SRBIJA NA IVICI SUKOBA "Vučić je preko dana predsednik države, a uveče predsednik stranke"

Vanredno stanje zbog epidemije koronavirusa je prošlo, ali stanje u društvu nije redovno, naprotiv. Tenzije su nikada veće, sve češće se u javnom diskursu pominje sintagma "građanski rat", a sinoćnja dešavanja ispred Skupštine nisu ulila ni malo optimizma da se političke nesuglasice mogu rešiti demokratskim putem. Da li Srbija srlja ka unutrašnjem sukobu neistomišljenika i ko je za to kriv?

Najavljenom protestu podrške Bošku Obradoviću u 20.05 časova, usledio je i kontramiting Srpske napredne stranke, odnosno simpatizera dovučenih iz raznih krajeva Srbije, a zakazan za 19 sati. Tenzija, skandiranja, uvrede, gađanje političkih neistomišljenika, čak i fizički sukob dveju strana...

Klizi li to, možda, Srbija u građanski rat?

- Ne, na sreću, Srbija nije na ivici građanskog rata. Svako ko želi dobro, a odgovornost je na onima koji drže zakon i topuzinu, treba da učine sve da do toga ne dođe. Ja sam sinoć poverovao da će najavljeno obraćanje Vučića biti u službi smirivanja situacije, ali je bilo delimično relaksacije, ne ono što bi u potpunosti spustilo tenzije. Obraćati se u trenutku kada si sam pozvao pripadnike svoje stranke da organizovano dođu u vreme zdravstvene opasnosti, pandemije, da podrže štrajk glađu poslanika SNS je u najmanju ruku licemerno - kaže za Direktno.rs politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Štrajk glađu je najpre započeo profesor dr Miladin Ševarlić, zbog politike koju ova vlast vodi prema Kosovu i Metohiji. Njemu se u ideji pridružio lider Dveri Boško Obradović, da bi se potom "sa suprotne strane" štrajka glađu pojavili Aleksandar Martinović i Sandra Božić. Prizvuk navijačke atmosfere ispred Skupštine, pojavio se organizovanim dolaskom pripadnika Srpske napredne stranke, koji su, i pored preporuka toliko pominjane struke, da treba izbegavati javna okupljanja, organizovano došli da podrže Martinovića i Božićevu.

- Ako si želeo da se obratiš građanima, onda ne zoveš one koji će u najmanju ruku da izazovu opštu zdravstvenu opasnost, da ne govorimo da je bilo na ivici naboja. Na drugoj strani nije bilo toliko ljudi, ali da je bilo egal, teško da bi se tu taj fizički sukob sprečio. Ako želiš relaksaciju, ne radiš to što radiš.

Iako pripadnici vladajuće strukture naglašavaju da ne žele sukobe, autobusi sa pripadnicima stranke, skandalozna skandiranja, gađanje neistomišljenika predmetima ispred Skupštine, govore drugačije. Milivojević sumnja da će se ta retorika promeniti.

- Na jednoj strani Vučić će, prepodne kada je predsednik države, izigravati prepodobnog predsednika koji će se ograđivati od svega, a popodne kada je u funkciji predsednika SNS će preko svojih najblažih saradnika činiti sve da i dalje drži ovu tenzičnu situaciju. U to će biti uključeni svi režimski mediji, sve režimske javne ličnosti, koje se lažno predstavljaju političkim analitičarima. Od početka je to osnovni problem, predsednik Republike sve vreme zamajava javnost da nije nespojiva funkcija predsednika države i predsednika SNS. Sam predsednik je vrlo jasno pokazao šta o tome misli kada je kao zamenik SNS naterao Tomislava Nikolića da odmah posle izbora za predsednika napusti čelo stranke. Mi imamo stranku koja ima 750.000 članova, to svetski rekord u odnosu na broj stanovnika. To nije stranka, to je Socijalistički savez radnog naroda i dok je pod obavezno učlanjenje u stranku, imaćemo ovu tenzičnu situaciju.

Protest vlasti protiv opozicije nije zabeležen nigde u svetu. Verovatno bi tom potezu pozavideli i sami Pajtonovci, ali u Srbiji je i to moguće. Ipak, lider Dveri je ovu situaciju mogao da okrene "na svoju vodenicu".

- Ponavljanje priče da tamo neko tužilaštvo ne radi svoj posao. Mislim da je opozicija, koju u ovom trenutku simboliše Boško Obradović kao štrajkač glađu, trebalo da podrži taj zahtev gospodina Martinovića, da kaže: Ma, sjajno, i mi smo za to da čitavo pravosuđe bude apsolutno slobodna. Istog trenutka tražimo da se oslobode sve pravosudne institucije, počev od Ustavnog suda, koji je već sedam godina od Briselskog sporazuma zarobljen i ne može da odluči ono što je svakom laiku jasno, da je Briselski sporazum protivustavni. I niz drugih akata vlasti. A kada je reč o tužilaštvu, apsolutno da bude slobodno, a ne da mu neko zabranjuje da sprovede istragu o kupoprodaji oružja namenske industrije u Valjevu, o ubistvu Olivera Ivanovića, o pogibiji Stanike Gligorijević.

Kada se sve sabere i oduzme, jasno je da su tenzije velike, i da njih ni na koji način ne može da smiri opozicija, jer ona nema ni funkciju ni moć. Jedini način da se smire tenzije je spuštanje lopte od strane vladajuće strukture, kojoj, prema rečima Cvijetina Milivojevića to ne odgovara. Svako odgovoran i moralan mora uraditi sve da se izbegnu unutargrađanski sukobi, u suprotnom, Srbija ne samo da je pala na ispitu demokratičnosti, nego na svim mogućim ispitima, a najviše istorijskom. (P. Djukanovic, www.direktno.rs, 12.5.2020)