Opstanak Evropske unije na velikom testu: Šta znači Makronov zahtev za radikalnom revizijom sistema?

 Francuski predsednik upozorio je da je svet na prelomnoj tački i rekao da savremeni kapitalizam mora da prođe kroz transformaciju

Francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je radikalnu reviziju globalnih socijalnih i ekonomskih sistema, tvrdeći da će demografska promena i drugi problemi zahtevati nove načine raspodele ograničenih resursa, čime je po ko zna koji put rasplamsao strasti onih koji u bliskoj budućnosti vide sunovrat i nestanak Evropske unije, bez obzira da li se za to zalažu ili ne. Lider Francuske je intervjuu za “Grup detide geopolitik” rekao i da je “Vašingtonski konsenzus”, koji je opisao kao “obrazloženje zasnovano na akumulaciji profita”, zastareo i da nacije moraju da prihvate nove ekonomske, političke i socijalne modele u cilju prevazilaženja trenutnih kriza, uključujući pandemiju virusa korona i terorizam. Zbog ovih reči ni ne čudi mišljenje da je Makron ovoga puta indirektno “udario” i na Ameriku.

Pariski, umesto Vašingtonskog konzenzusa

Makron je predložio zamenu “Vašingtonskog konsenzusa” “Pariskim” koji bi prepoznao da u ekonomske i socijalne odluke treba uključiti i nešto drugo osim dobiti.

On je naglasio da bi takav novi sistem bio najpogodniji za borbu protiv pretnji koje predstavljaju klimatske promene, kao i nejednakost.

On je takođe upozorio da će “maltuzijski model” o prenaseljenosti postati rašireniji ukoliko ne dođe do reorganizacije sveta koja bi se bavila oskudicom resursa, kao i demografskim promenama.

– Ako pogledamo Evropu i Afriku, za svaku evropsku zemlju koja demografski nestane, u istom periodu se pojavi jedna afrička država. Svedoci smo svojevrsnog ubrzanja preokreta istorije“, kazao je on.

Upozoravajući da je svet na prelomnoj tački rekao je da savremeni kapitalizam mora da prođe kroz transformaciju.

– Kapitalizam je taj koji je postao isuviše koncentrisan i koji više nije sposoban da se nosi sa nejednakostima u našem društvu i na međunarodnom nivou. Na to možemo odgovoriti samo novim preoblikovanjem – dodao je. Makron je pozvao i na veće evropsko jedinstvo, navodeći da kontinent mora tesno da sarađuje kako bi sprečio kinesko-američki duopol.

Analitičari: Opstanak Evropske unije na velikom testu

Novinar i analitičar Cvijetin Milivojević kaže za 24sedam da je Makron potencirao potrebu nezavisne odbrambene strategije i da to nije ništa novo, od trenutka kada Velika Britanija nije deo te zajednice, a sve u želji da se “izjednači” sa Nemačkom.

– Francuska je u nebranom grožđu, trka se sa Nemačkom za liderstvo i pokušava da nametne sebe kao staru svetsku silu. Postoji potreba da se dokaže da je jednaka onome što trenutno predstavlja Nemačka. Ako bi državna politika Francuske dozvolila da bez diplomatske borbe preda liderstvo Nemačkoj, to bi bio početak kraja velike Francuske. Kada je reč o aspektu bezbednosti koju Makron zahteva, to je jedna vrsta poruke koja se šalje kako Rusiji, Kini, tako i Americi. Iako je NATO partner EU, tu postoji i neki vid rivalastva – objašnajva naš sagovornik.

Kako kaže, reforma stragegije se takođe odnosi na činjenicu da je Francuska “pored toga što je dobila najveći benefit od migracija, stvorila sebi velike probleme”.

– Zemlje iz kojih su migranti došli su zemlje koje je NATO bombarodovao, a u tome je učestvovala i Francuska. Te države dovedene su na rub egzistencije, a kada su migranti proteklih decenija dolazili u Francusku, ona je od toga imala materijalne koristi. Ali sada, poslednjih godina dolaze milioni koji postaju problem jer se nedovoljnom brzinom prilagođavaju u društvo. Zbog toga imamo terorističke napade, a u širem smislu krunjenje francuskog identiteta. Francuska jeste pokazala širinu, jer je svim građanima tih zemalja dozvolila da dođu i ostanu tu. U pozitivnom smislu, oni su značili Francuskoj, ali je sada došlo do nekontrolisane faze i to je veliki udarac za njihovo društvo. Zbog toga Makron potencira na spoljašnjim granicama EU, jer Evropa ne može opstati bez njih. Recimo, Nemačka je dozvolila 2 miliona migranata, tačno onoliko koliko može da kontroliše, za razliku od Francuske gde imamo mnogo veći priliv – ističe Milivojević i objašnjava da Amerika ima destruktivni pristup sa željom da se razori “Nova SAD” u Evropi, koju sada predstavlja EU.

Sličnog stava je i naš drugi sagovornik Nemanja Starović, iz Centra za društvenu stabilnos, koji kaže da je Makron ispravno detektovao ključne probleme sa kojima se Evropa susreće na planu dugog trajanja.

– Ne samo da Starom kontinentu preti opasnost da se u novom milenijumu u koji smo zakoračili nađe na periferiji svetskih ekonomskih i političkih tokova, već globalni procesi koje je teško usporiti, a kamo li preokrenuti, dovode u pitanju sam opstanak i karakter evropskog projekta nastalog posle Drugog svetskog rata. Da bi zadržala globalnu relevantnost u 21. veku, Evropska unija bi morala izgraditi daleko čvršće unutrašnje strukture i dostići stratešku autonomiju, na šta je Makron takođe ranije upozoravao, ali se čini da u većini država članica nije moguće uspostaviti politički konsenzus oko tog cilja.

“UN se ne snalazi sa postavljenim zadacima”

Predsednik Francuske Emanuel Makron smatra da se Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ne snalazi sa postavljenim zadacima. Makron je podsetio da je jedan od glavnih ciljeva SB UN stvaranje jake i samostalne Evrope. Međutim, on pokazuje da ovaj plan nije u stanju da reši. Francuski predsednik je naglasio da je sada najvažnije – izgraditi međudržavni dijalog. Samo zajedničkim naporima sile mogu donositi sudbonosna rešenja za ceo svet.

– SB UN danas ne predlaže nikakva korisna rešenja – zaključio je Makron.

Tri mogućnosti za Evropu

Poseban problem za Evropu predstavlja tzv. demografska zamka, u kojoj dostignuća “države blagostanja” nisu održiva bez značajnog priliva radne snage, dok u isto vreme dolazak migranata izaziva otpor domicilnog stanovništva i snaži populističke snage koje po pravilu zauzimaju otklon prema evropskom projektu. Starović za 24sedam ističe i da kretanja globalnog juga prema globalnom severu zapravo nije moguće zaustaviti.

– Evropa se suštinski nalazi pred tri mogućnosti, a ni u kom slučaju nije izvesno da će se na koncu odlučiti na onu najbolju. Jedan mogući put predstavlja to da se širom otvore vrata za migrante koji uglavnom dolaze sa prostora Bliskog istoka i Podsaharske Afrike, što bi nesumnjivo pogodovalo evropskim ekonomijama, ali bi izvesno dovelo do snažnih otpora i opšte društvene nestabilnosti do granice građanskih sukoba. Sa druge strane, potpuno zatvaranje spoljnih granica EU za pridošlice bi ubrzalo ekonomsko zaostajanje Evrope za globalnim rivalima, ali bi ujedno takva “Tvrđava Evropa” odstupila od vrednosti na kojima je evropski projekat utemeljen. Središnje rešenje, po kojem bi EU aktivno upravljala migracijama zahteva potpuno akciono jedinstvo svih članica evropskog bloka i postojanje instrumenata sile kojih danas na evropskom nivou nema.

Međutim, Starović kaže i da se Makron,  kao i u prethodnim slučajevima kada je čitav svet s pažnjom pratio veoma sadržajne intervjue predsednika Francuske, zaustavio na davanju ispravne dijagnoze stanja, ne izlažući pritom nikakve konkretne planove o tome na koji način bi trebalo krenuti u susret detektovanim izazovima.

Sve u svemu, poslednji intervju Emanuela Makrona bi se mogao shvatiti kao još jedan poziv na buđenje Evropi – zaključuje naš sagovornik. (www.24sedam.rs, Mussab Al Shukeir,16.11.2020)