Po objavljivanju
kandidature za šefa DS, Lečić bi mogao da bude kandidat, ali I za izbacivanje
Nakon dve sednice Glavnog odbora, Demokratska stranka bi
mogla da ima i dva predsednika pošto je deo stranke za 26. septembar zakazao
predsedničke izbore na kojima će jedini kandidat biti glumac Branislav Lečić. S
druge strane, aktuelni predsednik Zoran Lutovac i njegova struja ne priznaju te
izbore.
DS je 28. juna imao istovremeno sednice Glavnog odbora u
Beogradu i Šapcu kada je Lutovac pokrenuo postupak za isključenje iz stranke
Balše Božovića, Radoslava Milojičića Kene, Slobodana Milosavljevića, Branislava
Lečića i Gorana Jaića.
Raskol u stranci bi mogao da kulminira tri meseca kasnije
kada bi krilo DS-a koje je organizovalo sednicu Glavnog odbora u prestonici
trebalo da izglasa Lečića za predsednika stranke. Kandidati za potpredsednike
stranke bi trebalo da budu Dragoslav Šumarac, Vojislav Janković, general Petar
Radojičić i Jovana Jovanović.
Lečić je za "Blic" objasnio zbog čega je prihvatio
da bude kandidat za predsednika DS-a.
- Apsolutno je jasno da su reforme u Srbiji stale, da zemlja
stoji, ne radi i da nazadujemo. I to se vidi. Imamo na delu retro vlast, kič
kulturu, društvo u kojem je ukinut dijalog i uspostavljen neprofesionalan odnos
prema budućnosti. U stranci se oseća ponovo jaka veza sa osnivačkim nalogom
DS-a, a to je preuzimanje odgovornosti za projekciju budućnosti Srbije – ističe
Lečić.
Kako kaže, predsednički izbori su zakazani u skladu sa
statutom stranke.
- Organizacioni odbor formiran na Glavnom odboru u
"Madlenijanumu" proglasio je izbore za rukovodstvo DS-a koji uvek
slede posle parlamentarnih izbora po statutu stranke. Na čelu tog odbora je
Vida Ognjenović. Većina sa liste od 140 članova Glavnog odbora, potpisnika
liste za inicijativu održavanja izborne skupštine, podržala me je kao kandidata
za predsednika. Lično sam hteo da to bude Vida Ognjenović, ali je i ona
smatrala da to treba u ovom političkom trenutku da budem ja. Rok za kandidaturu
je istekao tako da sam ja jedini predsednički kandidat. Lutovac je imao šansu
da se kandiduje i pruženu našu ruku da bude naš ujedinitelj, ali to nije učinio.
Nije čak ni platio članarinu, što je dokaz da u potpunosti ignoriše stranku i
ne interesuje ga njena budućnost - naglašava Lečić.
Politikolog Cvijetin
Milivojević apostrofira za "Blic" da je DS jedina stranka u Srbiji
koja je u prethodnih 30 godina održala kontinuitet sa strankom osnovanom pre
101 godinu u Sarajevu.
- To je, takođe,
jedina stranka u Srbiji koja je otvorila sebe za kakvu-takvu demokratiju. Zato
je kroz svoju istoriju na izborima za predsednika stranke uvek imala dva ili
više kandidata. To je tradicija koju DS neguje u Srbiji i takvi izbori u
stranci su bili za ponos pošto je svako ko je platio članarinu u stranci imao
pravo glasa. Zato se nadam da će i ovi izbori, ako ih bude, biti takvi –
podvlači Milivojević.
Ko god bude
predsednik DS-a, neće biti u izglednoj situaciji, smatra naš sagovornik.
- DS je u ogromnim
finansijskim problemima i bolje bi bilo da se svi u toj stranci bave temom kako
da je očuvaju nego ko će biti prvi u stranci koja je na poslednjim beogradskim
izborima osvojila dva-tri odsto glasova – ističe Milivojević.
Kako kaže, Lečić je
na čudan način ušao u politiku.
- On je bio
konferensije studentskih protesta 1991. godine, na žurkama kod Terazijske česme
i od tad je nekoliko puta ulazio i izlazio iz politike i menjao stranke. Jedno
vreme je bio i predsednik Demohrišćanske stranke Vladana Batića. S druge
strane, Lutovac mi ne deluje kao čovek koji se pošto-poto bori za svoju
poziciju. Da je takav, to bi radio ranije, a ne sada sa 56 godina – ocenjuje
Milivojević.
Doktor političkih nauka Dušan Spasojević naglašava za
"Blic" da sve što se događa u DS-u stvara konfuziju.
- Problem za Lutovca je taj što su nezadovoljni u stranci
svakako poznatiji u javnosti od onih koji ga podržavaju. Čudno je i da se
toliko žuri sa predsedničkim izborima i praktično stvaranjem paralelne
organizacije u stranci. Mogli su i jedni i drugi da, nakon zemunskog neuspeha,
pokušaju još jednom da se nađu na sednici Glavnog odbora ili na izbornoj
skupštini i usaglase koliko-toliko stavove – kaže Spasojević.
Lečić već bio lider stranke
Ako bude izabran za predsednika DS-a, Branislavu Lečiću neće
biti prvi put da bude lider stranke pošto je početkom 2011. godine bio na čelu
i Demohrišćanske stranke nakon smrti Vladana Batića.
Inače, u politiku je ušao još početkom devedesetih godina
kao vođa takozvane plišane revolucije ispred Terazijske česme. Nakon
petooktobarskih promena bio je ministar kulture u vladi Zorana Đinđića. Zajedno
sa Čedomirom Jovanovićem bio je jedan od osnivača LDP-a. Uz Sergeja Trifunovića
i Velimira - Batu Živojinovića najpoznatiji je glumac u srpskoj politici.
DS: Disciplinske protiv organizatora lažnih izbora
U informativnoj službi DS tvrde da izbori u stranci nisu
raspisani.
- Izbore raspisuje ili predsednik ili apsolutna većina
članova Glavnog odbora, a kako se to nije desilo i izbori nisu raspisani, niti
je formiran organizacioni odbor za izbore. Protiv svih pojedinaca koji se lažno
predstavljaju i uzurpiraju resurse Demokratske stranke, organizatora pomenutih
lažnih izbora i onih koji se budu "kandidovali" na tim lažnim
izborima, biće pokrenuti disciplinski postupci – poručili su u DS-u.
Lutovac: Fokusirani smo na borbu protiv Vučića
Aktuelni predsednik DS-a Zoran Lutovac nije želeo previše da
komentariše kandidaturu Lečića.
- Rukovodstvo i članstvo Demokratske stranke fokusirani su
na borbu protiv režima Aleksandra Vučića i unutrašnje reforme stranke koje ne
može da zaustavi mali broj pojedinaca zabrinutih za sopstvene funkcije, ma
koliko bili glasni. Demokratska stranka postoji zbog građana, ne bivših i
sadašnjih funkcionera – istakao je za "Blic" Lutovac. (Blic, www.blic.rs, Marko Tašković, 2.08.2020)
Нема коментара:
Постави коментар