignorišemo očigledne greške i produžavamo agoniju!

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene političke procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i društvene izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 11.05.2024. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković.  (Balkan info, zvanični youtube kanal, 14.5.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=C6xNqVQdaxQ&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

У ком правцу иде Хрватска након договора ХДЗ-а и екстремних десничара о формирању владе

Загреб - Договор о формирању саборске већине и нове владе од стране ХДЗ-а и Домовинског покрета (ДП) угрозиће већ ионако тежак положај преосталих Срба у Хрватској, чији број је већ пао испод три одсто, додатно ће заоштрити односе у региону, али и сигурно отворити врата екстремизму и наставку историјског ревизионизма.

Општи је ово став политичких аналитичара и представника Срба у Хрватској и Србији након што је саопштено да је ХДЗ постигао договор са Домовинским покретом, екстремно десничарском странком, о формирању нове власти у којој због противљења “Пенавиних десничара” више неће бити представника Самосталне демократске српске странке (СДСС).

Према ријечима лидера ове странке Милорада Пуповца, уласком ДП-а у нову власт тешко ће нарушити оно што је годинама стварано, да Хрватска постане колико-толико цивилизована земља. Указао је да је ДП добио изборе на антисрпској кампањи, а оформио се на антићириличној.

- Након склапања овог коалиционог договора позиција мањина, а поготово српске, а која је и до сада била деликатна, сигурно ће постати још гора и неповољнија, јер аждаја екстремизма, оличена у Домовинском покрету, долази на велика врата у Хрватску - истакао је Пуповац.

Слично мишљење дијели и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта наводећи како је и до сада, док су у власти партиципирали и поједини представници СДСС-а, положај српског народа био више него незахвалан и тежак, а улазак у власт, како га је назвао - проусташког ДП-а, може само додатно искомпликовати постојећи положај преосталих Срба у Хрватској.

- Срби данас нису ни грађани другог реда. Шири се толика мржња, која је присутна у свим сегментима живота. Објављују се чак и књиге које на најмонструознији начин покушавају извршити ревизију историје. Након најављеног уласка у власт Пенавиних екстремиста, који баштине усташтво, треба очекивати још веће притиске на оно мало преосталих Срба у Хрватској, а што ће онда утицати и на још заоштреније односе у самом региону, посебно у односима Србије и Хрватске - каже за “Глас Српске” Линта.  

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић сматра како су у претходном периоду пропуштене многе прилике, односно возови да се реагује на буђење екстремизма и усташтва у Хрватској, а на чему је Домовински покрет изградио своју позицију на политичком небу Хрватске.

- Пропуштено је много прилика да се сва спорна питања актуелизују, а поготово када је Хрватска примана у Савет Европе. Уласком ДП-а у власт само ће се додатно закомпликовати већ ионако тежак живот Срба у овој држави, у то не треба сумњати. Не треба заборавити да је Хрватска прво Србе прогласила националном мањином, иако они то никада нису били. Они данас немају чак ни та Уставом загарантована права. Да би се схватило шта се дешава, треба видети ту ширу слику, јер ништа није од јуче. Верујем да ће бити још горе, те треба очекивати још жешће покушаје историјског ревизионизма, али и реваншизма - наводи за “Глас Српске” Миливојевић.

Да Србима може бити само горе у Хрватској након што је отворен пут за учешће у власти проусташког Домовинског покрета Ивана Пенаве, познатог по разбијању двојезичних табли у Вуковару, убијеђен је и директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац.

Како каже, у најмлађој чланици европске “рајске баште” предсједници хрватске државе и Владе учествују на комеморативним маршевима које организује Иван Пенава из Домовинског покрета у Вуковару, а на чијем челу су истакнути проусташки амблеми и заставе. Подсјетио је да је претходних година регистровано више од 500 напада на Србе и њихову имовину, а што је само трећина која је медијски регистрована и пријављена полицији.

А шта значи бити пожељан Србин у Хрватској, Штрбац каже како се то може видјети из приједлога Домовинског покрета да они и на мјесто министра за питања бораца поставе “свог Србина Предрага Мишића”. Ради се о особи српског поријекла, а познат је по томе што је основао “Заједницу хрватске православне цркве” коју хоће да региструје као хрватску православну цркву, по узору на ону која је била у вријеме НДХ.

Штрбац се на крају запитао и шта ће бити са финансирањем новина које издаје СДСС и Српско национално вијеће - загребачким “Српским новостима”, а које је до сада добијало новчане дознаке од Владе. Те новине су, како наводи, окупиле много познатих новинара, посебно једну групу из “Ферал трибјуна”, који су писали све најгоре о Пенави и “његовим усташама”.

Пенава, ћирилица и усташе

ХДЗ и Домовински покрет постигли су договор о формирању нове већине и владе. Ово ће Пленковићу бити трећи мандат у континуитету на челу владе, а ДП-у би требало да припадну три министарства, новоосновано за демографију те Министарство пољопривреде и Министарство привреде. Домовински покрет, који је постао нови коалициони партнер ХДЗ-а, основао је естрадни пјевач Мирослав Шкоро, који се касније због неких неспоразума повукао из високе политике, а наслиједио га је Иван Пенава, који је ускраћивао српској мањини службени статус српског језика у Вуковару упркос томе што су Срби чинили више од 30 одсто укупног становништва овог града до 2021. Био је и против употребе усташког слогана “За дом спремни”. (www.glassrpske.com, Глас Српске, Бањалука, Вељко Зељковић, 10.5.2024)

Српски политички „Црвен бан“

                                  Хроника вишестраначја у Србији од 1990, Цвијетин Миливојевић:                                                                                     "На прву лопту", "Мостови и избори" и "Духовна колаборација"

Пише: Цвијетин Миливојевић

Хана Арент је приметила да су истина и лаж у политици релативни, а „коначну“ граничну линију између њих, по правилу, повлачи онај који их дефинише из позиције веће моћи или историјског победника.

У тексту „Азбучник српске јавне погрде“ (3.2.2024) начео сам ову тему наше јавне, превасходно политичке, сцене као својеврсне парапсихополитикопатологије, отвореног првенства у грђењу неистомишљеника, утакмице у међусобној јавној порузи, турнира без правде и правила, у коме су се потпуно избрисале „црвене линије“ обзира и пристојности.

Не дешава се више само насиље над чињеницама већ се, паралелно, догађа и насиље над њиховом симболичком заменом и интерпретацијом. 

Идемо сада корак даље. Баш баш непристојне изразе и „атрибуте“ сам изоставио, али и ово што сам свакодневно слушао (и бележио) из уста наших политичара исувише личи на „особите пјесме и поскочице“ што их је у свој „Црвен бан“ прикупио Вук Стефановић Караџић.

Следи допуњени и проширени азбучник српске политичке погрде:

Аветиња. Аганлија. Агресор. Аждаја. Акреп. Алавац. Аламуња. Алапача. Антисрбин. Антихрист. Аутошовиниста.

Бабускара. Багра. Баздиговно. Балван. Балега. Балија. Балоња. Баљезгаш. Баксуз. Банда. Бараба. Башибозук. Безвредник. Безмозговић. Безумник. Беда. Бедник. Брабоњак. Безвезњак. Безобразник. Безочник. Бескичмењак. Беспризорник. Бесрамник. Бестидник. Бештија. Бизгов. Билмез. Битанга. Бичуља. Блам. Блато. Блебетало. Блентов. Бљузгов. Брлог. Богохулник. Болештина. Болид. Боранија. Брав. Братија. Брука. Бубашваба. Будала. Будалетина. Буздован. Бузга. Букач. Буква. Булазник. Булумента. Бумбар. Бунга-мајстор. Бурло. Буша.

Варалица. Варварин. Вашка. Велеиздајник. Вепар. Вехабија. Вештица. Во.

Гад. Гамад. Гангстер. Гаргамел. Гаулајтер. Гелиптер. Гениталија. Геноцидаш. Гицоје. Главоња. Глиб. Глиста. Глупандер. Глупсон. Гмаз. Гмизавац. Гном. Гнус. Гњида. Говедо. Говнар. Говно. Гологузан. Грамзивац. Гремлин. Грешник. Грозомор. Грубијан. Гузоња. Гуја. Гуланфер.

Давеж. Дангуба. Дахија. Дволичњак. Дворска луда. Двоцевка. Дебелогузан. Дебил. Дебилчина. Дегенерик.  Дезертер. Деспот. Дивљак. Дијабола. Дилетант. Дно. Дно каце. Додвораш. Драмосер. Дрекавац. Дрзник. Дрипац. Дркаџија. Дроља. Дронфуља. Дртина. Друкара. Дудлач. Дунстер. Дупелизац. Дупеувлакач. Душманин.

Ђаво. Ђилкан. Ђикан. Ђон. Ђубре. Ђувегија.

Егоманијак. Едип.

Жбир. Жвалоња. Жваљо. Жгадија. Живина. Животиња. Жицарош.

Зависник. Загађивач. Закрпа. Замлата. Заморче. Застиђе. Звер. Зврндов. Згубидан. Зла маћеха. Злица. Зло. Злобник. Злослутник. Злочинац. Злоћа.

Идиот. Издајник. Излапетис. Измет. Изрод. Имбецил. Индијанац. Испичутура.

Јадо. Јазбина. Јајара. Јалијаш. Јаловица. Јањичар. Јебиветар. Јуда.

Кабадахија. Кавгаџија. Камарила. Канализација. Капитулант. Караконџула. Каракушљивац. Касапин. Катил. Каубој. Квазимодо. Квареж. Квочка. Квислинг. Кењац. Кепец. Кер. Керуша. Кетман. Клен. Клепетуша. Клептоман. Климоглавац. Кловн. Клошар. Кметска свест. Кољач. Кокошар. Комплексаш. Конкубина. Консиљере. Коњ. Коњокрадица. Коњушар. Копиле. Копитар. Корисни идиот. Коров. Кочопрнџа. Кравар. Кравоубица. Крвник. Крволок. Кретен. Кретенчина. Крља. Крмак. Крмача. Крме. Крпа. Крпељ. Кртог. Ксенофоб. Кукавица. Кукољ. Кулов. Куплермајстор. Курајбер. Курва. Курвин син. Курта. Куртон.

Лажов. Лајавац. Лакрдијаш. Лакташ. Ландара. Лапрдало. Ларва. Леват. Лезбејара. Лелемуд. Лешинар. Лизогуз. Лицемер. Лопов. Лоповчина. Лопужа. Лопурда. Лубеничар. Лудаја. Лудак. Лузер. Лупетало. Луфтигуз.

Љига. Љигавац.

Магарац. Мазга. Мајмун. Макро. Мамлаз. Мандов. Мандрил. Манипулатор. Марва. Мафијаш. Махалуша. Ментолчина. Миш. Млатикур. Мозгоклонуће. Монтеусташа. Морж. Морон. Мрзитељ. Мрсимуд. Мрцина. Муволовац. Мукица. Муљ. Муљатор. Мурта. Мутавац. Мутант. Мутивода. Мутикаша. Мућак. Муфљуз.

Наказа. Накрадњак. Накупац. Намазанац. Намћор. Наркић. Насилник. Нацош. Неваљалац. Неиздрж. Неотесанац. Непоменик. Непоштењак. Нерадник. Нераст. Несвет. Несит. Несој. Несрећник. Нечасник. Нечовек. Нилски коњ. Нитков. Ништавило. Ништак. Ништарија. Нула.

Њоњо.Њушка.

Ован. Одвратник. Одљуд. Одрон. Олош. Олупина. Онан. Опајдара. Отпад. Оцеубица.

Павијан. Пајсер. Пакосник. Паламуд. Паликућа. Пампур. Пантелија. Папак. Папкар. Паразит. Параноик. Парлог. Патолошка лажовчина. Патуљак. Пацер. Пацов. Пацовчић лажљиви. Педер.Педофил поремећени. Перфидник. Петоколонаш. Пизда. Пијун. Пилићар. Пипак. Пират. Пицко. Пишоје. Плачипичка. Плаћеник. Пљувачка. Поданик. Поган. Поганчина. Подгузна мува. Подгузник. Подлац. Подмуклица. Подрепаш. Покварењак. Покондирена тиква. Положара. Полтрон. Полусвет. Посрбица. Потрчко. Потурица. Пракљача. Прангија. Прасац. Прдоња. Преварант. Превртљивац. Препредењак. Претворник. Привезак. Прилуда. Примитивац. Притворица. Пробисвет. Проклетник. Пролив. Пропалица. Простак. Протува. Псето. Психијатрија. Психо. Психопата. Простачина. Протува. Пуноглавац. Пустахија.

Радодајка. Расиста. Распалост. Распикућа. Разбојник. Развратник. Разметљивац. Рђа. Ректум-ефендија. Репоња. Ретард. Роспија. Ругло.

Самомрзац. Сапуњара. Сатаниста. Сателит. Сатрап. Свашточина. Свиња. Свињоглави. Сељачина. Семе зла. Сендвичар. Сератор. Серендаћ. Сероња. Сецикеса. Силеџија. Синекурац. Скичало. Скот. Скотина. Скутоноша. Слепац. Слина. Смеће. Смрад. Смрдљивац. Смутљивац. Снајпер-новинар. Сноб. Сотона. Сплачина. Сплеткарош. Сподоба. Спонзораш. Спонзоруша. Спрдало. Србомрзац. Стадо. Станокрадица. Стодлака. Стока. Стока безрепа. Стрнџов. Султан. Сунђер Бог на стероидима.

Талибан. Талог. Теле. Телетабис. Тетреб. Тиранин. Топузина. Трабуњаш. Тровач. Тројанац. Трол. Тртомуд. Трулеж. Тукац. Тупан. Тупавко. Тутомудо. Тутук. Тутумрак.

Ћорак. Ћумез. Ћурка. Ћусло. Ћутук.

Убица. Ублехаш. Увлакач. Угађач. Угурсуз. Удворица. Улагивач. Улизица. Уличар. Умоболник. Ускакуша. Усташа. Утвара. Ухлеб. Уш. Ушљо. Уштва.

Фашиста. Фекалија. Фукара. Фукса. Фуњара. Фурунџија.

Хајван. Хемороид. Хибрид. Хијена. Хиња. Хипокрит. Хистерик. Хитлерјугенд. Хохштаплер. Хулиган. Хуља. Хушкач.

Циганија. Циркузант. Црв. Цркотина. Црни гавран.

Чабар.Чанколизац. Чемер. Четник(уша). Чмараш. Чмар-ефендија.Чобан(ин). Чопор.

Џабалебарош. Џепарош. Џибер. Џукац. Џукела. Џулов.

Шабан. Шалабајзер. Шанер. Шарпланинац. Шахт. Шверцер. Шибицар. Шизофреник. Шипац. Шићарџија. Шкарт. Шлихтара. Шљам. Шљампрда. Шовиниста. Шпијун. Шпицлов. Штајга. Штакор. Штангла. Штекара. Штеточина. Шугавац. Шунто. Шупак. Шуша. Шушумига.

Наставиће се… (Извор: Правда, www.pravda.rs, 9.5.2024)