Неуређени бирачки спискови су већ деценијама рак рана
изборног система у Србији и грађанима је и даље препуштено да сами, уз плаћање
таксе, пријављују непостојеће комшије и преминулу родбину.
Ни пред изборе 3. априла ситуација није другачија - многи су у сандучићима пронашли позиве непознатим сустанарима, а прича о покојницима који гласају прати готово сваке изборе током претходних неколико деценија.
Да би се ови фиктивни подстанари иселили из њихових домова, грађани морају да оду у локалну станицу Министарства унутрашњих послова (МУП) и поднесу захтев, уз приложен доказ да су уплатили таксу од 330 динара.
Док из МУП-а кажу да нису примили ниједан такав захтев, на адресу Посматрачке мисије ЦРТА пристигло је двадесетак пријава, каже Павле Димитријевић, заменик програмског директора, за ББЦ на српском.
„То може да утиче на поверење грађана у изборни процес и државу - ствара се забуна и сумња да се нешто нелегално дешава, иако до тих ситуација начелно може доћи и легалним путем", објашњава Димитријевић.
Одлуком Владе Србије 2020. године основана је Радна група за верификацију јединственог бирачког списка, усвојена је и методологија рада, али листе гласача и даље нису уређене.
У Србији ће се 3. априла бирати председник републике и водећи људи скупштине Београда, а на ванредним изборима народни посланици и локални представници у 11 општина и градова широм земље.
Право гласа имаће око 6,8 милиона људи у земљи и иностранству.
Не треба очекивати утицај промене адреса бирача на коначне резултате парламентарних и председничких избора, али би то могло да се деси на локалним изборима у Београду, где би трка требало да буде „најнеизвеснија", сматра политички аналитичар Цвијетин Миливојевић.
„На пример, то може да утиче на то да ли ће победа Српске напредне странке бити апсолутна или релативна", појашњава он за ББЦ на српском.
Непостојећи подстанари и суседи
Проверавајући поштанско сандуче, поједини бирачи у Србији сазнали су да имају цимере које до сада нису упознали - пронашли су позиве за гласање упућене непознатим људима који су пријављени на њиховој адреси.
„Некакав Филип добио уредно позив за гласање на мојој адреси као да живи у мом стану, са мојом породицом", објавио је један корисник на Твитеру.
У десетинама објава на друштвеним мрежава помиње се слично искуство, али и питање шта радити у таквој ситуацији.
Из Министарства државне управе и локалне самоуправе позвали су грађане да овакве случајеве пријаве МУП-у.
Јединствени бирачки списак и евиденција бирача ажурирају се на основу података МУП-а о пребивалишту грађана, поручили су за ББЦ на српском.
Посматрачка мисија ЦРТА је објавила упутство онима који желе да реагују - власници дома у ком наводно живи неко за кога никад нису чули, треба да се обрате полицији.
Уз неопходну документацију, обавезно је и плаћање таксе од 330 динара.
„Пракса је да МУП за 10 до 15 дана одговара на захтев, али не постоји законски оквир и може се десити да одговор добијете одмах или за два, три или пет дана", каже Павле Димитријевић.
Стога је „могуће, али није извесно" да ће грађани који поднесу захтев успети да добију одговор до одржавања предстојећих избора, додаје.
Уколико из полиције стигне потврде да нема таквог станара на одређеној адреси, власници могу да траже одјављивање или пасивизацију пребивалишта.
За одјављивање потребна је сагласност оног који мења адресу, па је за власнике који не познају пријављеног на њиховој адреси могу да траже пасивизацију.
„Последица пасивизације је уклањање тог лица из бирачког списка", додаје Димитријевић.
Из МУП-а нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском колико траје процедура у случају пријаве и има ли времена да се унесу промене у бирачки списак.
Зашто позиви стижу на погрешну адресу
Одговор на ово питање није стигао од Министарства државне управе и локалне самоуправе до објављивања текста.
Министарство је раније позвало грађане да се најкасније 30. марта обрате локалним управама уколико желе да промене податке у Јединственом бирачком списку уочи избора 3. априла.
До закључења бирачког списка упис врши општинска или градска управа, а од закључења до 72 часа пре дана избора за то је надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе, наводи се о Закону о јединственом бирачком списку.
Погрешни подаци не морају да показују намеру да се илегално утиче на изборни процес, каже Димитријевић
„Начелно знамо и да је могуће да до оваквих ситуација дође на легалан начин - то могу бити људи који су давно пријављени у неком стану који је продат или они који су за изборе пријавили боравиште код рођака или пријатеља.
„Ипак, претпостављамо да ово може бити и последица непрецизности у евиденцији бирачког списка", објашњава он.
Какав ефекат може изазвати?
Иако постоји законска обавеза да грађанима на пријављену адресу буде послато обавештење о изборима, тај позив није званичан документ, нити услов за гласање и нема правну тежину, каже Димитријевић.
„Ипак, највећа штета која може да настане слањем позива за гласање на адресе где бирачи не станују је урушавање поверења грађана у изборе", упозорава он.
Миливојевић сматра да је „хиперпродукција фиктивних пријава пребивалишта" само један од узрока неправилности на бирачким местима.
Примедбе опозиционих партија на овакве неправилности пре може да мотивише њихове бираче да изађу у већем броју на изборе, него што у кратком року може да доведе до промене у бирачком списку, оцењује.
Има ли наде за тачан бирачки списак
За озбиљнији приступ решавању проблема уочи гласања 3. априла је касно, али за наредни изборни процес није, сагласни су Димитријевић и Миливојевић.
Није било воље да се „хибридни бирачки списак", уреди током периода свих власти у Србији од увођења вишестраначја, сматра Миливојевић.
Због тога се пројектовани и коначни списак често разликују чак и за неколико стотина хиљада бирача, каже.
„Опозиција је пропустила прилику да захтевају уређивање бирачких спискова и онемогућавање да се истовремено одржавају локални, председнички и парламентарни избори", додаје он.
До решења се може доћи само независном ревизијом Јединственог бирачког списка, што је „озбиљан процес, који захтева време, добру организацију и жељу државних органа да се спроведе", каже Павле Димитријевић.
Тако би могао да се утврди и број преминулих који су уписани, као и колико људи је избрисано из бирачког списка и оних који немају пријављено пребивалиште, објашњава.
„Ми смо започели ту причу, основана је и Радна група, али до реализације није дошло због пасивности државних органа", закључује Димитријевић. (bbc.com, BBC na srpskom, Грујица Андрић, 28.3.2022)
Ни пред изборе 3. априла ситуација није другачија - многи су у сандучићима пронашли позиве непознатим сустанарима, а прича о покојницима који гласају прати готово сваке изборе током претходних неколико деценија.
Да би се ови фиктивни подстанари иселили из њихових домова, грађани морају да оду у локалну станицу Министарства унутрашњих послова (МУП) и поднесу захтев, уз приложен доказ да су уплатили таксу од 330 динара.
Док из МУП-а кажу да нису примили ниједан такав захтев, на адресу Посматрачке мисије ЦРТА пристигло је двадесетак пријава, каже Павле Димитријевић, заменик програмског директора, за ББЦ на српском.
„То може да утиче на поверење грађана у изборни процес и државу - ствара се забуна и сумња да се нешто нелегално дешава, иако до тих ситуација начелно може доћи и легалним путем", објашњава Димитријевић.
Одлуком Владе Србије 2020. године основана је Радна група за верификацију јединственог бирачког списка, усвојена је и методологија рада, али листе гласача и даље нису уређене.
У Србији ће се 3. априла бирати председник републике и водећи људи скупштине Београда, а на ванредним изборима народни посланици и локални представници у 11 општина и градова широм земље.
Право гласа имаће око 6,8 милиона људи у земљи и иностранству.
Не треба очекивати утицај промене адреса бирача на коначне резултате парламентарних и председничких избора, али би то могло да се деси на локалним изборима у Београду, где би трка требало да буде „најнеизвеснија", сматра политички аналитичар Цвијетин Миливојевић.
„На пример, то може да утиче на то да ли ће победа Српске напредне странке бити апсолутна или релативна", појашњава он за ББЦ на српском.
Непостојећи подстанари и суседи
Проверавајући поштанско сандуче, поједини бирачи у Србији сазнали су да имају цимере које до сада нису упознали - пронашли су позиве за гласање упућене непознатим људима који су пријављени на њиховој адреси.
„Некакав Филип добио уредно позив за гласање на мојој адреси као да живи у мом стану, са мојом породицом", објавио је један корисник на Твитеру.
У десетинама објава на друштвеним мрежава помиње се слично искуство, али и питање шта радити у таквој ситуацији.
Из Министарства државне управе и локалне самоуправе позвали су грађане да овакве случајеве пријаве МУП-у.
Јединствени бирачки списак и евиденција бирача ажурирају се на основу података МУП-а о пребивалишту грађана, поручили су за ББЦ на српском.
Посматрачка мисија ЦРТА је објавила упутство онима који желе да реагују - власници дома у ком наводно живи неко за кога никад нису чули, треба да се обрате полицији.
Уз неопходну документацију, обавезно је и плаћање таксе од 330 динара.
„Пракса је да МУП за 10 до 15 дана одговара на захтев, али не постоји законски оквир и може се десити да одговор добијете одмах или за два, три или пет дана", каже Павле Димитријевић.
Стога је „могуће, али није извесно" да ће грађани који поднесу захтев успети да добију одговор до одржавања предстојећих избора, додаје.
Уколико из полиције стигне потврде да нема таквог станара на одређеној адреси, власници могу да траже одјављивање или пасивизацију пребивалишта.
За одјављивање потребна је сагласност оног који мења адресу, па је за власнике који не познају пријављеног на њиховој адреси могу да траже пасивизацију.
„Последица пасивизације је уклањање тог лица из бирачког списка", додаје Димитријевић.
Из МУП-а нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском колико траје процедура у случају пријаве и има ли времена да се унесу промене у бирачки списак.
Зашто позиви стижу на погрешну адресу
Одговор на ово питање није стигао од Министарства државне управе и локалне самоуправе до објављивања текста.
Министарство је раније позвало грађане да се најкасније 30. марта обрате локалним управама уколико желе да промене податке у Јединственом бирачком списку уочи избора 3. априла.
До закључења бирачког списка упис врши општинска или градска управа, а од закључења до 72 часа пре дана избора за то је надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе, наводи се о Закону о јединственом бирачком списку.
Погрешни подаци не морају да показују намеру да се илегално утиче на изборни процес, каже Димитријевић
„Начелно знамо и да је могуће да до оваквих ситуација дође на легалан начин - то могу бити људи који су давно пријављени у неком стану који је продат или они који су за изборе пријавили боравиште код рођака или пријатеља.
„Ипак, претпостављамо да ово може бити и последица непрецизности у евиденцији бирачког списка", објашњава он.
Какав ефекат може изазвати?
Иако постоји законска обавеза да грађанима на пријављену адресу буде послато обавештење о изборима, тај позив није званичан документ, нити услов за гласање и нема правну тежину, каже Димитријевић.
„Ипак, највећа штета која може да настане слањем позива за гласање на адресе где бирачи не станују је урушавање поверења грађана у изборе", упозорава он.
Миливојевић сматра да је „хиперпродукција фиктивних пријава пребивалишта" само један од узрока неправилности на бирачким местима.
Примедбе опозиционих партија на овакве неправилности пре може да мотивише њихове бираче да изађу у већем броју на изборе, него што у кратком року може да доведе до промене у бирачком списку, оцењује.
Има ли наде за тачан бирачки списак
За озбиљнији приступ решавању проблема уочи гласања 3. априла је касно, али за наредни изборни процес није, сагласни су Димитријевић и Миливојевић.
Није било воље да се „хибридни бирачки списак", уреди током периода свих власти у Србији од увођења вишестраначја, сматра Миливојевић.
Због тога се пројектовани и коначни списак често разликују чак и за неколико стотина хиљада бирача, каже.
„Опозиција је пропустила прилику да захтевају уређивање бирачких спискова и онемогућавање да се истовремено одржавају локални, председнички и парламентарни избори", додаје он.
До решења се може доћи само независном ревизијом Јединственог бирачког списка, што је „озбиљан процес, који захтева време, добру организацију и жељу државних органа да се спроведе", каже Павле Димитријевић.
Тако би могао да се утврди и број преминулих који су уписани, као и колико људи је избрисано из бирачког списка и оних који немају пријављено пребивалиште, објашњава.
„Ми смо започели ту причу, основана је и Радна група, али до реализације није дошло због пасивности државних органа", закључује Димитријевић. (bbc.com, BBC na srpskom, Грујица Андрић, 28.3.2022)
Нема коментара:
Постави коментар