POLITIČKI KOKOŠINJAC Vlast i opozicija su toliko
suprotstavljene da je i bukvalno počelo da LETI PERJE, a srpsko političko blato
je SVE DUBLJE
Teško je reći da je političku scenu Srbije ikada krasila kultura dijaloga, otvorenost komunikacije, poštovanje protivnika... Sa druge strane, teške reči, uvrede, verbalni obračuni, koji su neretko pretili da prerastu i u fizičke sukobe gotovo da su postali naša svakodnevica.
A u svojim "duelima" političari i njihove pristalice nedostatak argumenata nadoknađivali su, kako u parlamentu tako i van njega, raznim "pomoćnim sredstvima". Letele su, cipele, jaja, voda, kompjuterski miševi, a ovih dana je "na scenu" stupila i živa kokoška i to u jeku najava dijaloga vlasti i opozicije.
Kaljuga u kojoj se akteri na srpskoj političkoj pozornici valjaju godinama unazad kao da nikada nije bila dublja. Blato koje svojim višedecenijskim delovanjem uspešno pothranjuju toliko je da preti da će ih progutati, a ostrašćenosti i mržnje među političarima nikada više. Kao jedino rešenje za ovaj problem pominje se dijalog, a može li on zaista išta da reši?
Restart!
Najnovija potvrda da je na našoj političkoj sceni pre stupanja u bilo kakav dijalog potreban ozbiljan restart jeste konferencija, tačnije, pokušaj konferencije za medije potpredsednice Stranke slobode i pravde (SSP) Marinike Tepić u Pančevu. Dok je govorila, grupa okupljenih pristalica protivničke opcije sve vreme je negodovala dobacujući joj "Odlazi", "Odlazi lopove", "Ua Marinika", a u jednom trenutku ka njoj je bačena ni manje ni nego živa kokoška.
A ova kokoška, osim što nas je podsetila na "radikalske dane" i neke od, moglo bi se reći, čuvenih incidenata iz parlamentarnog života, kada su po plenarnoj sali Narodne skupštine letele cipele, kompjuterski miševi, prolivala se voda, tera nas i da se zapitamo gde je granica, kada smo došli do toga da politički protivnici postaju neprijatelji i kako se iz blata iščupati?
Za sada se kao jedino moguće rešenje pominje dugo najavljivani dijalog vlasti i opozicije, mada, iskustva sa prethodnim dijalogom održanim na Fakultetu političkih nauka, ali i atmosfera u kojoj se priprema novi pokušaj, nimalo ne ohrabruju.
Dva puta za "uličnu opoziciju"
Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je nivo ostrašćenosti na političkoj sceni Srbije toliki da za aktere postoje "samo dva puta".
- Mislim da smo u ovom trenutku udarili glavom u zid. Nivo ostrašćenosti toliki je da postoje dva puta na koji on može da bude preveziđen: jedan je stvarni dijalog vlasti i opozcije, a drugi je borba vanparlamentarnim sredstvima, negodovanje na ulici. Koliko smo u rizičnoj situaciji dovoljno pokazuje podatak da je Srbija trenurno jedina zemlja u Evropi, pored Belorusije, koja nema opoziciju u parlamentu - kaže Milivojević za "Blic" i dodaje:
- Opozicija je institucionalna kategorija, a mi smo našu isterali na ulicu, ja našu opoziciju zovem "ulična", jer je prisiljena da deluje na ulici, da se služi sredstvima koja joj stoje na raspolaganju - kaže on.
Na ivici incidenta
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar mišljenja je da atmosfera u kojoj međustranački dijalog dolazi nije dobra, ali da drugog načina za rešenje problema nema.
- Atmosfera za dijalog nije nimalo inspirativna i povoljna iz dva razloga. Prvi - nema komunikacije na dnevnom nivou između jedne i duge strane, vlast i opozicija ne razgovaraju, a drugi, sama atmosfera je hipersenzitivna, sve je obojeno jakim emocijama, i izgleda kao da bi svakog časa moglo da dođe do incidenta - kaže Klačar za "Blic".
Ipak, Klačar naglašava da, iako postojeća situacija ne uliva optimizam, ne postoji ništa što bi moglo da se razmotri kao alternativa dijalogu. On, kako kaže Klačar, ide u prilog i Srpskoj naprednoj stranci, koja bi pomoću njega uspela da odgovori na kritike i opoziciji, koja teško da može uspeti u daljem vaninstitucionalnom delovanju.
A ko je idealan posrednik u dijalogu?
Kada je pre više od 15 godina Goranu Čomić, tada predsedavajuću Narodne skupštine Srbije, poslanica Srpske radikalne stranke Gordana Pop Lazić iz klupe gađala cipelom, a tadašnji šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović istakao da će koleginica koja je ostala bez obuće odgovorati pred stranačkim organima, ali ne zbog gađanja, već zbog promašaja, nije ni slutila da će se danas naći na čelu Ministarstva za za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, te da će od nje biti tražena rešenja za prevazilaženje sličnih problema.
Ipak, iz ovog ministarstva nekoliko puta naglašeno je da dijalog vlasti i opozicije nije u njihovoj nadležnosti, prebacujući pritom odgovornost na Narodnu skupštinu i predstavnike Evropskog palamenta.
Iz parlamenta stiže predlog da se međustranački dijalog vodi na dva koloseka. Predsednik Skupštine Ivica Dačić objasnio je da ne žele sve partije da razgovaraju sa strancima o unutrašnjim pitanjima Srbije, na desnom opozicionom krilu ovaj predlog naišao je na odobravanje, dok deo opozicije smatra da su dva dijaloga nepotrebna.
Vučićeva uloga
Sagovornik "Blica" Cvijetin Milivojević kaže da ni Dačić ni Evropski parlament ne mogu da utiču na maksimalan učinak dijaloga, već da to može da učini jedino predsednik Srbije.
- Aleksandar Vučić bi trebalo da bude najvažniji posrednik u dijalogu, ne mora nužno da bude prisutan na tim sastancima, ali mora da se zna da i taj neko ko bude prisustovao govori u njegovo ime - kaže Milivojević.
Naglašava da Vučić kao predsednik države uživa poptuni legalitet i legitimitet koji niko iz opozicije ne osporava.
- Njegovo posredovanje trebalo bi da bude najmanji zajednički sadržalac. Za početak bi doprinelo tome da se spuste tenzije, što je najvažnije, a možda i rezultiralo time da opozicione stranke izađu na neke naredne izbore. Predsednik države po Ustavu odražava jedinstvo države. Ima li boljeg načina da se otpočne sa dijalogom - zaključuje Milivojević. (Bllic, www.blic.rs, Igor Žarković, 11.2.2021)
Teško je reći da je političku scenu Srbije ikada krasila kultura dijaloga, otvorenost komunikacije, poštovanje protivnika... Sa druge strane, teške reči, uvrede, verbalni obračuni, koji su neretko pretili da prerastu i u fizičke sukobe gotovo da su postali naša svakodnevica.
A u svojim "duelima" političari i njihove pristalice nedostatak argumenata nadoknađivali su, kako u parlamentu tako i van njega, raznim "pomoćnim sredstvima". Letele su, cipele, jaja, voda, kompjuterski miševi, a ovih dana je "na scenu" stupila i živa kokoška i to u jeku najava dijaloga vlasti i opozicije.
Kaljuga u kojoj se akteri na srpskoj političkoj pozornici valjaju godinama unazad kao da nikada nije bila dublja. Blato koje svojim višedecenijskim delovanjem uspešno pothranjuju toliko je da preti da će ih progutati, a ostrašćenosti i mržnje među političarima nikada više. Kao jedino rešenje za ovaj problem pominje se dijalog, a može li on zaista išta da reši?
Restart!
Najnovija potvrda da je na našoj političkoj sceni pre stupanja u bilo kakav dijalog potreban ozbiljan restart jeste konferencija, tačnije, pokušaj konferencije za medije potpredsednice Stranke slobode i pravde (SSP) Marinike Tepić u Pančevu. Dok je govorila, grupa okupljenih pristalica protivničke opcije sve vreme je negodovala dobacujući joj "Odlazi", "Odlazi lopove", "Ua Marinika", a u jednom trenutku ka njoj je bačena ni manje ni nego živa kokoška.
A ova kokoška, osim što nas je podsetila na "radikalske dane" i neke od, moglo bi se reći, čuvenih incidenata iz parlamentarnog života, kada su po plenarnoj sali Narodne skupštine letele cipele, kompjuterski miševi, prolivala se voda, tera nas i da se zapitamo gde je granica, kada smo došli do toga da politički protivnici postaju neprijatelji i kako se iz blata iščupati?
Za sada se kao jedino moguće rešenje pominje dugo najavljivani dijalog vlasti i opozicije, mada, iskustva sa prethodnim dijalogom održanim na Fakultetu političkih nauka, ali i atmosfera u kojoj se priprema novi pokušaj, nimalo ne ohrabruju.
Dva puta za "uličnu opoziciju"
Politički analitičar Cvijetin Milivojević smatra da je nivo ostrašćenosti na političkoj sceni Srbije toliki da za aktere postoje "samo dva puta".
- Mislim da smo u ovom trenutku udarili glavom u zid. Nivo ostrašćenosti toliki je da postoje dva puta na koji on može da bude preveziđen: jedan je stvarni dijalog vlasti i opozcije, a drugi je borba vanparlamentarnim sredstvima, negodovanje na ulici. Koliko smo u rizičnoj situaciji dovoljno pokazuje podatak da je Srbija trenurno jedina zemlja u Evropi, pored Belorusije, koja nema opoziciju u parlamentu - kaže Milivojević za "Blic" i dodaje:
- Opozicija je institucionalna kategorija, a mi smo našu isterali na ulicu, ja našu opoziciju zovem "ulična", jer je prisiljena da deluje na ulici, da se služi sredstvima koja joj stoje na raspolaganju - kaže on.
Na ivici incidenta
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar mišljenja je da atmosfera u kojoj međustranački dijalog dolazi nije dobra, ali da drugog načina za rešenje problema nema.
- Atmosfera za dijalog nije nimalo inspirativna i povoljna iz dva razloga. Prvi - nema komunikacije na dnevnom nivou između jedne i duge strane, vlast i opozicija ne razgovaraju, a drugi, sama atmosfera je hipersenzitivna, sve je obojeno jakim emocijama, i izgleda kao da bi svakog časa moglo da dođe do incidenta - kaže Klačar za "Blic".
Ipak, Klačar naglašava da, iako postojeća situacija ne uliva optimizam, ne postoji ništa što bi moglo da se razmotri kao alternativa dijalogu. On, kako kaže Klačar, ide u prilog i Srpskoj naprednoj stranci, koja bi pomoću njega uspela da odgovori na kritike i opoziciji, koja teško da može uspeti u daljem vaninstitucionalnom delovanju.
A ko je idealan posrednik u dijalogu?
Kada je pre više od 15 godina Goranu Čomić, tada predsedavajuću Narodne skupštine Srbije, poslanica Srpske radikalne stranke Gordana Pop Lazić iz klupe gađala cipelom, a tadašnji šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović istakao da će koleginica koja je ostala bez obuće odgovorati pred stranačkim organima, ali ne zbog gađanja, već zbog promašaja, nije ni slutila da će se danas naći na čelu Ministarstva za za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, te da će od nje biti tražena rešenja za prevazilaženje sličnih problema.
Ipak, iz ovog ministarstva nekoliko puta naglašeno je da dijalog vlasti i opozicije nije u njihovoj nadležnosti, prebacujući pritom odgovornost na Narodnu skupštinu i predstavnike Evropskog palamenta.
Iz parlamenta stiže predlog da se međustranački dijalog vodi na dva koloseka. Predsednik Skupštine Ivica Dačić objasnio je da ne žele sve partije da razgovaraju sa strancima o unutrašnjim pitanjima Srbije, na desnom opozicionom krilu ovaj predlog naišao je na odobravanje, dok deo opozicije smatra da su dva dijaloga nepotrebna.
Vučićeva uloga
Sagovornik "Blica" Cvijetin Milivojević kaže da ni Dačić ni Evropski parlament ne mogu da utiču na maksimalan učinak dijaloga, već da to može da učini jedino predsednik Srbije.
- Aleksandar Vučić bi trebalo da bude najvažniji posrednik u dijalogu, ne mora nužno da bude prisutan na tim sastancima, ali mora da se zna da i taj neko ko bude prisustovao govori u njegovo ime - kaže Milivojević.
Naglašava da Vučić kao predsednik države uživa poptuni legalitet i legitimitet koji niko iz opozicije ne osporava.
- Njegovo posredovanje trebalo bi da bude najmanji zajednički sadržalac. Za početak bi doprinelo tome da se spuste tenzije, što je najvažnije, a možda i rezultiralo time da opozicione stranke izađu na neke naredne izbore. Predsednik države po Ustavu odražava jedinstvo države. Ima li boljeg načina da se otpočne sa dijalogom - zaključuje Milivojević. (Bllic, www.blic.rs, Igor Žarković, 11.2.2021)
Нема коментара:
Постави коментар