Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odabrao konfrontacioni kurs i videćemo kakve ćemo cene zbog toga plaćati, kaže za „Vreme“ spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić. Politikolog Cvijetin Milivojević dodaje da je glasanje o rezoluciji o Srebrenici vlast iskoristila za izbornu kampanju, za šta smatra da je indirektni krivac opozicija
Rezolucija o Srebrenici izglasana je juče na sednici
Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Za rezoluciju su glasale 84 članice UN,
19 je bilo protiv, dok je 68 država bilo uzdržano.
Nakon glasanja, srpski zvaničnici su proglasili „pobedu
Vučića“, jer je usvajanje rezolucije glasom podržala manjina od 43 odsto
zemalja članica Ujedinjenih nacija.
Sve propraćeno
ogromnom količinom patetike
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić kaže za „Vreme“ da
reakcije srpskih vlasti nakon izglasavanja rezolucije nisu iznenađujuće.
„Vođena je takva kampanja, tokom koje je Srbija bila u
vanrednom stanju, gde se samo pričalo o Srebrenici, a očigledno su izbori
potisnuti u drugi plan. Tokom tog vanrednog stanja Vučić je nagoveštavao da ne
može da spreči izglasavanje rezolucije i potencirao je na igri brojeva
uzdržanih, da bi onda faktički proglasio Srbiju i sebe za moralnog pobednika
čitave procedure i glasanja u UN“, ističe Jakšić i dodaje da za to nema osnova.
„To je pre svega ignorisanje faktografije. Zbog toga i
postoje tri vrste glasova: za, protiv i uzdržani. Vi ne možete da glasove
uzdržanih tumačite kao glasove protiv. Ali to je jedini način da bi se ova
Pirova pobeda nekako proglasila“, kaže analitičar.
Jakšić je komentarisao i ponašanje predsednika Srbije u
Njujorku.
„Sve je propraćeno sa ogromnom količinom patetike. Dakle,
ovo zamotavanje u zastavu a pre toga dramsko huktanje u zastavu je potpuno van
svakog dostojanstva, bez obzira da li dobijate ili gubite“.
Podsećanje na vreme
Miloševića
Sagovornik „Vremena“ smatra da bi celokupan proces mogao da
ostavi trajnije posledice, pre svega po region, a zatim i šire.
„Vučić je doveo Srbiju u poziciju da se, maltene, kao u
vreme Miloševića divi nekom Nauruu, a da se svađa sa Nemačkom koja je glavni
ekonomski partner.
Nakon izglasavanja rezolucije, kolona vozila okićena srpskim
zastavama prošla je centrom Beograda.
„Ovo se dešava pred najavljeni sabor. Ta količina pogubnog
srpskog patriotizma koja je uneta u javni život povodom rezolucije o Srebrenici
neodoljivo podseća na vremena uoči ratova i sukoba u vremenu Miloševića. Ne
verujem da će sada biti ratova zato što nema spremnosti na drugim stranama, ali
su odnosi pokvareni. Pokvareni su odnosi sa Bosnom i Hercegovinom, ali su,
potpuno bespotrebno, ozbiljno narušeni odnosi i sa Crnom Gorom“, naglašava
Jakšić.
Kako kaže, Crna Gora je Srbiji pružila ruku i učinila dobar
gest podnevši amandman kako bi se raščistila sumnja oko kolektivne i
individualne odgovornosti. „ A onda vi napadnete Podgoricu da su izdajnici i da
vam zabadaju nož u leđa. Vučić je odabrao konfrontacioni kurs i videćemo koje
ćemo cene zbog toga plaćati“, zaključuje Jakšić.
Kampanju za lokalne
izbore obeležila geopolitička pitanja
Politikolog Cvijetin
Milivojević kaže za „Vreme“ da je proces u vezi sa glasanjem o rezoluciji o
Srebrenici vlast iskoristila za izbornu kampanju, a da se to moglo i očekivati.
„Vučiću se sve
namestilo. I to da će čitava kampanja za lokalne izbore biti natkriljena
geopolitičkim, nacionalnim i državnim temama. Da li je to slučajno, ili je
njegova procena bila da baš u ovom trenutku treba raspisati izbore jer je
očekivao šta će se dešavati. Šta god da je slučaj, ako uz to dodate permanentnu
kampanju koja se vodi u vezi sa kandidaturom Kosova za Savet Evrope, to svakako
ide na ruku vladajućoj koaliciji“, kaže Milivojević.
On smatra da je
indirektan krivac za nametanje ovakvih tema opozicija, za koju kaže da je
„ponovo progutala mamac“, te da ćemo na predstojećim lokalnim izborima imati
referendumsku kampanju – izjašnjavaće se „za“ i „protiv“ Vučića. „A onaj ko
organizuje referendum uvek pobeđuje“, ističe politikolog.
„Opozicija to
prihvata, umesto da zahteva da se jednom za svagda lokalni izbori odvoje od
predsedničkih, parlamentarnih izbora ili referenduma. To nije ništa neobično,
to je pozitivna vrednost koja nam dolazi iz svih zemalja EU i zemalja u
okruženju. Ako su izbori samo lokalni, onda ovakve teme koje Vučić forsira ne
mogu da natkrile lokalne izbore“, objašnjava Milivojević i dodaje da je logično
da će se, ako se dozvoli da Vučić bude nosilac liste i da se po njemu nazivaju
liste u svim gradovima i opštinama, on svojom temom i funkcionerskom kampanjom
sa pozicije predsednika svih građana Srbije baviti lokalom.
Opozicija bode prstom
u oko i svoje birače
Milivojević ističe da
je kolona na ulicama Beograda okićena zastavama Srbije bila poruka vlasti
namenjena biračkom telu.
„Ali, na žalost po
opoziciju, i njenom biračkom telu. Ljudi koji na lokalu glasaju za opoziciju ne
moraju da budu protiv Vučićevog načina vođenja spoljne politike. Ljuti glasač
opozicije na lokalu ima pravo da kaže – da, ali ja se ne slažem sa
izglasavanjem ove rezolucije. Opozicija mora to da shvati“, ukazuje analitičar,
te dodaje da se izlasavanje rezolucije nije završilo „pobedom“ ni jedne ni
druge strane, već da se, u najboljem slučaju, radi o statusu kvo.
„To nikome neće
doneti dobro. Vidim da je deo opozicije odmah počeo da kroz šalu komentariše
dešavanja od juče. Time što se oni na neki način inate s Vučićem i pričaju kako
on zloupotrebljava srpsku zastavu, oni indirektno bodu prstom u oko i svoje
birače koji smatraju da je obaveza predsednika Srbije ili ministra spoljnih
poslova da se bori protiv nekakve izjave, deklaracije ili rezolucije koja na
neki način može da donese štetu Srbiji“, kaže Milivojević i naglašava da
opozicione stranke moraju da se ponašaju pametnije.
„Opozicija mora da
bude mnoogo senzibilnija i da shvati da ne može da kritikuje sve i svašta na
isti način“, zaključuje Milivojević. (www.vreme.com,
portal, Tijana Stanić, 24.5.2024)
Нема коментара:
Постави коментар