Intervju: Cvijetin Milivojević - Protesti stvaraju pukotine u režimu, narod je ustao! (27.10.2024)

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i društvene izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 15.10.2024. godine u našim prostorijama, u Beogradu. Emisiju je vodio novinar Aleksandar Pavković. (zvanični youtube kanal „Balkan info“, 27.10.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=zArAQ65FGK0&t=193s&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Čekaju li Srbiju još jedni vanredni parlamentarni izbori?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da bi rekonstrukcija vlade mogla da bude sprovedena između marta i juna iduće godine i naglasio da će premijer Miloš Vučević imati njegovu punu podršku. Čekaju li Srbiju još jedni vanredni parlamentarni izbori u decembru 2026. ili na proleće 2027? O tome su za Euronews Srbija u temi jutra govorili politički analitičari Cvijetin Milivojević i Srđan Barac. (www.euronews.rs, TV Euronews Serbia, emisija „Euronews jutro“, voditeljka Marija Šehić, 23.10.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=PRxDRhTInj4 

Зашто храбри Лав Који Седи На Две Хоклице не сме у (Кара)Казањ?

Неки некадашњи Батићев Чеда (идентификује се као одвјетник који је индивидуално увео санкције Русији, укрофил, израелољуб и, наравно, НАТОфан) турио ме, још 2022, откако сам први пут изјавио „да – подршка територијалном интегритету Украјине, али и Србије; не – санкцијама РФ“, на факинг „листу агената Владимира Путина у Републици Србији на основу података из безбедносних структура и критеријума које је развила Група октобар“.

Нисам то до данас обелоданио цењеном аудиторијуму.

Чекао сам да ту, међу Путиновим агентима, прочитам и часно име најмилијег руског политичара у Србији, кандидата на кога је Москва улагала све своје жетоне на свим изборима од 2012. наовамо, па да се онда и јавно похвалим како сам, коначно, међу одабранима, да би ме се и „другови из ФСБ-а коначно сетили“...

Али, ћорак!

Иначе, тај Чеда вели да (за нечије бабе здравље) „координише тимом за идентификацију Путинових агената у Републици Србији“. На листу под, ваљда, ознаком „З“ (а није симбол „специјалне војне операције“), за сада, изуписивао кусо и репато, па, под редним бројем 57, и моју небитност, а ја сам вам на тој листи за елиминацију зато што сам – цитирам: „агент утицаја који остварује интересе Владимира Путина у Србији и региону, кроз директно промовисање и пренос руске пропаганде и brаinwashing операције (испирање мозга) у Србији“!

За неупућене, на тим источним странама био сам само једном у животу, 1989, био је то још онај СССР. А за „Спутњик“, из принципијелних разлога (не дозвољавају било какву критику Александра Вучића!), не дајем изјаве најмање пет година. „Раша тудеј“ ме није ни призивала. А ако ћемо право: један деда ми је нестао у одступању Југословенске краљевске војске у отаџбини према Италији и Аустрији, а другога су из немачког ратног заробљеништва, на потезу између Плауена и Цвикауа, ослободили – Американци! Дакле, ниђе Руса ни за лека.

Дакле, не жалим се.

Само питам зашто – осим ако Чеда Октобар, заправо, не ради за Русе, а не за оне за које тврди да ради - на том карасписку нема и нашега Поглавице који се, до пре две и по године, хвалио да је ногом отварао врата код Владимировича, да се нико никада у историји није више пута видео с Путином од њега који ми је, оног маја 2012, када се спремао да преузме власт, лично „поверио“ како је по дефинитивни „бефел“ за то ишао у Берлин и  - Москву?

Већ сам негде изјавио, након што је татар Вулин ономад преузео Путинов дар у виду „свилен гајтана“, да су шансе да наш Поглавица оде на Самит БРИКС-а један одсто, а да су шансе да тамо не лети – 100 одсто.

Сећате ли се оне небулозе о „гужви у шеснаестерцу“? Као, баш у време уочи и око Самита БРИКС-а, имаће толико важнијих државничких обавеза (хеј, опозицијо, кад ће нека иницијатива Уставном суду, да видимо је ли стварно, по Уставу, да сва законодавна, извршна и судска власт мора да падне на терет овог превредног трудбеника?) да за тамо неког Путина и БРИКС нема времена. А били нам неки Хозе Фернандез или Хернандез, па онај Касаноф, баш „на нивоу“ председника Републике Србије, „заменик помоћника државног секретара за западни Балкан у Уреду за Европу и Евроазију“, добро де, и краљ Есватинија; па нас, на топлу препоруку  Шолца, заједно са Замбијом, увалио у нешто што се зове „глобална алијанса за батерије“...

Наш Поглавица, баш на дан када је требало да буде у Казању, позвао је себи у походе – ваљда да Владимиру Владимировичу иза леђа гурне прст у око и узвикне „ута-та“ - пољског премијера Туска и европску натканцеларку Фон дер Лајен.

Пошто је, претходно, месец дана производио медијске „ивенте“ (низ псеудогогађаја) поводом тога када ће саопштити иде ли или не иде на догађај. У Казан. Њ. Који се, у поимању нашег Државног Доглаварства и Климоглавства, у знак сервилности према Поглавици, можда чита и као Караказан.

Синоћ је Поглавица на Јавној утулио и последњу светлост не само русофанатицима већ и последњим русоромантицима, признањем да, пре овог 20. октобра, две и по године није смео, не само да се види, него ни да се чује са Путином. А то није био страх од Владимира Владимировича, већ од оних, биће, са западних страна.

Јер, признаде, не трепнувши: „Долазе нам Тус, фон дер Лајен, а и да не долазе, тешко бих могао на Самит БРИКС“.

Када је Поглавица, пре две године, најавио оснивање некаквог покрета или фронта за одбрану народа и државе који, наравно, никада није формирао – то недоношче сам назвао: „Покрет за бланко подршку Александру Вучићу за било шта о било чему да одлучи“!

То више није никакав покрет у настајању, већ дијагноза. Анамнеза и дијагноза политичког јавног мнења, можда и целокупне јавне сфере у Србији и покушај анестезирања јавности и насилног преумљења расположења и духа грађана ове државе.

Поглавици је све у рејтингу. Синоћ, на Јавној, самозадовољно је сеирио над наводним резултатима истраживања јавног мнења која кажу да је „ниво популарности већ 42:42 одсто, изједначен, када је реч о ЕУ и БРИКС-у“. Исто Поглавица тврди и када је реч о „подршци експлоатацији литијуму“, хвали се како је отпор противника све слабији.

То што нам копља, лукови, стреле и томахавци завршавају у рукама украјинских (и израелских?) војника, то што не смемо да заштитимо чак ни генсека УН Гутереша који позива на заштиту, између осталих, и наших, „плавих шлемова“ у јужном Либану, то што мазохистички потписујемо све антируско што има НАТО печат и рукопис (последња „Дубровачка декларација“) и агитујемо, свака част, за заштиту украјинског територијалног интегритета, а не смемо ни да зуцнемо у прилог сопственог суверенитета на КиМ, ни по јада, пошто Москва, као традиционални подржавалац актуелног режима у Србији, за сада, жмури на све то. Али, ако су БРИКС-у, осим оснивача, Руске Федерације, Бразила, Индије, Кине и Јужне Африке, почетком ове године, већ приступили Египат, Етиопија, Иран, Емирати и Саудијска Арабија, ако је тамо отпутовао чак и Ердоган, иако је Турска чланица НАТО и вечити кандидат за уфур у ЕУ, ако је тамо чак и Додик, ако наш Поглавица има „страх од летења“, зашто тамо, као посматрач, није, макар, премијер Србије?

И, да, с обзиром да су ми многи виделисти (напредњаци) замерили што председника Републике који је у пракси, све све, само не председник Републике, од 2017. зовем Врховником (пошто сам га, претходно, од 2014. звао Канцеларем), јер их, веле, то сувише подсећа на једну од побочних титула хрватског генералисимуса Туђмана, одлучио сам да нашему Свевладару Све Три Гране Власти смислим примеренију етикецију.

Зваћу га Поглавица.

А име које би му најадекватније одговарало, биће симбиоза два имена:  Бик Који Седи (Слонхе, „Спори“), духовни вођа и поглавица Сијукса који је завршио у циркусу Бафало Била, где је глумио самог себе; плус, Тајенденега (Онај Који Коцка На Два Улога; Онај Који Ставља Две Опкладе Заједно), поглавица Мохока који је своју мисију окончао у „избеглиштву“ у Канади.

Тај други био је најпознатији поглавица племена Мохока (или Каниенкехака), а осим имена Тајенденега, имао је и енглеско име Џозеф Брант, живео је од 1743-1807, завршио факултет, говорио неколико језика и оженио се белкињом! Овај, најпознатији Индијанац своје генерације лично је упознао и америчког председника Џорџа Вашингтона и британског краља Џорџа Трећег који му је чак уручио и ритуалну кецељу као симбол пријема у масонерију!

За време Америчке револуције (1775 – 1783) Тајенденега је подржавао окупаторску (?) британску страну, па је, после пораза Енглеза, морао да се склони у Канаду, где је остао до краја живота.

Овај наш, да би звучало једнако ефектно и српски и амерички, нека убудуће буде Лав Који Седи На Две Хоклице. (www.cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 22.10.2024)

NEPRISTOJNA PONUDA Ko je Dodiku nudio prestanak suđenja u zamjenu za centralizaciju BiH

Otkako je u februaru ove godine pred Sudom BiH počelo suđenje Miloradu Dodiku zbog navodnog nepoštivanja odluka Kristijana Šmita, koga institucije Republike Srpske inače ne priznaju za visokog predstavnika, aktuelni predsjednik Srpske rijetko je propuštao priliku da istakne kako se radi o “političkom suđenju u režiji stranaca”.

Međutim, posebnu pažnju javnosti privukla je prekjučerašnja izjava lidera SNSD nakon završetka još jednog sudskog ročišta. Tada je, naime, Dodik ustvrdio da su mu u tom “politički montiranom procesu nuđene razne stvari u zamjenu za oslobađajuću presudu”.

– Ponuđene su mi za oslobađajuću presudu razne stvari, od centralizacije BiH, što sam ja naravno odbio – rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Istočnom Sarajevu.

Ponovio je da je optužen samo zato što je, prema njegovim riječima, vršeći svoju ustavnu dužnost potpisivanja ukaza o proglašenju dva zakona koja je nametnuo Šmit pokazao “nepoštovanje” prema osobi koja je nametnula te zakone. Dodao je i to da je, navodno, odbio da pristane na rješenje pitanja državne imovine prema kojem bi jedini vlasnik imovine bila država BiH.

– To je razlog zbog kojeg se sudski proces usložnjava i pokušava ubrzati. Nema te stvari koju će moći da dobiju da bi, u ovako nakaradnom postupku, obezbijedili bilo šta što nije u skladu s Ustavom. Dakle, sve je laž – rekao je Dodik.

Ko, gdje, kako?

Šokantne tvrdnje predsjednika Srpske da mu je neko, u zamjenu za oslobađajuću presudu, tražio prenos nadležnosti sa Srpske na nivo BiH, očekivano, izazvale su veliku pažnju javnosti.

Potpredsjednik PDP i šef kluba poslanika te stranke u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Igor Crnadak, najavio je da će od skupštinskog Kolegijuma tražiti da “jednoglasno upute poziv gospodinu Dodiku da dođe na sljedeću sjednicu i upozna narodne poslanike o tome ko mu je, gdje i kada nudio da pristane na centralizaciju BiH i djeluje na štetu Republike Srpske”.

– Ako bude potrebno, možemo imati i sjednicu zatvorenu za javnost, ali je važno da narodni poslanici dobiju punu informaciju o tome ko je pokušao na silu da mijenja Dejtonski sporazum i redukuje ustavne pozicije Republike Srpske – poručio je Crnadak.

S druge strane, politički analitičari i dobri poznavaoci ovdašnjih prilika imaju podijeljen stav o tome koliko su tačne Dodikove tvrdnje o “nepristojnoj ponudi” koju je dobio u zamjenu za odobravanje prenosa nadležnosti i centralizaciju BiH.

Politički analitičar Ivana Marić tako smatra da bi Dodik, ukoliko je tačno to što tvrdi, odmah trebalo da prijavi pokušaj počinjenja ozbiljnog krivičnog djela.

– Ako vam neko nešto ponudi za razmjenu u sudskom procesu, a nemate status zaštićenog svjedoka, onda je zadatak tužilaštva da nekog ko ima takva saznanja odmah privede kako bi otkrilo ko mu je davao takve nemoralne ponude, posebno ako se radi o nekom iz pravosuđa – kaže Marićeva za Srpskainfo.

Međutim, ona ne vjeruje da je ponuda o kojoj je pričao Dodik uopšte postojala.

– Dodikova izjava, po mom mišljenju, pokazuje koliko on želi da se prikaže kao politička žrtva i kako je neko spreman da ga navodno ostavi na miru samo ako bi on nešto drugo uradio. Tu imamo standarni primjer pokušaja prebacivanje odgovornosti. Ako suđenje njemu već nije napad na sve Srbe, onda to mora da je neka politička “namještaljka” kako bi ga sklonili, iako, u suštini, tu ne postoji ništa drugo osim klasičnog nepoštivanja zakona i pravnih normi – tvrdi Marićeva.

Ističe da je Dodik, kao predsjednik Republike Srpske, potpisao zakon “koji nije smio”, te da tu, prema njenim riječima, nema nikakve političke pozadine niti bilo čega drugog.

– Pošto to očigledno ne može da dokaže na sudu, onda mora nešto novo da izmišlja, a narod se pokazao sklon da vjeruje njegovim pričama – smatra Marićeva.

“Vruće-hladno”

S druge strane, politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević kaže za naš portal da mu je teško ocijeniti da li je Dodik zaista dobijao ponude sa Zapada da pristane na unitarizaciju BiH kako bi izbjegao suđenje.

– Da li je Dodik nedavno dobio neku direktnu ponudu na tu temu zaista nemam pojma. Možda je samo iskoristio činjenicu da posjeduje nešto u šta mogu da vjerujem, a to je da ne bi ni došlo do procesa protiv njega da je prihvatio unitarizaciju BiH. Jasno je da je takve poruke mogao da dobije jedino od Kristijana Šmita ili “glavnih” ambasadora sa Zapada u Sarajevu. U taj dio priče vjerujem – kaže Milivojević za Srpskainfo.

Varijanta “vruće-hladno”, kojoj je, prema njegovim riječima, sklon aktuelni predsjednik Srpske, nažalost, kako kaže, često stvara jednu vrstu nekredibilnosti Dodikovih izjava.

– Ne možemo zaboraviti da je Dodik prvo forsirao priču o razdruživanju Republike Srpske od BiH, ponudio i nekakav plan u tom smjeru, a onda, jednog dana, za vrijeme trajanja rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srpske stigao je “svilen gajtan” iz Beograda u liku Ane Brnabić, koja mu je to zabranila. Od tada, razdruživanje Srpske od BiH niko i ne pominje – podsjeća Milivojević.

Očigledno je, tvrdi on, da Dodik taktizira i ponekad se “igra malo većeg Srbina”, a onda mu “najveći Srbin” iz Beograda udari packu, nakon što “najveći Srbin” prethodno dobije packe sa Zapada.

– Sad imamo vrlo specifičnu situaciju i vrijeme kad je Dodik izjavio da je dobio ponudu o centralizaciji BiH. Za nekoliko dana, 22. oktobra, slijedi mu put u Kazanj na Samit BRIKS. Dodik je sada ponovo počeo da igra ulogu nekog ko Republiku Srpsku drži iznad svega, a odmah nakon nje dolazi Rusija. Čitav kontekst te izjave nije besmislen. U njemu ima “mesa”, a da li se to o čemu je pričao dešavalo baš ovih dana, to ne znam niti mogu da komentarišem – kaže Milivojević. (www.srpskainfo.com, EuroBlic, Boris Knežević, 18.10.2024)

Pravi ugao: Cvijetin Milivojević - 16.10.2024.

Gost: Cvijetin Milivojević, politikolog

Autorka i voditeljka: Ljubica Gojgić (www.media.rtv.rs,  Radio-televizija Vojvodine, emisija “Pravi ugao”, 16.10.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=9GIrrr5US94&pp=ygUKcHJhdmkgdWdhbw%3D%3D

https://media.rtv.rs/sr_lat/pravi-ugao/95427

Politikolog: Rezultati popisa u Crnoj Gori pokazali kako se građani zaista osećaju

Politikolog Cvijetin Milivojević kazao je danas agenciji Beta da rezultati popisa stanovništva u Crnoj Gori odražavaju kako se građani te zemlje zaista osećaju, dodajući da nije bilo presije vlasti na njih da se izjašnjavaju kao Crnogorci.

Popis je pokazao da raste broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, dok pada broj onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, a Milivojević je naveo da je promena vlasti doprinela toj pojavi.

"Broj Crnogoraca se povećao kada je rukovodstvo te države vodilo antisrpsku politiku. Ljudi su bili pod pritiskom. Poslednjih nekoliko godina situacija se promenila. Vlast nije terala ljude da se izjasne na određeni način. Oni koji su pristalice nezavisne Crne Gore ne moraju da se izjašnjavaju kao Crnogorci. Tako da su ovi rezultati logična posledica promene vlasti", naveo je Milivojević.

Dodao je da ga nije iznenadila činjenica da se na popisu 43,18 odsto stanovnika izjasnilo da govori srpskim jezikom, a 34,52 crnogorskim.

"Logično je da je većina ljudi rekla da govori srpskim jezikom. Vi možete jezik zvati kako hoćete, ali je to u istorijskom smislu najduže bio srpski. Kada je pukla koalicija Mila Đukanovića i Momira Bulatovića, onda je formiran veštački crnogorski jezik", rekao je Milivojević agenciji Beta.

Po njegovim rečima, pitanje zvaničnog jezika u Crnoj Gori sigurno će biti tema u narednom periodu, a na tome će insistirati partije koje ciljaju srpsko nacionalno telo.

Rezultati popisa, koji je sproveden tokom decembra prošle godine, objavljeni su danas i pokazali su da u Crnoj Gori Crnogoraca ima 41,12 odsto dok Srba ima 32,93 odsto, a na prethodnom popisu 2011. godine je Crnogoraca bjilo 45 procenata, dok je Srba bilo 29 odsto.

Popis je pokazao da Crna Gora ima 623.633 stanovnika, ženskog pola ih je 50,8 odsto, a muškog 49,2 odsto, saopšio je Zavod za statistiku Monstat. (www.beta.rs, 15.10.2024)

Поводом Међународног сајма књига: попусти на књиге Цвијетина Миливојевића

Четврта деценија политичког плурализма у Србији - у петокњижју (пет књига) Цвијетина Миливојевића:

1. "НА ПРВУ ЛОПТУ - политичко комуницирање у Србији 1990-2007" (цена: 499 дин)

2. "МОСТОВИ И ИЗБОРИ - политичко колумницирање у Србији 2008 - 2018" (499 дин)

3. "ДУХОВНА КОЛАБОРАЦИЈА" (399 дин)

4. „НУЛТА 2020 ТАЧКА - тридесета зима вишестраначја“  (399 дин)

5. И најновија: “ВУЧЈЕ ВРЕМЕ – 2022: од обожавања до обожења, од подрепљења до преумљења“ (цена 799 дин)

 

Додатни попусти за још неке књиге (буквари, азбучници, приручници из области: новинарства, односа с јавношћу, политичке комуникације, пропаганде, политике):

1. Књига "ГЛОБАЛНО ПОТЕМКИНОВО СЕЛО - медијски рат од 1990 - 1995" (издање 1996; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 299 дин)

2. Књига "НОВИНАР - ВАШ ПРИЈАТЕЉ; приручник за успешне односе с медијима" (издање 2003; аутор Цвијетин Миливојевић / цена 699 дин)

 

Књиге се могу наручити поузећем или набавити лично у Агенцији „Прагма", office@pragma.rs, тел. +387 11 3234 439, Теразије 3А, Београд

Kremlj ga otvoreno naziva NATO slugom; Sada mu naredjuje Hilov pomoćnik!

Gost naše najnovije emisije bio je politikolog Cvijetin Milivojević.

Preporučujemo vam da pogledate najnoviju emisiju o dramatičnom zaokretu Rusije prema SNS. (podcast X 33, voditelj Vuk Rosandić, 11.10.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=CYxBQDEAiAw

"Raspravljamo o nečemu o čemu je TREBALO PRIČATI RANIJE": Sednica o litijumu u Skupštini Srbije

Emisija: Jutro na BLIC

Termin emitovanja: Radnim danima, 07:00

Voditelji: Maja Nikolić i Danilo Mašojević

Tema: Sednica o litijumu u Skupštini Srbije

Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog Dejan Miletić, politički analitičar (www.blic.rs, TV Blic, 9.10.2024)

https://www.youtube.com/watch?v=4sTcN6yiU_M

Euronews Region o pobednicima izbora u BiH: Kohabitacija u Bijeljini i Banjaluci i ubedljiv trijumf Dodikovog SNSD-a

Rezultati juče završenih lokalnih izbora u BiH pokazuju da će vlast u Sarajevu ostati ista kao i gradonačelnik u Banjaluci, ali SDA i SNSD, koje nisu osvojile ove pozicije, ostaju stranke sa najviše moći u lokalnim sredinama nakon izbora u Bosni i Hercegovini.

Od svih pobeda, Bakiru Izetbegoviću je najdraža ipak ona nad Fikretom Abdićem u Velikoj Kladuši, a Miloradu Dodiku u dve opštine u Federaciji BiH.

Proglasivši čak tri kandidature, predsednik Republike Srpske otvorio je novu predizbornu trku još u predizbornoj noći.

Na pitanja kako će odgovoriti opozicija i šta smo o Bosni i Hercegovini 2024 godine saznali minulog 6. oktobra, za Euronews Region su govorili politikolozi Cvijetin Milivojević i Vojislav Savić, kao i docent Fakulteta političkih nauka Despot Kovačević.

Bosnu i Hercegovinu su zadesile tragedije u nekoliko opština neposredno pre izbora, tako da izbori tamo nisu održani. U tragedijama je stradalo 20 ljudi, a možda i više.

Savić: Izbori održani u senci tragedija, ali uz pokazanu humanost i pijetet

Na pitanje da li je taj događaj bio razlog da ga učesnici izbora zloupotrebe, da li je to bio povod da se to dogodi ili su učesnici imali primeren odnos prema njemu, Savić ističe da je reakcija u BiH bila puna pijeteta, ali da je svoj odjek događaj imao u celom regionu.

"Generalno, mislim da je u celoj državi bilo dovoljno pijeteta. Međutim, to su dva potpuno odvojena procesa. Mislim da su javnost i građani generalno prvo izrazili empatiju na način na koji to dolikuje, ali s druge strane, to nije bio razlog da se ometa izborni proces. Preskupa bi bila cena odlaganja kompletnih izbora zarad nečeg što može i svakako da se pokaže u svakodnevnoj komunikaciji, na kraju krajeva konkretnim delima", kaže Savić i dodaje:

"Ja moram isto da kažem da kada se tako nešto desi, da je odjek bio mnogo veći od same Bosni i Hercegovine, da smo imali jednu regionalnu akciju u kojoj su se zaista svi ljudi odazvali i na kraju, ono što je najvažnije u takvim situacijama, pokazala se jedna elementarna humanost. U akciji su učestvovali ljudi iz Civilne zaštite Republike Srpske, pa evo, čak se desila i institucionalna pomoć, mislim da je Dodik odmah uplatio neki novac opštinama koje su pogođene tom nesrećom. Opštinama su pomogle Srbija, Crna Gora i Hrvatska, zaista, to se osetilo u javnosti, nije bilo nikakve dileme. Da li je bilo nekih sporadičnih glasova u Federaciji BiH, između njih? Možda da, ali to nekako nije doprlo do šire javnosti, barem ja zastupam to mišljenje".

Na medijskoj sceni BiH je došlo do sukoba "Slobodne Bosne" i "Face TV", a Savić kaže da je čak i to gurnuto u stranu, jer nije bilo vreme za takve rasprave.

"I sami su u međuvremenu shvatili da to nije prosto način gde može da se neko politički razačunava sa bilo kim", smatra on o prilikama u kojim su održani izbori.

Milivojević: Dodik i SNSD ostvarili odličan rezultat osvojivši 40.000 glasova više nego na prošlim izborima

Politikolog Cvijetin Milivojević je komentarisao rezultate u samoj Republici Srpskoj, istakavši da je pobeda Draška Stanivukovića u Banjaluci bila očekivana, kao i rezultati u drugim većim gradovima.

"Da, bila je očekivana, kao što je očekivana pobeda koalicija oko SNSD-a na izborima za Gradsku skupštinu u Banjaluci, takođe je očekivana i pobeda Ljubiše Petrovića, kandidata SDS-a u Bijeljini, kao što je očekivana i pobeda koalicija oko SNSD-a u Gradskoj skupštini u Bijeljini. Dakle, sve je to manje više na nivou očekivanja kad je reč o Republici Srpskoj", kaže Milivojević i nastavlja:

"Ono što je za mene neobično je da je ovaj put zapravo, ako bismo sabrali sve te glasove koje je Dodikova stranka dobila zapravo na lokalnim izborima, to je više, ozbiljno, čak mislim za 40.000 glasova više nego na prethodnim izborima, što je zaista ozbiljan rezultat".

Na opasku da je jučerašnji rezultat za samo 10.000 glasova više nego što je Dodik dobio na predsedničkim izborima, Milivojević kaže da na tim izborima Dodik, ipak, nije lako pobedio, dok je jučerašnja pobeda ubedljivija.

"Da, ali predsednički izbori su izbori na kojima Dodik nije baš tek tako lako pobedio. Dakle, na tim izborima je on podbacio, a ja govorim sada o parlamentarnim i lokalnim izborima, na kojima je učestvovao SNSD i stranke koje mu prirodno inkliniraju. Dakle, njegova sadašnja i buduća koalicija", kaže on.

Kovačević: Pripreme za sledeće izbore su počele, a gradonačelnici u Banjaluci i Bijeljini će profitirati u kohabitaciji

Na pitanje da li su već počele pripreme za izbore 2026. godinu i opšte izbore, Kovačević odgovara da je Dodik saopštio da će biti kandidat, te da pripreme jesu počele.

"Mislim da je Dodik otvorio zapravo te pripreme. Rekao je da će on biti kandidat za predsednika ponovo. Imamo tu i Šobota i Mikajla Lazića, ljude koji su izgubili izbore juče, nikako nisu poraženi, jer su imali zaista dobre rezultate i mislim da u tim rezultatima, Lazića u Bijeljini i Šobota u Banjaluci, možete primetiti da su oni imali veoma težak zadatak. Ja bih pre svega rekao da je Lazić u Bijeljini imao težak zadatak, jer ste imali onaj opoziv gradonačelnika Bijeljine koji ne uspeo, što je dao dodatni, čini mi se, motiv biračima Ljubiše Petrovića i njemu snagu zapravo da je neoboriv u Bijeljini", smatra Kovačević.

On ističe i to da je značajna stvar što će postojati kohabitacija u gradovima Banjaluci i Bijeljini, gde gradonačelnici i skupštinska većina ne dolaze iz iste političke opcije.

"Ipak, ovo što je Milivojević rekao, upravo je važno da mi znamo da ćemo u Bijeljini i Banjaluci sigurno imati tu vrstu kohabitacije. Jednu skupštinsku većinu i gradonačelnika koji nije iz te opcije", kaže Kovačević i dodaje:

"I ono što je zanimljivo možda u kontekstu Bosne i Hercegovine jeste da te situacije često idu u korist, čini mi se, gradonačelnika, jer oni ispadaju žrtve većine u skupštini, koja je na neki način nije baš tako posredno, iako je, naravno, birana posredno, ali ne na taj način kao gradonačelnici", kaže Kovačević i zaključuje da gradonačelnici u takvom sukobu profitiraju.

"Samim tim oni profitiraju na tom sukobu. Oni profitiraju na tom sukobu i mnoge probleme u svojim lokalnim sredinama često guraju na skupštinsku većinu, što smo videli možda iz ovih iskustava dosad da ide njima u korist", rekao je Kovačević. (www.euronews.rs, TV Euronews Srbija, voditeljka Dragana Pejović, 7.10.2024)

Draško i Dodik u novoj sezoni #EuronewsRegion

Vlast u Sarajevu ostaje ista, kao i gradonačelnik u Banja Luci. Ali i SDA i SNSD koje nisu osvojile ove pozicije, ostaju stranke sa najviše moći u lokalnim sredinama, nakon izbora u BiH. Od svih pobeda Bakiru Izetbegoviću je najdraža, ipak, ona nad Fikretom Abdićem u Velikoj Kladuši. A Miloradu Dodiku u dve opštine u Federaciji. Proglasivši čak tri kandidature predsednik Republike Srpske otvorio je i novu predizbornu trku još u izbornoj noći. Kako će odgovoriti opozicija? Šta smo o Bosni 2026. saznali minulog 6. oktobra? #EuronewsRegion

Gosti emisije:      Cvijetin Milivojević, politikolog

                              Vojislav Savić, politikolog

                              Despot Kovačević, docent Fakulteta političkih nauka

Uređuje i vodi: Dragana Pejović

Producentkinja: Tijana Vojtehovski

https://www.youtube.com/watch?v=TCdHnKRnkDY&pp=ygU1ZXVyb25ld3Mgc3JiaWphIGN2aWpldGluIG1pbGl2b2pldmljIGRlc3BvdCBrb3ZhY2V2aWM%3D

https://www.euronews.rs/evropa/region/140225/euronews-region-o-pobednicima-izbora-u-bih-kohabitacija-u-bijeljini-i-banjaluci-i-ubedljiv-trijumf-dodikovog-snsd-a/vest

Drama čiji epilog plaćaju građani: Uzroci i posledice tužbe „Delta holdinga“ protiv države

Jeftino uzbuđenje koje je dobar deo građana Srbije osetio nakon hapšenja vlasnika kompanije „Delta“ Miroslava Miškovića pre skoro 12 godina, na kraju ispade da i nije toliko jeftino. Ceh za jednokratnu utehu tranzicijom oštećenih i uvređenih bi, prema računici Miškovićevih advokata, trebalo da iznosi oko 12,3 miliona evra. Državnih, to jest narodnih para, razume se.

Upravo taj iznos bi, prema navodima tužbe koja je nedavno isplivala u javnost, trebalo da bude dovoljna materijalna nadoknada za 223 dana koliko je Mišković proveo u pritvoru, od zime 2012. do leta 2013. godine. Iako je tužba podneta još u julu prošle godine, njeni detalji su tek nedavno objavljeni, taman pred glavni pretres koji treba da počne 4. novembra.

Predmet sudskog spora koji je Miškovićev „Delta holding“ pokrenuo protiv države, prema rečima advokata i nekadašnjeg sudije Specijalnog suda Vladimira Vučinića, biće utvrđivanje materijalne i nematerijalne štete koju su kompanija i njen vlasnik pretrpeli zbog sedmomesečnog pritvora.

„Po Zakoniku o krivičnom postupku, svako lice koje je bilo neosnovano lišeno slobode ima pravo da u roku od tri godine od pravosnažnosti oslobađajuće presude traži naknadu štete. Ta šteta može biti materijalna, ali i nematerijalna. Materijalna se odnosi na eventualnu izmaklu dobit, odnosno situaciju u kojoj je kompanija izgubila neki posao zbog toga što je njen prvi čovek bio u pritvoru. Tu je i pitanje nematerijalne naknade štete, nastale kao posledica činjenice da je čovek koji je važio za jednog od vodećih privrednika proveo sedam meseci u pritvoru“, ističe Vučinić.

Novac u pritvoru

Prema detaljima koji su dospeli u javnost, Miškovićev „Delta holding“ će potraživati isključivo materijalnu štetu i to zbog 12 miliona evra koje je položio kao jemstvo kada je sud odlučio da mu vrati pasoš i dozvoli da ode na službeni put u London. Za razliku od Miškovića koji je iza rešetaka proveo 223 dana, novac je ostao „u pritvoru“ punih devet godina koliko je još trajalo suđenje, a sve kao garancija da će vlasnik „Delte“ da se pojavljuje u sudnici. Za tih devet godina novac je besposlen ležao na računu suda umesto da plodi druge poslovne aranžmane. Iako je novac vraćen „Delti“ kada je Mišković pravosnažno oslobođen, advokati su izračunali da zatezne kamate iznose taman još 12 miliona evra. Pride, na kursnu razliku izgubljeno je još 390.000 evra, što je sve stavljeno u tužbu.

Sudija koji je odredio jemstvo, što ga je u konačnici koštalo karijere sudije, bio je upravo Vladimir Vučinić.

„Da mu ja nisam odredio jemstvo, omogućio da ode na poslovni put u London, kao i da je duže bio u pritvoru, verujem da bi iznos koji se traži u tužbenom zahtevu bio veći. Ja sam državi uštedeo veliki novac, a pokazalo se da tim postupcima nikakva šteta nije počinjena pošto je Mišković bio prisutan tokom sudskog postupka do samog kraja“, navodi Vučinić.

Hapšenje Miroslava Miškovića je bila prvorazredna senzacija krajem 2012. godine. Međutim, i pre hapšenja se naslućivalo da se steže obruč oko vlasnika „Delte“ i čoveka koji je godinama nosio oreol najvećeg tajkuna u zemlji. Počelo je propagandnom pripremom terena, puštanjem glasina da se Mišković istražuje za zloupotrebe prilikom privatizacije Luke Beograd, za sporne konverzije zemljišta, te tobožnje poslovne veze sa Darkom Šarićem. Uz dosta medijske pompe, Mišković je odlazio u UKP na informativne razgovore. Najzad, 12. decembra, ispred njegove vile su se parkirala dva policijska džipa. Najbogatiji čovek u Srbiji je sproveden u pritvor.

Prema rečima ekonomskog novinara Miše Brkića, priprema za hapšenje Miškovića je počela znatno ranije, još za vreme predsedničkog mandata Borisa Tadića.

„Tadić je imao čitavu kampanju ocrnjivanja domaćih poslovnih krugova. To je bila prava hajka, prebacivanje krivice sa političkog sektora na poslovne krugove. Poruka narodu je glasila - vi teško živite, ali ne zato što smo mi nesposobni, nego zato što su vas pokrali tajkuni. To je rađeno u kontinuitetu i tokom, ali i nakon finansijske krize. U takvim okolnostima, kada je teren već pripremljen, a narod narkotizovan, dolazi Vučić. Njegov rezon je bio - imam nabačenu loptu, zašto je ne bih samo šutnuo u gol. A ako ćeš već nekoga da hapsiš, onda ideš na veliku zverku“, navodi Brkić.

Politički profit

Nije bilo potrebno da se dugo čeka da bi se videlo koliko je hapšenje Miškovića bilo politički profitabilno za Srpsku naprednu stranku. Oni su šest meseci ranije došli na vlast, mahom obećavajući oštru borbu protiv korupcije, osvojivši 24 odsto glasova. Devet dana nakon hapšenja, agencija Faktor plus je izračunala da se rejting SNS-a popeo na 35,6 odsto. Jedino ko je više od stranke profitirao je njen tada novoizabrani predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić, tada na poziciji prvog potpredsednika Vlade, bio je lice borbe protiv korupcije, „srpski Eliot Nes“. On je pre hapšenja Miškovića najčešće govorio o temi borbe protiv korupcije, a u danu kada je vlasnik „Delte“ uhapšen, imao je za uveče zakazano gostovanje na RTS-u. Njegov status predvodnika ove borbe dodatno je zacementiran jednom Miškovićevom izjavom datom u afektu kada su policajci došli po njega. Prema kasnijim tvrdnjama njegovih advokata, Mišković je rekao da Vučić ne bi mogao da ode na RTS da ga prethodno nije uhapsio. Ipak, u svim medijima se pojavila verzija koja glasi da je Mišković rekao da Vučić neće dočekati gostovanje na RTS-u. To je, naravno, interpretirano kao pretnja, a ubrzo su se svi viđeniji predstavnici vlasti oglasili tvrdnjom da vlasnik „Delte“ ugrožava bezbednost predsednika stranke. Vučić je nakon hapšenja izjavio da ga izjava Miškovića ne zabrinjava preterano, te da mu je važnije da u „Srbiji ne postoje nedodirljivi“. Na društvenim mrežama je napisao: „Srbiju nije, niti će moći iko da pobedi, pa ni Miroslav Mišković“.

Cesid je nedugo nakon toga izračunao da je Vučićev lični rejting dupliran, čime je definitivno izašao iz senke Tomislava Nikolića, koji je šest meseci ranije na predsedničkim izborima pobedio Borisa Tadića. Drastičan skok u rejtingu je potvrđen na parlamentarnim izborima 2014. godine gde je SNS osvojio 48 odsto glasova, a Vučić prvi put postao predsednik Vlade.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević ističe da je hapšenje Miškovića „nabildovalo političke bicepse Aleksandra Vučića“.

„On je u tom trenutku bio potpredsednik Vlade Srbije. Predsednik Vlade bio je Ivica Dačić, a predsednik države Tomislav Nikolić. A od celog slučaja se jedino Vučić politički okoristio. Od tog hapšenja Dačić je bio poništen kao stvarni predsednik Vlade iako će formalno to biti do 2014. godine“, ističe Milivojević.

Devet godina konfuzije

Kada se prašina od hapšenja slegla, naredne godine je počelo suđenje pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal. Od svih onih spekulacija o Miškovićevim nepočinstvima, na kraju se optužnica protiv njega nadovezala na istragu koja je vođena protiv biznismena Mila Đuraškovića, vlasnika „Nibens grupe“. Optužnica je bila kabasta i konfuzna, a Mišković se teretio za zloupotrebu putarskih preduzeća iz kojih je izvlačio novac. Paralelno, na optuženičkoj klupi sedeo je i njegov sin.

Prvi kontroverzni potez usledio je kada je Vladimir Vučinić doneo odluku da Miškoviću vrati pasoš. Zbog toga je medijski napadan, a kada se javio medijima da javno obrazloži svoju odluku, dobio je disciplinsku prijavu predsednika suda. Na kraju je predmet spojen sa Đuraškovićevim drugim postupkom, pa je slučaj otišao drugom sudiji. Kada je postalo izvesno da proces ne ide u željenom pravcu, tužilaštvo je proširilo optužnicu, pa je Miškovića optužilo da je pomogao svom sinu da utaji porez.

Trajalo je suđenje punih devet godina, da bi na kraju Mišković bio oslobođen po svim tačkama optužnice. U međuvremenu, počeli su da se pojavljuju signali koji sugerišu da su ratne sekire zakopane. Miškovićevi advokati su se sve ređe oglašavali u javnosti o ovom slučaju, a još 2016. godine je tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali bio gost na obeležavanju 25 godina „Delte“. Kao potvrda simbioze došla je 2020. godine i vest da je država prodala „Delti“ Sava centar za 17 miliona evra. Na nedavnom otvaranju koncertne dvorane Sava centra, do Miškovića je sedeo predsednik Vlade Miloš Vučević.

Ipak, Brkić nije uveren da je u ovom odnosu sve zaboravljeno i oprošteno.

„Sava centar niko nije hteo da kupi osim Miškovića. Niko nije imao ni kapital, ni interes, ni viziju, ni sposobnost da kapitalizuje ulaganje u Sava centar. Tako nešto može samo ‘Delta’ da izvede. A pritom, Sava centar je bio ‹bolesnik› u koji je država na godišnjem nivou morala da ubacuje 25 miliona evra. U takvim okolnostima, šta imaš da se voliš sa onim ko to hoće da kupi? Prosto prodaš i rešiš se jednog problema. A što se tiče bliskosti ‘Delte’ i vlasti, čaršijom jeste kolala dilema da li su oni ponovo u ljubavi. Ipak, mislim da je ova tužba svima koji to misle zapušila usta“, navodi Brkić.

Upitan da li smatra da su Mišković i vlast zakopali ratne sekire, Cvijetin Milivojević naglašava da u „biznisu nema ljubavi“.

„Pitanje je da li je bilo pokušaja da se pronađe neka vrsta razumnog obeštećenja za Miškovića, čija firma je nesporno snosila štetu zbog celog postupka. Pretpostavka u javnosti je da je prodaja Sava centra bila deo tog obeštećenja, mada je i to upitno kada se kupovna cena uporedi sa stanjem u kojem je Sava centar bio. Tu postoji i pitanje iznosa koji je Mišković tražio tužbom, jer sticajem okolnosti informisan sam da su Miškovića advokati iz inostranstva savetovali da tuži državu za iznos koji iznosi više desetina miliona evra, uvereni da će dobiti. Moguće da je ovaj ipak daleko manji iznos koji se traži tužbom deo Miškovićeve želje da ne naruši previše svoj ugled u javnosti“, navodi Milivojević.

On dodaje da iz ove perspektive deluje da je sve bila predstava za javnost, ali da je i to upitno.

„Možda je bila, a možda i nije. Nisam siguran da je Aleksandar Vučić tada previše znao o vlasti, mislim da je delao po inerciji. Uvideo je šansu da se izdigne iz senke Nikolića i Dačića, i iskoristio ju je“, kaže Milivojević.

Nasuprot emocijama, stoje hladne cifre. A one kažu da će uskoro početi postupak u kojem će sud odlučiti da li će i koliko naknadu iz budžeta isplatiti Miškoviću. A tu svakako stoji i nikada zvanično demantovana informacija da je Srbija već izgubila spor pred Vašingtonskom arbitražom Svetske banke protiv firme Marka Miškovića, koja je državu koštala 30 miliona evra. Na kraju, tu je i pitanje sudskih troškova koji idu na teret države. Koliko god taj račun na kraju ukupno bude iznosio, jedna stvar je izvesna - platiće ga građani Srbije. (www.nin.co.rs, NIN, 2.10.2024, Vuk Jeremić)

Insajder debata: O čemu mi ovde pričamo?

Skupštinska rasprava o rebalansu budžeta ogolila je disbalans života. Koje su najvažnije teme vlasti, a na kojima insistira opozicija, kako se govorilo o novcu koji u budžet izdvajaju svi građani, a kako o litijumu, stvarnim i manje realnim svetskim i regionalnim pretnjama? Gosti: politički analitičari – Cvijetin Milivojević i Dejan Vuk Stanković i politikolog – Nikola Parun.

https://www.youtube.com/watch?v=haYtt1gOWkM&pp=ygUPaW5zYWpkZXIgZGViYXRh

Insajder debata o raspravi u Skupštini: O čemu mi ovde pričamo (VIDEO)

Rasprava poslanika vlasti i opozicije o preraspodeli novca u budžetu pokazala je u potpunosti disbalans društva. Govorilo se o svemu svašta, a o suštini koja je važna za građane – ništa. Optužbe i kontraoptužbe stavile su u drugi plan interes građana. Netrpeljivost u društvu je sve veća, a argumenata sa obe strane je sve manje. Takva praksa pretvorila je državu u rijaliti, a građane - za koga god da glasaju - u puke posmatrače nametnutog programa za koji nemaju daljinski upravljač.

Na ulicama su prosvetni radnici i poljoprivrednici – jedni uče našu decu, drugi proizvode hranu - i kao takvi trebalo bi da su važni svima, ali nisu. Tema bi trebalo da bude i da li je važnije zdravlje ili novac kada je iskopavanje litijuma u pitanju, ali i to se svodi na raspravu između vlasti i opozicije – struka ćuti.

Šta je građanima u svemu ovome važno, a koje teme nameću političari? Večerašnja Insajder debata u najkraćem glasi: O čemu mi ovde pričamo?

I baš zato naši gosti u ovoj debati nisu političari nego politički analitičari Cvijetin Milivojević i Dejan Vuk Stanković i politikolog Nikola Parun.

Kako se govorilo o novcu koji u budžet izdvajaju svi građani, kada i kako o litijumu, stvarnim i manje realnim svetskim i regionalnim pitanjima, pitala je goste Insajder debate novinarka Jasmina Dobrilović. (www.insajder.net, TV Insajder, 3.10.2024)