Policija uz kriminal, tužilaštvo uz vlast, studenti uz zakon - ko je ovde nenormalan?

Šta ostane od države kada institucije postoje samo na papiru, a korupcija preživi svaku vlast koja obeća da će je iskoreniti?

U jedanaestoj epizodi podkasta „U reketu sa Teškim centrom” razgovaramo o sistemu u kome se velike nacionalne teme često koriste kao dimna zavesa za svakodnevnu pljačku, urušavanje institucija i političku kontrolu javnog novca.

Sa Nenadom Zorićem u studiju su prof. dr Vanja Bajović, Cvijetin Milivojević i Bojan Ćosić, privrednik iz Republike Srpske, koji donosi konkretno iskustvo iz borbe protiv spornih javnih nabavki u Banjaluci.

Epizoda otvara nekoliko važnih slojeva: zašto javna kritika vlasti ponovo liči na „rušenje države”, kako se proizvodi pritisak na profesore, novinare i javne ličnosti, zašto studenti postaju politički faktor, šta zaista znači njihov memorandum o Kosovu i kako se tema ustavnosti pretvara u političko oružje.

U fokusu je i najteže pitanje: zašto svaka vlast u Srbiji dolazi na priči o borbi protiv korupcije, a zatim nastavlja isti obrazac? Govorimo o ispitivanju porekla imovine, sukobu interesa, ulozi Agencije za sprečavanje korupcije, Ustavnog suda, Uprave za sprečavanje pranja novca, javnih nabavki i pravosuđa koje često ne reaguje kada bi moralo.

Poseban deo razgovora posvećen je Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini: odnosu Banjaluke prema Beogradu, političkoj zavisnosti, demografiji, blokiranom prelazu Gradiška, ali i velikom tenderu za rasvetu u Banjoj Luci, koji pokazuje kako jedan postupak javne nabavke može da ogoli ceo mehanizam moći.

Na kraju epizode razgovor se zaustavlja i na vesti o smrti Dragoljuba Mićunovića - čoveka koji je obeležio jednu epohu obnovljene Demokratske stranke i višestranačja u Srbiji.

Ovo nije razgovor samo o korupciji. Ovo je razgovor o državi koja mora ponovo da nauči da javna funkcija nije privatna imovina, da institucije nisu dekor i da se zakon ne sme primenjivati selektivno.

📅 Premijera: sreda, 29. maj 2026. u 20:00

🎙 Razgovarali: Vanja Bajović, Bojan Čosić, Cvijetin Milivojević i Nenad Zorić

🎨 Vizuelni identitet i dizajn: Vesna Kurćubić

🎬 Snimanje i montaža: Miloš Simić

📺 Produkcija: Albatros News

00:00 Uvod: MUP i tužilaštvo reaguju na TV gostovanje

09:45 Verbalni delikt se vratio: Milivojević tužio pet  medija

17:10 Zašto svaka vlast dolazi s korupcijom — i odlazi s njom

43:15 Studentski memorandum: catch-all strategija ili zahtev za ustavnost?

01:27:30 Javne nabavke: prekršajna kazna koja štiti od zatvora

01:35:00 In memoriam Dragoljub Mićunović - i Vesić koji broji glasove

(produkcija Albatros news, podcast „U reketu sa Teškim centrom“, albatros.news, 29.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=LWftVxBq4LA&pp=ygUbdSByZWtldHUgc2EgdGXFoWtpbSBjZW50cm9t

Vučić najavio moguću ostavku, sagovornici Insajdera: Reč je o političkom spinu (video)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mogućnost podnošenja ostavke sa trenutne funkcije. Ipak, sagovornici Insajdera ovu najavu vide pre svega kao spin vlasti, a kako kažu, izbore tokom ove godine - ne očekuje.

Iz Pekinga poruka - moguća je ostavka. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tokom posete Kini da mu uskoro ističe mandat.

“Možda ću da podnesem ostavku. Ja neću da skraćujem mandat, kako je to Boris Tadić vas uspešno primoravao da prihvatite besmislenu formulaciju”, kaže on.

Politikolog Cvijetin Milivojević pita šta je drugo podnošenje ostavke nego skraćivanje mandata.

“To mu dođe šija ili vrat, je l'? Mislim da je to još jedna, jedno predsednikovo bućkalo za somove, da ne kažem za nas građane koji sad razmišljamo o tome da li je ustao na levu ili desnu nogu i kad će on… Prvo kad je reč o raspisivanju izbora, kada je zaista reč o predsedničkim izborima, na njemu je svaka vrsta odluke”, kaže sagovornik Insajdera.

Milivojević dodaje i da Vučić može da nudi predsedničke izbore, zato što ih trenutno niko ne traži. S druge strane, Zdravko Ponoš očekuje će Vučić skratiti sebi mandat, ali ne u roku u kojem kaže već sve sa ciljem da pre početka Ekspa u maju naredne godine bude na premijerskoj funkciji. Kako smatra, najava ostavke iz Pekinga samo ima ulogu koske za opozicionu javnost, kao što je imala i najava letnjih izbora.

“Znači, on će skratiti mandat, ali će to uraditi tako što će dati ostavku najkasnije 1. marta ili negde u februaru. Šta se dešava u toj varijanti? Tada Ana Brnabić, kao predsednik Skupštine, može biti v. d. šefa države 90 dana. Paradoksalno je što i u toj situaciji predsednički izbori se dešavaju kasnije, tek krajem maja. Ali njemu daje priliku da 15. maja on bude premijer, i to u situaciji kad predsednika države i nema”, ukazuje.

Milivojević ocenjuje da su predsednički izbori najmanje stresni za Vučića, iako on ne može da se kandiduje. Smatra da će onaj ko bude izabran posle Vučića postati "ono što su bili Tomislav Nikolić i Milan Milutinović", koji su shodno ustavu obnašali predsedničku funkciju.

“Na drugoj strani, rizik bi bio preveliki da on, kao što je pomenuti Boris Tadić, skraćujući sebi mandat, išao direktno i na parlamentarne izbore, zato da bi podigao rejting svojoj stranci i tako dalje. U ovom trenutku, s obzirom na istraživanje javnog mnjenja, taj rejting koji i Vučić lično ima, koji je veći od rejtinga njegove vladajuće koalicije, ali je nedovoljan da on svojim imenom povuče u pobedu i svoju vladajuću koaliciju na parlamentarnim izborima”, dodaje Milivojević.

Do sada su svoje mandate skraćivali, odnosno podnosili ostavke - Boris Tadić 2012. godine i Slobodan Milošević u dva navrata: 1997. godine da bi sa mesta predsednika Srbije prešao na mesto predsednika SRJ i 2000. godine. Pamti se i “vraćanje mandata narodu”, Vojislava Koštunice sa mesta predsednika Vlade Srbije. Ako je skraćenje mandata i raspisivanje izbora i za Tadića i za Miloševića bilo kobno po ostanak na vlasti - da li opozicija već sada treba da razmišlja o predsedničkom kandidatu?

“Pa, treba da razmišlja, ali mislim da je to stvar oko koje, pre svega, treba se nadati da će studentski pokret da na kraju završi tu svoju formalizaciju i da oni predlože kandidata. Najnormalnije je da opozicija podrži kandidata koga predloži studentski pokret”, poručuje Ponoš.

Deo analitičara pak smatra da Srbija nove predsedničke izbore više neće imati, odnosno da će vlast ići na promene Ustava koje bi omogućile da se predsednik bira u parlamentu od strane narodnih poslanika. Naši sagovornici napominju da vlast može imati kakve god planove, ali da ne zavisi sve samo od njih, već i od drugih, opozicionih aktera. (Insajder TV, insajder.net, Vojin Radovanović, 27.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=Ds2RgseqNnw&pp=ygVbVnXEjWnEhyBuYWphdmlvIG1vZ3XEh3Ugb3N0YXZrdSwgc2Fnb3Zvcm5pY2kgSW5zYWpkZXJhOiBSZcSNIGplIG8gcG9saXRpxI1rb20gc3BpbnUgKFZJREVPKdIHCQkNCwGHKiGM7w%3D%3D

 

https://insajder.net/vesti/vucicevo-buckalo-hoce-li-i-kada-vucic-podneti-ostavku

„Jedino keč-ol lista može da pobedi Aleksandra Vučića“: Cvijetin Milivojević za Nedeljnik

Ovi današnji studenti su ponovili protest od Vidovdana prošle godine, i ispostavilo se ne samo da je protest bio jednako uspešan – u smislu „energije“ i snage da se izvedu ljudi na ulice – već verovatno i još efektniji, a pritom se i praktično dokazalo da je studentski bunt preživeo ne samo leto nego i očigledno sva četiri godišnja doba, da su zavrteli novi krug i da se njihov protest u novoj iteraciji definitivno ne ukazuje kao farsa.

                                                                       ***

Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da se protestna energija održala tako dugo pre svega jer je „vlast sama sebi zabijala nove i nove autogolove“.

„Umesto da vlast traži izlaz i mirno, demokratsko rešenje za izlazak iz najozbiljnije društvene krize koja u Srbiji postoji posle 2000. godine, ona je zapravo tražila izlaz koji je protivan volji većine građana Srbije. Tako da vlast nije krenula od petog maja – i zahteva za raspisivanjem izbora – prošle godine ka nekakvim, makar malo demokratskijim izborima, nego je krenula u protivnapad. Ona je faktički krenula u cementiranje sopstvene autokratije“, kaže Milivojević.

***

Cvijetin Milivojević kaže da jedino keč-ol lista može da pobedi listu Aleksandra Vučića zato što „Vučić četrnaest godina izlazi sa keč-ol listom“.

„Ne može pobediti nijedna ideološka, stranačka ni bilo koja lista bez obzira što ja kao svaki čovek imam neke svoje ideološke simpatije. Čak ni imena i prezimena nisu više previše bitna. Bitno je da ima za svakog po nešto. Kao što Vučić na svojoj listi ima – evo sad na izborima u Kuli, od Šešeljevih radikala do Saveza vojvođanskih Mađara, Usame Zukorlića, nekih ekstremnih srpskih nacionalista, levičara i desničara. Videlo se prošle godine da je bilo govornika koji nisu prijali evrofanatičnom uhu, ali je bilo i onih koji nisu prijali ovom takozvanom rodoljubivom uhu. Ali to je, po meni, jedina šansa da Srbija faktički krene napred.

Studenti su još ranije kandidovali nešto što će se ispostaviti, na primer, tek pola godine kasnije kao dobitna poruka na izborima u Mađarskoj. Studenti su izašli sa prva dva svoja izborna zahteva, odnosno dela svog programa – jedan je obračun sa korupcijom, a drugi je ispitivanje porekla imovine. To su poruke koje ne dele građane. Čak i deo građana koji su glasali za vlast može da na neki način podrži te poruke, osim ako lično nije umešan u korupciju ili na ilegalan način došao do imovine“, kaže Milivojević.

On ističe da je „treća bitna stvar“ to što sve vreme faktički lebdi glavna poruka, a to je: „Ne treba nam samo promena režima, promena vlasti. Nama je neophodna promena sistema.“

„I tu se već sada mogu pronaći ne samo oni koji su podržavaoci potencijalne studentske liste odnosno studentskog pokreta, nego čak i predstavnici opozicionih stranaka, odnosno glasači opozicionih stranaka, koji naravno iz svojih pomalo egoističnih razloga sve ovo vreme kalkulišu da l’ su za izbore sad ili su malo kasnije“, kaže Milivojević.

                                                                       ***

Kada je reč o Memorandumu o Kosovu koji je prethodio protestu, a za koji se dalo tumačiti da može da bude sporan određenom delu podržavaoca studentske liste, Milivojević kaže:

„To je stvar koja je prošla sa malo gledanja popreko i iz evrofanatičnog dela opozicije, nažalost, i iz ovog takozvanog rodoljubivog dela opozicije – taj Memorandum o Kosovu. Dakle, on ništa spektakularno ne otkriva, ali daje vrlo jasnu poruku: poštovanje Ustava i zakona. Dok je Ustav takav kakav je, ima da se poštuje. Ako u Ustavu piše da je Kosovo deo Srbije, onda je ono deo Srbije sve dok se ne promeni Ustav. Na kraju krajeva, mi imamo, dobar uzor, možemo ga dati upravo ovim Albancima iz Prištine. Oni ne formiraju ZSO zato što prema Ustavu Kosova ne može da se formira zajednica opština sa etničkim predznakom. Ta poruka, dakle, nije samo poruka za Kosovo, to je poruka o poštovanju Ustava i zakona ove zemlje. Jer ako ne poštujete Ustav i zakone ove zemlje, ako vlast ne poštuje pre svega, zašto bi ih poštovali građani?“, kaže Cvijetin Milivojević.

***

Studenti se spremaju za izbore, a izbora, toliko sada znamo, neće biti tokom leta, iako se time spekulisalo poslednjih mesec i kusur dana. To je jedna od starih metoda vlasti za sluđivanje opozicije i držanje opozicionih stranaka u raskoraku, jer su za sve druge izbori daleko logistički zahtevniji nego što je to za SNS. Studenti su i u ovom, kao i u svakom drugom pogledu nepoznanica.

Tek, od predsednika Srbije se prethodnih dana moglo čuti da će izbori biti na jesen, ili od septembra, ili do sredine novembra. Po pravilu je tu neko neodređeno „ili“ koje može da se pretvori u „izbora neće biti“.

Cvijetin Milivojević kaže na prvom mestu da predsednik Srbije nije „najnadležnija institucija za raspisivanje izbora“, već da je za vanredne parlamentarne izbore to Vlada Republike Srbije.

„Predsednik republike po našem ustavu i zakonu ne odlučuje o tome. On samo potpisuje. Tuga je za ovu državu što čak ni njegovi najbliži saradnici pojma nemaju kad će biti izbori, a on vaga izbore iz svog ličnog ugla, kad misli da će njegov lični rejting biti najveći.“

Vučić je pomenuo i da će možda da podnese ostavku kao predsednik, a Milivojević kaže da „to u prevodu znači da je sebe već video kao novog premijera“.

Tu se nameće teorija da može, ako se raspišu vanredni predsednički izbori, da sebe izabere za predsednika Vlade i da onda sačeka tamo onaj poslednji zakonski rok, a to znači kraj dve hiljade dvadeset sedme godine za redovne parlamentarne izbore, što njemu daje veliki vetar u leđa jer on vodi kampanju.

Ceo tekst pročitajte u novom broju Nedeljnika koji je od četvrtka, 28. maja, na svi kioscima i na nstore.rs (nedeljnik.rs, Nedeljnik; istraživala Milana Milošević, piše Veljko Miladinović; 28.5.2026)

Revolucionarni zanos ili politika odbrane?! - Milivojević i Garić o studentskom pokretu

Nakon skupa na Slaviji postavlja se pitanje kome više odgovara da izbori budu na jesen. Delegacija Srbije u poseti Pekingu - kako će na to reagovati Evropska unija?

🌅 Emisija: JUTRO NA BLIC

🕖 Emituje se: Radnim danima u 07:00, vikendom u 7:30

🎙️ Voditelj: Danilo Mašojević

🗣️ Tema: Analiza jutra

🎓 Gosti: Cvijetin Milivojević, politikolog i Miloš Garić, novinar i stručnjak za međunarodno pravo (Blic TV, 27.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=5BniH-lc85Q&pp=ygUHYmxpYyB0dg%3D%3D

Počela je zadnja faza!.. Počeo je da laže samog sebe! Cvijetin Milivojević

U ovoj epizodi Cvijetin Milivojević hirurški precizno secira trenutni politički trenutak u Srbiji, razotkrivajući mehanizme propagande, izbornog inženjeringa i duboke institucionalne krize. Kroz britku analizu koja ne štedi nikoga, saznaćete zašto je Srbija danas na prekretnici između demokratskih težnji i autoritarnih obrazaca iz prošlosti, uz ekskluzivan uvid u pozadinu studentskih protesta i diplomatskih igara oko Kosova i Metohije

-Analiza protesta i izbornih uslova: Razgovor o masovnosti studentskih protesta, njihovim porukama ("Ili Srbija ili mafija") i neophodnosti borbe za normalne izborne uslove pre samih izbora.

-Koncept "Ćacistana": Milivojević koristi ovaj termin da opiše prostor ispred Predsedništva i Skupštine grada, tvrdeći da je to "privremeno okupirana teritorija" gde ne važe zakoni Republike Srbije.

-Istorijske paralele: Povlačenje paralela između načina vladavine u Srbiji i Nemačke iz 1933. godine, posebno se fokusirajući na metode propagande, uvođenje lojalista u institucije i korišćenje političkih slogana.

-Propaganda i "spinovanje": Detaljna analiza medijske slike u Srbiji, uloga Gebelsa kao teorijskog modela za savremenu političku propagandu i način na koji se laž, kroz hiljadu puta ponavljanje, pokušava pretvoriti u istinu.

Kosovo i Metohija: Kritika trenutne politike prema Kosovu, uz tvrdnje da se radi protivustavno i da su Srbi na Kosovu izgubili značajna prava koja su imali pre 2012. godine.

-Međunarodni odnosi: Odnos Srbije sa Rusijom, Kinom i Zapadom, kao i analiza zašto velike sile (poput Nemačke i Francuske) i dalje na neki način podržavaju aktuelni režim.

-Portreti političkih ličnosti: Milivojević daje svoje viđenje ključnih figura srpske političke scene – od Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića, do Ivice Dačića, Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića.

(produkcija HelmCast, podcast „Crvena zona”, autor i voditelj Dragiša Tmušić, 26.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=uDt5cBd4dB4&pp=ygUoaW5zYWpkZXIgY3ZpamV0aW4gbWlsaXZvamV2acSHIDI2LjUuMjAyNg%3D%3D

Cvijetin Milivojević: Ovde se vrlo često ne vidi razlika između policije i kriminalaca

Gost emisije U kontekstu na Glasu javnosti je politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Razgovaramo o aktuelnim političkim događajima koji potresaju srpsku društveno-političku scenu.

Zašto je studentski Memorandum o Kosovu i Metohiji izazvao toliko polemike? Zašto i kome je zasmetala činjenica i isticanje da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije? Šta je podrazumevao Memorandum SANU iz 1986. godine i otkud poređenje ta dva dokumenta?

Zašto i kome smeta deo koji se odnosi na saradnju sa međunarodnom zajednicom?

Da li je hapšenje načelnika beogradske policije ogolilo spregu policije i kriminala?

Ko stvara narative i ko upravlja dešavanjima? Zašto ključni ljudi u policiji ne podnose ostavke?

Zašto se u određenim medijima ne spominje odlazak najvećeg političkog karikaturiste Predraga Koraksića Corax-a?

Autor i voditelj je Jadranka Jakšić. (www.glas-javnosti.rs, portal, emisija “U kontekstu”, youtube kanal Glas javnosti, autor i voditelj Jadranka Jakšić, 25.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=EyTcKH80iUE

Analitičari za Direktno o jesenjem terminu izbora: Samo parlamentarnoj opoziciji je i to rano jer se plaši neuspeha

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je juče da će vanredni parlamentarni izbori biti održani u periodu od septembra do novembra. Sagovornici Direktno ocenjuju da je, nevezano za datum izbora koji ostavlja duži rok za kampanju, trenutno najveći problem opozicije to što je podeljena i što nema jasan odgovor na sve veći uticaj studentskog pokreta.

Vučić je naveo i da će u slučaju da neka druga lista pobedi priznati rezultate izbora, ali je i poručio da će se uvek zalagati za dijalog.

- Boriću se za ujedinjenu Srbiju, ali to ne znači da će postojati jednoumlje. To znači da će biti jasno ko ima većinu, da taj sprovodi svoj plan i program - rekao je.

Politički analitičar Branko Radun za Direktno ocenjuje da se odnos političkih snaga u Srbiji u narednih nekoliko meseci neće značajnije promeniti.

- Teško je očekivati da će se za manje od pola godine nešto dramatično promeniti kada je reč o odnosu snaga između vlasti i opozicije. Trendovi su već duže vreme prilično jasni i stabilni. Studentska lista i taj deo političkog i društvenog spektra želeli su izbore mnogo ranije, još prošle godine, dok klasična opozicija nije bila previše zainteresovana za izlazak na izbore upravo zbog straha da bi ih studentski pokret mogao dodatno marginalizovati. Zapravo, već neko vreme postoji svojevrsno nadmetanje između te dve grupacije unutar opozicionog bloka - navodi Radun.

Prema njegovim rečima, teško je očekivati ozbiljniji politički preokret u kratkom vremenskom roku.

- U ovom trenutku ne vidim prostor za neke dramatične promene za nekoliko meseci. Politička scena je uglavnom definisana i teško da će doći do većih pomeranja ukoliko se ne dogodi nešto vanredno što bi uticalo na svakodnevni život građana i raspoloženje birača. Recimo, ozbiljna energetska kriza, veliki ekonomski poremećaji ili neka druga vanredna okolnost mogli bi da promene odnos snaga. Međutim, bez takvih događaja, mislim da ostaje stanje koje već imamo - smatra Radun.

On dodaje da je upravo deo opozicije taj koji nije previše zainteresovan za izbore u ovom trenutku.

- Paradoksalno je da opozicija često javno govori o potrebi za izborima, a zapravo postoji ozbiljan strah unutar opozicionih stranaka da bi na tim izborima studenti i nove političke grupacije mogli da ih potpuno potisnu u drugi plan - zaključuje Radun.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno ocenjuje da se eventualnim jesenjim izborima podjednako raduju i vlast i deo opozicije, uz tvrdnju da aktuelna politička scena funkcioniše po meri Aleksandra Vučića.

- Ako se opozicija raduje i pevuši ono „u oktobru biće u novembru, u novembru biće u decembru“, ko smo mi da imamo nešto protiv toga što opoziciji očigledno prija ova zloupotreba Ustava i prekoračenje ovlašćenja? Jer predsednik Republike nije nikakva predmetno nadležna institucija za raspisivanje izbora, niti je to njegova ustavna ingerencija. Isključivo nadležna institucija je Vlada Republike Srbije, odnosno procedura koja je jasno definisana Ustavom i zakonima. Predsednikova uloga je formalna i svodi se na eventualno potpisivanje odluke koja dolazi iz nadležnih institucija. Međutim, opoziciji, onoj parlamentarnoj, to očigledno ne smeta, jer da im smeta, ne bi učestvovali u radu ovog nakaradnog parlamenta, niti bi pristajali na političku igru u kojoj Vučić određuje i tempo i pravila - kaže Milivojević.

On smatra da je i sinoćnje gostovanje predsednika Srbije na RTS-u pokazalo način na koji funkcioniše aktuelna vlast.

- Ovo što je sinoć uradio na javnom servisu, gde se praktično samopozvao i pritom ponižavao novinara RTS-a koji je postavljao pitanja u ime građana Srbije, građana koji finansiraju taj isti javni servis, najbolji je dokaz načina na koji doživljava institucije. To ponašanje podseća na modele vlasti kakvi su viđeni u Evropi tridesetih godina prošlog veka, kada su pojedinci na potpuno legalan i legitiman način, kroz institucije i uz formalnu većinu, sebe pretvarali u apsolutne vladare - navodi Milivojević.

Prema njegovim rečima, Vučiću odgovara postojanje ovakve opozicije jer ona, kako tvrdi, nije spremna za ozbiljnu političku borbu.

- Vučiću savršeno odgovara smokvin list opozicije jer najveći deo opozicionih stranaka nije spreman za izbore. Oni znaju da će posle narednih izbora postati statistička greška, odnosno potpuno irelevantan politički faktor na političkoj sceni Srbije - zaključuje Milivojević. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 22.5. 2026)

Studenti ih odjavili: Opozicija u strahu od opasnog debakla na izborima!

Studenti su i zvanično odjavili opoziciju! Oni su otvoreno poručili da sa predstavnicima opozicije ne mogu zajedno na predstojeće izbore, ali i ocenili da je opozicija neujedinjena i nedosledna. Ovakva odluka ne izneđuje analitičare koji ukazuju da dobar deo opozicije uopšte ni ne želi izbore jer je svestan da bi na njima teško ostvario značajniji rezultat, dok istovremeno prema studentskoj listi pokazuje pojačanu kritičnost i otpor.

Tokom gostovanja u "Utisku nedelje" četvoro studenata je na pitanje da li smatraju da na izborima mogu da odnesu pobedu ako nastupe samostalno, nedvosmisleno poručilo "da".

- To je i jedina moguća opcija. Kako drugačije? Vidimo da opozicija ne može da se ujedini, da svake nedelje menjaju mišljenje...Naš stav nije arogantan, već je zasnovan na ideji o novoj mladoj političkoj opciji - kazala je Tara Blagojević.

Student Jovan Mišeljić rekao je da je činjenica da su građani izgubili poverenje u opoziciju zbog njihovog čestog postupanja u prethodnom periodu koje je direktno išlo na ruku vlasti, pa podsetio na više primera, posebno na lokalu, kada su odlukom o bojkotu, olako prepuštali vlast SNS.

- Danas su ti lideri opozicionih stranaka koji su pozivali na bojkot na lokalu glavni protivnici studentske liste koju najviše napadaju i rade sve da skinu procente podrške - dodao je student Luka Đorđević.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno kaže da dobar deo opozicije, zapravo, od početka ne podržava zaista studente, kao i da prema studentskoj listi pokazuje otvorenu netrpeljivost.

- Stvar je vrlo jasna. Opozicija nije istinski i ozbiljno podržala zahtev građana koji su studenti artikulisali još 5. maja prošle godine. Taj zahtev je bio veoma jasan - pošto režim mesecima nije odgovorio na građanske zahteve, jedino rešenje bili su vanredni parlamentarni izbori i formiranje nove vlasti koja bi te zahteve ispunila. Na taj poziv jedino je Demokratska stranka odgovorila i rečima i delima, jer je od početka u bojkotu rada parlamenta, ne učestvuje u radu plenuma i odbora i ne daje legitimitet Skupštini. Svi ostali su samo deklarativno govorili da su za izbore, ali to ničim nisu pokazali - navodi Milivojević.

On smatra da je poruka studenata potpuno mirna i legitimna, ali da je deo parlamentarne opozicije doživljava kao pretnju.

- Nažalost, dobar deo parlamentarne opozicije vodi neku vrstu neobjavljenog verbalnog rata protiv studentske liste i građana koji je podržavaju. Kada tako nastupaju, ispada da su im studenti i njihovi simpatizeri veći politički protivnici čak i od Aleksandra Vučića. U suprotnom, ne bismo imali situaciju da deo opozicije u parlamentu praktično glumi smokvin list vlasti - kaže on.

Milivojević dodaje da opozicija strahuje od mogućeg izbornog debakla, te da zato izbore ni ne želi.

- Dobro je što studenti ovako nastupaju. Deo opozicije se plaši katastrofe na izborima jer je jasno da više ne bi bio relevantan politički faktor. Neki strahuju čak i da ne bi prešli cenzus. Zato sada licemerno traže dlaku u jajetu i izgovore da ne podrže studentsku listu. Iskreno, verujem da mnogi od njih zapravo navijaju da vanrednih parlamentarnih izbora uopšte ne bude - zaključuje Milivojević.

S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković za Direktno ukazuje da je studentski pokret i dalje prilično fluidan, odnosno da u njemu postoji više centara odlučivanja i različitih plenuma, zbog čega, smatra, nijedna odluka ne mora da bude konačna.

- To znači da ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je ova odluka trajna. Nije isključeno da studenti na kraju prihvate neki širi koncept objedinjavanja opozicionih snaga. Takođe, moguće je da i oni, kao i drugi politički akteri uoči konačnog dogovora, na određeni način „podižu cenu“ kako bi smanjili apetite pojedinih opozicionih stranaka - ocenjuje Anđelković.

On dodaje da je politička scena u Srbiji duboko podeljena i da pobeda protiv vlasti zahteva širi front.

- Realno gledano, Srbija jeste podeljena, ali to ne znači da su svi ti ljudi automatski samo za studentsku listu. I pojedine opozicione partije imaju svoje stabilno biračko telo. Da bi režim bio poražen, neophodna je svojevrsna referendumska atmosfera, a to podrazumeva mnogo više tolerancije i sa strane studenata i sa strane opozicije - zaključio je Anđelković. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić,18.5.2026)

Cvijetin Milivojević otkrio: Evo šta Vučić sprema studentima u subotu - hoće da uvede u Srbiju...

(zvanični youtube kanal Srbin info – Centar, srbin.info, voditelj Dejan Petar Zlatanović, 20.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=KQBtx7OpWjs

Šta posle srpskog „Ermächtigungsgesetz“?

Od onih oktroisanih izbora („Nulte 2020.“) bez izborne kampanje i iz vanrednog stanja, pa naovamo, preventivno sam i najdobronamernije, upozoravao na verovatne opasne posledice paradržavne „copy paste“ propagande koja sve više, sve jače i sveobuhvatnije, podseća na onu nemačku iz tridesetih godina prošlog veka a, od pre godinu i po, ponajviše se „oseća“ na ono što se tamo ispodogađalo posle usvajanja Zakona o prenosu ovlašćenja (Ermächtigungsgesetz), godine 1933...

Ko, ipak, ne veruje da smo već „na tankoj žici između samodržavlja i diktature“, neka ponovo pročita moje kolumne „Doviđenja autokratijo sa plutokratijom, dobar dan... (2)!“, od 14. aprila ili „Nespojivost činova feldmaršala Srbije i blokvarta Ćacistana“, od 3. maja ovoga proleća.

Hajde malo, specijalno za one koji mi imputiraju da se „zlonamerno bavim nategnutim analogijama“, da približimo sadržaj tog graničnog zakona između samovlašća i otvorene diktature, kao i sve ono što je, na zakonodavno-pravnom i državno-političkom, dakle, na planu legalnog i legitimnog uvođenja nemačkog kancelara u zvanje firera, odnosno legalizovanja i legitimisanja diktature, tokom te 1933, učinjeno u Nemačkoj.

Najpre, pretkontekst usvajanja Zakona o ovlašćenju: Krajem januara 1933, lider NSDAP Adolf Hitler jedva je namaknuo klimavu većinu (pošto je mandat za sastav kabineta odbio čak i fon Papen) u parlamentu za formiranje vlade. Nepun mesec posle toga nacionalsocijalisti su inscenirali „paljenje Rajhstaga“ što će biti povod da predsednik Republike, na nagovor tek ustoličenog kancelara, predloži „Dekret o zaštiti naroda i države“ kojim se, „na određeno vreme“, suspenduju građanske slobode u Nemačkoj, a vladi daju vanredna ovlašćenja u cilju očuvanja javnog reda i mira.

Već 23. marta 1933, kancelar Hitler, na bazi tih „izvanrednih ovlašćenja“, uz pomoć štapa i šargarepe, ucena i potkupljivanja, političke trgovine i gole sile, uspeva da – „redukovanom“ dvotrećinskom većinom u parlamentu (442 glasa „za“, 92 „protiv“) – progura „Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich“ (skraćeno: „Ermächtigungsgesetz“), u prevodu na srpski "Zakon za otklanjanje nevolja naroda i Rajha" ili „Zakon o ovlašćenju“, odnosno de facto i de iure, uvođenje legalne apsolutističke diktature, preuzimajući tako potpunu kontrolu nad državom.

Ovaj akt „zaobišao“ je Vajmarski ustav, ukinuo podelu vlasti i parlamentarnu demokratiju u Nemačkoj, a vlada je dobila ovlašćenje da zakone donosi samostalno, bez ikakvog učešća i odobrenja Rajhstaga (Reichstag), tj. parlamenta i Rajhsrata (Reichsrat), tj. njegovog gornjeg doma koji je, do tada, kao glas nemačkih saveznih država imao pravo veta.

Sam kancelar je diktirao sadržaje zakona, a vladi je data moć i ovlašćenje da sklapa međunarodne ugovore bez saglasnosti parlamenta.

Ermächtigungsgesetz je bio pravni osnov za uvođenje nacističke diktature.

U praksi, sve se svelo na uzurpaciju moći i vladanje ukazima; ukidanje građanskih sloboda, zabranu delovanja političkih stranaka, opozicije i sindikata, zabranu javnog zbora i govora; progon slobodnomislećih ljudi, političke i progone po rasnoj i nacionalnoj osnovi; organizovanje paramilitarnih falangi...

Šta je usledilo odmah po usvajanju Zakona o ovlašćenju?

Koje je to najznačajnije zakonodavnopravne i političke poteze, do kraja te 1933, povukla Hitlerova vlada?

Već  7. aprila, kancelar Hitler je, po novom Zakonu o ovlašćenju, doneo Zakon o obnovi profesionalne državne službe (Gesetz zur Wiederherstellung des Berufsbeamtentums) kojim se obavljanje državnih pozicija sudija, profesora, učitelja itd. uskraćuje političkim protivnicima Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke i Jevrejima.

Ovaj zakon je predstavljao prvi veliki pravni instrument nacističkog režima za institucionalnu diskriminaciju i eliminaciju Jevreja i političkih neistomišljenika iz javnog sektora. Primenjen je „arijevevski paragraf", tako što je zakon zahtevao da državni službenici moraju da dokažu svoje "arijevsko" poreklo. Usledila je ozakonjena čistka, institucionalna diskriminacija i eliminacija: činovnici jevrejskog i slovenskog porekla su otpuštani, trenutne otkaze dobile su desetine hiljada sudija, tužilaca, univerzitetskih profesora, učitelja i drugih službenika, a na udaru su se našli i svi politički protivnici nacizma koji su smatrani "politički nepouzdanima".

Drugog maja 1933, kancelar Hitler je zabranio sve slobodne sindikate (njihovo mesto i ulogu preuzima „Nemački front rada“), čime započinje proces „glajhšaltunga“ (Gleichschaltung), „nacifikacije“, tj. uspostavljanja totalitarne kontrole, „ujednačavanja“ i  sinhronizacije mišljenja i nametanja jednoumlja. Jurišni odredi (SA) i policija upadaju u sindikalna sedišta, konfiskuju njihovu imovinu, a radnici su prisilno uterani u novoosnovani nacistički radnički front. Ukinuto je pravo na štrajk sa obrazloženjem da su radnici i poslodavci sada "ujedinjeni" pod državnim vođstvom.

Uredbom ministra unutrašnjih poslova Vilhelma Frika, od 13. jula 1933. godine, Hitlerov pozdrav (tzv. nemački pozdrav) postao je zakonski obavezan za sve državne službenike u Nemačkoj, što je bio ključni potez u procesu nametanja apsolutne lojalnosti nacističkom režimu.

Službenici su morali da ga koriste na radnom mestu i tokom izvođenja nemačke himne. Uredba je nalagala da svako ko želi da izbegne makar i sumnju u neslaganje sa režimom mora da koristi ovaj pozdrav, ali su i obični građani ubrzo počeli da ga, preventivno, koriste u svakodnevnom životu kako bi izbegli proganjanje od strane tajne policije. Dakle: uspravna desna ruka sa raširenom šakom, uz uzvik „Hajl Hitler” ili „Zig hajl”. Kurioziteta radi, u prvoj fazi pozdrav nije bio obavezan za vojno osoblje (Vermaht) koje je i dalje zadržalo tradicionalne vojničke pozdrave.

Dan kasnije, kancelar Hitler donosi  Zakon protiv osnivanja stranaka, čime je Nemačka postala jednopartijska država, a NSDAP proglašena za jedinu legalnu partiju.

One političke stranke koje još nisu bile raspuštene posle donošenja Zakona o ovlašćenju – ovim su zabranjene, pa su na parlamentarnim izborima u novembru 1933, u martu 1936. i aprilu 1938. učestvovali samo nacisti i mali broj „nezavisnih“ političara.

Donošenjem „Uredničkog zakona“ (Schriftleitergesetz), 4. oktobra 1933, vlada kancelara Hitlera je definisala urednike kao državne službenike i zabranila rad nearijevcima u nemačkim javnim glasilima, a nemačko novinarstvo je stavljeno pod potpunu državnu kontrolu i cenzuru. Svi urednici i novinari imali su obavezu da budu članovi Udruženja nemačkih novinara i da dokažu apsolutnu lojalnost nacionalsocijalističkoj ideologiji.

Ukinuta je sloboda štampe, a Ministarstvo narodnog prosvetljenja i propagande dr Gebelsa je dobilo ovlašćenje da zabranjuje rad nepodobnim novinarima, čime su nemački mediji pretvoreni u propagandnu mašineriju Trećeg rajha.

Novi parlamentarni izbori, prvi sa samo jednom izbornom listom, Nacionalsocijalističkom partijom  Adolfa Hitlera, u ponudi, koja je osvojila  92,2 odsto glasova, održani su 12. novembra 1933. godine. Istovremeno, održan je i referendum, na kome je 93,4 građana Nemačke podržalo odluka o napuštanju Društva naroda i Konferencije o razoružanju.

Organizacija za razonodu „Snaga putem radosti” (Kraft durch Freude ili KdF), osnovana je 27. novembra 1933. godine kao ogranak Nemačkog radnog fronta (DAF). Pružajući radnicima mogućnost pristupačnih i jeftinih putovanja, odmora i kulturnih aktivnosti, s ciljem jačanja poslušnosti i pripreme stanovništva za rat, služila je kao masovno oruđe režima za „nadzor i kontrolu slobodnog vremena i svakodnevnog života“ građana. Program KdF je je osmišljen radi podizanja radnog morala i produktivnosti, s ciljem da, stvaranjem privida socijalne jednakosti i uklanjanja klasnih razlika u okviru nacističke „narodne zajednice” (Volksgemeinschaft), zapravo maskira pad realne kupovne moći i smanjenje stvarnih zarada stanovništva.

... Kancelar Hitler nije žurio sa formalnim inaugurisanjem u zvanje Firera. Najpre je, pro forme, kroz obesmišljeni  parlament, provukao zakon kojim je nakon Hindenburgove smrti predsednička funkcija prešla na njega samoga, čime mu je službena titula postala „Führer und Reichskanzler“. Sačekao je da predsednik Republike (i feldmaršal iz Prvog svetskog rata) Paul von Hindenburg  fizički ode sa ovog sveta, što se dogodilo 2. avgusta 1934. A onda je, sada već ovlašćeni, vrhovni zakonopisac, zakonodavac i zakonotumač, 19. avgusta 1934, sam sebi u slavu, e da bi mu i nemački narod potvrdio novu funkciju Firera, organizovao referendum o tome da li da mu se prizna dvostruka pozicija - šefa države i šefa vlade.

Odziv je bio 95-odstotni, a rezultat fenomenalan: čak 90 odsto nemačkih građana reklo je „ja“ (da) objedinjavanju Hitlerovih funkcija! Time je postao ne samo (i) vrhovni komandant nemačkih oružanih snaga i „najviši (jedini) zakon“ u zemlji, nego je i činjenicom da ga je podržalo čak 38 miliona Nemaca, „zapušio“ usta svim tadašnjim kritičarima u inostranstvu. Postao je, praktično, legalno nesmenjiv, jer je objedinjavao funkcije i šefa države i šefa vlade.

Nemački vojnici su, od tog trenutka, zakletvu polagali ne više Nemačkoj, već lično Fireru, ali ne samo oni, nego su i državni činovnici morali da mu se zaklinju na odanost.  

Ah, da: Zakon o ovlašćenju (Ermächtigungsgesetz) je, kako je bilo propisano samim tekstom tog akta, trebalo da prestane da važi 1. aprila 1937. godine (ili, ako bi, što nije moglo da se desi, Hitlerovu vladu zamenila neka druga). Međutim, vlada Rajhskanclera i Firera je, početkom te 1937, uredno i „sve po zakonu“, donela novi propis kojim je njegovo važenje produženo na neograničen rok. (cvijetinmilivojević.blogspot.com, 17.5.2026)

Intervju: Cvijetin Milivojević – Režim se plaši izbora i može osporiti volju građana! (17.5.2026)

Gost emisije "Intervju" bio je Cvijetin Milivojević, poznati novinar i analitičar, čija bogata karijera reflektuje njegovu strast prema objektivnom novinarstvu i kvalitetnim analizama. Kao osnivač i direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Pragma“, njegov rad je postao sinonim za preciznost i profesionalizam u istraživanju izborne volje birača. Njegov pronicljivi pristup omogućava mu da duboko zaroni u složene procese, osvetljavajući političku scenu kroz analize koje razmatraju prirodu vlasti, propuste opozicije i izazove koji su pred nama. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

00:00:00 – Uvod u emisiju

00:00:30 – Srbija između Trampa, Putina i Kine

00:04:55 – Ko se meša u izbore u Srpskoj?

00:10:55 – Zašto Srbija kvari odnose sa Amerikom?

00:15:24 – Šta Srbiji donosi pad Orbana?

00:20:11 – Milijarde za projekte bez domaćinskog računa

00:24:35 – Odgovornost za tragediju u Novom Sadu

00:29:00 – Ko zaista odlučuje o velikim projektima?

00:34:28 – Reforme ruše ono što funkcioniše

00:39:50 – Propaganda, etikete i podele u društvu

00:44:50 – Zakoni kao put ka apsolutnoj vlasti

00:49:35 – Zašto opozicija daje legitimitet režimu?

00:55:35 – Da li opozicija stvarno želi izbore?

00:59:20 – EXPO, mandat i rizik za režim

01:03:30 – Kako je stvorena Srpska napredna stranka?

01:08:05 – Šta je Đinđić govorio o Kosovu?

01:12:10 – Dačić, SPS i opstanak uz naprednjake

01:17:35 – Policija, studenti i zamena teza

01:22:20 – Zašto se svi plaše studentske liste?

01:27:30 – Studentska lista: Lompar, Bakić i Kavčić

01:31:45 – Kako očistiti službi bezbednosti?

01:36:10 – Prelazna vlada i ljudi za obnovu sistema

01:41:30 – Postoje dva izlaza iz autokratije

01:46:33 – Završna reč

(Balkan info, podcast, balkaninfo.rs, voditelj Aleksandar Pavković, 17.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=bKkkkP-1cbQ&pp=ygULYmFsa2FuIGluZm8%3D

Intervju: Cvijetin Milivojević - Vučićev režim prelazi iz totalitarizma u dikaturu! (15.5.2026)

 

Gost kanala Slavija info bio je novinar i politikolog Cvijetin Milivojević. #intervju #slavijainfo #vucic

 (Slavija info, podcast, portal www.slavija-info.com, autor Ljubomir Stefanović, 15.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=ZyZsi6PGyIE

Suštinske promene ili tehničko komplikovanje? Cvijetin Milivojević za Euronews o izmenama pravosudnih zakona

Poslanici Skupštine Srbije počeli su danas objedinjenu raspravu o setu izbornih zakona čije izmene je predložio poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović. O izmenama izbornih zakona koje su se našle pred poslanicima za Euronews Srbija govorio je politikolog Cvjetin Milivojević.

Prema njegovoj oceni, izmene zakona ne predstavljaju suštinsko ispunjavanje preporuka ODIHR-a, već pokušaj da se dodatno zakomplikuje izborni proces.

Milivojević je za Euronews Srbija istakao  da je od 25 preporuka ODIHR-a u fokus došlo tek pet zakonskih rešenja, od kojih je najproblematičnije ono koje omogućava svakom građaninu da potpisom podrži neograničen broj izbornih lista.

"Intencija je da se faktički omogući svakom građaninu da podrži koliko god hoće izbornih lista. To znači da u perspektivi možemo imati milione lista. To nije korak ka demokratiji, već ka zamagljivanju," rekao je Milivojević.

On objašnjava da je cilj ovakvog rešenja formiranje beskonačnog broja "satelitskih lista".

"One ne mogu uzeti procenat glasova, ali imaju mesta u biračkim odborima. Kod preglasavanja i potpisivanja zapisnika, većina odlučuje, a te liste su tu da bi vlast imala tu većinu", rekao je on.

Kada je reč o datumu održavanja narednih izbora, Milivojević smatra da se sprovodi strateško "trošenje narodne energije" kroz kontradiktorne najave o terminima – od prolećnih do jesenjih.

On tvrdi da je predsednica Narodne skupštine prekršila Ustav jer nije na dnevni red stavila inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi, iako je na to zakonski obavezna zbog broja potpisa.

"To se radi da bi se imao alibi. Dok je na dnevnom redu u Skupštini inicijativa za izglasavanje nepoverenja Vladi, vi ne smete da raspustite parlament. Vlast namerno ne daje kvorum za tu sednicu kako bi kupila vreme," objašnjava Milivojević.

(TV Euronews Srbija, euronews.rs, 12.5.2026)

https://www.euronews.rs/srbija/politika/223372/milivojevic-za-euronews-o-izmenama-pravosudnih-zakona/vest

Da li je Đinđić ubijen zbog Kosova? Okrugli sto Srba sa Kosova, analitičara i političara u Beogradu

U Beogradu je upravo počeo u hotelu „M”, okrugli sto pod nazivom „Zaostavština i postulati politike (strategije) Zorana Đinđića o Kosovu i Metohiji u svetlu političkih promena“, na kome se raspravlja i o tome da li je tragično nastradao srpski premijer i ubijen zbog Kosmeta.

Na okruglom stolu učešće su uzeli osim Srba sa KiM i Cvijetin Milivojević (od 01 h 13 min 40 sec do 01 h 30 min 00 sec), Đorđe Vukadinović, Zoran Živković, Alek Kavčić, Duško Kuzović, Momir Stojanović, Siniša Nikolić, Miodrag Jovanović, Boško Obradović, Miroslav Aleksić, Vladan Vukosavljević i mnogi drugi.

Ceo ovaj okrugli sto, posvećen odnosu, koji je imao tragično nastradali srpski premijer, Zoran Đinđić, prema Kosovu i Metohiji, možete ispratiti kako u uživom prenosu preko You tube kanala „Srbin.info – kanal Centar”, tako i u preko video izveštaja na You tube kanalima „Srbin.info” i „SMS – Live TV”, pa o svemu da donesite svoj valjani sud. (srbin.info, Dejan Petar Zlatanović, 11.05.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=--2OzDl4TQA&pp=ygVCc3JiaW4gaW5mbyBVxb5pdm8tT2tydWdsaSBzdG8g4oCexJBpbsSRacSHIHViaWplbiB6Ym9nIEtvc292YT_igJ06

4 LICA SRBIJE | Šta je nama Kosovo i Metohija?

učesnici: Božo Prelević, Nemanja Šarović, Jovo Bakić i Cvijetin Milivojević

(KTV Zrenjanin, Bez cenzure - zvanični youtube kanal, emisija “Četiri lica Srbije”, portal bezcenzure.rs, 7.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=P0vuK3zSnwI&pp=ygUiNCDEjWljYSBzcmJpamUgxaF0YSBqZSBuYW1hIGtvc292bw%3D%3D

Da li treba verovati Kinezima da im Vučić nije garantovao nekažnjivost u slučaju nadstrešnice?

Tragedija u Novom Sadu

Ambasada Kine odbacila je navode da je Aleksandar Vučić obećao da kineski konzorcijum neće odgovarati za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Istovremeno, Kina nije reagovala na surovosti kojima su radnici izloženi u kineskim kompanijama u Srbiji, pa je pitanje da li su kineskim izvođačima date odrešene ruke da rade šta hoće

Ambasada Kine u Srbiji odbacila je kao netačne i neosnovane tvrdnje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ambasadoru Kine u Beogradu obećao da kineski konzorcijum, glavni izvođač radova, neće odgovarati za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Prethodno je Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka i član Anketne komisije, kandidat za gradonačelnika Beograda na izborima 2023, u emisiji „Utisak nedelje“ rekao da je Vučićeva prva izjava o tome kako nadstrešnica nije rekonstruisana, „usledila nakon razgovora sa ambasadorom Kine“.

Obradović tvrdi da je Vučić takvom izjavom poručio da neće dozvoliti da se procesuiraju Kinezi, odnosno kineski konzorcijum, koji je bio „protočni bojler za korupciju“.

S obzirom na to da Kina nije baš šampion u poštovanju ljudskih prava ni sopstvenih građana, pa tako ni građana drugih država, i da nije reagovala ni na surovosti kojima su radnici izloženi u kineskim kompanijama u Srbiji, kao što je Linglong, postavlja se pitanje da li zaista nije bilo takvog Vučićevog obećanja i da li ga kineska strana zaista nije prihvatila, odnosno da li su kineskim izvođačima date odrešene ruke da rade i ponašaju se kako im je volja.

Ambasade ne priznaju greške

Nekadašnji diplomata Srećko Đukić kaže za „Vreme“ da ni od jedne ambasade ne treba očekivati da će priznati grešku svoje vlade i svojih građana, ili da prihvati nešto na štetu interesa svoje zemlje.

„Kineski interes je, kao što znamo, veoma prisutan u Srbiji. Pravu istinu ćemo saznati tek kada svi poslovi koji se zaključuju daleko od očiju građana i mimo svakog tendera postanu javni. Međutim, imajući u vidu kako se Kina ponaša, vera u kineske tvrdnje mora biti mnogo niža nego što je vera u prvobitni izvor informacije“, kaže Đukić.

Na pitanje da li se od Vučića može očekivati da zaista ponudi takvu aboliciji za kineske izvođače, Đukić kaže:

„On je abolirao sve, ne samo Kineze, već sve svoje prijatelje, tajkune i firme. Koliko vidimo, u tom postupku se ne dešava ništa važno imajući u vidu koliko je taj slučaj za građane Srbije bio značajan u negativnom smislu. Ne sumnjam da će se taj slučaj pokrivati sve dok je na vlasti, ali i nakon toga.“

Otkud Vučević posle tragedije u Pekingu

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za „Vreme“ da na prvu loptu uvek hoće da veruje ljudima, organizacijama, „i političarima, jer su i oni ljudi“, pa i kineskoj državi.

„Ne sećam se da se Ambasada Kine prethodnih godina ili čak decenija oglašavala saopštenjima za javnost, a ovo saopštenje je pre svega namenjeno medijima i građanima Srbije. Pošto je reč o prvom saopštenju za javnost polazim od pretpostavke da je ono istinito“, kaže Milivojević.

Ističe da saopštenja za javnost spadaju među najdosadnija sredstva za komuniciju, pogotovo za novinare, ali da oni koji ih šalju smatraju da je to najefikasniji metod pošto jednim tekstom faktički pokriju veliku većinu medija budući da svi prenesu nešto iz tog teksta.

„Međutim, postavljam retoričko pitanje: otkud odmah dan nakon tragedije u Novom Sadu da dojučerašnji gradonačelnik tog grada, a u tom trenutku premijer Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, umesto da bude sa svojim Novosađanima u bolu i tuzi – leti u Peking. To pitanje postavljam već godinu i po, ali vidim da se zbog toga niko ne sekira“, zaključuje Milivojević.

Demanti Ambasade Kine

Ambasada Kine je povodom navoda o Vučićevom obećanju o aboliciji kineskog konzorcijuma na društvenoj mreži Iks objavila:

„Nedavno je jedna televizija u Srbiji emitovala intervju sa pojedinim licima, u kojem su iznete neosnovane tvrdnje u vezi sa istragom o bezbednosnoj nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu, navodeći da je rukovodstvo Srbije dalo relevantne poruke našoj ambasadi“.

Ambasada je tim povodom izrazila „snažno nezadovoljstvo i osudu“ i pozvala „medije i pojedince u Srbiji da prestanu sa širenjem netačnih informacija“.

„Takođe apelujemo na građane Srbije da ostanu budni i oprezni prema delovanjima i izjavama sa ciljem unošenja razdora u odnose Kine i Srbije i ometanja saradnje naše dve zemlje, te da zajednički čuvaju čelično prijateljstvo Kine i Srbije“, dodaje se u objavi.

Burno je reagovao i Vučić navodeći da su tvrdnje da je on ambasadoru Kine obećao da kineski konzorcijum neće odgovarati za pad nadstrešnice – laž. Vučić je optužio profesora Vladimira Obradovića da „kvari odnose Srbije i Kine“. (vreme.rs, portal, Bojan Bednar, 7.5.2026)

Analitičari za Direktno: Vučićeva priča o manjoj Vladi početak predizborne kampanje

Poruku predsednika Srbije Aleksandar Vučića o planovima za smanjenje broja ministara i „više rada, a manje administracije“, analitičari vide kao deo predizborne kampanje, ali i ukazuju da to ne mora da znači da će samih izbora i biti u skorijem periodu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je naime drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara i pomoćnika ministara, uz ukidanje brojnih agencija i kancelarija bez suštinske svrhe, kao i dodatna deregulacija radi smanjenja cena robe iz EU. Kako je poručio, cilj je da administracija bude manja, ali odgovornija i spremnija da odgovori na izazove koji očekuju zemlju u narednom periodu. Naglasio je i da očekuje više rada i veću produktivnost.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović za Direktno ocenjuje da nema nikakve sumnje da je priča o smanjenju vlade i tome kako nam treba manje ljudi a više rada u vladi tipična predizborna priča i klasična politička demagogija koja se često može čuti na raznim stranama u vreme kampanje.

- Naravno da od toga uglavnom ne bude ništa ili bude samo malih i mahom kozmetičkih promena. S druge strane, ovoga puta u tome vidim i više od klasične predizborne demagogije, a to je naka vrsta najave kako će vlada izgledati u trenutku kada Vučić dođe na njeno čelo i neku vrstu njegove platforme sa kojom namerava da dođe na mesto premijera - kaže Vukadinović.

Dodaje da ne misli da je to toliko najava brzih izbora, mada se, ukazuje, oni približavaju ovako ili onako.

- Više je to najava njegove relativno skore kandidature za premijera koja može doći i pre budućih izbora. Verujem da će nekog smanjenja broja ministara i državnih sekretara biti, jer to uvek dobro zvuči u ušima birača iako se to u praksi desi kao spajanje pojedinih ministarstava i resora a da nema velikih posledica i uticaja na sam broj zaposlenih i funkcionera - konstatuje Vukadinović.

I politički analitičar Dejan Miletić za Direktno ocenjuje da je sve kampanja.

- Nema dileme da je ovo deo plana koji izlaže predsednik o tome kako će delovati ako dobije poverenje građana, te nije daleko od toga da ovo predstavlja uvod u zvaničnu kampanju. No, ne vidim dramatizaciju oko datuma izbora - kaže Miletić.

Dodaje i da je bi po njemu bilo dobro da imamo ovog leta izbore, ali napominje da postoji diskreciona mogućnost vlasti da izbore odloži par meseci.

- Sve u svemu, mi smo u kampanji uveliko - kazao je on.

S druge strane, politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenjuje za Direktno da Vučić najavama o smanjenju vlade dodatno potvrđuje autokratski način upravljanja državom.

- Ne bih želeo da budem baba Vanga pa da procenjujem kada će biti izbora, jer ne zna ni on sam, već zavisi od toga da li će ustati na levu ili desnu nogu. Toliko je celu priču o izborima sveo na ličnu odluku i uzurpaciju institucija da to postaje primer autokratskog ponašanja i ignorisanja Ustava. A priča o smanjenju broja ministara služi uglavnom za političku propagandu, iako to nije nadležnost predsednika države, već pre svega Vlade Srbije, koja vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Vučić je predsednik države, ali nije predsednik Vlade, pa ni pitanje njenog sastava nije njegova direktna nadležnost - kaže Milivojević.

On dodaje da se godinama unazad ministarstva formiraju zbog partijskih i koalicionih interesa.

- Ne treba biti politički genije niti veliki poznavalac istorije da bi se videlo da su neka ministarstva izmišljena samo radi podmirivanja apetita koalicionih partnera i stranačkih kadrova. Nekada su postojala klasična ministarstva – finansija, unutrašnjih poslova, pravde i spoljnih poslova, dok je sve ostalo vremenom šireno bez stvarne potrebe. Danas imamo više od 30 ministara, uz armiju pomoćnika, zamenika i državnih sekretara. Bukvalno otkrivamo rupu na saksiji, iako se pred svake izbore i vlast i opozicija slažu da Srbiji ne treba toliki državni aparat. Imamo više ministara nego neke najmnogoljudnije zemlje - konstatuje Milivojević. (direktno.rs, portal, Ivana Žigić, 7.5.2026)

IZBORNA KALKULACIJA: Vučić i opozicija na različitim talasima, analitičari iznose procene o ishodu

Još uvek se ne zna kada će i da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora, a predsednik Aleksandar Vučić i dalje sve drži u neizvesnosti. Iako je prvobitno najavio da će datum održavanja vanrednih parlamentarnih izbora saopštiti oko Đurđevdana ili dan, dva posle ove slave, juče je pomerio taj rok, pa je rekao da će sa datumom održavanja izbora izaći za desetak dana.

Za marketinškog stručnjaka Igora Avžnera predsednikovo odlaganje da kaže kada će biti održani vanre4dni parlamentarni izbori predstavlja kupovinu vremena.

On za Direktno.rs kaže da na taj način Vučić drži ljude u neizvesnosti i čini ih nervoznim.

- Time, pošto je ta odluka isključivo u njegovoj nadležnosti, pokazuje i da je dominantan i u formalnom smislu, pošto je u neformalnom već oteo sve institucije - kaže Avžner.

Naglašava i da verovatno čeka da se objave imena koja će biti na takozvanoj studentskoj listi, jer bi to voleo kako bi mogao da krene u kampanju blaćenja tih ljudi i njihovu diskreditaciju, ali i deskreditaciju cele liste.

- Zbog toga bi iznošenje imena pre vremena predstavljalo davanje aduta Vučiću i to ne treba raditi. To što nije u mogućnosti da pokrene negativnu kampanju protiv ljudi koji bi se našli na studentskoj listi ga najviše i boli, kao i rezultati lokalnih izbora i dešavanja u Kuli - smatra Avžner.

Sa druge strane, analitičar Branko Radun predsednikovo odlaganje da saopšti datum izbora vidi kao dilemu.

Objašnjava da oni koji odlučuju o tome kada će biti izbori i raspisuju ih gledaju da taj momenat, ako izbori nisu redovni već vanredni, bude onaj koji će im najviše odgovarati.

- Pritom, na to utiče više faktora kako spoljnih, tako i unutrašnjih. Na primer promene u zemljama okruženja poput odlaska Viktora Orbana sa vlasti, energetske krize, uticaja EU, a od unutrašnjih to može biti promena na političkoj sceni, neko slabi, neko jača. Sve su to faktori koji utiču na odluku o preciziranju datuma izbora - pojašnjava Radun.

Dodaje da ako bi vanredni izbori bili krajem godine, ne vidi poentu za njihovim raspisivanje samo nekoliko meseci pre održavanja redovnih koji svakako moraju biti sledeće godine.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno.rs kaže da to što predsednik stalno odlaže da saopšti kada će biti izbori ne znači ništa jer je on još od 2020. godine i onih oktroisanih izbora na jednom putu sa kog nema povratka.

- A to je put prelaska iz autokratije u diktaturu - kaže Milivojević.

Dodaje da liči na pokušaj da se taj prelazak obavi legalno i legitimno, kao u Nemačkoj 1933. Godine, kada je Hitler na skroz legalan i legitiman način, dvotrećinskom većinom u Bundestagu izglasao Zakon o prenosu ovlašćenja i sebi obezbedio carska ovlašćenja.

- Zbog toga je teško reći da li nešto i šta on želi tim odlaganjem i stalnim pomeranjem tog saopštenja o datumu izbora da postigne. Mislim da to ne znaju ni njegovi najbliži saradnici, a veliko je pitanje da li i on sam zna kada će raspisati izbore - podvlači Milivojević.

Ističe da postoje dve mogućnosti kad god da izbori budu raspisani.

- Ili će i drugom nogom da zakorači u diktaturu ili će biti iskorišćena ova energija koju su pokrenuli studenti i uz pritisak spolja će doći do fer izbora - smatra Milivojević. (direktno.rs, portal, Boško Vukčević, 6.5.2026)

NIKO NE SME DA KAŽE IME KANDIDATA! VUČIĆ ĆUTI, STUDENTI TREPTE (Cvijetin Milivojević)

(podcast “Lucic Inserti”, autor Dejan Lučić, 5.5.2026)

https://www.youtube.com/watch?v=s8vrXC-TPc0&pp=ygUNbHVjaWMgaW5zZXJ0aQ%3D%3D

Predizborne igrice: Ko sve baca mamce pred studente

Na političkoj sceni trenutno su samo dve nepoznanice, ona glavna kada će zaista biti izbori i druga, kao moguća smicalica, da li će se i ko pojaviti da proba da naruši dosadašnju autonomiju, jedinstvo i izborne rezultate studentskog pokreta. Ostalo je poznato i skoro pa jasno, dugogodišnji opozicioni lideri da su zaista želeli da podrže iskreno studentski pokret, za to su do sada imali isuviše vremena, prilika i nekoliko načina. Otuda više nije presudno bitno pitanje da li će se opozicija ujediniti i šta je krajnji cilj sadašnjeg narativa o podršci studentima, među kojima se nezvanično navodi i pokušaj da lideri budu na studentskoj listi. Presudno je šta studenti ne smeju da urade i na šta nikako ne bi trebalo da nasednu.

Ako slušamo vlast i opoziciju, izbori su bliže nego ikad, i to već u danima nakon Vidovdana. Međutim, da li je to samo mamac za studente kako bi objavili svoju listu, a onda vlast imala pola godine a možda i godinu dana za ‘rad’ na kandidatima?

Među dve trenutno jedine relevantne opcije u Srbiji, studentske i SNS-a, krenule su aktivnosti. Nezavisno od datuma izbora, studenti će verovatno tokom maja organizovati proteste. Na nivou još uvek ideje, prema saznanjima NIN-a, jeste da se po raspisivanju izbora 45 dana uđe u blokade fakulteta kako bi se organizovale sve aktivnosti. Ova odluka još nije doneta.

S druge strane, činjenica je da su članovi vladajuće SNS na svim nivoima, od mesnih odbora do državnih preduzeća, mobilisani da skupljaju glasove. Međutim, ovog puta nije dovoljno da neko sa dostavljenog spiska glasača, po pozivu iz SNS kol-centra, potvrdi da će glasati. Kako za NIN nezvanično pojašnjava jedan već veteran u skupljanju kapilarnih glasova, “vrh stranke želi da ima do u decimalu tačan broj onih koji će glasati za stranku”. Insistiranje na ovakvoj preciznosti, jasno je, daje unapred najbliži pregled čime trenutno vladajuća partija raspolaže, pa koliko govori u prilog letnjim izborima, isto tako može biti i samo trenutno čekiranje glasačkog tela.

Trenutno je u opticaju nekoliko varijanti datuma izbora, kao i od čega sve zavisi raspisivanje. Osim osnovnog uslova procene podrške, prema jednoj od verzija koja zvuči realno, datum izbora direktno je povezan sa sudbinom Naftne industrije Srbije. Među visokim funkcionerima SNS-a kruže navodi da će, ukoliko mađarski MOL kupi NIS u naredne dve nedelje, izbori biti na leto, a ukoliko se to ne dogodi, ceo izborni proces se odlaže do zime.

Spekulacije o skorim izborima okupile su i deo opozicije, bez DS-a i Pokreta Kreni-Promeni, a na sastanak je pozvao predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić. On je izjavio i da predsednik Aleksandar Vučić gotovo izvesno planira vanredne parlamentarne izbore za 12. jul ove godine. Međutim, svedoci smo, u svim godinama iza nas, da ovakav podatak zna ili će tek znati samo onaj na koga se svi, pa i opozicionari pozivaju, Aleksandar Vučić. U slobodnoj proceni može se reći da tu informaciju trenutno ne zna ni vrh SNS-a, a tome u prilog govori činjenica da su pojedini visokorangirani naprednjaci spremni da se zakunu da će se čekati poslednji trenutak, a on pada na 6. januar 2028. godine. Kada se zbroji sve što se događa unutar SNS-a, može se zaključiti i da odluka o izborima - trenutno ne postoji.

Konstanta života u Srbiji je da se deo opozicije okupio, i kao i nebrojeno puta do sada čulo se isto. Da treba ići u jednoj koloni, koja sada podrazumeva i studente.

„Poziv opozicije studentima da se zajedno nastupi na izborima je zapravo poziv da ih studenti stave na svoju listu. Tu nema iskrenosti jer oni koji su hteli da podrže studente uradili su to 5. maja. To je ono što je bilo iskreno. Ostatak opozicije je gluvonem od 5. maja pa naovamo, a time su gluvi i na građanske zahteve jer sva četiri studentska zahteva su bili i građanski“, kaže za NIN politikolog Cvijetin Milivojević.

On ističe da je od trenutka kada su studenti rekli tražimo izbore očekivao da će opozicija izaći iz parlamenta.

„Odnosno, bojkotovati rad i time ubrzati izbore. Da je tako bilo, imali bismo izbore još prošle godine. Opozicija se folirala, oni ne žele da izgube svoje benefite. Deo opozicije permanentno od 5. maja prošle godine zajedno sa SNS-om, odnosno Vučićem, radi na gušenju i bušenju studentskog pokreta. Moj savet studentima bi bio da ne idu sa opozicijom, jer ako idu, to znači da opozicione prvake stavljaju na listu“, kaže Milivojević.

A da opozicija stoji pretanko, pokazali su i nedavni lokalni izbori koji su dokaz da se praktično glasa za dve liste, SNS i studentsku. ‘Češanje’ o studente otuda nije samo spas, već donosi i siguran nastavak benefita za učešće u parlamentu, koji su sve samo ne mali. Osim plate koju primaju poslanici, ima i drugih tarifa po članu parlamenta. Stranke inkasiraju po jednom poslaniku približno 6.000 evra mesečno, što je po ‘parlamentarnoj glavi’ 72.000 evra godišnje. Jednokratno se dobija iz budžeta i 21.500 evra po mandatu nakon izbora. I to je jedan od razloga zašto se ne odustaje od izbora.

Jedna od političkih opcija koja nije bila na opozicionom sastanku je Pokret Kreni-Promeni. Nikola Stanković iz Pokreta kaže za NIN da je za Kreni-Promeni suštinsko pitanje da li postoji društvena snaga koja može da iznese promenu, jer bez toga svaka izborna matematika ostaje prazna forma.

„U ovom trenutku, tu snagu i legitimitet u najvećoj meri nose studenti. Njihov pokret je izrastao iz borbe za pravdu, protiv korupcije i za osnovna pravila koja moraju važiti za sve, vrednosti koje Kreni–Promeni zastupa od svog osnivanja. Zato je naš stav o izborima jasan: pružamo apsolutnu podršku studentima i studentskoj listi. Tu podršku ne uslovljavamo ničim i sve svoje kapacitete kao i do sada ulažemo u zajedničku borbu — na terenu, kroz organizaciju, kontrolu izbora i mobilizaciju građana. To nije taktičko pitanje, već pitanje principa“, kaže Stanković i dodaje da će članovi Pokreta u narednim mesecima prepešačiti Srbiju sa jasnim ciljem - “da se glas građana čuje i da se ta volja pretoči u pobedu studenata na izborima”.

I pored raznih prozivki i navlačenja, studenti do sada nisu objavili svoju listu. Skori izbori kao mamac za objavljivanje liste kandidata su vrlo osnovan zaključak ako se zna da je saznavanje studentske liste u vrhu prioriteta vlasti. Iako je ponekad delovalo da studenti ne znaju šta rade, potom bi određene radnje dobile smisao. Identično je i sa listom, a jedna se pre nešto više od mesec dana obrela u javnosti. Uz nju je išao navod da je konačna i da se nikome ne pokazuje. Razumljivo je da su je retki zadržali baš samo za sebe i da se nije proširila. Očekivano je i da su se potom u javnosti pojavljivali različiti navodi, a posebno o vetiranju pojedinih kandidata koji su sa studentima od početka, među kojima i poznate ličnosti.

Činjenica je da je upravo takva lista, na kojoj je broj jedan rektor Vladan Đokić, a iza njega tužiteljka Jasmina Paunović, bila na plenumima. Činjenica je i da su pojedini kandidati sa liste dobili veto od pojedinih plenuma. Ali, istina je i da se uopšte ne zna koja je prava i konačna studentska lista, što ne svedoči o nemanju ideje, ljudi ili sloge, već o taktici da vlast ne može da predvidi studentsku buduću igru.

Na listi koja je procurila u javnost nalaze se i pojedina poznata imena za koja je manje-više suludo da se tu nađu, što govori u prilog da nisu ni predviđeni za konačnu listu. Kao što se ni vetiranja pojedinih ličnosti možda ne mogu smatrati konačnim izbacivanjem, već samo da su u zamrznutom statusu.

Ipak, jedna greška može koštati studentsku listu, iako je raspoloženje u Srbiji referendumsko. A to je cepanje unutar studentskog pokreta na levo i desno, na proevropejce i one koji su protiv...

„Vučić je od 2014. godine na svemu pobeđivao keč ol formatom. A klin se klinom izbija, i to jedino pobeđuje Vučića. Da su na listi, primera radi, i bogati ljudi da svojim imenima odgovore i pariraju njihovim tajkunima. Jer ako imate jednog Vidića, Bodirogu, Kavčića, imate ljude za koje znate odakle im novac, za razliku od primera sa druge liste“, kaže naš sagovornik Cvijetin Milivojević.

Takođe, po svaku cenu EU lista nije pobednička, kao što to nije ni opcija sasvim desno. Baš kao što ni lista za ove izbore nije ona da vlada, već lista za prelazni period koja bi sređivanjem dokumentacije i uslova omogućila buduće fer izbore.

„Studenti treba da ostanu na onome što su do sada govorili, da je njihov program - borba protiv korupcije i utvrđivanje porekla imovine. Ono na čemu je sada odneta pobeda u Mađarskoj“, kaže Milivojević.

Od prvog formiranog plenuma već krajem novembra 2024. godine na FDU, vlast i razni sateliti nastojali su da uruše studentski pokret, ubace svoje ljude, obesmisle i izvrgnu ruglu plenume. Od toga da nisu u duhu srpske tradicije do ismejavanja pojedinih dešavanja ili govora. Međutim, ti ma kako nekome delovali kao “smešni plenumi” održali su studentsku, antirežimsku priču koja okuplja građane, čak i kada se u nekoliko navrata učinilo da energija opada. Nedavni lokalni izbori su i konkretno potvrdili da ništa nije stalo i da ne jenjava.

Do sada je pokret opstao upravo jer nije bilo onih koji se izdvajaju, onih koji bi bili prepoznato lice koje iznosi svoje stavove, nema takvih medijskih ličnosti, a samim tim ni da neko drugi tamo negde unapred projektuje ponašanje mase. O svemu se odluka donosi na plenumima i zato je za vlast bilo teško da izvrši pritisak jer nije postojao pojedinac ili manji broj onih koji odlučuju. Tako su ti izvrgavani ruglu plenumi istrpeli neslaganje, sporost, konfuziju i višeglasje, ali su studenti ostavili utisak da niko ne može upravljati njima i izvan studentskih procedura. U više od godinu i po dana vlast nije uspela da i zaista dokaže i poveže studente sa organizacijama koje već imaju politički profil, sa opozicionim akterima ili sa regionalnim i međunarodnim kontaktima. Jedan od razloga je što su se studenti ogradili od političkih stranaka, ali su povukli granicu čak i u slučaju prirodnih saveznika poput, na primer, Proglasa, STAV-a i organizacije Sviće, kao i pojedinaca od kojih su neki bili vođe zborova.

Sva ograđivanja u mesecima iza nas po svemu sudeći nisu bila jer su svi od tih aktera radili protiv studentskog pokreta, već zato što je njihova blizina proizvodila materijal za napad na pokret. Primera radi, ograđivanje od Proglasa nije bilo jer su beznačajni. Naprotiv. Proglas je bio problem jer je imao autoritet, ali ne i mandat da tumači studentsku volju. Stranke su bile problem jer bi najdirektnije kompromitovale nepartijsku prirodu pokreta. Sve te strukture zajedno stvarale su opasnost da se studentski pokret pretvori u političko polje na kojem drugi akteri vode svoje bitke.

Vlast je u nekoliko navrata nastojala da se ova dešavanja shvate kao svađe, neslaganja, razmirice. Poruka studenata je, međutim, bila drugačija: možete nas podržati, ali ne možete govoriti u naše ime; možete biti prisutni, ali ne možete odlučivati umesto plenuma; možete deliti rizik, ali ne možete kapitalizovati naš legitimitet. U toj razlici između podrške i preuzimanja nalazi se čitava suština sukoba, ako se može govoriti o sukobu.

Studenti su do sada bili uspešni i zbog keč ol principa koji podrazumeva da pokret ostaje širi od ideoloških linija koje dele društvo. On ne znači da pokret nema stavove, već da ih ne zatvara unapred i da ih ne nameće kao uslov pripadnosti. Svaka percepcija ili svrstavanje u neki ideološki profil smanjuje glasačko telo.

Tako je i ograđivanje od stranaka imalo nekoliko ciljeva. U političkom životu Srbije, stranke nose specifičan teret. One nisu samo učesnici izbora, već i nosioci dugotrajnog nepoverenja, podela i neuspeha opozicionog delovanja. Studentski pokret se pojavio upravo na tom mestu pukotine — kao forma koja nije bila kompromitovana prethodnim političkim ciklusima. Njegova legitimnost proistekla je iz činjenice da nije pripadao ni vlasti ni opoziciji. To nije značilo da je bio apolitičan; naprotiv, njegovi zahtevi i akcije imali su jasne političke implikacije. Ali je odbio da te implikacije budu filtrirane kroz postojeće stranačke strukture.

Ukoliko se neko pita hoće li studenti sa opozicijom, trenutno najizvesniji odgovor leži u primeru izbora u Kuli. Dve paralelne političke linije koje su, uz minimalnu koordinaciju, mogle da osvoje rezultat koji prevazilazi zbir njihovih pojedinačnih dometa. Prva je bila lista koju su podržali studenti, čija je snaga ležala u mobilizaciji novih birača, apstinenata... Druga linija bio je pokušaj formiranja objedinjene opozicione liste, koja bi okupila političke stranke i lokalne grupe građana, i time konsolidovala postojeće opoziciono biračko telo, nudeći mu stabilan i prepoznatljiv politički okvir.

Te dve liste trebalo je da se nadopunjuju, a zbir rezultata donese pobedu. Međutim... U trenutku kada je, neposredno pred predaju potpisa izbornoj komisiji, došlo do povlačenja saglasnosti za učešće u koaliciji od strane Narodnog pokreta Srbije i njenog lidera Miroslava Aleksića... u slučaju Kule, to nije značilo samo promenu sastava liste. To je značilo njen nestanak. (nin.co.rs, Željka Jevtić, 29.4.2026)

Nespojivost činova feldmaršala Srbije i blokvarta Ćacistana

Zašto, i pre nego što Poglavica iz samoprigrabljene mu funkcije Velikog Vrača plemena Srbalja, za Đurđevdanak, obznani Vidov-, Petrov- ili Mitrovdanak kao izborni „hajdučki sastanak“ ili, možda, „rastanak“, politička opreka (srpskohrvatskije mi tako zvuči od latinizovanog „opozicija“ ili „oporba“) mora da odgovori na dva pitanja: prvo, bi li, ako to Vrač naumi, uopšte izašla i na predsedničke, kao što je, od 5. maja prošlog proleća naovamo, već izlazila na lokalne, i pre nego bude parlamentarnih i drugo, bi li, ako, ipak, najpre bude parlamentarnih, izašla na njih, po svaku cenu, pa čak i ukoliko se imenom i prezimenom predsednika Republike, opet protivzakonito kao i u prethodnih devet godina, natkrili samodrščeva izborna lista?  

A sve to zato što član 111 Ustava Republike Srbije kaže da predsednik Republike “izražava državno jedinstvo Republike Srbije”, dakle svegrađansko, a ne nekakvo jedinstvo unutar jedne partije (Es-en-es) ili isključivo uniformnost unutar vladajuće stranačke koalicije.

I zbog toga što Zakon o predsedniku Republike, član 9, izričito propisuje da ne samo da “predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost”, već je “predsednik Republike dužan da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija”.

I zbog toga što, član 2 Zakona o sprečavanju korupcije (ZoSK), pojam „korupcija“ definiše kao „odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga”.

I zato što član 41 stav 1 ZoSK pojam “sukob interesa” definiše kao situaciju u kojoj javni funkcioner (ovde: predsednik Republike) ima privatni (ovde: partijski) interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje njegove javne funkcije predsednika Republike.

Ali i zato što Zakon o izboru narodnih poslanika sadrži i član 138, naslovljen kao„Zabrana da se izigra zakon“, a u kome piše i da: „Republička izborna komisija odbija predlog da se utvrdi određena izbora lista... ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon“.

.   .   .

Pa, da krenemo od, člana 40 stav 3 ZoSK: “Javnom funkcioneru (u našem slučaju, predsedniku Republike, prim. C.M) je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.”

Malo komparativne analize nije naodmet. Kako je to, u “organizaciono-informativnom” smislu, izgledao lanac “građanske vlasti” nakon što je NSDAP došla na vlast  u Nemačkoj?

Okvir je bila nacionalsocialistička partija, a korpus vođa je predstavljao taj lanac vlasti: od Firera kao “praizvora”, kroz gaulajtere (Gauleiter), tj. regionalne vođe, zatim krajslajtere (Kreisleiter) zadužene za okruge, odnosno srezove, kroz ortsgrupnlajtere (Ortsgruppenleiter) odgovorne za organizaciju stranke na nivou lokalne grupe (obično manji grad, selo ili deo većeg grada), celnlajtere (Zellenleiter) nadležne za partijske "ćelije" (Zelle), odnosno područja od 160 do 480 domaćinstava, pa do blokvarta (Blockwart, Blockleiter), tj. nižih nivoa partijskih funkcionera zaduženih za nadzor određenog stambenog bloka ili komšiluka. – tako se nacistička doktrina ulivala u svaki dom i svaki nemački mozak pojedinačno.

“Blokvart je špijunirao svako domaćinstvo; on je imao u svakoj porodici svog dostavljača; preko njega je sva težina (nacističke) propaganda pritiskivala pojedinca... (nacistički) organ je zahvatao život na svakom stupnju, a baš najmanji cezar – blokvart – predstavljao je najvećeg tiranina.” – zapisao je Lord Rasel u knjizi “Pod bičem kukastog krsta” (IP “Rad” Beograd, 1956).

Blokvart je bio "pas čuvar bloka", zadužen za kontrolu i “otkucavanje” komšija, proveravanje njihove lojalnosti NSDAP-u  i cinkarenje i dojavljivanje “tamo gde treba” svega i svih koji se nisu pridržavali nacističkih svetonazora, a njihov “rad na terenu” podrazumevao je i prikupljanje donacija i “buđenje aktivizma”, te širenje nacističke propagande u bazi.

E, na našem primeru, kombinacijom lojalističkih lanaca “napredne svesti” i regularnih obaveštajnih agencija, iz takvih izvora do informacija dolazi nekadašnji “koordinator”, a danas “vrhovni komandat” svih bezbednosnih službi, sve “po slovu obavljanja funkcije predsednika Republike”, a onda ih zloupotrebljava protiv svojih političkih neistomišljenika, namičući korist bilo nekom privatnom licu bilo nekoj organizaciji, u ovom slučaju, samome sebi, kao neformalnom vlasniku ES-en-es brenda.

Šta kaže Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, ko i na koji način sme da koristi informacije do kojih ova i druge bezbednosne agencije dođu? Mada član 20 Zakona o BIA, propisuje da “pripadnici Agencije ne mogu biti članovi političkih stranaka”, i sadašnji direktor BIA i dva njegova prethodnika, da ne idemo predaleko u prošlost, ne samo da su pripadnici nego su, pre i posle upravljanja ovom agencijom, bili (i ponovo su) najviši čelnici političkih stranaka vlasti.

Član 2 Zakona o BIA veli da Agencija obavlja poslove koji se odnose na: “zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije; istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i druge poslove određene zakonom”.

A koje bi to “nadležne državne organe”, BIA trebalo da o tim podacima “informiše”?

U članu 11 piše da “o poslovima iz svoje nadležnosti Agencija obrađuje, čuva i koristi prikupljene informacije i dokumentaciju, o čemu vodi odgovarajuće evidencije i obezbeđuje zaštitu njihove tajnosti”, dok “način evidentiranja, obrade, čuvanja, korišćenja, zaštite i dostavljanja drugim nadležnim državnim organima informacija i dokumenata iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada”.

Dakle, Vlada! Pođimo od toga da je Vlada, ovlašćena da sve te prikupljene “inkriminišuće” informacije o, recimo, političkim protivnicima aktuelnog režima čuva i koristi, dozvolila Agenciji da te podatke dostavlja, po funkciji, nosiocu (imenu i prezimenu) svih lista vladajuće koalicije na svim nivoima, dakle, predsedniku Republike. No, izgleda da se ta dozvola odnosi i na dostavljanje istih tih prikupljenih informacija i medijima pod direktnim predsednikovim urednikovanjem.

Koliko je reč o informacijama (ili dezinformacijama) zlata vrednim nosiocu (imenu i prezimenu) svih izbornih lista Es-en-esa na svim nivoima izbora od 2017. do danas, zaključite i sami iz, recimo, spiska “posebnih mera kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja” (član 13 Zakona o BIA) čije nalaze BIA, ali i predsednik Republike u funkciji nosioca (imena i prezimena) izborne liste naprednjaka, o svojim političkim protivnicima imaju na raspolaganju: tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese; tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama; statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćene mobilne terminalne opreme; računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka; tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.

E, baš zato što je član 14. našeg Zakona o BIA toliko “preslobodan” za tumačenje (“Posebne mere mogu se odrediti prema licu, grupi ili organizaciji za koju postoje osnovi sumnje da preduzima ili priprema radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije...”), u poslednjih godinu i po, od početka studentsko-građanskih protesta, baš iz usta nosioca (imena I prezimena) izborne Es-en-es liste, imali smo pravu provalu optužbi i optužnica za navodne pokušaje rušenja države i ustavnog poretka.

.   .   .

Zašto naprednjaci skaču kao opareni kada kažem ili napišem da predsednik Republike, kao neko ko odražava “državno jedinstvo”, odnosno jedinstvo svih građana, ne može da bude ime i prezime liste za parlamentarne, za pokrajinske, za gradske i opštinske ili, ne daj Bože, za izbore sa savete mesnih zajednica, čak ni u MZ u kojoj živi?

Umesto ozbiljne kontraargumentacije, na moju tezu da će prvi znak da ova vlast ima nameru da poštuje zakone biti onda kada Lav Koji Sedi Na Dve Hoklice (LKSNDH), izigravajući zakone, prestane da se kandiduje na svim nivoima izbora, devet godina unazad, stižu skoro tipski odgovori: “pa, ne kandiduje se predsednik Republike, već politička stranka, ali vi ste glupi da to shvatite”; “hoće da dehumanizuju predsednika i zabrane mu da se bavi politikom”, “koji to zakon zabranjuje predsedniku Republike da bude ime stranačke liste za lokalne i parlamentarne izbore”; “hoće da mu zabrane da se kandiduje jer je to jedini način da se dokopaju vlasti”, “naziv liste nije isto što i kandidatura”...

Zbog čega, dakle, LKSNDH ne bi smeo da bude „naslovnica“ vladajuće koalicije na predstojećim, kad god bili da bili, izborima, sve dok je na položaju predsednika Republike? Hajde još malo da prelistamo Zakon o sprečavanju korupcije (odeljak: sukob interesa)...

Član 40 stav 1 ZoSK veli da je javni funkcioner dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. A da li je to ostvarivo u praksi, ako je Poglavica, od 2017, kada je prvi put izabran na funkciju koja treba da “odražava državno jeidnstvo”, uporno svoje ime i prezime, ali i autoritet institucije predsednika Republike, na svim izborima, pozajmljivao i ustupao samo jednoj političkoj organizaciji i njenoj stranačkoj koaliciji?

Član 40 stav 2 ZoSK kaže da javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. A koliko su ta lica (i organizacije) povezani sa institucijom predsednika Republike najeklatantniji primer je formiranje Nezavisne Države Ćacistan (En-De-Ća) na privremeno okupiranoj teritoriji Republike Srbije, u Dvorskom parku, a u okviru koga je pod okupacijom Poglavičnih partijskih lojalista i zgrada Novog dvora na Andrićevom vencu 1, u kojoj je zvanično sedište predsednika Srbije.

Ako je, prema članu 41 stav 2 ZoSK, “privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice”, i ako je pojam “povezano lice” definisan kao svako “fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa javnim funkcionerom” - šta je onda Poglavičino “kumovanje” listi SNS, za sve nivoe izbora, od opštinskih, gradskih, pokrajinskih do parlamentarnih, na svim izborima od 2017. do danas, nego grubo kršenje većine članova iz odeljka “Sukob interesa” u Zakonu o sprečavanju korupcije?

Član 47 ZoSK zabranjuje javnom funkcioneru (ovde: predsedniku Republike) da “savetuje pravna i fizička lica (ovde: svoju stranku i svoje stranačke saradnike) o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi”, a glavni junak našeg vesterna ne da “sovjetuje” nego i upravlja i komanduje, u ime tih “pravnih I fizičkih lica” i političkih subjekata, jednoipogodišnjim frontom otvorenim prema većinskoj Srbiji, “bojišnicom” koja bi trebalo da rezultuje nekakvim, pazi sad, demokratskim izborima?!

Iako, za razliku od predsednika Republike, većina ostalih javnih funkcionera može da “vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njihovim aktivnostima (član 50 stav 1 ZoSK)”, čak i za njih, a o predsedniku Republike da i ne govorimo, važi odredba da to mogu da čine samo – “ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije”!

Član 50 stav 2 ZoSK apsolutno isključuje mogućnost da predsednik Republike bude ime i prezime izborne liste neke političke stranke jer kaže da javni funkcioner (a naročito “predsednik svih građana”, prim. C.M) ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, posebno u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti.

Javni funkcioner (predsednik Republike) je, takođe, “dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta”, što naš Poglavica devet godina zaobilazi.

Javni funkcioner (predsednik Republike) “ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, posebno da koristi te javne skupove i susrete za javno predstavljanje učesnika u izborima i njihovih izbornih programa ili da poziva birača da za njih glasaju na određenim izborima”.

.   .   .

Član 67 Zakona o izboru narodnih poslanika kaže da “naziv koalicije ili grupe građana može da sadrži ime i prezime fizičkog lica ili naziv pravnog lica ako se ono s tim saglasi u pismenoj formi, pri čemu se uzima da se fizičko lice time što je potpisalo izbornu listu”, koalicioni sporazum, sporazum o obrazovanju grupe građana ili ovlašćenje za zaključenje tih sporazuma saglasilo i s time da se njegovo ime upotrebi u nazivu podnosioca izborne liste.

Paradoksalno, pošto predsednik Republike, u ulozi onoga ko raspisuje, npr. parlamentarne, izbore ima “informaciju” kada će izbori biti održani, do koje dolazi po slovu obavljanje javne funkcije, on u startu daje pešaka fore stranačkoj listi kojoj je pozajmio svoje ime (suprotno Zakonu o sprečavanju korupcije, on time namiče korist privatnom licu ili organizaciji) i potpisao za to svoju saglasnost, tako da ta stranka, istog trenutka kada su izbori raspisani, može (pre svih političkih takmaca), da krene i u izborne radnje poput gotovog imenovanja liste i promptnog skupljanja potpisa, pa će, posledično, sigurno biti i prvopozicionirana na izbornom listiću?!

U Zakonu o izboru narodnih poslanika, doduše u odeljku VII (Posebna pravila za izborne liste nacionalnih manjina), stoji zanimljiv član 138 („Zabrana da se izigra zakon“) u kome piše: „Republička izborna komisija rešenjem odbija predlog da se određenoj izbornoj listi utvrdi da ima položaj izborne liste nacionalne manjine ako je nosilac liste ili kandidat za narodnog poslanika na toj izbornoj listi lice za koje je opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine ili ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon“.

Zašto ovako nešto nemamo i za, recimo, opšte liste za parlamentarne, pokrajinske ili lokalne izbore, gde bi pisalo da niko, niko, a posebno predsednik svih građana koji „odražava državno jedinstvo“ nema pravo da „izigrava zakon(e)“, kada je o izbornom procesu reč... da obmanuje građane da je on, time što je protivzakonito nosilac izborne liste, zapravo i  kandidat za odbornike u svim opštinama, gradovima i gradskim opštinama, kandidat za predsednike svih opština i gradonačelnike svih gradova u Srbiji itd?

Dakle, želi li LKSNDH da ponovo – a po prvi put legalno i legitimno u poslednjih devet godina - bude ime I prezime (nosilac liste) naprednjačke koalicije na parlamentarnim izborima, on pre toga mora da se “ratosilja” položaja predsednika Republike. Rešenje se nalazi u članu 117 Ustava Srbije:  Kada predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obaveštava javnost i predsednika Narodne skupštine. Danom podnošenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandate – on postaje slobodan kao ptica da bude ne samo nosilac, nego i prvi na listi svoje partijske koalicije za parlamentarne izbore, a v.d. predsednica Republike postaje predsednica Narodne skupštine u stanju državnog udara i tome slično. Znači, išli bi prvo izvanredni predsednički koji mogu, a ne moraju da se spoje sa vanrednim parlamentarnim izborima, a ovaj skupštinski saziv pod državnim udarom može pokušati da izabere Poglavicu i za predsednika Vlade, pa da on sačeka parlamentarne izbore u Macutovoj fotelji.

U suprotnom, ostane li LKSNDH predsednik Republike i, kao “predmetna nadležna institucija”, raspiše vanredne parlamentarne izbore, a RIK opet prihvati Es-en-es listu sa Poglavicom kao nosiocem za parlamentarne izbore, antivučićevski “front za promenu sistema” (a ne samo vlasti) eliminaciju Poglavice sa izborne liste trebalo bi da postavi kao svoj minimalni uslov za izlazak na takve izbore. (cvijetinmilivojevic.blogspot.com, 3.5.2026)