Sagovornici
Demostata o formiranju Privremenog nadzornog tela za medije
Cvijetin Milivojević: Uozbiljimo se ljudi: umesto raznih tela i “delova tela”, dovoljno je samo da samodržački vrhovni komandant svega ovoga ovde dozvoli da se primene već postojeći (odlični!) zakoni iz oblasti izbornog i medijskog zakonodavstva
Rade Veljanovski: Konačno se dogodio neki dijalog vlasti i opozicije koji je na dva koloseka rezultirao zaključcima koji nisu idealni, ali jesu ono do čega se moglo doći
U Skupštini je 29. oktobra potpisan Sporazum o unapređenju izbornih uslova, u kojem je, izmedju ostalog, precizirana oblast medija u procesu izbora i osnivanje Privremenog nadzornog tela kako bi se regulisao dugogodišnji problem neravnopravne medijske zastupljenosti vlasti i opozicije u pokušaju da se obezbedi ravnopravni tretman političkih aktera, pluralizam političkog mišljenja i političkog predstavljanja. Ipak, period medijske dominacije vladajuće većine i mehanizmi koji odrzavaju kontinuitet neravnopravnog tretmana političkih aktera ne daje mnogo prostora za optimizam da će pomenuti dokument i Privremeno nadzorno telo moći da omogući izlazak iz te uigrane matrice.
Sporazum su potpisali: SNS, SPS, Dveri, DJB, POKS, SRS, DSS, Zavetnici I Zdrava Srbija (prvi kolosek dijaloga o izborima, bez prisustva stranaca) a nešto ranije, odnosno 18. septembra 2021, usvojeni su Zaključci drugog koloseka dijaloga o izborima (uz prisustvo posrednika iz Evropskog parlamenta) koje su prihvatili SNS, SPS, Dveri, DJB, SDS, Nova, SMS, GDF, LSV, SDA, SPP-USS, PUPS, SDPS, SVM, JS. Izvan dijaloga su svojom voljom ostali SSP, NS, NDBG, ZZS, PSG, DS i pokret okupljen oko ekološkog aktiviste Aleksandra Jovanovića Ćute. Osnivanje Privremenog nadzornog tela Vlade čije će nadležnosti, između ostalog, biti praćenje medija i sprovođenje preporuka za privatne medije sa nacionalnom pokrivenošću bi, po svom sastavu, trebalo da obezbedi politički pluralizam I profesionalnu stručnost. Privremeno nadzorno telo, prema Sporazumu iz dijaloga, treba da ima 12 članova. Šest predlaže Regulatorno telo za elektronske medije (REM), šest opozicija, od čega su tri člana iz redova onih koji su bili u dijalogu sa evroparlamentarcima, a tri od onih koji su učestvovali u dijalogu bez posrednika iz EP. Uloga novoformiranog tela bi trebalo da bude savetodavno-nadzorna i realizovala bi se kroz praćenje procesa na koje je do sada bilo primedbi.
Sporazum, između ostalog, predviđa da su javnim medijski servisi “dužni da u predizbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog I uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata odnosno izbornih lista i kandidata na izborima”. Pored toga kriterijumi po kojima se određuje cenovnik političkog reklamiranja trebalo bi da budu isti za sve kandidate. Jedna od oblasti koju bi Sporazum trebalo da reguliše je i “funkcionerska kampanja” u predizbornom periodu koja se prikazuje kao njihova svakodnevna aktivnost, a zapravo je deo političke kampanje. Mediji su obično o tome izveštavali van blokova za predsavljanje stranaka, a novi dokument predviđa dodatno ograničavanje za medije u izbornoj kampanji, u smislu “zabrane prenošenja otvaranja infrastrukturnih objekata na kojima učestvuju javni funkcioneri 10 dana pred izbore”, i mada tih “10 dana” neće sasmim eliministai neravnopranost, treba podržati pokušaj da se prvi put reguliše medijski prostor u vreme izbora. Pre poslednjih izbora bilo je pokušaja da se postigne sličan dogovor, ali to nije dalo rezultate.
Ipak, politikolog Cvijetin Milivojević ne veruje da će Sporazum nešto bitno da promeni.
- Koji sporazum? Sporazum podrazumeva najmanje dve strane potpisnice, a koliko znam, opozicione stranke koje su učestvovale u onom koloseku dijaloga vlasti i opozicije uz “kofasilizatorsku ulogu”, delegacije evroparlamentaraca, nikakav sporazum nisu potpisale! A to nekakvo kontrolno “vizitorsko telo” je lični organ predsednika oktroisanog parlamenta, jer ga je on imenovao po nekim čudnim kriterijumima: šest osoba delegirao je REM čije je (ne)delovanje, inače, jedan od važnijih razloga opozicionog bojkota prethodnih parlamentarnih izbora, a šest su, valjda,opozicionari i “opozicionari”, koje je probrao predsednik vladajuće Socijalističke partije u uniformi oktroisanog predsednika Narodne skupštine, zbog čije se nelegalnosti i nelegitimnosti, raspisuju vanredni parlamentarni izbori?! I kad stavite prst na čelo - šta, stvarno, može da se očekuje od takvog tela nad telima? Dajmo, ljudi, uozbiljimo se: umesto raznih tela i “delova tela”, dovoljno je samo da samodržački vrhovni komandant svega ovoga ovde dozvoli da se primene već postojeći (odlični!) zakoni iz oblasti izbornog i medijskog zakonodavstva, počev od člana 115 Ustava koji predsedniku Republike zabranjuje da, istovremeno, bude i predsednik (najjače vladajuće!) partije, kaže Milivojević za Demostat
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i potpredsednik Građanskog demokratskog foruma, Rade Veljanovski pored toga što smatra da je realno sumnjati u realizaciju Sporazuma, ipak se nada da će u postojećem odnosu snaga on doneti makar malo poboljšanje.
- U zemlji u kojoj se vrlo malo poštuju dogovori, sporazumi, a i zakoni, teško je verovati u bilo šta. Ipak, ovoga puta se konačno dogodio neki dijalog vlasti I opozicije koji je na dva koloseka rezultirao zaključcima koji nisu idealni, ali jesu ono do čega se moglo doći. To znači da, taman da se i ostvari sve što je dogovoreno, okolnosti neće biti idealne, a ranopravnost učesnika u izborima će tek neznatno biti poboljšana. Manji problem će biti period od raspisivanja izbora, jer su za taj period pravila jasnija, ali i do tada je potrebna veća ravnopravnost i nediskriminacija političkih aktera. Ja očekujem izvestan napredak koji bi mogao da bude početak promena za koje je potrebno više vremena, dogovora i korektnog odnosa, navodi Veljanovski za Demostat. (www.demostat.rs, Snežana Čelić, 22.12.2021)
Cvijetin Milivojević: Uozbiljimo se ljudi: umesto raznih tela i “delova tela”, dovoljno je samo da samodržački vrhovni komandant svega ovoga ovde dozvoli da se primene već postojeći (odlični!) zakoni iz oblasti izbornog i medijskog zakonodavstva
Rade Veljanovski: Konačno se dogodio neki dijalog vlasti i opozicije koji je na dva koloseka rezultirao zaključcima koji nisu idealni, ali jesu ono do čega se moglo doći
U Skupštini je 29. oktobra potpisan Sporazum o unapređenju izbornih uslova, u kojem je, izmedju ostalog, precizirana oblast medija u procesu izbora i osnivanje Privremenog nadzornog tela kako bi se regulisao dugogodišnji problem neravnopravne medijske zastupljenosti vlasti i opozicije u pokušaju da se obezbedi ravnopravni tretman političkih aktera, pluralizam političkog mišljenja i političkog predstavljanja. Ipak, period medijske dominacije vladajuće većine i mehanizmi koji odrzavaju kontinuitet neravnopravnog tretmana političkih aktera ne daje mnogo prostora za optimizam da će pomenuti dokument i Privremeno nadzorno telo moći da omogući izlazak iz te uigrane matrice.
Sporazum su potpisali: SNS, SPS, Dveri, DJB, POKS, SRS, DSS, Zavetnici I Zdrava Srbija (prvi kolosek dijaloga o izborima, bez prisustva stranaca) a nešto ranije, odnosno 18. septembra 2021, usvojeni su Zaključci drugog koloseka dijaloga o izborima (uz prisustvo posrednika iz Evropskog parlamenta) koje su prihvatili SNS, SPS, Dveri, DJB, SDS, Nova, SMS, GDF, LSV, SDA, SPP-USS, PUPS, SDPS, SVM, JS. Izvan dijaloga su svojom voljom ostali SSP, NS, NDBG, ZZS, PSG, DS i pokret okupljen oko ekološkog aktiviste Aleksandra Jovanovića Ćute. Osnivanje Privremenog nadzornog tela Vlade čije će nadležnosti, između ostalog, biti praćenje medija i sprovođenje preporuka za privatne medije sa nacionalnom pokrivenošću bi, po svom sastavu, trebalo da obezbedi politički pluralizam I profesionalnu stručnost. Privremeno nadzorno telo, prema Sporazumu iz dijaloga, treba da ima 12 članova. Šest predlaže Regulatorno telo za elektronske medije (REM), šest opozicija, od čega su tri člana iz redova onih koji su bili u dijalogu sa evroparlamentarcima, a tri od onih koji su učestvovali u dijalogu bez posrednika iz EP. Uloga novoformiranog tela bi trebalo da bude savetodavno-nadzorna i realizovala bi se kroz praćenje procesa na koje je do sada bilo primedbi.
Sporazum, između ostalog, predviđa da su javnim medijski servisi “dužni da u predizbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog I uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata odnosno izbornih lista i kandidata na izborima”. Pored toga kriterijumi po kojima se određuje cenovnik političkog reklamiranja trebalo bi da budu isti za sve kandidate. Jedna od oblasti koju bi Sporazum trebalo da reguliše je i “funkcionerska kampanja” u predizbornom periodu koja se prikazuje kao njihova svakodnevna aktivnost, a zapravo je deo političke kampanje. Mediji su obično o tome izveštavali van blokova za predsavljanje stranaka, a novi dokument predviđa dodatno ograničavanje za medije u izbornoj kampanji, u smislu “zabrane prenošenja otvaranja infrastrukturnih objekata na kojima učestvuju javni funkcioneri 10 dana pred izbore”, i mada tih “10 dana” neće sasmim eliministai neravnopranost, treba podržati pokušaj da se prvi put reguliše medijski prostor u vreme izbora. Pre poslednjih izbora bilo je pokušaja da se postigne sličan dogovor, ali to nije dalo rezultate.
Ipak, politikolog Cvijetin Milivojević ne veruje da će Sporazum nešto bitno da promeni.
- Koji sporazum? Sporazum podrazumeva najmanje dve strane potpisnice, a koliko znam, opozicione stranke koje su učestvovale u onom koloseku dijaloga vlasti i opozicije uz “kofasilizatorsku ulogu”, delegacije evroparlamentaraca, nikakav sporazum nisu potpisale! A to nekakvo kontrolno “vizitorsko telo” je lični organ predsednika oktroisanog parlamenta, jer ga je on imenovao po nekim čudnim kriterijumima: šest osoba delegirao je REM čije je (ne)delovanje, inače, jedan od važnijih razloga opozicionog bojkota prethodnih parlamentarnih izbora, a šest su, valjda,opozicionari i “opozicionari”, koje je probrao predsednik vladajuće Socijalističke partije u uniformi oktroisanog predsednika Narodne skupštine, zbog čije se nelegalnosti i nelegitimnosti, raspisuju vanredni parlamentarni izbori?! I kad stavite prst na čelo - šta, stvarno, može da se očekuje od takvog tela nad telima? Dajmo, ljudi, uozbiljimo se: umesto raznih tela i “delova tela”, dovoljno je samo da samodržački vrhovni komandant svega ovoga ovde dozvoli da se primene već postojeći (odlični!) zakoni iz oblasti izbornog i medijskog zakonodavstva, počev od člana 115 Ustava koji predsedniku Republike zabranjuje da, istovremeno, bude i predsednik (najjače vladajuće!) partije, kaže Milivojević za Demostat
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i potpredsednik Građanskog demokratskog foruma, Rade Veljanovski pored toga što smatra da je realno sumnjati u realizaciju Sporazuma, ipak se nada da će u postojećem odnosu snaga on doneti makar malo poboljšanje.
- U zemlji u kojoj se vrlo malo poštuju dogovori, sporazumi, a i zakoni, teško je verovati u bilo šta. Ipak, ovoga puta se konačno dogodio neki dijalog vlasti I opozicije koji je na dva koloseka rezultirao zaključcima koji nisu idealni, ali jesu ono do čega se moglo doći. To znači da, taman da se i ostvari sve što je dogovoreno, okolnosti neće biti idealne, a ranopravnost učesnika u izborima će tek neznatno biti poboljšana. Manji problem će biti period od raspisivanja izbora, jer su za taj period pravila jasnija, ali i do tada je potrebna veća ravnopravnost i nediskriminacija političkih aktera. Ja očekujem izvestan napredak koji bi mogao da bude početak promena za koje je potrebno više vremena, dogovora i korektnog odnosa, navodi Veljanovski za Demostat. (www.demostat.rs, Snežana Čelić, 22.12.2021)
Нема коментара:
Постави коментар