Goloruki
na "Zamrznuti konflikt"!
Čuh jutros našeg Dotajnika Dačića, jedinog ministra spoljnih poslova u
svetu koji od 17 odsto teritorije sopstvene otadžbine kani da napravi
inostranstvo, kako je, Vrhovniku u odbranu, junački uzviknuo "Bolje rob,
nego zamrznuti konflikt!"
Veli, elem, "ružičasti" Dotajnik da bi, u slučaju
"zamrznutog konflikta" na Kosmetu, Priština mogla da "reprizira
hrvatski scenario" i, u nekoj novoj "Oluji" protera Srbe sa
severa i, pazite sad, reče ne trepnuvši - "ostvari pun suverenitet"!
A ja se taman ponadao (ide 13. maj, sve mislim: ako me se drugovi sete,
sete...), sad će Dotajnik da se, u ime svoje stranačke mlađarije, izvini mojoj
malenkosti zbog onog specijalnog saopštenja koje mi je posvetio njegov SPS,
svrstavajući me, rame u rame, sa Ramušem Haradinajem, jer, kao, nas dvojica se,
ortački, zalažemo za nezavisno Kosovo. Očekivao sam čak i zahvalnost: jer, da
ne bi moje tvrdnje da "razgraničenje" nije "zvanična politika
Srbije", kako je to, nedavno, uskliknuo Brnabićkin Dotajnik, ne bi se taj,
ovaj put u uniformi Vučićevog Doglavnika, u akšam istoga dana, samodemantovao,
pa preveo samog sebe iz sabaha na - "pa i nije, baš, zvanična državna
politika, već moj zvaničan predlog"
Nisam cepidlaka. Nego, setih se da je, ono onomad, kada je, izdajući
vlastite birače, u proleće 2008, pa preplivavši sa američke "crne
liste" kod Tadića, u "evropsku Srbiju", prvi put postao
Doglavnik, naš današnji popečitelj spoljni, a, u ona vakta, unutrašnji - prvo
što je uradio, bilo da izbaci bronzanog Đenerala Nedića iz zgrade Vlade Srbije!
U najkraćem, ratna, državna i nacionalna doktrina rahmetli Izetbegovića,
svodila se na ono: "nek' je i k'o fildžan, ali nek' je naša". Mislio
je na Bosnu.
"Mislite da mi možemo da upravlјamo bilo sa čim u Đakovici, Zrzu i
Kačaniku? Ja znam da u Kačaniku nema Srba i to je bolna istina, ali mene mnogo
više plaši to što Tači veruje da Severna Mitrovica i Leposavić ne pripadaju
Srbiji! Ako ne postignemo dogovor sa Albancima, nas do 2050. neće biti
više od četiri miliona! Samo 0,1 odsto srpskih građana zna gde se nalazi Kačanik,
a samo 0,00001 ih je tamo ikada bilo..."
Ove rafale nacionalnog i državno-neodgovornog defetizma, naravno, nije
ispaljivao rahmetli Izetbegović, već to danas čini dubl Vrhovnik - Dotajnik.
Može im se. Jer se bosonoge sestre karmelićanke iz Ustavnog, po svim
inicijativama koje se tiču protivustavnih poteza ovog dvojca u vezi za Kosovom
i Metohijom, drže zaveta ćutnje. A Vrhovni kasacioni trudi se da udovolji
sugestijama istraživača javnog mnenja čije procene izražava Vrhovnik lično,
unapred anticipirajući, uticaj sudskih presuda na rejting najnaprednije stranke
u biračkom telu.
No, da se vratim komparativnom Nediću. Elem, i "predsednik vlade
nacionalnog spasa" imao je (ne bud' primenjeno, jer se sadašnji Vrhovnik
odriče svoje političke pojavnosti iz svojih prvih 40 godina) dva javna života:
prvi, vojnički i izistinski junački u Prvome, i drugi, kvislinški u Drugome
velikome ratu.
Tužni Đeneral ostaće, nažalost, više upamćen po ovom drugome. "Naše
tlo, bez obzira na svoje krajnje dimenzije biće i dovoljno prostrano i dovoljno
bogato da se na njemu snađemo." - tako je, recimo, govorio Nedić o suženoj
teritoriji svoje kvislinške tvorevine.
Evo, uskoro će i punih šest godina, otkako je Vrhovnik, tada u odelu
PPV-a (prvog potpredsednika Vlade), zapretio zabludelim zagovornicima
"Zamrznutog konflikta" da "Vlada može da padne, ali ne i
Briselski sporazum, jer je to jedina odluka koja donosi budućnost Srbiji"!
Lagao je tada da će raspisati referendum o Briselskom "Novom zavetu",
a Crkvi, nezadovoljnoj potpisanom kapitulacijom, poručio da "izađe
na izbore i pobedi, ali pre nego što se to desi neće voditi politiku ove
zemlje"! Ostale kritičare i protivnike "Novog zaveta" prozvao je
"ratnom opcijom" i to uvjetno - "pod uslovom da ne pada kiša i
da taj bubanj bude na Terazijama, a nikako u Drenici".
A sebe je radikalno miropomazao, iznebuha se dosećajući kako "nije
izabran da bude ratni poglavica Srba".
I stvarno, u ovom poslednjem, bio je više nego u pravu: On, te 2013, i
nije bio, narodnom voljom, izabran ni za šta, pa ni za ratnog poglavicu niti za
jastreba mira, pošto se, na prethodnim izborima 2012, trkao za gradonačelnika
Beograda i izgubio od Tajkuna Đilasa. Upravo čovek koga je tadašnji PPV, u leto
2012, ucenom oterao sa mesta predsednika SNS, Njegova eks Ekselencija, bio je
taj koji je pobedio Tadića, a Ekselencijina pobeda omogućila je PPV-u i
njegovom današnjem Dotajniku da sastave vladu.
I u još jednome je Vrhovnik u pravu. Zaista, nema Srba u Kačaniku, nema u
Drenici, ali nema ni u Dečanima, ni u Peći, ni u Prizrenu... Međutim, na
nesreću, nema ih ni na istoku Srbije, nažalost sve ih je manje i na zapadu,
malo ih je i na severu i istoku Vojvodine, "što južnije - to
tužnije"... Pa, je li to sve dovoljan razlog golorukom dvojcu boraca
protiv svih užasa i strahota "Zamrznutog konflikta" da odustanu i od
tih delova Srbije?
A, zamislite, ako je verovati dobro obaveštenim izborima koji su
izvestili o onom njegovom (jedinom?) sastanku sa nemačkim kancelarom, tada već
i Firerom, pre 76 godina, navodno je čak i Đeneral "Srpska Majka"
imao "herca" da od Hitlera zatraži formiranje nove srpske države
"SveSrbije" koja bi, doduše, funkcionisala u okviru "Novog
poretka" (Neue Ordnung), ali bi obuhvatala i neke, prekodrinske,
prekosavske i prekodunavske krajeve i izvan tadašnje "Nedićeve
Srbije"!
A "Muti Merkel" danas ove svoje ovde, na takve teme, neće ni da
sasluša...
Cvijetin Milivojević (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
Нема коментара:
Постави коментар