Otvoreno protivljenje crnogorskih vladika ideji da Aleksandar Vučić govori na sahrani mitropolita Amfilohija, još jednom je pokazalo da u smislu podrške srpskom predsedniku u Saboru SPC postoji ozbiljna podeljenost. Ovim povodom, politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da bi se mogla podvući crta između patrijarha Irineja i episkopa bačkog Irineja sa jedne i gotovo svih ostalih sa druge strane, među kojima su vladike Joanikije, Grigorije, Atanasije, Maksim, Teodosije...
Za neke nenadano, za druge sasvim očekivano, sahrana
mitropolita Amfilohija u jednom delu pretvorena je u politički performans. Kao
glavna tema u jednom trenutku postavilo se pitanje da li će predsednik Srbije
govoriti na sahrani ili neće, da li je to primereno suituaciji, da li će
govoriti o politici… Informacije su stizale jedna drugu, od toga da se vladike
otvoreno protive, da episkop budljimljansko-nikšićki i administrator
Mitropolije crnogorsko primorske vladika Joanikije trpi veliki pritisak iz
Srbije da dozvoli Vučićevo obraćanje, do toga da pojedini u tom slučaju prete
skidanjem mantije…
Na posletku, vladike su pobedile, govor nije održan.
Ali, to nije sve, potvrdilo se još jednom da se vladike SPC
koje ne žive na teritoriji Srbije ne libe toga da otvoreno pokažu da ne
odobravaju politiku koju vodi aktuelni predsednik Srbije.
Briselski sporazum
kao kamen spoticanja
Politički analitičar
Cvijetin Milivojević kaže da je glavni razlog – Briselski sporazum koji su
potpisali Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, a koji se i među građanima, ali i u
SPC tretira kao prvi korak ka priznavanju nezavisnosti Kosova.
“Stiče se utisak da u SPC sad imamo
podeljenost među vladikama u Saboru. U Srbiji imamo patrijarha Irineja i
episkopa bačkog Irineja, za koje se može reći da su prilagodljiviji stavovima
vlasti. Oni kažu da je Kosovo Srbija i da se to mora braniti po svaku cenu, ali
isto tako imamo njihove istupe pred svake izbore, kada podržavaju politiku
Aleksandra Vučića o Kosovu. Što zaista jeste vrlo nelogično. Sa druge strane,
do pre nekoliko dana imali smo mitropolita Amfilohija, ali i vladiku Joanikija
u Crnoj Gori, episkopa diseldorfskog i Nemačke vladiku Grigorija, umirovljenog
episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, vladiku Maksima u Americi i
Teodosija na KiM. Da li zbog te autonomnosti i zato što ne žive u Srbiji, oni
se ne libe da otvoreno kritikuju politiku vlasti i Vučića prema Kosovu, jer sve
ide ka tome da će vekovno sedište Patrijaršije biti u drugoj državi”,
objašnjava Milivojević i dodaje da se jedino tako mogu tumačiti Vučićeve
izjave.
“Jer kad on izražava
brigu o našem narodu na KiM, prosto to zvuči kao da su oni nacionalna manjina u
drugoj državi i ove vladike to tako doživljavaju. Kad se tome doda stav da je
sedište Pećke patrijaršije u Peći, a ne u Beogradu, u krugu dvojke, i da je
najveći broj naših partijarha upravo tamo stolovao, jasno je zaključiti odakle
takav njihov stav prema Vučiću”, objašnjava Milivojević.
Otvoreni sukobi
Otvorena konfrontacija pomenutih vladika sa predsednikom
Srbije nije niti nova, niti nepoznata stvar. Oni otvoreno kritikuju, Vučić
često ne ostaje dužan. Tako je Amfilohije optuživao predsednika Srbije
Aleksandra Vučića da je “izdajnik” jer “svojim ponašanjem i postupcima pokazuje
da će izdati Kosovo”.
Sličnim rečima služio se i vladika Teodosije.
“Hvala našem predsedniku što se setio naših svetinja i ne
samo ovde nego i u drugom mestu, ali ovde sa ovog mesta hoću da kažem ne hvala
mu za reči koje upućuje ovih dana Srbima na KiM-u. To nisu reči nade, to nisu
reči hrišćanima, one nisu dostojne onoga koji je na čelu ovog naroda”, rekao je
vladika, komentarišući reči predsednika Vučića da u Đakovici nema Srba.
Kritike vlasti upućivali su i vladike Grigorije i Maksim.
Svaki put usledili su protivnapadi, uglavnom iz redova SNS, a Vučić je u
nekoliko navrata rekao da pušta vladike da se bave politikom.
Nije bez kazne
Milivojević kaže da
iako ne žive na teritoriji Srbije, spomenute vladike nisu bile bez sankcija.
“Pa eto vidite
Grigorije je bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, sada je vladika
diseldorfski i cele Nemačke. U sveštenoj hijerarhiji to se može smatrati
padom”, zaključuje Milivojević.
Politički analitičar Boban Stojanović kaže da je jasno da je
Vučić uspeo da primiri samo SPC u Srbiji.
“Očigledno imaju
dobre odnose. Mitropolit Amfilohije je bio i jedan od najvećih protivnika
Vučićeve politike u vezi sa Kosovom i vrlo verovatno jedan od najvećih
zastitnika Kosova u tom smislu. I siguran sam da je Vučić hteo da drži govor,
to se vidi i sada kroz “pranje” mnogih SNS funkcionera od reči koje su
upućivali mitropolitu, a praktično do juče su ga SNS propagandni tabloidi
“razvlačili” na naslovnim stranama. I siguran sam takođe da je Amfilohijev
naslednik na mestu mitropolita nastaviti da bude jedan od najvećih protivnika
bilo kakvog priznavanja Kosova. A zašto Vučić ima podršku struktura SPC u
Srbiji, to je verovatno nešto što ćemo tek da saznamo. To je Vučiću važno, čak
je godinama njegov najbliži saradnik Nikola Selaković praktično najviše radio
na tom polju”, kaže Stojanović i dodaje da je očigledno da vladike van Srbije
imaju više slobode u kritici vlasti.
“Postoji ta podela među vladikama, mada siguran sam da ni u
Srbiji podrška nije stoprocentna, ali za sada to ne vidimo”, zaključuje
Stojanović. (www.nova.rs, Jelena Jelovac,
3.11.2020)
Нема коментара:
Постави коментар