"To je najmanje što mogu da uradim kao pojedinac – da iskažem svoj stav protiv Rio Tinta, rudnika i iskopavanja litijuma".
Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) priču počinje Snežana
Jurišić iz Bogatića, gradića u Mačvi na zapadu Srbije.
U Bogatiću je 27. jula učestvovala na protestu protiv
rudnika litijuma multinacionalne kompanije Rio Tinto, koji bi, prema planovima,
od njihove opštine bio udaljen oko 50 kilometara.
Dok država svojim odlukama proteklih sedmica oživljava Rio
Tintov projekat u dolini reke Jadar, serija ekoloških protesta organizuje se u
gradovima širom Srbije.
"Strah me je od otvaranja tog rudnika, od načina na
koji će se litijum eksploatisati", dodaje Snežana Jurišić.
Deo stručne javnosti i ekoloških udruženja godinama ukazuje
da bi rudarenje litijuma moglo imati negativne posledice po životnu sredinu.
Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni
rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, uverava javnost
da je projekat bezbedan.
Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom
naprednom strankom, rudnik bi bio otvoren 2028. ako kompanija ispoštuje
ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Ne isključuju mogućnost da se građani o kopanju litijuma
izjasne na referendumu.
Gde su protesti?
Od Valjeva, preko Krupnja, Koceljeve, Arilja, do Negotina,
stotine građana su se okupile proteklih dana sa porukom da "rudnika neće
biti".
Pored Aranđelovca, Šapca, Kraljeva, protesti su ove sedmice
planirani i u Ljigu, Kosjeriću, Mladenovcu.
Aktivista Ivan Bjelić istakao je za RSE da su protesti
"spontani i samoorganizovani".
"Samo je odjednom buknulo", ocenio je.
I opozicione političke partije protive se projektu
"Jadar", ali, kako se naglašava, nisu organizatori protestnih
skupova.
Politički analitičar
Cvijetin Milivojević podseća da je Vlada Srbije stopirala izgradnju Rio
Tintovog rudnika početkom 2022, pod pritiskom masovnih ekoloških protesta.
Zato u novim
skupovima vidi šansu da utiču na nameru vlasti u vezi sa eksploatacijom
litijuma.
"Protesti su
manje-više spontani. Nemaju međusobnu koordinaciju. Ja to vidim kao autohton
pristup, odnosno da tu nema rukopisa političkih stranaka", ocenjuje on.
"Najviše prava
da predvode proteste imaju ljudi koji žive na lokacijama koje su potencijalna
mesta za eksploataciju. Ti ljudi su veća opasnost po ovu vlast nego
opozicija", dodaje Milivojević.
Šta su motivi za protest?
U Bogatiću koji ima oko 5.500 stanovnika, na protestu protiv
rudnika okupilo se, prema procenama, oko 1.000 ljudi.
Snežana Jurišić kaže da u njenom mestu, koliko se ona seća,
većeg protesta nije bilo.
"Videla sam svog nekadašnjeg profesora istorije, svoje
prijatelje, drugove iz škole. Prosto, videla sam da nisam sama i da nas ima
još. I sad mi je lakše, to mi je dalo nadu", dodaje.
Uverena je da protesti imaju snagu da promene nameru vlasti
da se rudnik litijuma otvori.
"Ja nikada nisam bila član političke stranke, niti ja
imam motiv da bilo koga rušimo sa vlasti, nego samo da se projekat zaustavi i
da se sve još jednom preispita", objašnjava ona.
Ko su organizatori
protesta?
Informacije o protestima se, kaže Ivan Bjelić, šire putem
telefona i društvenih mreža.
"Sve ide tako što lokalci prave plakate, na internetu
podele pozive na protest", dodaje.
Bjelić je među aktivistima koji te objave dele na svojim
profilima.
"Pre nego što podelimo poziv da je u nekom gradu
protest, mi tražimo proveru", objašnjava.
Ističe da nema formalnih organizatora protesta, ali da
njihovu realizaciju pomažu članovi lokalnih ekoloških udruženja ili grupa
građana.
"Ono što nam ljudi govore je da im se na protestima priključuju
i ljudi iz političkih partija, ali svojim imenom i prezimenom, ne strankom ili
pokretom. Ovo je građanska reakcija i tako bi trebalo da ostane", ocenjuje
on.
Jedan od vidova samoorganizovanja su, kako navodi, i
transparenti protiv rudnika koji "osviću" širom države – primera
radi, okačeni na ograde mostova ili puteva.
"Srbija je ekološki tempirana bomba i u svakom gradu
možete čuti bar dva ekološka problema. Ekološki protesti bukte već godinama i
ljudi su shvatili da ovo (otvaranje rudnika litijuma) ne smemo da
pustimo", smatra Bjelić.
Protesti su do sada proticali bez incidenata.
Kad su počeli protesti?
Poslednji talas skupova protiv iskopavanja litijuma počeo je
u Loznici, 28. juna.
Nedaleko od tog grada planirana je izgradnja Rio Tintovog
rudnika.
Loznicom je tog dana prošlo više hiljada građana, a vlastima
je upućen zahtev da se zakonom zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i
bora na teritoriji Srbije.
Za usvajanje zahteva dat je rok od 40 dana, odnosno do 10.
avgusta, za kad su organizatori najavili dalje akcije, poput blokiranja
železnica.
Na to su reagovali predstavnici vlasti sa porukom da blokade
neće biti dozvoljene.
Ovaj protest je bio u organizaciji udruženja "Ne damo
Jadar" i Saveza ekoloških organizacija Srbije.
Njihovi aktivisti bili su i u Beogradu ispred Ustavnog suda,
kada je ta pravosudna institucija 11. jula proglasila neustavnom uredbu Vlade
Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta.
Nekoliko dana kasnije, Vlada Srbije je donela odluku koja
ponovo otvara mogućnost za kopanje litijuma.
Korak dalje je učinjen 19. jula, kada je u Beogradu sa
Evropskom unijom potpisan Memorandum o kritičnim sirovinama.
Kakav je stav
opozicije?
Dok su stotine građana na lokalnim protestima, poslanici
vlasti i opozicije su u skupštinskoj sali, gde od 23. jula traje zasedanje o 60
tačaka dnevnog reda.
Iako litijum nije među njima, jedna je od glavnih tema
rasprave.
Većina opozicionih partija se protivi projektu
"Jadar".
Njihovi su zahtevi različiti – kreću se od raspisivanja
vanrednih izbora, poziva na proteste i "opštu pobunu", sazivanja
sednice o litijumu, do zahteva da Skupština raspravlja o narodnoj inicijativi o
zabrani istraživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele države.
Ta inicijativa, sa 38.000 potpisa građana, upućena je u
Skupštinu u maju 2022. godine, ali od tad nije uvrštena na dnevni red.
Politički analitičar
Cvijetin Milivojević smatra da opozicija nema potencijal da se ujedini oko ove
teme.
"Opozicija dve
godine nije uspela da natera vlast da stavi na dnevni red Skupštine narodnu
inicijativu o litijumu. Dakle, ona je nejaka i dalje. Ne može ni ono što je po
zakonu i Ustavu da istera, kako onda dalje pričati o bilo čemu", ocenjuje
on.
Da li je moguć dijalog
oko litijuma?
Poziv opoziciji da "spusti loptu" po pitanju
kopanja litijuma uputila je predsednica parlamenta Ana Brnabić.
Ona je 26. jula najavila formiranje parlamentarne komisije u
vezi sa projektom Jadar.
Istog dana, opozicija joj je poručila da u toj komisiji ne
bi učestvovala, optužujući vlast da "lobira za Rio Tinto".
Cvijetin Milivojević
smatra da predlog vlasti o dijalogu nema perspektivu.
"Ukoliko vi
imate iskrenu želju da čujete sve strane, ne samo stručnjake i laike koji su
politički ostrašćeni, nego i građane, onda ne biste krenuli sa brutalnom
kampanjom u korist eksploatacije litijuma, po svaku cenu. Ne biste one koji su
protiv ili imaju određenu rezervu nazivali izdajnicima ili ljudima koji su
protiv Evrope i mrze napredak Srbije", dodaje on.
Da li će biti
referenduma?
Mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma za
kraj naredne godine prvo je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je iz Pariza 26. jula poručio da prvo hoće da dobije
analizu domaćih stručnjaka u vezi sa zaštitom životne sredine.
"Ako to sve bude dobro urađeno, ako sve bude išlo po
planu, nikakav problem. Mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u
zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god
izaberu, pobedićemo ih", naveo je on.
Vučić je ocenio da građani na tom izjašnjavanju ne bi birali
"između kopanja i zdravlja", već između "lažne brige i
ekonomskog napretka i prosperiteta".
Opoziciju je optuživao za "negativnu kampanju" i
"širenje neistina" o litijumu.
Politički analitičar
Cvijetin Milivojević smatra da je potencijalni referendum najavljen za kraj
naredne godine kako bi bilo dovoljno vremena da se utiče na stav javnog mnjenja
po pitanju iskopavanja litijuma.
"Referendum bi
došao na kraju puta, pogotovo što bi se išlo na tu vrstu politizacije, po
principu - ko nije za Vučića taj je protiv Srbije, a onda ko nije za litijum,
taj je protiv Vučića", objašnjava on.
Ističe da je nakon
lokalnih izbora 2. juna, na kojima je vlast odnela ubedljivu pobedu, na delu
"ne samo propaganda za Rio Tinto, nego kampanja indoktrinacije od strane
vlasti".
"Dakle, imamo
sada državnu parolu 'Litijum nema alternativu'. Teško da će građani uspeti da
se odupru toj ideji, ako kampanja potraje godinu-dve dana bez nekog većeg
angažmana građanskih udruženja", dodaje on.
Zašto je državama
važan litijum?
Litijum, koji se naziva i belim zlatom, koristi se za
punjive baterije mobilnih telefona, laptopova i električnih automobila.
Evropa nastoji da poveća svoje kapacitete za proizvodnju
baterija, a razvoj domaćih zaliha litijuma trebalo bi smanji zavisnost od Kine,
koja trenutno kontroliše više od 40 odsto svetske proizvodnje.
Memorandum potpisan između EU i Srbije predviđa ceo
proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Jadru do proizvodnje baterija za
električna vozila.
Prema planu Rio Tinta, "Jadar" bi proizvodio oko
58.000 tona litijuma godišnje - dovoljno za 17 odsto proizvodnje električnih
vozila u Evropi.
Rio Tinto tvrdi da projekat može bezbedno da se razvija uz
poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na
životnu sredinu.
"Kompanija može sa sigurnošću da tvrdi da život u
dolini Jadra može nesmetano da se nastavi uporedo sa podzemnim rudarenjem i
preradom rude", naveli su ranije za RSE.
Istovremeno, kopanje litijuma širom sveta nailazi na otpor
ekoloških organizacija i dela naučnika, koji upozoravaju da je šteta zbog
devastacije životne sredine veća od ekonomske koristi.
A sama kompanija "Rio Tinto" se na svetskom
tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu
sredinu ili krši ljudska prava.
Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj
Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi
rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost
ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine. (www.slobodnaevropa.org, Radio Slobodna
Evropa, Nevena Bogdanović, Jovana Krstić, 29.7.2024)