Svuda u svetu je
pozicija sportista, vrhunskih naročito, vrlo delikatna, jer svako (ne)iskakanje
iz profesionalnih okvira u turbulentnim društveno-političko-državnim
okolnostima i konkuznim vremenima vremenima znači hodanje po oštrici noža.
Samo što je u Srbiji ta tanka linija razdvajanja između navijačkog obožavanja zbog postignuća u borbi za pobede, medalje, trofeje, rekorde… i preziranja zbog prećutanog ili izrečenog na teme od opšteg značaja – još tanja. A, rizik od posledica po dalju karijeru višestruko veći.
– Bio sam vrhunski sportsta, supruga mi je jedna od njih, okružen sam mnogim drugim vrhunskim sportistima, pa iz prve ruke znam kako većina rezonuje i živi. Vole to što rade, dosta se daju i troše i gledaju svoja posla u njihovim „zlatnim kavezima“. Smatraju dovoljnim to što, kroz reprezentacije, služe narodu i državi. Ne žele da se uprljaju politikom. Sport je jedna suštinski čista stvar, ne računajući ljude i dešavanja u visokim upljavljačkim strukturama onih profitabilnijih, poput fudbala, a politika je mnogo pogana rabota.
– Šest meseci sam bio njen deo i posle toga još više razumem ćutanje sportista. Pre svega, balkanskih. Ovde je i sam sport dignut na nivo ozbiljnog ludila, još ako promoliš glavu van njega… Odmah te svrstaju, targetiraju, unize… Prosto, ovde je sve politizovano, zatrovano i degradirano. Moj karakter nije kompatibilan sa tim, ali nisam ćutao, ne ćutim i neću ćutati – predočava nam trofejni vaterpolista Danilo Ikodinović, koliko poznat po onome što je radio sa loptom toliko popularan zbog britkog jezika i otvorenog reagovanja na razne anomalije, loše ljude i njihove štetne poteze.
– Neke krupne stvari, ipak, nije u redu prećutati. Ako se one tiču svih nas, kao što su oni, najblaže rečeno neprimereni, događaji na beogradskim ulicama prošlog leta, ili, još više, aktuelni ekološki protesti onda su vrhunski sportisti dužni da progovore. Baš zato što se njihov glas daleko čuje. Odnos prema dolasku Rio Tinta u Srbiju nije dilema da li si za ili protiv Vučića, Dačića, Jeremića, Đilasa, Tadića… nego da li želiš ili ne želiš dobro sebi, svojoj deci i svojoj zemlji.
– Tu ne sme biti ličnih i grupacijskih interesa, samo svesti o opštem dobru. Druga stvar je što je magarac na vlasti svemu dao i daje politički prefiks. Pa, opet, ne razumem pravdanje jednog Novaka Đokovića. Kome, zbog čega?! Nije to dužan.
Politički analitičar i PR stručnjak, Cvijetin Milivojević, slično vidi i timači držanje fudbalera, odbojkašica, košarkaša, strelaca, atketičarki…
– Ne može se dati jednodimenzionalan odgovor na pitanje zašto sportisti, uglavnom, ćute na dešavanja izvan sporta. U normalno uređenim državama, sa akcentom na normalnim, od njih se očekuje da se bave onim u šta se inače najviše razumeju i u čemu su najuspešniji, ali ih ne „diraju“ ako izraze svoj stav na društvene teme. Recimo, da fudbaleri Barselone izađu na ulicu i pridruže se ekološkom protestu to bi prošlo neprimećeno ili bi bilo registrovano, bez podizanja frke. Isticanje političkih zahteva, poput otcepljenja Katalonije, verovatno bi izazvalo reakciju zvaničnog Madrida, ali ni to ih ne bi skupo koštalo.
– Kod nas se građanski aktivizam brka sa politikom, svemu daje kontekst, meri svako slovo, direktno ili indirektno pritiska, upozorava, preti… I kada bi hteli jasno i glasno da se odrede o nečemu, većina odustane, svesna da nije pametno zamerati se vladajućoj političko-državničkoj garnituri, kada i ptice na granama znaju da ona ima vrlo veliki, ponegde čak i otvoren, uticaj na izbor trenera, selektora, klupskih vrhuški, vodećih ljudi Saveza…
– Mirko Ivanić se usudio da podeli sliku protestanata sa blokirane Gazele zato što je njen najbolji fudbaler i kao takav potreban Crvenoj zvezdi, jer je bio reprezentativac Crne Gore i ne može da igra za Srbiju, zbog toga što režim neće udariti na čoveka koji je odbijanem da igra protiv reprezentacije Kosova obavio svoj patriotski zadatak… Niti može kod Piksija niti zavisi od dobre volje Vučićeve produžene ruke u klubu, dr. Terzića – objašnjava naš sagovornik.
Pa, opet, Ivanićevo hrabro istupanje je žacnulo one što nam svima kroje sudbinu, a istupanje Novaka Đokovića na istu temu ozbiljno ugrozilo ideju o laganom usvajanju Zakona o ekspropijaciji. Ne samo da je podelio najviralniju fotografiju ove godine u Srbiji, nego je i svojim rečima dopunio priču o tome koliko je važno sačuvati prirodna dobra od uništenja, zarad bilo čijih interesa i profita.
– Ako iko ima luksuzno pravo da se o svemu javno izjasni onda je to Novak Đoković, čija sportska i ljudska harizma nadilazi Srbiju, celo naše društvo, pa i istoriju. Ako bilo čija reč ima odjeka onda je to njegova, jer ga svi volimo i njime se ponosimo. Mada nije izabrao ničiju političku stranu u obraćanju zemljacima i taj njegov razumno i zabrinuto dignut glas za zdravlje nacije upalio je alarme u vladajućoj stranci i primorao državno-propagandnu komandu na vanredno zasedanje.
– Ne može biti slučajno da se samo nekoliko sati posle Đokovićeve i Ivanićeve objave, u sred Hit tvita na televiziji Pink, čitaju naknadna saopštenja obojice. Neki dan pre toga, Demostat je izbrojao da se čak 14 odsto sigurnih glasača Srpske napredne stranke protivi dolasku Rio Tinta, a sada još Novak i brojni sportisti misle da bi nam to svima štetilo… Eto jakog razloga za uzbunu i nove obrtaje njihove brutalne medijske mašinerije.
Naš sagovornik se nagledao političkih karijera sportista (poput Aleksandra Šapića, Sava Miloševića, Nenada Borovčanina, Vanje Udovičića, Vlada Divca…), nakon zatvaranja tih njihovih životnih poglavlja.
– Kada im prođu sportske karijere, pojedinci odu u politiku, oni najambiciozniji budu nagrađeni funkcijama ministra, predsednika Saveza i klubova, direktorskim pozicijama… I po pravilu okrnje, ranije stečeni, autoritet i poštovanje. Mali broj njih ličnom harizmom, znanjem i veštinama, zaslužuje nove uloge. Dragan Stojković je jedan od izuzetaka. Mada bi opozicija da ga „uneredi“ zbog bliskosti sa predsednikom Srbije, Piksi je zaslužio i opravdao ulogu selektora fudbalske reprezentacije – sumira Milivojević.
Oni su digli glas
Odavno se nije desilo da toliko naših trofejnih sportista stane iza jedne priče ili bollje rečeno uz ekološki osvešćeni deo svog naroda. Kačenjem slika sa protesta prošlog vikenda na svojim profilima na društvenim mrežama ili, u manjem broju slučajeva, komentarisanjem dešavanja širom Srbije, NE Rio Tintu i uništavanju flore i faune Srbije, odnosno prunudnom iseljavanju ljudi sa targetiranih područja: iskazali su Novak Đoković, Milica Mandić, Vanja Grbić, Jovana Preković, Ratko Nikolić, Strahinja Jovančević, Aleksandar Atanasijević, Mirko Ivanić, Sonja Vasić, Mihail Dudaš, Nemanja Nedović, Mijat Gaćinović…. Sve sami bivši ili aktuelni vladari svojih sportova. (www.danas.rs, Danas, O. Nikolić, 7.12.2021)
Samo što je u Srbiji ta tanka linija razdvajanja između navijačkog obožavanja zbog postignuća u borbi za pobede, medalje, trofeje, rekorde… i preziranja zbog prećutanog ili izrečenog na teme od opšteg značaja – još tanja. A, rizik od posledica po dalju karijeru višestruko veći.
– Bio sam vrhunski sportsta, supruga mi je jedna od njih, okružen sam mnogim drugim vrhunskim sportistima, pa iz prve ruke znam kako većina rezonuje i živi. Vole to što rade, dosta se daju i troše i gledaju svoja posla u njihovim „zlatnim kavezima“. Smatraju dovoljnim to što, kroz reprezentacije, služe narodu i državi. Ne žele da se uprljaju politikom. Sport je jedna suštinski čista stvar, ne računajući ljude i dešavanja u visokim upljavljačkim strukturama onih profitabilnijih, poput fudbala, a politika je mnogo pogana rabota.
– Šest meseci sam bio njen deo i posle toga još više razumem ćutanje sportista. Pre svega, balkanskih. Ovde je i sam sport dignut na nivo ozbiljnog ludila, još ako promoliš glavu van njega… Odmah te svrstaju, targetiraju, unize… Prosto, ovde je sve politizovano, zatrovano i degradirano. Moj karakter nije kompatibilan sa tim, ali nisam ćutao, ne ćutim i neću ćutati – predočava nam trofejni vaterpolista Danilo Ikodinović, koliko poznat po onome što je radio sa loptom toliko popularan zbog britkog jezika i otvorenog reagovanja na razne anomalije, loše ljude i njihove štetne poteze.
– Neke krupne stvari, ipak, nije u redu prećutati. Ako se one tiču svih nas, kao što su oni, najblaže rečeno neprimereni, događaji na beogradskim ulicama prošlog leta, ili, još više, aktuelni ekološki protesti onda su vrhunski sportisti dužni da progovore. Baš zato što se njihov glas daleko čuje. Odnos prema dolasku Rio Tinta u Srbiju nije dilema da li si za ili protiv Vučića, Dačića, Jeremića, Đilasa, Tadića… nego da li želiš ili ne želiš dobro sebi, svojoj deci i svojoj zemlji.
– Tu ne sme biti ličnih i grupacijskih interesa, samo svesti o opštem dobru. Druga stvar je što je magarac na vlasti svemu dao i daje politički prefiks. Pa, opet, ne razumem pravdanje jednog Novaka Đokovića. Kome, zbog čega?! Nije to dužan.
Politički analitičar i PR stručnjak, Cvijetin Milivojević, slično vidi i timači držanje fudbalera, odbojkašica, košarkaša, strelaca, atketičarki…
– Ne može se dati jednodimenzionalan odgovor na pitanje zašto sportisti, uglavnom, ćute na dešavanja izvan sporta. U normalno uređenim državama, sa akcentom na normalnim, od njih se očekuje da se bave onim u šta se inače najviše razumeju i u čemu su najuspešniji, ali ih ne „diraju“ ako izraze svoj stav na društvene teme. Recimo, da fudbaleri Barselone izađu na ulicu i pridruže se ekološkom protestu to bi prošlo neprimećeno ili bi bilo registrovano, bez podizanja frke. Isticanje političkih zahteva, poput otcepljenja Katalonije, verovatno bi izazvalo reakciju zvaničnog Madrida, ali ni to ih ne bi skupo koštalo.
– Kod nas se građanski aktivizam brka sa politikom, svemu daje kontekst, meri svako slovo, direktno ili indirektno pritiska, upozorava, preti… I kada bi hteli jasno i glasno da se odrede o nečemu, većina odustane, svesna da nije pametno zamerati se vladajućoj političko-državničkoj garnituri, kada i ptice na granama znaju da ona ima vrlo veliki, ponegde čak i otvoren, uticaj na izbor trenera, selektora, klupskih vrhuški, vodećih ljudi Saveza…
– Mirko Ivanić se usudio da podeli sliku protestanata sa blokirane Gazele zato što je njen najbolji fudbaler i kao takav potreban Crvenoj zvezdi, jer je bio reprezentativac Crne Gore i ne može da igra za Srbiju, zbog toga što režim neće udariti na čoveka koji je odbijanem da igra protiv reprezentacije Kosova obavio svoj patriotski zadatak… Niti može kod Piksija niti zavisi od dobre volje Vučićeve produžene ruke u klubu, dr. Terzića – objašnjava naš sagovornik.
Pa, opet, Ivanićevo hrabro istupanje je žacnulo one što nam svima kroje sudbinu, a istupanje Novaka Đokovića na istu temu ozbiljno ugrozilo ideju o laganom usvajanju Zakona o ekspropijaciji. Ne samo da je podelio najviralniju fotografiju ove godine u Srbiji, nego je i svojim rečima dopunio priču o tome koliko je važno sačuvati prirodna dobra od uništenja, zarad bilo čijih interesa i profita.
– Ako iko ima luksuzno pravo da se o svemu javno izjasni onda je to Novak Đoković, čija sportska i ljudska harizma nadilazi Srbiju, celo naše društvo, pa i istoriju. Ako bilo čija reč ima odjeka onda je to njegova, jer ga svi volimo i njime se ponosimo. Mada nije izabrao ničiju političku stranu u obraćanju zemljacima i taj njegov razumno i zabrinuto dignut glas za zdravlje nacije upalio je alarme u vladajućoj stranci i primorao državno-propagandnu komandu na vanredno zasedanje.
– Ne može biti slučajno da se samo nekoliko sati posle Đokovićeve i Ivanićeve objave, u sred Hit tvita na televiziji Pink, čitaju naknadna saopštenja obojice. Neki dan pre toga, Demostat je izbrojao da se čak 14 odsto sigurnih glasača Srpske napredne stranke protivi dolasku Rio Tinta, a sada još Novak i brojni sportisti misle da bi nam to svima štetilo… Eto jakog razloga za uzbunu i nove obrtaje njihove brutalne medijske mašinerije.
Naš sagovornik se nagledao političkih karijera sportista (poput Aleksandra Šapića, Sava Miloševića, Nenada Borovčanina, Vanje Udovičića, Vlada Divca…), nakon zatvaranja tih njihovih životnih poglavlja.
– Kada im prođu sportske karijere, pojedinci odu u politiku, oni najambiciozniji budu nagrađeni funkcijama ministra, predsednika Saveza i klubova, direktorskim pozicijama… I po pravilu okrnje, ranije stečeni, autoritet i poštovanje. Mali broj njih ličnom harizmom, znanjem i veštinama, zaslužuje nove uloge. Dragan Stojković je jedan od izuzetaka. Mada bi opozicija da ga „uneredi“ zbog bliskosti sa predsednikom Srbije, Piksi je zaslužio i opravdao ulogu selektora fudbalske reprezentacije – sumira Milivojević.
Oni su digli glas
Odavno se nije desilo da toliko naših trofejnih sportista stane iza jedne priče ili bollje rečeno uz ekološki osvešćeni deo svog naroda. Kačenjem slika sa protesta prošlog vikenda na svojim profilima na društvenim mrežama ili, u manjem broju slučajeva, komentarisanjem dešavanja širom Srbije, NE Rio Tintu i uništavanju flore i faune Srbije, odnosno prunudnom iseljavanju ljudi sa targetiranih područja: iskazali su Novak Đoković, Milica Mandić, Vanja Grbić, Jovana Preković, Ratko Nikolić, Strahinja Jovančević, Aleksandar Atanasijević, Mirko Ivanić, Sonja Vasić, Mihail Dudaš, Nemanja Nedović, Mijat Gaćinović…. Sve sami bivši ili aktuelni vladari svojih sportova. (www.danas.rs, Danas, O. Nikolić, 7.12.2021)
Нема коментара:
Постави коментар