Mediji - ni carski ni spahijski, a nekmoli Davidovi!

U pravu je naš Vrhovni sprovoditelj i tolmač i zakonodavne i sudske i izvršne vlasti: niko nema pravo da upada na vaš privatni posed!

Pravo je svakog privatnog medija masovnog komuniranja ne samo da informiše nego, što bi se ono reklo, i da bude deo organizovane navijačke horde neke stranke, fan pojedinog političara, pa kao takav - ima pravo i da navija, pa čak i pomalo dezinformiše! Ali, ZABRANJENO mu je DA DISKVALIFIKUJE, DRISKRIMINIŠE, LINČUJE i kriminalizuje!

Dakle, upad u Ružičanstvenu, što bi rekla Ruška Jakić - "ne, nikako"!

Opozicijo, mani se visoke politike, vratite se dvema najsvet(l)ijim od svih tema i na tom terenu tražite podršku građana, ma kojih da jesu političkih opredeljenja.

Zaštitimo, svi zajedno, od te strašne epidemije i ubilačke pohare, od MEDIJA TROVAČA, dve, svakoj individui, ali i celoj naciji / građanstvu, najvrednije vrednosti - našu budućnost, dakle, našu DECU koja jesu i biće i ZDRAVLJE svih nas koji trenutno jesmo!

Ustav Republike Srbije. Pravo na život: Član 24. kaže da je ljudski život neprikosnoven, i izričito, u stavci 3, dodaje da je "zabranjeno kloniranje ljudskih bića". (Računam da se to odnosi i na "kloniranje" putem 24-časovne torture "rijaliti kulture"). Član 25. dodaje da je "fizički i 

psihički integritet nepovrediv" i da niko "ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka"?! Ko je ovde pomenuo Orvela, "1984.", "Velikog brata" i tome slično?

Član 27. Ustava Republike Srbije propisuje da "svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost". Član 37. ukazuje da lice, tek punoletstvom, "stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama". A, do tada? Kako maloletno lice do tog trenutka brani svoj psihički (i pravni) integritet od kvazimedijskih pošasti koje mu prete?

Članovi 41. i 42. nas ubeđuju da su "tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovredivi", a "zajemčena zaštita podataka o ličnosti", tj. "zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnost izvan svrhe za koju su prikupljeni". A šta mi to gledamo, skoro svakog dana, u programima nekih nacionalnih TV emitera - medijsko istresanje prljavog veša nekih javnih ličnosti, na osnovu "dokaza" izvučenih, više nego očigledno, iz policijskih, medicinskih i ko zna kojih dosijea?

Član 64. koji se odnosi na prava deteta, definiše da su "deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja". (A kako to izgleda u zakonodavnoj teoriji i praksi, pročešljaćemo kasnije na primeru samo dva iz seta medijskih zakona...)

Član 68. koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu definiše da "svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja", pa čak i pokušava da pozitivno diskriminiše decu, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrane roditelje, starije osobe itd.

Član 74. veli da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, da je svako odgovoran za zaštitu životne sredine, da je svako dužan da je čuva i povoljšava, i da svako ima pravo da, blagovremeno i potpuno bude obavešten o njenom stanju... Padne li vam na pamet poneki medij koji se trudi, ne da zaštiti, nego upravo da zagađuje našu životnu sredinu?

Član 81. Ustava Srbije koji se odnosi na "razvijanje duha tolerancije", kada ga uporedite sa našim svakodnevnim životom, verovatno vam izgleda kao dobar vic. Elem, tu piše: "U oblasti obrazovavanja, kulture i informisanja, Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unarpeđenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje mežu svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji..."

Prema članu 23, "ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite", a ako je građaninu povređeno ili uskraćeno neko ljudsko pravo, onda (član 22) "ima pravo da se obrati međunarodnim institucijama radi zaštite svojim sloboda i prava zajemčenih Ustavom".

Član 21. zabranjuje svaku ("neposrednu ili posrednu"!) diskriminaciju, po bilo kom osnovu, pa i na osnovu pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, veroispovesti, POLITIČKOG ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, STAROSTI I PSIHIČKOG ILI FIZIČKOG INVALIDITETA.

Osim što se, prema članu 60, svakome "jemči pravo na rad", svako ima pravo i na "bezbedne i ZDRAVE uslove rada, ZAŠTITU na radu" itd, a "ženama, omladini i invalidima se omogućuje i posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada"...

Zanimljivo je da se, na primer, "sloboda okupljanja" (član 54) može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi ZAŠTITE JAVNOG ZDRAVLJA, MORALA, prava drugih ili bezbednosti zemlje! Takođe, i član 46 kaže da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i ZAŠTITE JAVNOG ZDRAVLJA, MORALA demokratskog društva i nacionalne bezbednosti... Ista ograničenja važe, recimo, i za ograničavanje slobode misli, savesti i veroispovesti (član 43), kao i za crkve i verske zajednice koje mogu da budu zabranjene (član 44) ako njihovo delovanje uzgrožava pravo na život, pravo na PSIHIČKO I FIZIČKO ZDRAVLJE, PRAVA DECE, PRAVO NA LIČNI I PORODIČNI INTEGRITET, imovinu, javnu bezbendost, javni red ili ako izaziva i podstiče različite vrste netrpeljivosti.

Ili, recmo, član 51. Ustava kaže da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog obaveštavanja su DUŽNA da to poštuju!

Kako onda zaštiti JAVNO ZDRAVLJE i DECU od medijske torture?

Gde je izlaz? Ako smo locirali MEDIJE KAO TELEDIRIGOVANE ZAGAĐIVAČE JAVNOG ZDRAVLJA I ZDRAVE ŽIVOTNE SREDINE - rešenje je tako jednostavno.

Primenimo, lepo sročene, medijske zakone. Za početak, dva....

Zakon o elektronskim medijima (član 28) propisuje da Regulator (Regulatorno telo za elektronske medije - REM) može pružaocu medijske usluge izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja, odnosno može mu oduzeti dozvolu, zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj, kao i zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli ili odobrenju za pružanje medijske usluge. Prema članu 46, Regulator privremeno ograničava slobodu prijema i reemitovanja medijske usluge televizije u slučaju očiglednog, ozbiljnog i teškog kršenja odredbi ovog zakona, kao i U SLUČAJU PODSTICANJA NA MRŽNJU zasnovanu na rasi, polu, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti...

Regulator privremeno ograničava slobodu prijema i reemitovanja audio-vizuelne medijske usluge i u slučaju da je to neophodno radi očuvanja javnog poretka, a posebno radi sprečavanja izvršenja, istrage, otkrivanja i gonjenja učinioca krivičnog dela, ZAŠTITE MALOLETNIH LICA, radi SPREČAVANJA PODSTICANJA MRŽNJE zasnovane na rasi, polu, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti i POVREDA LJUDSKOG DOSTOJANSTVA, iz razloga ZAŠTITE JAVNOG ZDRAVLJA, razloga javne bezbednosti, nacionalne bezbednosti i odbrane, zaštite potrošača, uključujući i investitore... Član 50 lepo propisuje da se sadržaji koji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika NE OBJAVLJUJU U VREME KAD SE MOŽE OČEKIVATI DA IH MALOLETNICI PRATE, imajući u vidu uobičajeni raspored njihovih aktivnosti, osim izuzetno kao zaštićena usluga sa uslovnim pristupom na način predviđen ovim zakonom.

Član 51 uređuje ZABRANU GOVORA MRŽNJE i obavezuje Regulatora da se stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, DISKIMINACIJA, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, ZDRAVSTVENOG STANJA, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, ČLANSTVA u političkim, sindikalnim i drugim ORGNAIZACIJAMA i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava.

Zaštita maloletnih lica je tema člana 68 koji kaže da je ZABRANJENO PRIKAZIVANJE PORNOGRAFIJE, SCENA BRUTALNOG NASILJA i drugih programskih sadržaja koji mogu teško da NAŠKODE fizičkom, mentalnom ili moralnom RAZVOJU MALOLETNIKA. Preciznije, programski sadržaji nepodesni za maloletnike mlađe od 16 godina ne smeju da se emituju pre 22,00 sata ni posle 6,00 sati, a nepodesni za maloletnike mlađe od 18 godina, pre 23,00 sata, ni posle 6,00 sati.

U Zakonu o oglašavanju, član 8, oglašivačima i medijima koji prenose oglasnu poruku, zabranjeno da, neposredno ili posrednu, podstiču diskriminaciju po bilo kom osnovu, a posbno po osnovu uverenja, nacionalne, etničke verske, rodne ili rasne ravnopravnosti, političkog, seksualnog ili drugo opredeljenje, društvenog porekla, imovinskog stanja, kulture, jezika, strosti ili psihičkof ili fizičkog invaliditeta.

Članom 10 zabranjeno je da se oglasnom porukom podstiče ponašanje koje ugrožava ZDRAVLJE ILI BEZBEDNOST primaoca oglasne poruke. Konketno: zabranjuje se prikazivanje scena nasilja i destrukcija objekata i prirode, prikaza koji mogu da izazovu strha i agrresivnost; seksualno uznemiravanje prikazano kao prihvatljivo ili poželjno društveno ponašanje; prikazvianje maloletnika u vezi sa seksualnošću; podsticanje ili odobravanje postupaka koji su zabranjeni propisima o zaštiti životne sredine... Čekajte, šta mi to, gotovo svakodnevno, gledamo osim, gotovo isključivo, baš takvih sadržaja po celodnevnim TV "rijalitijima"?

Pošto se mediji, uglavnom brane da to nisu "njihovi", već sadržaji koje dobijaju od svojih poslovnih partnera (oglašivača), i tu je ovaj zakon više nego precizan. Dakle, član 19. kaže da ukoliko prenosilac oglasne poruke (medij) ne poseduje oglasnu deklaraciju sa podacima o nekom spotu koji je objavio, onda on "stupa na mesto oglašivača u pogledu obaeza i odgovornosti". Dva člana istoga zakona idu i korak dalje i predviđaju i zabranu emitovanja na period od šest do 12 meseci mediju koji odbije da stavi na uvid ime onoga ko je naručio i finansirao emitovanje oglasne poruke (propagandnog spota)...

Posebna pravila i ograničenja u ovome zakonu odnose se na ZAŠTITU DECE I MALOLETNIKA, odnosno ZAŠTITU ZDRAVLJA I RAZVOJA.

Tako, oglasna poruka ne sme da sadrži prikaz deteta u opasnoj situaciji, niti da podstiče decu na ponašanje koje im može škoditi, ni da ih podstiče na kupovinu roba ili usluga zloupotrebom njihovog neiskustva i lakovernosti, ne sme da sadrži prikaz nasilja niti da navodi na bilo kakvo ponašanje kojim se ugožava ZDRAVLJE, FIZIČKI I PSIHIČKI RAZVOJ DECE ILI MALOLETNIKA...

Ali, viđu vraga: Kako da zabraniš onoga ko te plaća (član 35 Zakona o elektronskim medijima), a ima, na primer, a koristi nacionalno dobro zvano TV frekvencija, za šta plaća taksu do koje se izdržava upravo REM?!

Uloga opozicije je upravo u tome da pripomogne REM-u i pravosuđu da se "prizovu poznaniju prava" i konačno late svoga posla. Kažem to, ne kao evrofanatik, već, da budem nežan, kao "evrorealista", jer bi bilo pretužno da naše, verbalno "ultraproevropske", režimske snage padnu već na nekom tamo poglavlju 23...

(objavljeno na cvijetinmilivojevic.blogspot.com)