U pravu je naš
Vrhovni sprovoditelj i tolmač i zakonodavne i sudske i izvršne vlasti: niko
nema pravo da upada na vaš privatni posed!
Pravo je svakog
privatnog medija masovnog komuniranja ne samo da informiše nego, što bi se ono
reklo, i da bude deo organizovane navijačke horde neke stranke, fan pojedinog
političara, pa kao takav - ima pravo i da navija, pa čak i pomalo dezinformiše!
Ali, ZABRANJENO mu je DA DISKVALIFIKUJE, DRISKRIMINIŠE, LINČUJE i kriminalizuje!
Dakle, upad u
Ružičanstvenu, što bi rekla Ruška Jakić - "ne, nikako"!
Opozicijo, mani
se visoke politike, vratite se dvema najsvet(l)ijim od svih tema i na tom
terenu tražite podršku građana, ma kojih da jesu političkih opredeljenja.
Zaštitimo, svi
zajedno, od te strašne epidemije i ubilačke pohare, od MEDIJA TROVAČA, dve,
svakoj individui, ali i celoj naciji / građanstvu, najvrednije vrednosti - našu
budućnost, dakle, našu DECU koja jesu i biće i ZDRAVLJE svih nas koji trenutno
jesmo!
Ustav Republike
Srbije. Pravo na život: Član 24. kaže da je ljudski život
neprikosnoven, i izričito, u stavci 3, dodaje da je "zabranjeno kloniranje
ljudskih bića". (Računam da se to odnosi i na "kloniranje" putem
24-časovne torture "rijaliti kulture"). Član 25. dodaje da je
"fizički i
psihički integritet nepovrediv" i da niko "ne može
biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju,
niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog
pristanka"?! Ko je ovde pomenuo Orvela, "1984.", "Velikog
brata" i tome slično?
Član 27. Ustava Republike Srbije propisuje da "svako
ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost". Član 37. ukazuje da lice, tek
punoletstvom, "stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i
obavezama". A, do tada? Kako maloletno lice do tog trenutka brani svoj
psihički (i pravni) integritet od kvazimedijskih pošasti koje mu prete?
Članovi 41. i 42. nas ubeđuju da su "tajnost pisama i
drugih sredstava komuniciranja nepovredivi", a "zajemčena zaštita
podataka o ličnosti", tj. "zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o
ličnost izvan svrhe za koju su prikupljeni". A šta mi to gledamo, skoro
svakog dana, u programima nekih nacionalnih TV emitera - medijsko istresanje
prljavog veša nekih javnih ličnosti, na osnovu "dokaza" izvučenih,
više nego očigledno, iz policijskih, medicinskih i ko zna kojih dosijea?
Član 64. koji se odnosi na prava deteta, definiše da su
"deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog
iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja". (A kako to izgleda u zakonodavnoj
teoriji i praksi, pročešljaćemo kasnije na primeru samo dva iz seta medijskih
zakona...)
Član 68. koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu definiše da
"svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja", pa
čak i pokušava da pozitivno diskriminiše decu, trudnice, majke tokom
porodiljskog odsustva, samohrane roditelje, starije osobe itd.
Član 74. veli da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu,
da je svako odgovoran za zaštitu životne sredine, da je svako dužan da je čuva
i povoljšava, i da svako ima pravo da, blagovremeno i potpuno bude obavešten o
njenom stanju... Padne li vam na pamet poneki medij koji se trudi, ne da
zaštiti, nego upravo da zagađuje našu životnu sredinu?
Član 81. Ustava Srbije koji se odnosi na "razvijanje
duha tolerancije", kada ga uporedite sa našim svakodnevnim životom,
verovatno vam izgleda kao dobar vic. Elem, tu piše: "U oblasti
obrazovavanja, kulture i informisanja, Srbija podstiče duh tolerancije i
međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unarpeđenje uzajamnog
poštovanja, razumevanja i saradnje mežu svim ljudima koji žive na njenoj
teritoriji..."
Prema članu 23, "ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno
i svi su dužni da ga poštuju i štite", a ako je građaninu povređeno ili
uskraćeno neko ljudsko pravo, onda (član 22) "ima pravo da se obrati
međunarodnim institucijama radi zaštite svojim sloboda i prava zajemčenih
Ustavom".
Član 21. zabranjuje svaku ("neposrednu ili
posrednu"!) diskriminaciju, po bilo kom osnovu, pa i na osnovu pola,
nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, veroispovesti, POLITIČKOG ili
drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, STAROSTI I PSIHIČKOG ILI
FIZIČKOG INVALIDITETA.
Osim što se, prema članu 60, svakome "jemči pravo na
rad", svako ima pravo i na "bezbedne i ZDRAVE uslove rada, ZAŠTITU na
radu" itd, a "ženama, omladini i invalidima se omogućuje i posebna
zaštita na radu i posebni uslovi rada"...
Zanimljivo je da se, na primer, "sloboda
okupljanja" (član 54) može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno
radi ZAŠTITE JAVNOG ZDRAVLJA, MORALA, prava drugih ili bezbednosti zemlje!
Takođe, i član 46 kaže da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti samo
ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i
nepristrasnosti suda i ZAŠTITE JAVNOG ZDRAVLJA, MORALA demokratskog društva i
nacionalne bezbednosti... Ista ograničenja važe, recimo, i za ograničavanje
slobode misli, savesti i veroispovesti (član 43), kao i za crkve i verske
zajednice koje mogu da budu zabranjene (član 44) ako njihovo delovanje
uzgrožava pravo na život, pravo na PSIHIČKO I FIZIČKO ZDRAVLJE, PRAVA DECE,
PRAVO NA LIČNI I PORODIČNI INTEGRITET, imovinu, javnu bezbendost, javni red ili
ako izaziva i podstiče različite vrste netrpeljivosti.
Ili, recmo, član 51. Ustava
kaže da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o
pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog obaveštavanja su DUŽNA da to
poštuju!
Kako onda zaštiti JAVNO ZDRAVLJE i DECU od medijske torture?
Gde je izlaz? Ako smo locirali MEDIJE KAO TELEDIRIGOVANE
ZAGAĐIVAČE JAVNOG ZDRAVLJA I ZDRAVE ŽIVOTNE SREDINE - rešenje je tako
jednostavno.
Primenimo, lepo sročene, medijske zakone. Za početak,
dva....
Zakon o
elektronskim medijima (član 28) propisuje da Regulator
(Regulatorno telo za elektronske medije - REM) može pružaocu medijske usluge
izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog
sadržaja, odnosno može mu oduzeti dozvolu, zbog povrede obaveza koje se odnose
na programski sadržaj, kao i zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli ili
odobrenju za pružanje medijske usluge. Prema članu 46, Regulator
privremeno ograničava slobodu prijema i reemitovanja medijske usluge televizije
u slučaju očiglednog, ozbiljnog i teškog kršenja odredbi ovog zakona, kao i U SLUČAJU PODSTICANJA NA MRŽNJU zasnovanu na rasi, polu, verskoj
ili nacionalnoj pripadnosti...
Regulator
privremeno ograničava slobodu prijema i reemitovanja audio-vizuelne medijske usluge
i u slučaju da je to neophodno radi očuvanja
javnog poretka, a posebno radi sprečavanja izvršenja, istrage, otkrivanja i
gonjenja učinioca krivičnog dela, ZAŠTITE MALOLETNIH LICA, radi SPREČAVANJA
PODSTICANJA MRŽNJE
zasnovane na rasi, polu, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti i POVREDA LJUDSKOG DOSTOJANSTVA, iz razloga ZAŠTITE JAVNOG ZDRAVLJA, razloga javne bezbednosti, nacionalne
bezbednosti i odbrane, zaštite potrošača, uključujući i investitore... Član 50 lepo propisuje da se sadržaji koji mogu da škode
fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika NE OBJAVLJUJU U VREME KAD
SE MOŽE OČEKIVATI DA IH MALOLETNICI PRATE, imajući u vidu uobičajeni raspored
njihovih aktivnosti, osim izuzetno kao zaštićena usluga sa uslovnim pristupom
na način predviđen ovim zakonom.
Član 51 uređuje ZABRANU GOVORA
MRŽNJE i obavezuje Regulatora da se stara da programski
sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na
otvoren ili prikriven način, DISKIMINACIJA, mržnja ili nasilje zbog rase, boje
kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili
političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog
stanja, rođenja, genetskih osobenosti, ZDRAVSTVENOG STANJA, invaliditeta,
bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, ČLANSTVA u
političkim, sindikalnim i drugim ORGNAIZACIJAMA i drugih stvarnih, odnosno
pretpostavljenih ličnih svojstava.
Zaštita maloletnih lica je
tema člana 68 koji kaže da je ZABRANJENO PRIKAZIVANJE
PORNOGRAFIJE, SCENA BRUTALNOG NASILJA i drugih programskih sadržaja koji mogu
teško da NAŠKODE fizičkom, mentalnom ili moralnom RAZVOJU MALOLETNIKA.
Preciznije, programski sadržaji nepodesni za maloletnike mlađe od 16 godina ne
smeju da se emituju pre 22,00 sata ni posle 6,00 sati, a nepodesni za
maloletnike mlađe od 18 godina, pre 23,00 sata, ni posle 6,00 sati.
U Zakonu o oglašavanju, član 8,
oglašivačima i medijima koji prenose oglasnu poruku, zabranjeno da, neposredno
ili posrednu, podstiču diskriminaciju po bilo kom osnovu, a posbno po osnovu
uverenja, nacionalne, etničke verske, rodne ili rasne ravnopravnosti,
političkog, seksualnog ili drugo opredeljenje, društvenog porekla, imovinskog
stanja, kulture, jezika, strosti ili psihičkof ili fizičkog invaliditeta.
Članom 10
zabranjeno je da se oglasnom porukom podstiče ponašanje koje ugrožava ZDRAVLJE
ILI BEZBEDNOST primaoca oglasne poruke. Konketno: zabranjuje se prikazivanje
scena nasilja i destrukcija objekata i prirode, prikaza koji mogu da izazovu
strha i agrresivnost; seksualno uznemiravanje prikazano kao prihvatljivo ili
poželjno društveno ponašanje; prikazvianje maloletnika u vezi sa seksualnošću;
podsticanje ili odobravanje postupaka koji su zabranjeni propisima o zaštiti
životne sredine... Čekajte, šta mi to, gotovo svakodnevno, gledamo osim, gotovo
isključivo, baš takvih sadržaja po celodnevnim TV "rijalitijima"?
Pošto se mediji,
uglavnom brane da to nisu "njihovi", već sadržaji koje dobijaju od
svojih poslovnih partnera (oglašivača), i tu je ovaj zakon više nego precizan.
Dakle, član 19. kaže da ukoliko prenosilac oglasne poruke (medij) ne poseduje
oglasnu deklaraciju sa podacima o nekom spotu koji je objavio, onda on
"stupa na mesto oglašivača u pogledu obaeza i odgovornosti". Dva
člana istoga zakona idu i korak dalje i predviđaju i zabranu emitovanja na
period od šest do 12 meseci mediju koji odbije da stavi na uvid ime onoga ko je
naručio i finansirao emitovanje oglasne poruke (propagandnog spota)...
Posebna
pravila i ograničenja u ovome zakonu odnose se na
ZAŠTITU DECE I MALOLETNIKA, odnosno ZAŠTITU ZDRAVLJA I RAZVOJA.
Tako, oglasna
poruka ne sme da sadrži prikaz deteta u opasnoj situaciji, niti da podstiče
decu na ponašanje koje im može škoditi, ni da ih podstiče na kupovinu roba ili
usluga zloupotrebom njihovog neiskustva i lakovernosti, ne sme da sadrži prikaz
nasilja niti da navodi na bilo kakvo ponašanje kojim se ugožava ZDRAVLJE,
FIZIČKI I PSIHIČKI RAZVOJ DECE ILI MALOLETNIKA...
Ali, viđu vraga: Kako da zabraniš onoga ko te plaća (član 35
Zakona o elektronskim medijima), a ima, na primer, a koristi nacionalno dobro
zvano TV frekvencija, za šta plaća taksu do koje se izdržava upravo REM?!
Uloga opozicije je upravo u tome da pripomogne REM-u i
pravosuđu da se "prizovu poznaniju prava" i konačno late svoga posla.
Kažem to, ne kao evrofanatik, već, da budem nežan, kao
"evrorealista", jer bi bilo pretužno da naše, verbalno
"ultraproevropske", režimske snage padnu već na nekom tamo poglavlju
23...
(objavljeno na
cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
Нема коментара:
Постави коментар