Vanredno stanje zbog epidemije koronavirusa je prošlo, ali
stanje u društvu nije redovno, naprotiv. Tenzije su nikada veće, sve češće se u
javnom diskursu pominje sintagma "građanski rat", a sinoćnja
dešavanja ispred Skupštine nisu ulila ni malo optimizma da se političke
nesuglasice mogu rešiti demokratskim putem. Da li Srbija srlja ka unutrašnjem
sukobu neistomišljenika i ko je za to kriv?
Najavljenom protestu podrške Bošku Obradoviću u 20.05
časova, usledio je i kontramiting Srpske napredne stranke, odnosno simpatizera
dovučenih iz raznih krajeva Srbije, a zakazan za 19 sati. Tenzija, skandiranja,
uvrede, gađanje političkih neistomišljenika, čak i fizički sukob dveju
strana...
Klizi li to, možda, Srbija u građanski rat?
- Ne, na sreću,
Srbija nije na ivici građanskog rata. Svako ko želi dobro, a odgovornost je na
onima koji drže zakon i topuzinu, treba da učine sve da do toga ne dođe. Ja sam
sinoć poverovao da će najavljeno obraćanje Vučića biti u službi smirivanja
situacije, ali je bilo delimično relaksacije, ne ono što bi u potpunosti
spustilo tenzije. Obraćati se u trenutku kada si sam pozvao pripadnike svoje
stranke da organizovano dođu u vreme zdravstvene opasnosti, pandemije, da
podrže štrajk glađu poslanika SNS je u najmanju ruku licemerno - kaže za
Direktno.rs politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Štrajk glađu je najpre započeo profesor dr Miladin Ševarlić,
zbog politike koju ova vlast vodi prema Kosovu i Metohiji. Njemu se u ideji
pridružio lider Dveri Boško Obradović, da bi se potom "sa suprotne
strane" štrajka glađu pojavili Aleksandar Martinović i Sandra Božić.
Prizvuk navijačke atmosfere ispred Skupštine, pojavio se organizovanim dolaskom
pripadnika Srpske napredne stranke, koji su, i pored preporuka toliko pominjane
struke, da treba izbegavati javna okupljanja, organizovano došli da podrže
Martinovića i Božićevu.
- Ako si želeo da se
obratiš građanima, onda ne zoveš one koji će u najmanju ruku da izazovu opštu
zdravstvenu opasnost, da ne govorimo da je bilo na ivici naboja. Na drugoj
strani nije bilo toliko ljudi, ali da je bilo egal, teško da bi se tu taj
fizički sukob sprečio. Ako želiš relaksaciju, ne radiš to što radiš.
Iako pripadnici
vladajuće strukture naglašavaju da ne žele sukobe, autobusi sa pripadnicima
stranke, skandalozna skandiranja, gađanje neistomišljenika predmetima ispred
Skupštine, govore drugačije. Milivojević sumnja da će se ta retorika promeniti.
- Na jednoj strani
Vučić će, prepodne kada je predsednik države, izigravati prepodobnog
predsednika koji će se ograđivati od svega, a popodne kada je u funkciji predsednika
SNS će preko svojih najblažih saradnika činiti sve da i dalje drži ovu tenzičnu
situaciju. U to će biti uključeni svi režimski mediji, sve režimske javne
ličnosti, koje se lažno predstavljaju političkim analitičarima. Od početka je
to osnovni problem, predsednik Republike sve vreme zamajava javnost da nije
nespojiva funkcija predsednika države i predsednika SNS. Sam predsednik je vrlo
jasno pokazao šta o tome misli kada je kao zamenik SNS naterao Tomislava
Nikolića da odmah posle izbora za predsednika napusti čelo stranke. Mi imamo
stranku koja ima 750.000 članova, to svetski rekord u odnosu na broj
stanovnika. To nije stranka, to je Socijalistički savez radnog naroda i dok je
pod obavezno učlanjenje u stranku, imaćemo ovu tenzičnu situaciju.
Protest vlasti protiv
opozicije nije zabeležen nigde u svetu. Verovatno bi tom potezu pozavideli i
sami Pajtonovci, ali u Srbiji je i to moguće. Ipak, lider Dveri je ovu
situaciju mogao da okrene "na svoju vodenicu".
- Ponavljanje priče
da tamo neko tužilaštvo ne radi svoj posao. Mislim da je opozicija, koju u ovom
trenutku simboliše Boško Obradović kao štrajkač glađu, trebalo da podrži taj
zahtev gospodina Martinovića, da kaže: Ma, sjajno, i mi smo za to da čitavo
pravosuđe bude apsolutno slobodna. Istog trenutka tražimo da se oslobode sve
pravosudne institucije, počev od Ustavnog suda, koji je već sedam godina od
Briselskog sporazuma zarobljen i ne može da odluči ono što je svakom laiku
jasno, da je Briselski sporazum protivustavni. I niz drugih akata vlasti. A
kada je reč o tužilaštvu, apsolutno da bude slobodno, a ne da mu neko
zabranjuje da sprovede istragu o kupoprodaji oružja namenske industrije u
Valjevu, o ubistvu Olivera Ivanovića, o pogibiji Stanike Gligorijević.
Kada se sve sabere i
oduzme, jasno je da su tenzije velike, i da njih ni na koji način ne može da
smiri opozicija, jer ona nema ni funkciju ni moć. Jedini način da se smire
tenzije je spuštanje lopte od strane vladajuće strukture, kojoj, prema rečima
Cvijetina Milivojevića to ne odgovara. Svako odgovoran i moralan mora uraditi
sve da se izbegnu unutargrađanski sukobi, u suprotnom, Srbija ne samo da je
pala na ispitu demokratičnosti, nego na svim mogućim ispitima, a najviše
istorijskom. (P. Djukanovic, www.direktno.rs,
12.5.2020)
Нема коментара:
Постави коментар