Testament uživo Igora Jurića u emisiji "Utisak
nedelje" kada je rekao da nema nikakvih suicidnih misli, kao i nedavna
rečenica sudije Miodraga Majića da "nikada nije bio ljubitelj kupanja u
reci", aludirajući na način na koji je stradao Vladimir Cvijan, slika su
društva u kojem živimo. To smatraju sagovornici portala Nova.rs i dodaju da su
ovakva javna obraćanja i upozoravanja javnosti, jedino što je preostalo borcima
za istinu koji nemaju nameru da odustanu od svojih uverenja. Jer institucije
žmure i ne rade svoj posao...
„Nemam nikakvih suicidnih misli, da znate ako završim u Dunavu, nisam skočio sam“, rekao je na kraju emisije „Utisak nedelje“, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“.
„Redovno proveravam svoj auto, da znate da nemam problema sa zdravljem i da ako se uopšte tako nešto desi da znate da to nije bila moja iskrena namera. Ja se apsolutno ne plašim, samo želim da se zna da ništa nažao sebi neću učiniti i ako dođe do nečega da znate samo da Igor to nije namerno uradio jer će možda neki tabloidi pisati da je baš nekom pričao da želi da se ubije“, rekao je on i dodao:
„Samo želim da se zna da Igor Jurić nema nijednu suicidnu misao i da nikada neće učiniti nešto sebi nažao zato što nije kukavica“.
Majić: Ljudi nestaju
Nedavno je sličnom rečenicom javnost zaprepastio i sudija Miodrag Majić.
„Vremena su takva da je možda trenutak da vam i ja saopštim da nikada nisam bio ljubitelj kupanja u reci, da volim život čak i kada mi ga mediokriteti zagorčavaju, da imam divnu porodicu i prijatelje i da maštam o starosti u kući na obali mora. Čisto da ostane za zapisnik“, napisao je Majić.
Objašnjavajući ove reči, naknadno je rekao da se nije šalio.
„Iz nekoliko razloga sam imao potrebu to da napišem. Ja sam tek tada saznao da jedan čovek ne stoji među nama tri godine. Video sam da ja i dalje nisam kao sudija zadovoljen informacijama koje imamo, a koje se tiču tog slučaja. Mi smo zaista društvo u kome nije nimalo retko da ljudi nestaju“, rekao je on, dodajući da je imao potrebu da to kaže kao neku vrstu upozorenja“.
I tako je smrt Vladimira Cvijana, nekadašnjeg člana Srpske napredne stranke, za čiju se smrt saznalo tri godine kasnije, postao scenario od kojeg strahuju oni koji su odlučni da istraju u borbi za istinu.
Trebješanin: Slika društva
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da ovo odslikava društvo u kojem živimo i da je strašno što na ovaj način ljudi moraju „unapred“ da spreče svaku manipulaciju sa njihovim eventualnim ubistvom.
„To je toliko lepo i jasno rečeno da je suvišno i komentarisati. Strašno je da živimo u takvom društvu da ljudi moraju javno da izgovore takve stvari i da se suoče sa tim da sutra mogu da nestanu, jer ne žele da odustanu od svoje borbe da se sazna istina. To je istovremeno i poražavajuće i za divljenje. Ono što je rekao sinoć Jurić, kao i ono što je nedavno rekao Majić je vrlo racionalno i razumno, jer svi znamo kako to ide. Nedavno smo videli i u slučaju Cvijan. Ljudi jednostavno žele da spreče svaku manipulaciju, ako se tako nešto desi“, rekao je Trebješanin za portal Nova.rs.
Milivojević: Jedina preventiva
Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je ovo jedini vid zaštite koji je ovim ljudima preostao – da upozore javnost.
„Ovo je očigledna slika društva u kojem živimo, u kojem institucije nisu uspele da obezbede sigurnost građanima koji govore kritički o vlasti. Još simptomatičnije je to što su to ljudi od kojih se ovako nešto ne bi očekivalo po prirodi stvari. To nisu političari, niti su aktivisti opozicionih stranaka, za koje se može reći da se bave politikom, a bavljenje politikom jeste jedan opasan sport na nesigurnom terenu, u državama poput naše, koje još nisu završile sa tranzicijom. To su ljudi koji imaju svoje karijere, nisu u politici, a prinuđeni su da ovako nešto kažu, jer je to jedini vid zaštite koji im je ostao“, kaže Milivojević i pojašnjava:
„Ja ne znam da li ovi ljudi dobijaju pretnje, ali pretpostavljam da ih ima, čim o tome na ovaj način govore. Javno govoriti o tome jeste preventiva. Ako javno govorite manje su šanse da se te pretnje ostvare, jer se zna ko može da stoji iza toga“.
Milivojević smatra i da je sramno to što se dešava.
„Imamo ljude koji su 20 godina pod zaštitom države, iako im više niko ne preti, a sa druge strane ne pružamo zaštitu čoveku kao što je Jurić, a koji je ceo svoj život posvetio tome da se nijednom detetu ne desi ono što se desilo njegovom. Takvi ljudi zaslužuju zaštutu institucija, ali ne samo onda dok govore ono što je na fonu njihovih interesa, već i kada ih otvoreno kritikuju. Zaslužio je malo više obzira od državnih organa“, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 26.4.2021)
„Nemam nikakvih suicidnih misli, da znate ako završim u Dunavu, nisam skočio sam“, rekao je na kraju emisije „Utisak nedelje“, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“.
„Redovno proveravam svoj auto, da znate da nemam problema sa zdravljem i da ako se uopšte tako nešto desi da znate da to nije bila moja iskrena namera. Ja se apsolutno ne plašim, samo želim da se zna da ništa nažao sebi neću učiniti i ako dođe do nečega da znate samo da Igor to nije namerno uradio jer će možda neki tabloidi pisati da je baš nekom pričao da želi da se ubije“, rekao je on i dodao:
„Samo želim da se zna da Igor Jurić nema nijednu suicidnu misao i da nikada neće učiniti nešto sebi nažao zato što nije kukavica“.
Majić: Ljudi nestaju
Nedavno je sličnom rečenicom javnost zaprepastio i sudija Miodrag Majić.
„Vremena su takva da je možda trenutak da vam i ja saopštim da nikada nisam bio ljubitelj kupanja u reci, da volim život čak i kada mi ga mediokriteti zagorčavaju, da imam divnu porodicu i prijatelje i da maštam o starosti u kući na obali mora. Čisto da ostane za zapisnik“, napisao je Majić.
Objašnjavajući ove reči, naknadno je rekao da se nije šalio.
„Iz nekoliko razloga sam imao potrebu to da napišem. Ja sam tek tada saznao da jedan čovek ne stoji među nama tri godine. Video sam da ja i dalje nisam kao sudija zadovoljen informacijama koje imamo, a koje se tiču tog slučaja. Mi smo zaista društvo u kome nije nimalo retko da ljudi nestaju“, rekao je on, dodajući da je imao potrebu da to kaže kao neku vrstu upozorenja“.
I tako je smrt Vladimira Cvijana, nekadašnjeg člana Srpske napredne stranke, za čiju se smrt saznalo tri godine kasnije, postao scenario od kojeg strahuju oni koji su odlučni da istraju u borbi za istinu.
Trebješanin: Slika društva
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da ovo odslikava društvo u kojem živimo i da je strašno što na ovaj način ljudi moraju „unapred“ da spreče svaku manipulaciju sa njihovim eventualnim ubistvom.
„To je toliko lepo i jasno rečeno da je suvišno i komentarisati. Strašno je da živimo u takvom društvu da ljudi moraju javno da izgovore takve stvari i da se suoče sa tim da sutra mogu da nestanu, jer ne žele da odustanu od svoje borbe da se sazna istina. To je istovremeno i poražavajuće i za divljenje. Ono što je rekao sinoć Jurić, kao i ono što je nedavno rekao Majić je vrlo racionalno i razumno, jer svi znamo kako to ide. Nedavno smo videli i u slučaju Cvijan. Ljudi jednostavno žele da spreče svaku manipulaciju, ako se tako nešto desi“, rekao je Trebješanin za portal Nova.rs.
Milivojević: Jedina preventiva
Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je ovo jedini vid zaštite koji je ovim ljudima preostao – da upozore javnost.
„Ovo je očigledna slika društva u kojem živimo, u kojem institucije nisu uspele da obezbede sigurnost građanima koji govore kritički o vlasti. Još simptomatičnije je to što su to ljudi od kojih se ovako nešto ne bi očekivalo po prirodi stvari. To nisu političari, niti su aktivisti opozicionih stranaka, za koje se može reći da se bave politikom, a bavljenje politikom jeste jedan opasan sport na nesigurnom terenu, u državama poput naše, koje još nisu završile sa tranzicijom. To su ljudi koji imaju svoje karijere, nisu u politici, a prinuđeni su da ovako nešto kažu, jer je to jedini vid zaštite koji im je ostao“, kaže Milivojević i pojašnjava:
„Ja ne znam da li ovi ljudi dobijaju pretnje, ali pretpostavljam da ih ima, čim o tome na ovaj način govore. Javno govoriti o tome jeste preventiva. Ako javno govorite manje su šanse da se te pretnje ostvare, jer se zna ko može da stoji iza toga“.
Milivojević smatra i da je sramno to što se dešava.
„Imamo ljude koji su 20 godina pod zaštitom države, iako im više niko ne preti, a sa druge strane ne pružamo zaštitu čoveku kao što je Jurić, a koji je ceo svoj život posvetio tome da se nijednom detetu ne desi ono što se desilo njegovom. Takvi ljudi zaslužuju zaštutu institucija, ali ne samo onda dok govore ono što je na fonu njihovih interesa, već i kada ih otvoreno kritikuju. Zaslužio je malo više obzira od državnih organa“, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 26.4.2021)
Нема коментара:
Постави коментар