Poznati gafovi i lapsusi srpskih političara: Ko se budio uz Severinu, a kome je engleski pravio problem?

Srpskom političaru odavno se pravdaju psovke i prostakluci, jer to je politika, tu se sve može. Kada se tome doda potreba srpskog političara da se u sve razume, da o svemu ima mišljenje, gafovi i lapsusi su neizbežni. Jednima je problem pravila usiljena duhovitost, drugima slabo poznavanje engleskog, pa i srpskog jezika, trećima očigledan manjak opšteg znanja.

S pojavom Jutjuba kompilacije “provala” ovdašnjih političara imale su za to vreme ozbiljan broj pregleda, bile su neiscrpan izbor zabave, a neke su ušle i u pop kulturu. Prednjačili su inserti suđenja u Hagu Vojislava Šešelja, u kojima je imao različite uvredljvie poruke za sudije.

Danas snimak u kome Šešelj na zahtev sudije čita svoje ranije izgovorene masne psovke na račun sudija broji preko milion pregleda. Nećemo je do kraja citirati, dovoljno da samo napišemo “Možete samo da prihvatite…”,

“Ja vama da ustanem, pa vi niste normalni, vi ste belosvetski ološ”, poručio je u sudnici jednom prilikom lider radikala. Za svoje šegačenje i otvoreno vređanja suda, bio je osuđen u par navrata, na 15, 18 i 24 meseca zatvora.

No, popularnost gafova drugih srpskih političkih prvaka ne zaostaje. Pamti se čuveno Dačićevo objašnjavanje Kalemegdana, Nikolićevo pozivanje na Tarabiće, Tadićevi kokošiji sedativ, “kraduckanje” Velje Ilića…

Mnogi su izgovoreni za skupštinskim mikrofonom, u sali, ali i u holu.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević podseća da je gafova političara bilo i devedesetih godina, pogotovo u vremenu prelaska iz jednopartijskog u višepartijski sistem, kada su i neki ljudi s ozbiljnim karijerama, poput Mihaila Markovića, u proleće 1990. godine, kada SPS još nije bio formiran, govorili da je nama potreban pluralizam, ali unutar jedinstvenog Saveza komunista.

Na ulici studenti, u sali anegdota o dedi i unuku

“Prvi saziv parlamenta, Skupština zaseda celu noć i pokušava da se nađe novo rešenje da se zaustavi građanski rat. Profesor srpskog jezika iz Petrovca na Mlavi, Branko Lazić, priča poučnu priču o unuku i dedi. Protestanti celu noć na ulicama. Dok on počinje to da priča, čuje se žamor poslanika, a umorni predsedavajući, Slobodan Unković, kaže – ljudi pustite da čujemo do kraja tu tužnu priču”.

Priču s tužnim krajem o dedi i unuka koji traži put neprijatelju, Lazić nikada nije završio, a zbog dobacivanja ostalih poslanika i prekidanja od strane presedavajućeg, koji ga je i molio da u tri ujutru ne priča anegdote, jedva je i stigao do dela kada dečak preuzima vođstvo. Godinama kasnije kraj je otkrio tadašnji poslanik SPS-a Raka Radović: deda iz ljubavi svom nasledniku prepušta vođenje, iako je znao da ovaj ne zna gde je izlaz, onda upadaju u živo blato i svi ginu.

Svaki tekst Mire Marković – gaf za sebe

Vladajući par SRJ Slobodan Milošević i Mirjana Marković, za razliku od drugih tadašnjih političara nisu ostali upamćeni po gafovima, ali Milivojević napominje da je Marković pisala kolumne za list “Duga”.

“Pisala je pismene sastave, a Duga ih objavljivala kao kao kolumne. Gledate kako ona uživa u cveću i proleću. Zašto je dala ime svojoj stranci jul… To su sve smejurije”, podseća se Milivojević.

Draškovićeve babe i žabe

Loše baratanje engelskim jezikom pravilo je problem mnogim političarima, a u anale je ušlo uključenje tadašnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića tokom NATO bombardovanja za CNN.

Sa sebi svojstvenoj odsečnošću i teatralnošću “king of squares and streets” (što bi bio bukvalni prevod onoga kako ga je Matija Bećković nazvao) poručivao je da “power of law must win, not law of power”. Poznata je i ona čuvena “don’t mix grandmothers and frogs”.

Zbog ovog bukvalnog prevoda srpske izreke da ne treba mešati babe i žabe, Drašković je, par godina kasnije, postao jedna od glavnih zvezdi Pinkove lutkarske satirične emisije “Nikad izvini”.

U jednom skeču Drašković i Velimir Ilić uče engleski jezik, a Drašković izgovara i “Ju vont to translejt as trzdi akros d vater” (Želiš da nas prevedeš žende preko vode).

Pretio je Drašković i radnicima koji su ga bukom prekidali u davanju jednog intervjua. Odnosno pripretio im je da će im narediti.

“Stvarno morate da prekinete dok sad završim. To namerno radite. Tri puta sam vas zamolio, četvrti put ću narediti”, poručio im je tada.

“Vuk Drašković je pravio često te dnevne gafove. Neki su bili opasni, kao onda kada je pretio muslimanima u Sandžaku da će im seći ruke, da bi posle tri godine pretio Srbima u BiH da će učiniti ovo ili ono. On vodi politiku prejakih reči. Onog trenutka kada se Vuk podšišao, skratio bradu i kada su ga te 1993. fotošopirali, to je bio početak njegovog političkog kraja”, kaže Milivojević.

Engleski jezik – česta boljka

U skorije vreme pamte se loši engleski predstavnika Srbije u UN Nemanje Stevanovića koji je iznenadio svojim lošim izgovorom, a ismevana je i nekadašnja poslanica SNS-a Dubravka Filipovski koja je 2019. u Savetu Evrope izgovorila nešto što verovatno niko u sali nije razumeo – “venišn komišn”.

„Engleski je svima pravio problem. Ja sam generacija gde nije bio obavezan u školi, nego su vam davali da birate. Nekom engleski, nekom francuski, nekom nemački, nekom ruski. Nije on kriv što nije naučio engleski. Zoran Đinđić je govorio nemački isključivo jer je tamo bio na postdiplomskim. Postao je premijer, pa tek progovorio engleski. Vuk je bio četiri godine dopisnik Tanjuga iz Afrike, pa me čudi što nije naučio“, kaže Milivojević.

Dodaje da je u slučaju Draškovićevog uključenja za CNN vredno bilo pokušati i da mu je od njegovog lošeg engleskog bitnije bilo to što je uspeo da se „izburgija“ da se uključi u zapadnu javnost.

Loš engleski dovodi nas i do dvojice političara sa možda najupečatljivijim biserima – Ivice Dačića i Tomislava Nikolića.

Dačićeva mikrofon diplomatija

Ima li neko da ne zna da kale znači brdo, a to je sigurno upamtio i ministar za migracije Francuske Erik Beson, kojem je lično Dačić još 2009. objasnio značenje ove reči.

“Ovde… znači brdo… znači planine… planiski deo… planine… Kale je brdo…Tu su bili Turci u stvari u Tvrđavi”, izgovorio je Dačić.

I nije to jedini lingvistički brodolom lidera socijalista, koji će u srpskoj politici ostati upamćen i po neformalnom ophođenju prema stranim diplomatama, ali pre svega po tome što voli da se lati mikrofona.

Utemeljivač “mirkofon diplomatije”, pevao je Putinu Kakaljinku, Erdoganu “Miljacku” kada je dobio i bakšiš od jednog muftije. Priča se i da je Ketrin Ešton pevao “Oprosti mi Katrin”.

Kako se snalazi u “kriznim sitaucijama”, pokazao je kao premijer u skrivenoj kameri emisije “Nemoguća misija”, ali je emitovanje emisije zabranjeno od strane premijera.

Milivojević kaže da je Dačić uspeo da ono što su rupe u njegovom znanju prebaci u svoju specifičnost.

„Manjak znanja nadomestio je narodskim humorom i šarmom“, kaže Milivojević.

Nikolićev arapski ples

Rođen na Sretenje, a sam je rekao da se svi veliki ljudi rađaju na crkvene praznike, bajke su mu tužne, u Ronaldinju vidi sebe kao dečaka kada se igrao na livadi, u završetku fakulteta ga je sprečilo to što nije valjao Zakon o univerzitetu, ne može da se seti kako se zove smer na master studijama koji je završio, svake noći sanja Veliku Srbiju i jedini je za spas Srbije… Tako bi otprilike izgledao profil bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića izgrađen na njegovim slikovitim izjavama.

Na Internetu se pojavio i video sa snimanja radikalskog spota u kojem Nikolić hvali Šešelja – „Od Voje nema boljeg“.

E sad, nisu Nikolićevi ispadi uvek bili simpatični, znao je on, i kao naprednjak i kao radikal, da bude vrlo oštar za vreme skupštinske rasprave.

Mlađanu Dinkiću je poručio „J***ću ti mater ja na replici“, a kamera ga je jednom uhvatila i kako ispoljava ljubav prema karateu.

A legenda kaže da i dan danas u predsedničkoj vili pokušava da dobije telefonski kontakt da bi ostavio komentar na internetu u stilu dosetke „život je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju“.

Čeda, Boris, Čanak

Trojica političara, koji su i završili u koaliciji pod sloganom „Čeda, Boris, Čanak“, takođe su imali svoje ispade.

Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović imao je 2021. nekoliko učestalih incidenata, nakon čega ga je novinar N1 u emisiji gotovo zabrinuto pitao „Šta se dešava, gospodine Jovanoviću?“.

Teniskim reketom pretukao je vlasnika „Fizio centra“ Žarka Ivkovića, što je i sam priznao pred tužilaštvom, razbio je izlog restorana brze hrane na Novom Beogradu, nakon što su se, kako je tvrdio, ispred njegovog stana pojavila grupa ljudi koji su mu pevali uvredljive pesme.

Upamćen je i njegov „Ice bucket challenge“, odnosno polivanje hladnom vodom s ledom.

Osnivaču i dugogodišnjem lideru LSV-a Nenadu Čanku i danas se zamera to što je nakon Petog oktobra 2000. otišao na dotad ozloglašenu televiziju Pink i odsvirao na klaviru „My way“ Frenka Sinatre, što se smatra abolicijom ove televizije i njenog vlasnika Željka Mitrovića za rad devedesetih godina.

Često je voleo Čanak da zapeva, snimio je i duet s Jelenom Karleušom, a u jednoj emisiji, takođe na Pinku, otpevao je „Čamac na Tisi“ na modifikovanim tekstom – „…kad na Dunavu je bila granica, to su bili dani sreće, vratiti se više neće, al još na tome radim ja“.

Voli Čanak i da dobaci kad sretne nekog zanimljivog, pa je tako biznismenu Miroslavu Mišković jednom priliko rekao „Vi ste još na slobodi?“, što je zabeležila kamera, a upečatljiv je bio i njegov susret sa Vojislavom Šešeljom.

Tadićev kokošiji sedativ

Bivši predsednik Srbije u dva mandata Boris Tadić imao je manir da pokuša da ispadne duhovit i da u tome „proklizne“, pa je tako jednom prilikom spomenuo i „kokošiji sedativ“.

Tokom jednog predizbornog mitinga bivši je predsednik ispričao i vic, koji je pre par meseci ponovio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Vic govori o specifičnosti srpskog naroda kroz priču o miševima i mački.

Takođe, bivši predsednik istakao je u jednom intervju da posebno voli ujutru da se budi uz zvuke pesama hrvatske pevačine Severine, što je izazvalo njeno oduševljenje.

Lapsusi Ane Brnabić, smejanje Marka Đurića…

„Kraljica lapsusa“ među političarkama novije istorije svakako je bivša premijerka, sada predsednica Skupštine Ana Brnabić.

Brnabić se desi da se usred rečenice katkad zbuni, zastane, kao onomad na TV B92.

Nekad u tom zbunjivanju i pogreši gde se nalazi miting na kojem govori – da l je Surčin, da l je Jarkovo, ili se kaže Jakovo.

Poznat je Marko Đurić, sadašnji šef diplomatije po gafovima – tokom snimanje emisije „Slobodno srpski“ mahnito je počeo da se smeje, a ni voditelj nije uspeo da zaustavi smeh.

Na listi su i Gašićev „vazduplohov“, Babićev „telenprotovanje“, izjava Zorana Đorđevića da su ratni veterani ostali bez „nekih genitalija“, bivšeg predsednika Skupština Bečića koji je italijanskog premijera prekrstio u Serđa „Mortadela“, ali i konstatacija ministra Tomislava Momirovića da razlike između parizera i italijanskog delikatesa mortadele – nema, sem u ceni.

Predsednik Srbije često je prisutan u javnosti, pa je nemoguće da se ne desi i koji gaf. Jednom je kamera uhvatila da sa terase Andrićevog venca maše prolaznicima, kojih, međutim, nema.

I kod opozicije ima lapsusa

Cvijetin Milivojević primećuje da je poslanik ZLF Radomir Lazović imao na početku karijere, kako kaže, tragikomične lapsuse.

„Nisam mislio da će uspeti u politici. Dosta tih opozicionih političara ima manjak opšteg znanja, ne razumeju poltiku, pravni sistem u kom se kreće politika u zemlji u kojoj se njome bave. Ne čudi, kad ga ne poznaje  ni ministarka pravde koja je bila šokirana da u Srbiji nema smrtne kazne“, kaže on.

Bivstvovanje u politici glumca Sergeja Trifunovića, koji se angažovao kao predsednik Pokreta slobodnih građana, Milivojeviću je bilo simpatično.

„Meni koji nisam glasač PSG prijala je ta nonšalacija. Direktni odgovori. Grbović danas deluje kao mladi komunistički funkcioner iz sedamdesetih godina“, navodi.

I zaista je Trifunović u srpsku politiku uveo nonšalanciju, i više od toga. Spočitavalo mu se što psuje, vređa predstavnike vlasti (pa je tako predsednici Skupštine Maji Gojković rekao da je „fuksa“, pravdajući se potom da je to nemački izraz za lisicu), ali i da se nedolično ophodi prema novinarima kada imaju nezgodnija pitanja.

Upamćen je ostao i onaj intervju za N1, kod Minje Miletić, kada je došao u pocepanoj beloj košulji, na neka pitanja odgovarajući sa rečima da mu je rano, da mu treba gorča kafa, citirajući i tekst pesme „Jutro je, jutro je“.

Kada su Dveri ušle 2020. u sukob sa Marijanom Rističević na skupštinskim stepenicama gde je postradao njegov sako, Sergej Trifunović je, komenatarišući nemili događaj, upitao „a šta će sako na Marijanu Rističeviću?“.

Rističevićev jedan gaf desio se tokom predizbornog predstavanja kada je pokazao nepoznavanje opšte kulture, a između ostalog, a upitan za moto Francuske revolucije odgovorio je – „mislim da su njima ponudili da jedu kolače“.

Imao je sa time problema i Dragan Marković Palma, kada je jednom rekao da mu jedino nisu svirali Vivaldi i Šopen, jer je „bio mali kada se oni svirali“.

Mnogima je na Trstenik prva asocijacija govora jednog naprednjaka koji se u skupštini opštini pobunio zbog finansiranja LGBT populacije. (www.danas.rs, Danas, V.A.R, 11.8.2024)