Ukoliko bi opozicija pobedila na lokalnim izborima u
Beogradu ili bila blizu pobede, time bi prvi put moć vladajuće Srpske napredne
stranke (SNS) bila okrnjena.
SNS, na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na vlasti je na svim nivoima u Srbiji i na dosadašnjim izborima opozicija nije imala šansu da ugrozi tu poziciju.
Uoči 3. aprila kada se održavaju predsednički, vanredni parlamentarni i lokalni izbori u pojedinim gradovima i opštinama, uključujući i Beograd, neki nezvanični podaci pokazuju da rejtinzi stranaka u prestonici pokazuju "tesnu trku".
"Mislim da bi uspeh za opoziciju bio i da ne pobedi SNS apsolutnom većinom. Ona bi to smatrala porazom, Vučić bi to smatrao porazom, ako bi imala ispod 40 posto glasova", navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog Cvijetin Milivojević.
Srpsku naprednu stranku na izborima u Beogradu predvodi Aleksandar Šapić, predsednik beogradske opštine Novi Beograd i potpredsednik Glavnog odbora SNS.
Šapić je sa svojim Srpskim patriotskim savezom (SPAS) pristupio SNS-u u maju 2021. Pre nego što je osnovao SPAS bio je visoki funkcioner Demokratske stranke dok je ta partija bila na vlasti.
Šapić je proslavljeni vaterpolista koji je sa reprezentacijom osvajao brojne medalje.
Kandidat najveće grupe opozicionih stranaka u Beogradu je Vladeta Janković, jedan od osnivača desno orijentisane Demokratske stranke Srbije. Bio je savetnik za spoljnu politiku Vojislava Koštunice u vreme kada je on bio premijer Srbije. DSS je napustio posle izbornog poraza 2014.
Janković je univerzitetski profesor u penziji, a tokom svoje karijere bio je ambasador u Londonu i Vatikanu.
Da li bi gubitak Beograda najavio početak kraja vlasti naprednjaka u Srbiji?
Opozicija u više kolona
Na beogradskim izborima učestvuje 12 lista, a opozicija ide u više kolona.
Marko Kmezić, predavač u Centru za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, kaže za RSE da sada postoji spektar gde birači mogu da se opredeljuju i za leve i za desne i za zelene.
"Veći broj lista privući će veći broj građana da izađu na izbore kako bi podržali svoju opciju. Ukoliko bi kandidat (opozicije) bio samo jedan on bi u podeljenoj Srbiji odgovorio jedan broj građana od izlaska na izbore", smatra Kmezić.
Među 12 izbornih lista koje se kandiduju za glasove Beograđana postoji, kako primećuje Cvijetin Milivojević, umereno leva opcija, zelena levica, građanski centar i nekoliko lista desnice.
On smatra da je opozicija napravila grešku što nije tražila razdvajanje lokalnih izbora od predsedničkih i parlamentarnih.
"Rezultate izbora u mnogome će opredeliti oni koji su glasači isključivo Aleksandra Vučića kao pojedinca a ne političke opcije. Da su 3. aprila samo beogradski izbori, ja ne bih imao dilemu da bi opozicija pobedila na njima", ocenjuje Milivojević.
Zašto je Beograd važan?
Značaj izbora u Beogradu objašnjava i to što se funkcija gradonačelnika glavnog grada smatra čak važnijom od ministarske u Vladi Srbije.
"Između ostalog budžet Beograda je veći od budžeta Vojvodine, zatim u Beogradu živi najmanje jedna četvrtina a možda i blizu jedne trećine građana Srbije", kaže Milivojević.
Budžet Beograda za 2022. godinu iznosi 160,3 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijardi evra, dok je budžet pokrajine Vojvodina 88,4 milijarde dinara (716,9 miliona evra).
Predsednički i beogradski izbori, uz vanredne parlamentarne, trebalo bi da budu održani u Srbiji 3. aprila.
U trci za predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda
Naprednjaci su na vlast u Beogradu, Novom Sadu i većini gradova i opština došli na vanrednim izborima 2014. godine. Dve godine nakon pobede na predsedničkim izborima i formiranja vlasti na republičkom nivou.
Beograd kao Budimpešta i Istanbul?
SNS je poslednjih godina nizala samo izborne pobede a rejting njenog lidera Aleksandar Vučića nije bio upitan. On je na predsedničkim izborima 2017. godine osvojio 55 odsto glasova, dok je drugoplasirani kandidat imao oko 16 odsto.
No, da je i u takvim okolnostima moguće da opozicija osvoji glavne gradove pokazuju primeri iz 2019. godine u Budimpešti, u susednoj Mađarskoj, i Istanbulu u Turskoj.
Nasuprot neprikosnovenoj vlasti na državnom nivou Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdoana, Budimpeštu i Istanbul vode stranke koje nisu vladajuće.
Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu kaže da se može povlačiti paralela između ovih zemalja i Srbije jer je reč o "autoritarnim političkim sistemima gde izborna utakmica nije poštena i fer".
"Ja bih pre povukao paralelu sa onim što je nama poznatije sa događajima iz 1996. kada je tadašnja opozicija u Srbiji prvo uzela velike gradove i Beograd. Pa tek kasnije, nakon četiri godine i naravno drugačijih okolnosti, bila u mogućnosti da preuzme vlast na nivou republike", naveo je Kmezić.
OEBS i Evropski parlament posmatraju izbore u Srbiji
Pad režima Slobodana Miloševića započeo je 1996. na lokalnim izborima. Potom je Slobodan Milošević izgubio 2000. godine na izborima za predsednika SR Jugoslavije od kandidata udružene opozicije Vojislava Koštunice. A nakon toga su stranke Miloševićevog režima izgubile i na parlamentarnim izborima u Srbiji.
No, naši sagovornici i u slučaju pobede opozicije u Beogradu ne očekuju brze lančane promene kao 2000. godine.
Politikolog Cvijetin Milivojević napominje da su izbori u senci ruske invazije na Ukrajinu i da u kriznim vremenima građani ne glasaju lako za promene. Ali dodaje, da bi pobedom opozicije u Beogradu te promene krenule.
"Došlo bi do splašnjavanja prenaduvanog balona a to je Srpska napredna stranka", ocenjuje Milivojević.
Izazovi pred Srbijom i nakon aprilskih izbora
Opozicija nije učestvovala na parlamentarnim izborima i lokalnim u pojedinim sredinama 2020. godine smatrajući da nema uslova za njihovo pošteno i slobodno održavanje. To je dovelo do parlamentarnog saziva u kome samo 7 poslanika ne pripadaju vlasti.
Zbog toga slede vanredni parlamentarni izbori u aprilu. Njima je prethodio dijalog o poboljšanju izbornih uslova koji je vođen na dva koloseka, jedan uz posredstvo predstavnika Evropske unije i drugi pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ko učestvuje na izborima u Beogradu?
Na lokalnim izborima u Beogradu, na kojima će se birati odbornici Skupštine grada, učestvuje 12 lista.
Gradonačelnik Beograda ne bira se neposredno na izborima već iz redova gradskih odbornika. Ko osvoji većinu u Skupštini grada predlaže svog kandidata. Taj kandidat mora da bude na izbornoj listi.
Uobičajeno je da nosilac izborne liste za Beograd figurira i kao kandidat za gradonačelnika.
Za gradonačelnika Beograda, između ostalih, boriće se proslavljeni vaterpolista a danas političar, nekadašnji ambasador, građanski aktivista, advokati, kardiohirurzi, poznati košarkaški trener, jedan bivši gradonačelnik.
Prva na glasačkom listiću biće lista "Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve" koju predvodi Aleksandar Šapić, predsednik beogradske opštine Novi Beograd i potpredsednik Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Listu "Ivica Dačić – premijer Srbije, Toma Fila –
gradonačelnik Beograda", predvodi poznati beogradski advokat Toma Fila. On
je prvi na listi Socijalističke partije Srbije (SPS).
Prvi na listi "Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka" je kardiohirurg Miljko Ristić.
I četvrtu listu "Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici" predvodi kardiohirurg - Mladen Kočica.
Univerzitetski profesor u penziji i nekadašnji ambasador u Londonu i Vatikanu Vladeta Janković je prvi na listi "Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda".
Šestu listu "Dr Miloš Jovanović – NADA za Beograd" predvodi nekadašnji gradonačelnik Beograda Vojislav Mihailović, unuk četničkog komandanta Draže Mihailovića.
Listu "Moramo – Za dobar grad" predvodi građanski aktivista Dobrica Veselinović.
Poznati košarkaški trener Duško Vujošević predvodi listu "Duško Vujošević – Boris Tadić – Ajmo ljudi". Okosnicu ove liste čine Socijaldemokratska stranka bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i Nova stranka.
Listu "Nemanja Šarović – Za sav normalan svet" predvodi Nemanja Šarović, predsednik pokreta "Ljubav, vera, nada" i bivši funkcioner Srpske radikalne stranke.
Deseta je lista "Suverenisti – Saša Radulović (DJB), Milan Stamatović (ZS), dr Jovana Stojković (ŽZS)" koju predvodi advokat Vojin Biljić.
Prva na listi "Boško Obradović – Srpski pokret Dveri – POKS – Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije" je Radmila Vasić potpredsednica Dveri, ali je njihov kandidat za gradonačelnika lekar Borislav Antonijević.
I listu "Ruski manjinski savez za Beograd – Aleksandar Buhanac" predvodi Pavle Bihali Gavrin, predsednik Srpsko ruskog pokreta i Levijatana. Članovi pokreta Levijatan se predstavljaju kao borci za zaštitu životinja, a poznati su po pretnjama migrantima i učešću na desničarskim skupovima.
Na izborima u Beogradu pravo glasa ima 1.600.214 građana. (www.slobodnaevropa.org, Ljudmila Cvetković, 30.3.2022)
SNS, na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na vlasti je na svim nivoima u Srbiji i na dosadašnjim izborima opozicija nije imala šansu da ugrozi tu poziciju.
Uoči 3. aprila kada se održavaju predsednički, vanredni parlamentarni i lokalni izbori u pojedinim gradovima i opštinama, uključujući i Beograd, neki nezvanični podaci pokazuju da rejtinzi stranaka u prestonici pokazuju "tesnu trku".
"Mislim da bi uspeh za opoziciju bio i da ne pobedi SNS apsolutnom većinom. Ona bi to smatrala porazom, Vučić bi to smatrao porazom, ako bi imala ispod 40 posto glasova", navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog Cvijetin Milivojević.
Srpsku naprednu stranku na izborima u Beogradu predvodi Aleksandar Šapić, predsednik beogradske opštine Novi Beograd i potpredsednik Glavnog odbora SNS.
Šapić je sa svojim Srpskim patriotskim savezom (SPAS) pristupio SNS-u u maju 2021. Pre nego što je osnovao SPAS bio je visoki funkcioner Demokratske stranke dok je ta partija bila na vlasti.
Šapić je proslavljeni vaterpolista koji je sa reprezentacijom osvajao brojne medalje.
Kandidat najveće grupe opozicionih stranaka u Beogradu je Vladeta Janković, jedan od osnivača desno orijentisane Demokratske stranke Srbije. Bio je savetnik za spoljnu politiku Vojislava Koštunice u vreme kada je on bio premijer Srbije. DSS je napustio posle izbornog poraza 2014.
Janković je univerzitetski profesor u penziji, a tokom svoje karijere bio je ambasador u Londonu i Vatikanu.
Da li bi gubitak Beograda najavio početak kraja vlasti naprednjaka u Srbiji?
Opozicija u više kolona
Na beogradskim izborima učestvuje 12 lista, a opozicija ide u više kolona.
Marko Kmezić, predavač u Centru za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, kaže za RSE da sada postoji spektar gde birači mogu da se opredeljuju i za leve i za desne i za zelene.
"Veći broj lista privući će veći broj građana da izađu na izbore kako bi podržali svoju opciju. Ukoliko bi kandidat (opozicije) bio samo jedan on bi u podeljenoj Srbiji odgovorio jedan broj građana od izlaska na izbore", smatra Kmezić.
Među 12 izbornih lista koje se kandiduju za glasove Beograđana postoji, kako primećuje Cvijetin Milivojević, umereno leva opcija, zelena levica, građanski centar i nekoliko lista desnice.
On smatra da je opozicija napravila grešku što nije tražila razdvajanje lokalnih izbora od predsedničkih i parlamentarnih.
"Rezultate izbora u mnogome će opredeliti oni koji su glasači isključivo Aleksandra Vučića kao pojedinca a ne političke opcije. Da su 3. aprila samo beogradski izbori, ja ne bih imao dilemu da bi opozicija pobedila na njima", ocenjuje Milivojević.
Zašto je Beograd važan?
Značaj izbora u Beogradu objašnjava i to što se funkcija gradonačelnika glavnog grada smatra čak važnijom od ministarske u Vladi Srbije.
"Između ostalog budžet Beograda je veći od budžeta Vojvodine, zatim u Beogradu živi najmanje jedna četvrtina a možda i blizu jedne trećine građana Srbije", kaže Milivojević.
Budžet Beograda za 2022. godinu iznosi 160,3 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijardi evra, dok je budžet pokrajine Vojvodina 88,4 milijarde dinara (716,9 miliona evra).
Predsednički i beogradski izbori, uz vanredne parlamentarne, trebalo bi da budu održani u Srbiji 3. aprila.
U trci za predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda
Naprednjaci su na vlast u Beogradu, Novom Sadu i većini gradova i opština došli na vanrednim izborima 2014. godine. Dve godine nakon pobede na predsedničkim izborima i formiranja vlasti na republičkom nivou.
Beograd kao Budimpešta i Istanbul?
SNS je poslednjih godina nizala samo izborne pobede a rejting njenog lidera Aleksandar Vučića nije bio upitan. On je na predsedničkim izborima 2017. godine osvojio 55 odsto glasova, dok je drugoplasirani kandidat imao oko 16 odsto.
No, da je i u takvim okolnostima moguće da opozicija osvoji glavne gradove pokazuju primeri iz 2019. godine u Budimpešti, u susednoj Mađarskoj, i Istanbulu u Turskoj.
Nasuprot neprikosnovenoj vlasti na državnom nivou Viktora Orbana i Redžepa Tajipa Erdoana, Budimpeštu i Istanbul vode stranke koje nisu vladajuće.
Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu kaže da se može povlačiti paralela između ovih zemalja i Srbije jer je reč o "autoritarnim političkim sistemima gde izborna utakmica nije poštena i fer".
"Ja bih pre povukao paralelu sa onim što je nama poznatije sa događajima iz 1996. kada je tadašnja opozicija u Srbiji prvo uzela velike gradove i Beograd. Pa tek kasnije, nakon četiri godine i naravno drugačijih okolnosti, bila u mogućnosti da preuzme vlast na nivou republike", naveo je Kmezić.
OEBS i Evropski parlament posmatraju izbore u Srbiji
Pad režima Slobodana Miloševića započeo je 1996. na lokalnim izborima. Potom je Slobodan Milošević izgubio 2000. godine na izborima za predsednika SR Jugoslavije od kandidata udružene opozicije Vojislava Koštunice. A nakon toga su stranke Miloševićevog režima izgubile i na parlamentarnim izborima u Srbiji.
No, naši sagovornici i u slučaju pobede opozicije u Beogradu ne očekuju brze lančane promene kao 2000. godine.
Politikolog Cvijetin Milivojević napominje da su izbori u senci ruske invazije na Ukrajinu i da u kriznim vremenima građani ne glasaju lako za promene. Ali dodaje, da bi pobedom opozicije u Beogradu te promene krenule.
"Došlo bi do splašnjavanja prenaduvanog balona a to je Srpska napredna stranka", ocenjuje Milivojević.
Izazovi pred Srbijom i nakon aprilskih izbora
Opozicija nije učestvovala na parlamentarnim izborima i lokalnim u pojedinim sredinama 2020. godine smatrajući da nema uslova za njihovo pošteno i slobodno održavanje. To je dovelo do parlamentarnog saziva u kome samo 7 poslanika ne pripadaju vlasti.
Zbog toga slede vanredni parlamentarni izbori u aprilu. Njima je prethodio dijalog o poboljšanju izbornih uslova koji je vođen na dva koloseka, jedan uz posredstvo predstavnika Evropske unije i drugi pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ko učestvuje na izborima u Beogradu?
Na lokalnim izborima u Beogradu, na kojima će se birati odbornici Skupštine grada, učestvuje 12 lista.
Gradonačelnik Beograda ne bira se neposredno na izborima već iz redova gradskih odbornika. Ko osvoji većinu u Skupštini grada predlaže svog kandidata. Taj kandidat mora da bude na izbornoj listi.
Uobičajeno je da nosilac izborne liste za Beograd figurira i kao kandidat za gradonačelnika.
Za gradonačelnika Beograda, između ostalih, boriće se proslavljeni vaterpolista a danas političar, nekadašnji ambasador, građanski aktivista, advokati, kardiohirurzi, poznati košarkaški trener, jedan bivši gradonačelnik.
Prva na glasačkom listiću biće lista "Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve" koju predvodi Aleksandar Šapić, predsednik beogradske opštine Novi Beograd i potpredsednik Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Prvi na listi "Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka" je kardiohirurg Miljko Ristić.
I četvrtu listu "Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici" predvodi kardiohirurg - Mladen Kočica.
Univerzitetski profesor u penziji i nekadašnji ambasador u Londonu i Vatikanu Vladeta Janković je prvi na listi "Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda".
Šestu listu "Dr Miloš Jovanović – NADA za Beograd" predvodi nekadašnji gradonačelnik Beograda Vojislav Mihailović, unuk četničkog komandanta Draže Mihailovića.
Listu "Moramo – Za dobar grad" predvodi građanski aktivista Dobrica Veselinović.
Poznati košarkaški trener Duško Vujošević predvodi listu "Duško Vujošević – Boris Tadić – Ajmo ljudi". Okosnicu ove liste čine Socijaldemokratska stranka bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i Nova stranka.
Listu "Nemanja Šarović – Za sav normalan svet" predvodi Nemanja Šarović, predsednik pokreta "Ljubav, vera, nada" i bivši funkcioner Srpske radikalne stranke.
Deseta je lista "Suverenisti – Saša Radulović (DJB), Milan Stamatović (ZS), dr Jovana Stojković (ŽZS)" koju predvodi advokat Vojin Biljić.
Prva na listi "Boško Obradović – Srpski pokret Dveri – POKS – Miloš Parandilović – Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije" je Radmila Vasić potpredsednica Dveri, ali je njihov kandidat za gradonačelnika lekar Borislav Antonijević.
I listu "Ruski manjinski savez za Beograd – Aleksandar Buhanac" predvodi Pavle Bihali Gavrin, predsednik Srpsko ruskog pokreta i Levijatana. Članovi pokreta Levijatan se predstavljaju kao borci za zaštitu životinja, a poznati su po pretnjama migrantima i učešću na desničarskim skupovima.
Na izborima u Beogradu pravo glasa ima 1.600.214 građana. (www.slobodnaevropa.org, Ljudmila Cvetković, 30.3.2022)
Нема коментара:
Постави коментар