Kako se Orban oteo ularu
Evropske unije i osmelio se da ima svoj stav
Na svakih nekoliko nedelja svet bruji o novom potezu mađarskog premijera, a poslednjim je otvoreno udario na osnovne principe Unije, o čemu je za 24sedam pričao novinar i analitičar Cvijetin Milivojević
Premijer Mađarske Viktor Orban imao je već nekoliko nesuglasica sa Evropskom unijom, koja mu je zamerila zbog poteza koji “nisu u skladu sa vrednostima Evropske unije”. Jedan od prvih potresa bilo je prekidanje aranžmana sa MMF-om, a nakon toga problem je nastao zbog nepuštanja migranata u Mađarsku i podizanja ograde na granicama u vreme kad je Evropska unija oberučke želela da ih prihvati. Usledile su mnoge kritike na račun premijera, koje su prestale kada su i ostale države Unije odlučile da se zatvore.
Ipak, ova godina je bila posebno burna kada je reč o odnosima Mađarske sa ostatkom Evropske unije. U martu je Orban ispunio svoje obećanje i vladajuća mađarska stranka Fides povukla se iz grupe Evropske narodne stranke (EPP) u Evropskom parlamentu.
Nakon toga, zagovarao je i drugačiji stav o vakcinama od ostatka EU, koja nije odobrila kineske i ruske vakcine, dok je on pričao da je “podela na istok i zapad” nije važna kada su u pitanju ljudski životi i obezbedio svojim građanima i kinesku i rusku vakcinu.
Buru je potom napravio predlog zakona koji je izglasao mađarski parlament, a kojim se zabranjuje “prikazivanje i propagiranje rodnog identiteta različitog od pola po rođenju, promene pola i homoseksualnosti” osobama mlađim od 18 godina. Evropska komisija i neke od članica EU obrušile su se na Orbana, zahtevajući da da ukine ovaj zakon, dok su neki zvaničnici tražili od premijera Mađarske da napusti Evropsku uniju. Sa druge strane, Orban se branio ističući da sporni zakon štiti prava dece, garantuje prava roditelja i da se ne odnosi na seksualnu orijentaciju starijih od 18 godina, “tako da ne sadrži nikakve diskriminatorne elemente”.
Poslednjim potezom, objavivši u hrvatskom “Večernjem listu” i nemačkom “Bildu” oglas koji nosi naziv “O budućnosti Europske unije”, direktno je udario na sistem EU, iznevši sedam predloga Mađarske za njeno poboljšanje:
1. U Briselu grade superdržavu za koju niko nije dao ovlašćenje. Mi kažemo “ne” evropskom carstvu.
2. Integracija je sredstvo, a ne svrha samoj sebi. Iz Temeljnih ugovora EU treba brisati postavljanje cilja “sve tešnje povezane unije između naroda Evrope”.
3. Odluke treba da donose izabrane vođe, a ne međunarodne NVO! Kažemo “ne” autsorsingu vladavine prava.
4. Evropskim integracijama snagu daju zajednički privredni uspesi. Ako zajedno ne možemo biti uspešniji nego pojedinačno, onda je to kraj Evropske unije.
5. Sledeća decenija biće razdoblje opasnih izazova: ugrožavaju nas masovne migracije i pandemije. Moramo zaštititi ljude u Evropi.
6. Moramo vratiti evropsku demokratiju. Evropski parlament pokazao se kao slepa ulica: zastupa isključivo vlastite ideološke i institucionalne interese. Treba povećati uloge nacionalnih parlamenata.
7. Srbiju treba primiti u Evropsku uniju.
Dosanjani “mađarski san”
O svemu ovome za 24sedam pričao je novinar i analitičar Cvijetin Milivojević, koji je objasnio zbog čega Orban ima hrabrosti da prkosi ostatku Evropske unije i kako mu polazi za rukom da prođe bez posledica.
– Oglas je došao kao jedna vrsta vidljive poruke kolegama iz EU. Ono što je on vodio kao jednu vrstu “suverenističke politike” Mađarske nešto je što je njegova politička osobenost. On je na toj politici dobijao izbore u Mađarskoj. Mađarska je imala tu sreću da bude u talasu prijema istočnoevropskih zemalja u Evropsku uniju i pre nego što su neke od tih zemalja ispunjavale minimalne uslove, a taj talas posledica je cilja da se te zemlje udalje u svakom smislu te reči od Rusije. Mađarska je bila zemlja srećnica koja nije morala da prelazi taj težak put za ulazak u EU. Ona je ušla u toj grupi zemalja koje su imale isključivo korist, pre svega ekonomsku, od tog brzog priključivanja, tako da je ona mogla iz pozicije nekog ko je članica, što pogotovo čini otkad je Orban na čelu Mađarske, da faktički gradi ono što je oduvek i želela, a to je taj “mađarski suverenizam” – kaže Milivojević i dodaje:
– Ne treba zaboraviti ni Mađarsku istoriju, da je ona bila deo jedne imperije, Austrougarske imperije, čija je trećina stanovništa posle poraza u Prvom svetskom ratu ostala izvan granica Mađarske. Taj mađarski san da neka jaka Mađarska, teritorijalno ista, bude jedna vrsta štita svim Mađarima koji su ostali izvan granica te države faktički je sada dosanjan. To je, zapravo, jedan od razloga zbog kojih Orban pobeđuje u mađarskom biračkom telu i zbog kojih je Orban trn u oku Evropskoj uniji. Jasno je da dobar deo zemalja EU sebe vidi kao jednu vrstu pomoćnog glasačkog personala jedinoj sili Unije nakon izlaska Velike Britanije iz nje – Nemačkoj.
“Nestašno dete” Evropske unije: Da li je izlazak Mađarske iz Evropskog parlamenta početak kraja EU?
Broj nesuglasica sa Evropskom unijom nizao se iz godine u godinu, ali Mađarska, pod veštim Orbanovim vođstvom, nije snosila posledice zbog svojih “nestašluka”.
– Osim neprodužavanja aranžmana sa MMF-om, bilo je tu još primera soliranja mađarske vlade. Jedan od poslednjih slučajeva je da je Mađarska počela sa vakcinacijom i nekim vakcinama koje nisu bile na spisku dozvoljenih cepiva Evropske unije. Mađari su odlučili da ne čekaju, da se ne igraju sa zdravljem svojih građana, nego da koriste one vakcine koje su dostupne, uprkos tome što EU nije delila taj stav. Mađarska već godinama unazad čini ono što se zove stvaranje tog takozvanog “mađarskog sveta” – ona je još davno dala državljanstvo ne samo Mađarima, nego i ljudima neke druge nacionalnosti koji mogu da dokažu da su poreklom sa teritorije bivše Ugarske, odnosno Mađarske. Ona je tim ljudima dala ne samo državljanstvo, nego i biračko pravo. Mađarska stvara jedan kult matice. Ona je bila trn u oku i kada je pre više od pola decenije došlo do migrantske krize – Mađarska je bila jedan od spoljnih zidova EU koji je zapravo zatvorio svoje granice sa ciljem da spreči ulazak prekomernog broja azilanata, čime je direktno stavila prst u oko Angeli Merkel, koja je imala taj svoj egoistički pristup da dopusti da u Nemačku uđe dva miliona fizičkih radnika koji će popuniti ona radna mesta koja Nemci ne žele. Nakon toga desilo se ono što je Orban i pretpostavio – da će onog trenutka kada Nemačka zadovolji svoje potrebe, zapravo ostatak tih migranata ostati na granicama EU da pritiskaju Mađarsku i ostale zemlje koje se graniče sa ostatkom takozvanog Zapadnog Balkana – rekao je naš sagovornik i dodao:
– Godinama unazad bilo je mnogo prebacivanja iz Brisela na račun Mađarske. Jedan od poslednjih je prigovor da Mađarska navodno ne poštuje prava LGBT populacije. Ta priča o LGBT pravima je jedna vrsta trendseterske priče unutar same Unije. Tu se ne može govoriti o diskriminaciji, kako to označavaju evropske birokrate, ali jeste reč o jednoj vrsti soliranja u jednoj takvoj politici. Ne treba zaboraviti ni priču o gasovodu – Mađarska je ušla u priču sa sada već Turskim tokom, a da nije bilo “mađarskog sna”, taj gasovod se verovatno ne bi ni gradio. To što on prolazi morem i dolazi do Turske od Rusije ne bi značilo ništa ako on ne može preko Bugarske, Srbije i Mađarske da ide do krajnjih kupaca. I to je Mađarska, na neki način, učinila pre svega razmišljajući o svojim ekonomskim, odnosno nacionalnim državnim interesima. Meni se u jednom trenutku učinilo da Mađarska gradi sebi poziciju da, kada bude dovoljno i ekonomski i u svakom drugom smislu jaka, ili sačeka da dobije opomenu pred isključenje iz EU, što bi zaista bio presedan, ili da sama pođe putem Velike Britanije.
Svim sredstvima protiv totalitarizma
Oglasom čiji sadržaj je objavljen prošle nedelje u skoro svim svetskim medijima Orban je pokazao da sme direktno da kritikuje Evropsku uniju i sistem koji mu ne odgovara, bez straha od isključenja i bez straha od posledica.
– Ono što sam ja shvatio kao suštinu tog oglasa jeste da je budućnost EU isključivo u jačanju državnog i nacionalnog suvereniteta njenih zemalja članica i da od onoga što se nekada smatralo putem ka unitarizaciji, što je faktički začetak federalizacije Evropske unije, nema ništa. Nije Mađarska jedina zemlja koja se protivi tome. Videli smo kako se to završilo sa primerom Britanije. To su poruke koje Orban šalje i u unutrašnjoj politici u Mađarskoj i u svojim spoljnopolitičkim kontaktima – da je on izričito protiv te fantomske superdržave, koja bi bila neka vrsta mlađe sestre Sjedinjenih Američkih Država na tlu Evrope, zamišljena kao jedna vrsta vojnog štita u odnosu na Rusiju. Očigledno je da ta vrsta ideološkog huškanja Mađara protiv njihove istorije odnosa sa Rusijom više ne prolazi. Orban više današnju Rusiju ne vidi kao nekog zbog koga je Mađarska od 1945. do 1990. godine trpela u svakom smislu i oni danas imaju izuzetnu ekonomsku saradnju i svaku drugu saradnju – objašnjava Milivojević i dodaje:
– Dalje, iz poruka se može primetiti da je budućnost Evrope u jednoj vrsti saradnje iz interesa, da EU nije stvorena protiv nekoga, nego za nešto, za saradnju svake od zemalja članica koje je čine i da u tome svako prepoznaje svoj interes. On smatra da treba da se razvija takva EU ili da se razmišlja o njenom kraju. U konkretnom smislu, on je nastavio ono što je bila politika njegove stranke. To se videlo u odnosima Fidesa u okviru Evropske narodne partije, gde je njegovo nezadovoljstvo raslo, a zna se da su u Evropskoj narodnoj partiji glavna tačka spajanja i razdvajanja demohrišćani Angele Merkel. Čini mi se da je Orban i požurivao taj svoj izlazak iz Evropske narodne partije. To što je tada pričao, naglašava i u oglasu, ističući potrebu supremacije nacionalnih parlamenata zemalja članica EU nad tim fantomskim Evropskim parlamentom.
Orban je jasno i glasno ustao protiv takozvanih “evropskih vrednosti”, koje se povlače kao karta svaki put kad treba da se opravda neka akcija EU.
– On je jedan konzervativan političar, nacionalni lider, tradicionalista. Sa druge strane, u EU je trenutno u toku preglasna promocija homoseksualizma. Način na koji te dominantne struje unutar Evropske unije promovišu homoseksualizam govori zapravo da cilj nije da se ti ljudi oslobode pritiska ili da se zaštite od diskriminacije, nego da je to pokušaj da se na neki način pokaže kako je homoseksualizam, rekao bih, prirodniji i od heteroseksualizma. I to je nešto što će svakog konzervativca da iritira. Isto tako, nijedna crkva se ne slaže sa agresivnom propagandom homoseksualizma. Dolazi do jedne vrste totalitarizma koji se postiže propagiranjem takozvanih “evropskih vrednosti”. Po čemu su to one specifične? Zašto je to “evropska vrednost”, a nije “svetska vrednost”? Zašto nije “azijska” ili “afrička”, gde je nastala svetska civilizacija? – pita se naš sagovornik i ističe:
– Ja mogu da razumem poruku koju šalje Orban, ali problem je u tome što kod takvih lidera vrlo često dolazi do pomanjkanja negovanja demokratije u sopstvenoj zemlji i gospodin Orban je čovek koji je pokazao i tu drugu, manje lepu prirodu svoje samosvojnosti i autentičnosti.
Analitičar je razotkrio i nekima očigledni sistem po kom donošenje odluka u Evropskoj uniji funkcioniše, ali na koji mnogi nisu obratili pažnju – da se odluke koje Nemačka donese, automatski prihvataju i u ostalim zemljama članicama.
– Što se tiče EU, mi imamo jedan dualizam. Većina odluka koje ona donosi, na primer na polju pridruživanja, navodno se donosi konsenzusom. Dakle, sve članice Evropske unije daju svoj glas, to se ratifikuje u svim nacionalnim skupštinama i tako dalje, ali je svima jasno da će odluka koju je donela Nemačka biti prihvaćena konsenzusom u svim zemljama EU. Pod prividom demokratskog usaglašavanja vidimo jednu vrstu apsolutne supremacije koja vodi ka totalitarizmu Evropske unije. Čini mi se da su izlaskom Velike Britanije neke najveće sile zapravo odahnule, pre svega mislim na Nemačku i Francusku, jer znaju da će sve ono što su one zamislile proći. Dok je bilo Britanije, bilo je mogućnosti da se to ne desi. Britanija je uz Fransuku bila prva zemlja koja je imala pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sad to ima samo Francuska i to je jedina žica koja je drži kao silu unutar EU. Da nema toga, i Francuska bi bila u klubu drugorazrednih zemalja kao što su Španija, Italija i neke druge zemlje koje imaju ekonomsku moć, teritoriju i veliki broj stanovnika, ali se bez obzira na to, ne pitaju kao što se pita Nemačka – objašnjava Milivojević.
Orbanova spretna igra sa Briselom dozvolila mu je da u nekoliko navrata zada neočekivane udarce Nemačkoj, koja mu nije mogla ništa i koja će sve manje moći da utiče na njega ukoliko se ekonomski napredak Mađarske nastavi ovim tempom, smatra Milivojević.
Evropska komisija kritikovala sporni LGBT zakon Mađarske: Orban odbrusio Fon der Lajenovoj
– Ja sam pratio te njegove poteze u poslednjih nekoliko godina. Šta, na primer, znači priča sa davanjem državljanstva i prava glasa svim Mađarima i državljanima Mađarske koji ne žive na teritoriji Mađarske? To je jedan veliki šamar EU. To je na neki način podsećanje da Mađarska nije od juče, da je u jednom trenutnu bila faktički najjača imperija na evropskom kontitentu. Ona je bila deo dvojne monarhije i to što je ona posle vojnog poraza 1918. svedena na vrlo razumnu meru ne mora da znači da se Mađarska zadovoljava time da bude trećerazredna članica EU. To je nešto što je poruka svim zemljama Evropske unije. To ne mora da znači da on priziva revanšizam, ali jeste poruka da se sa Mađarskom i Mađarima ne može igrati kako se igra sa nekim drugim zemljama EU, koje na to, svaka iz svojih razloga, pristaju. Zašto to, na primer, prihvata Španija? Španija, koja je najveća kolonijalna sila, prihvatila je to iz jednostavnih razloga – da sutra ne bi neke moćnije članice EU otvorile pitanje otcepljenja dela njene teritorije. Način na koji gospodin Orban jača Mađarski glas unutar Evropske unije logičan je i razumljiv. On to nije radio od samog početka. Kako je Mađarska jačala u ekonomskom i svakom drugom smislu, tako se on sve više otrgavao od onoga što se zove ular kojim neko iz Brisela upravlja sa ostalih 26 zemalja Evropske unije – zaključuje naš sagovornik. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 14.7.2021)
Na svakih nekoliko nedelja svet bruji o novom potezu mađarskog premijera, a poslednjim je otvoreno udario na osnovne principe Unije, o čemu je za 24sedam pričao novinar i analitičar Cvijetin Milivojević
Premijer Mađarske Viktor Orban imao je već nekoliko nesuglasica sa Evropskom unijom, koja mu je zamerila zbog poteza koji “nisu u skladu sa vrednostima Evropske unije”. Jedan od prvih potresa bilo je prekidanje aranžmana sa MMF-om, a nakon toga problem je nastao zbog nepuštanja migranata u Mađarsku i podizanja ograde na granicama u vreme kad je Evropska unija oberučke želela da ih prihvati. Usledile su mnoge kritike na račun premijera, koje su prestale kada su i ostale države Unije odlučile da se zatvore.
Ipak, ova godina je bila posebno burna kada je reč o odnosima Mađarske sa ostatkom Evropske unije. U martu je Orban ispunio svoje obećanje i vladajuća mađarska stranka Fides povukla se iz grupe Evropske narodne stranke (EPP) u Evropskom parlamentu.
Nakon toga, zagovarao je i drugačiji stav o vakcinama od ostatka EU, koja nije odobrila kineske i ruske vakcine, dok je on pričao da je “podela na istok i zapad” nije važna kada su u pitanju ljudski životi i obezbedio svojim građanima i kinesku i rusku vakcinu.
Buru je potom napravio predlog zakona koji je izglasao mađarski parlament, a kojim se zabranjuje “prikazivanje i propagiranje rodnog identiteta različitog od pola po rođenju, promene pola i homoseksualnosti” osobama mlađim od 18 godina. Evropska komisija i neke od članica EU obrušile su se na Orbana, zahtevajući da da ukine ovaj zakon, dok su neki zvaničnici tražili od premijera Mađarske da napusti Evropsku uniju. Sa druge strane, Orban se branio ističući da sporni zakon štiti prava dece, garantuje prava roditelja i da se ne odnosi na seksualnu orijentaciju starijih od 18 godina, “tako da ne sadrži nikakve diskriminatorne elemente”.
Poslednjim potezom, objavivši u hrvatskom “Večernjem listu” i nemačkom “Bildu” oglas koji nosi naziv “O budućnosti Europske unije”, direktno je udario na sistem EU, iznevši sedam predloga Mađarske za njeno poboljšanje:
1. U Briselu grade superdržavu za koju niko nije dao ovlašćenje. Mi kažemo “ne” evropskom carstvu.
2. Integracija je sredstvo, a ne svrha samoj sebi. Iz Temeljnih ugovora EU treba brisati postavljanje cilja “sve tešnje povezane unije između naroda Evrope”.
3. Odluke treba da donose izabrane vođe, a ne međunarodne NVO! Kažemo “ne” autsorsingu vladavine prava.
4. Evropskim integracijama snagu daju zajednički privredni uspesi. Ako zajedno ne možemo biti uspešniji nego pojedinačno, onda je to kraj Evropske unije.
5. Sledeća decenija biće razdoblje opasnih izazova: ugrožavaju nas masovne migracije i pandemije. Moramo zaštititi ljude u Evropi.
6. Moramo vratiti evropsku demokratiju. Evropski parlament pokazao se kao slepa ulica: zastupa isključivo vlastite ideološke i institucionalne interese. Treba povećati uloge nacionalnih parlamenata.
7. Srbiju treba primiti u Evropsku uniju.
Dosanjani “mađarski san”
O svemu ovome za 24sedam pričao je novinar i analitičar Cvijetin Milivojević, koji je objasnio zbog čega Orban ima hrabrosti da prkosi ostatku Evropske unije i kako mu polazi za rukom da prođe bez posledica.
– Oglas je došao kao jedna vrsta vidljive poruke kolegama iz EU. Ono što je on vodio kao jednu vrstu “suverenističke politike” Mađarske nešto je što je njegova politička osobenost. On je na toj politici dobijao izbore u Mađarskoj. Mađarska je imala tu sreću da bude u talasu prijema istočnoevropskih zemalja u Evropsku uniju i pre nego što su neke od tih zemalja ispunjavale minimalne uslove, a taj talas posledica je cilja da se te zemlje udalje u svakom smislu te reči od Rusije. Mađarska je bila zemlja srećnica koja nije morala da prelazi taj težak put za ulazak u EU. Ona je ušla u toj grupi zemalja koje su imale isključivo korist, pre svega ekonomsku, od tog brzog priključivanja, tako da je ona mogla iz pozicije nekog ko je članica, što pogotovo čini otkad je Orban na čelu Mađarske, da faktički gradi ono što je oduvek i želela, a to je taj “mađarski suverenizam” – kaže Milivojević i dodaje:
– Ne treba zaboraviti ni Mađarsku istoriju, da je ona bila deo jedne imperije, Austrougarske imperije, čija je trećina stanovništa posle poraza u Prvom svetskom ratu ostala izvan granica Mađarske. Taj mađarski san da neka jaka Mađarska, teritorijalno ista, bude jedna vrsta štita svim Mađarima koji su ostali izvan granica te države faktički je sada dosanjan. To je, zapravo, jedan od razloga zbog kojih Orban pobeđuje u mađarskom biračkom telu i zbog kojih je Orban trn u oku Evropskoj uniji. Jasno je da dobar deo zemalja EU sebe vidi kao jednu vrstu pomoćnog glasačkog personala jedinoj sili Unije nakon izlaska Velike Britanije iz nje – Nemačkoj.
“Nestašno dete” Evropske unije: Da li je izlazak Mađarske iz Evropskog parlamenta početak kraja EU?
Broj nesuglasica sa Evropskom unijom nizao se iz godine u godinu, ali Mađarska, pod veštim Orbanovim vođstvom, nije snosila posledice zbog svojih “nestašluka”.
– Osim neprodužavanja aranžmana sa MMF-om, bilo je tu još primera soliranja mađarske vlade. Jedan od poslednjih slučajeva je da je Mađarska počela sa vakcinacijom i nekim vakcinama koje nisu bile na spisku dozvoljenih cepiva Evropske unije. Mađari su odlučili da ne čekaju, da se ne igraju sa zdravljem svojih građana, nego da koriste one vakcine koje su dostupne, uprkos tome što EU nije delila taj stav. Mađarska već godinama unazad čini ono što se zove stvaranje tog takozvanog “mađarskog sveta” – ona je još davno dala državljanstvo ne samo Mađarima, nego i ljudima neke druge nacionalnosti koji mogu da dokažu da su poreklom sa teritorije bivše Ugarske, odnosno Mađarske. Ona je tim ljudima dala ne samo državljanstvo, nego i biračko pravo. Mađarska stvara jedan kult matice. Ona je bila trn u oku i kada je pre više od pola decenije došlo do migrantske krize – Mađarska je bila jedan od spoljnih zidova EU koji je zapravo zatvorio svoje granice sa ciljem da spreči ulazak prekomernog broja azilanata, čime je direktno stavila prst u oko Angeli Merkel, koja je imala taj svoj egoistički pristup da dopusti da u Nemačku uđe dva miliona fizičkih radnika koji će popuniti ona radna mesta koja Nemci ne žele. Nakon toga desilo se ono što je Orban i pretpostavio – da će onog trenutka kada Nemačka zadovolji svoje potrebe, zapravo ostatak tih migranata ostati na granicama EU da pritiskaju Mađarsku i ostale zemlje koje se graniče sa ostatkom takozvanog Zapadnog Balkana – rekao je naš sagovornik i dodao:
– Godinama unazad bilo je mnogo prebacivanja iz Brisela na račun Mađarske. Jedan od poslednjih je prigovor da Mađarska navodno ne poštuje prava LGBT populacije. Ta priča o LGBT pravima je jedna vrsta trendseterske priče unutar same Unije. Tu se ne može govoriti o diskriminaciji, kako to označavaju evropske birokrate, ali jeste reč o jednoj vrsti soliranja u jednoj takvoj politici. Ne treba zaboraviti ni priču o gasovodu – Mađarska je ušla u priču sa sada već Turskim tokom, a da nije bilo “mađarskog sna”, taj gasovod se verovatno ne bi ni gradio. To što on prolazi morem i dolazi do Turske od Rusije ne bi značilo ništa ako on ne može preko Bugarske, Srbije i Mađarske da ide do krajnjih kupaca. I to je Mađarska, na neki način, učinila pre svega razmišljajući o svojim ekonomskim, odnosno nacionalnim državnim interesima. Meni se u jednom trenutku učinilo da Mađarska gradi sebi poziciju da, kada bude dovoljno i ekonomski i u svakom drugom smislu jaka, ili sačeka da dobije opomenu pred isključenje iz EU, što bi zaista bio presedan, ili da sama pođe putem Velike Britanije.
Svim sredstvima protiv totalitarizma
Oglasom čiji sadržaj je objavljen prošle nedelje u skoro svim svetskim medijima Orban je pokazao da sme direktno da kritikuje Evropsku uniju i sistem koji mu ne odgovara, bez straha od isključenja i bez straha od posledica.
– Ono što sam ja shvatio kao suštinu tog oglasa jeste da je budućnost EU isključivo u jačanju državnog i nacionalnog suvereniteta njenih zemalja članica i da od onoga što se nekada smatralo putem ka unitarizaciji, što je faktički začetak federalizacije Evropske unije, nema ništa. Nije Mađarska jedina zemlja koja se protivi tome. Videli smo kako se to završilo sa primerom Britanije. To su poruke koje Orban šalje i u unutrašnjoj politici u Mađarskoj i u svojim spoljnopolitičkim kontaktima – da je on izričito protiv te fantomske superdržave, koja bi bila neka vrsta mlađe sestre Sjedinjenih Američkih Država na tlu Evrope, zamišljena kao jedna vrsta vojnog štita u odnosu na Rusiju. Očigledno je da ta vrsta ideološkog huškanja Mađara protiv njihove istorije odnosa sa Rusijom više ne prolazi. Orban više današnju Rusiju ne vidi kao nekog zbog koga je Mađarska od 1945. do 1990. godine trpela u svakom smislu i oni danas imaju izuzetnu ekonomsku saradnju i svaku drugu saradnju – objašnjava Milivojević i dodaje:
– Dalje, iz poruka se može primetiti da je budućnost Evrope u jednoj vrsti saradnje iz interesa, da EU nije stvorena protiv nekoga, nego za nešto, za saradnju svake od zemalja članica koje je čine i da u tome svako prepoznaje svoj interes. On smatra da treba da se razvija takva EU ili da se razmišlja o njenom kraju. U konkretnom smislu, on je nastavio ono što je bila politika njegove stranke. To se videlo u odnosima Fidesa u okviru Evropske narodne partije, gde je njegovo nezadovoljstvo raslo, a zna se da su u Evropskoj narodnoj partiji glavna tačka spajanja i razdvajanja demohrišćani Angele Merkel. Čini mi se da je Orban i požurivao taj svoj izlazak iz Evropske narodne partije. To što je tada pričao, naglašava i u oglasu, ističući potrebu supremacije nacionalnih parlamenata zemalja članica EU nad tim fantomskim Evropskim parlamentom.
Orban je jasno i glasno ustao protiv takozvanih “evropskih vrednosti”, koje se povlače kao karta svaki put kad treba da se opravda neka akcija EU.
– On je jedan konzervativan političar, nacionalni lider, tradicionalista. Sa druge strane, u EU je trenutno u toku preglasna promocija homoseksualizma. Način na koji te dominantne struje unutar Evropske unije promovišu homoseksualizam govori zapravo da cilj nije da se ti ljudi oslobode pritiska ili da se zaštite od diskriminacije, nego da je to pokušaj da se na neki način pokaže kako je homoseksualizam, rekao bih, prirodniji i od heteroseksualizma. I to je nešto što će svakog konzervativca da iritira. Isto tako, nijedna crkva se ne slaže sa agresivnom propagandom homoseksualizma. Dolazi do jedne vrste totalitarizma koji se postiže propagiranjem takozvanih “evropskih vrednosti”. Po čemu su to one specifične? Zašto je to “evropska vrednost”, a nije “svetska vrednost”? Zašto nije “azijska” ili “afrička”, gde je nastala svetska civilizacija? – pita se naš sagovornik i ističe:
– Ja mogu da razumem poruku koju šalje Orban, ali problem je u tome što kod takvih lidera vrlo često dolazi do pomanjkanja negovanja demokratije u sopstvenoj zemlji i gospodin Orban je čovek koji je pokazao i tu drugu, manje lepu prirodu svoje samosvojnosti i autentičnosti.
Analitičar je razotkrio i nekima očigledni sistem po kom donošenje odluka u Evropskoj uniji funkcioniše, ali na koji mnogi nisu obratili pažnju – da se odluke koje Nemačka donese, automatski prihvataju i u ostalim zemljama članicama.
– Što se tiče EU, mi imamo jedan dualizam. Većina odluka koje ona donosi, na primer na polju pridruživanja, navodno se donosi konsenzusom. Dakle, sve članice Evropske unije daju svoj glas, to se ratifikuje u svim nacionalnim skupštinama i tako dalje, ali je svima jasno da će odluka koju je donela Nemačka biti prihvaćena konsenzusom u svim zemljama EU. Pod prividom demokratskog usaglašavanja vidimo jednu vrstu apsolutne supremacije koja vodi ka totalitarizmu Evropske unije. Čini mi se da su izlaskom Velike Britanije neke najveće sile zapravo odahnule, pre svega mislim na Nemačku i Francusku, jer znaju da će sve ono što su one zamislile proći. Dok je bilo Britanije, bilo je mogućnosti da se to ne desi. Britanija je uz Fransuku bila prva zemlja koja je imala pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sad to ima samo Francuska i to je jedina žica koja je drži kao silu unutar EU. Da nema toga, i Francuska bi bila u klubu drugorazrednih zemalja kao što su Španija, Italija i neke druge zemlje koje imaju ekonomsku moć, teritoriju i veliki broj stanovnika, ali se bez obzira na to, ne pitaju kao što se pita Nemačka – objašnjava Milivojević.
Orbanova spretna igra sa Briselom dozvolila mu je da u nekoliko navrata zada neočekivane udarce Nemačkoj, koja mu nije mogla ništa i koja će sve manje moći da utiče na njega ukoliko se ekonomski napredak Mađarske nastavi ovim tempom, smatra Milivojević.
Evropska komisija kritikovala sporni LGBT zakon Mađarske: Orban odbrusio Fon der Lajenovoj
– Ja sam pratio te njegove poteze u poslednjih nekoliko godina. Šta, na primer, znači priča sa davanjem državljanstva i prava glasa svim Mađarima i državljanima Mađarske koji ne žive na teritoriji Mađarske? To je jedan veliki šamar EU. To je na neki način podsećanje da Mađarska nije od juče, da je u jednom trenutnu bila faktički najjača imperija na evropskom kontitentu. Ona je bila deo dvojne monarhije i to što je ona posle vojnog poraza 1918. svedena na vrlo razumnu meru ne mora da znači da se Mađarska zadovoljava time da bude trećerazredna članica EU. To je nešto što je poruka svim zemljama Evropske unije. To ne mora da znači da on priziva revanšizam, ali jeste poruka da se sa Mađarskom i Mađarima ne može igrati kako se igra sa nekim drugim zemljama EU, koje na to, svaka iz svojih razloga, pristaju. Zašto to, na primer, prihvata Španija? Španija, koja je najveća kolonijalna sila, prihvatila je to iz jednostavnih razloga – da sutra ne bi neke moćnije članice EU otvorile pitanje otcepljenja dela njene teritorije. Način na koji gospodin Orban jača Mađarski glas unutar Evropske unije logičan je i razumljiv. On to nije radio od samog početka. Kako je Mađarska jačala u ekonomskom i svakom drugom smislu, tako se on sve više otrgavao od onoga što se zove ular kojim neko iz Brisela upravlja sa ostalih 26 zemalja Evropske unije – zaključuje naš sagovornik. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 14.7.2021)
Нема коментара:
Постави коментар