Konferencija za medije nakon poslednje sednice Predsedništva Srpske napredne stranke počela je kao i većina prethodnih. Iako je sedeo skroz desno, centralna figura bio je, kao i uvek, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nakon uobičajene desetominutne preambule o stanju u zemlji, Vučić je obelodanio vest zbog koje je konferencija i organizovana: Ana Brnabić će biti kandidat stranke za predsednicu Narodne skupštine. Tada se Vučić naslonio i napravio dramsku pauzu kako bi se težina onoga što je upravo rekao slegla u prostoriji. Kada se ponovo nagnuo ka mikrofonu da obrazloži svoju odluku, na licu mu je igrao setan, jedva primetan osmeh. Govorio je polako, onako kako gotovo nikada ne govori o svojim saradnicima:
„Ana Brnabić je moje
najpozitivnije iznenađenje u politici. Ona je osoba koja je najbrže i najviše
napredovala. Nikada nisam video nikoga da je tom brzinom učio, da se tako
snažno borio. Tako hrabro borio. U svetu u kojem nažalost dominiraju muškarci,
ona se borila junački, kao malo ko od političara... Teško mi je da zamislim da
kao predsednik Republike ne sarađujem s njom...“, kazao je Vučić između ostalih
pohvala na račun, ispostaviće se, odlazeće premijerke.
Ubrzo je osetio potrebu da dodatno pojasni, maltene opravda,
svoj potez.
„Pa meni za manje od tri godine ističe mandat. Ne mislite
valjda stvarno da ćemo da menjamo Ustav, pa da ću ponovo da budem predsednik.
Naravno da neću. Moramo da se naviknemo da smo smenjivi i zamenjivi i da
promenimo energiju. Ako se dobro pokaže u Skupštini, Ana može da bude i
predsednik“, kazao je Vučić.
Tako je Ana Brnabić sa novom ulogom ušla u novu epizodu
igranja lika Vučićevog Dmitrija Medvedeva – sa svim onim što ta čudna i
kompleksna uloga podrazumeva.
Sve faze jedne uloge
Otkako je oktobra 2015. godine istupila na konferenciji za
medije, izvukla predsednikovog (tada premijerovog) kuma Nikolu Petrovića iz
afere „Vetropark“ i kupila VIP ulaznicu za Vučićev svet, pa sve do danas, Ana
Brnabić je strpljivo i predano igrala svoju ulogu. Upravo suprotno od njene čuvene izjave da „mora da razume kako
da razume“, kojom je postala hit na društvenim mrežama, Brnabićeva je u svakoj
fazi svoje političke odiseje savršeno razumela svoju ulogu. Najpre je kao gej
žena, naoko liberalnih shvatanja, predstavljala kontrast, ali i svakovrsno
osveženje u Vučićevom svetu pretežno desno orijentisanih, konzervativnih
muškaraca. I ne samo to, izborom za premijerku - postala im je svima šef!
Rezultat toga je i sukob sa mnogim članovima SNS koje je brzinom metka pretekla
na lestvici:
„Ako je nešto bilo važno, razgovarala sam sa Vučićem“,
naglašava Zorana Mihajlović, bivša potpredsednica Vlade, koja Brnabićevu vidi
kao osobu „bez ikakvog znanja, kapaciteta, razumevanja, kulture i vaspitanja“.
Ali, krenimo redom. Njen nezadrživi uspon u sam epicentar
političke moći počeo je takođe na jednoj konferenciji za medije. Bio je oktobar
2015. godine, a javnost je potresala afera „Vetropark“. Opskurni portal
Telepromter objavio je transkript razgovora između Lidije Udovički, supruge Marka
Kendala, vlasnika kompanije „Kontinental vind“, i Bojana Pajtića, u tom
trenutku predsednika Pokrajinske vlade i Demokratske stranke. U razgovoru čiju
je autentičnost potvrdio Pajtić, Lidija Udovički mu se požalila da joj je
Nikola Petrović, direktor JP „Elektromreža Srbije“ i Vučićev kum, tražio dva
miliona evra mita kako bi vetropark koji je izgradila kompanija priključio na
elektromrežu. Ubrzo je u Vladi Srbije organizovana konferencija na kojoj se,
osim Petrovića i Aleksandra Antića, tada ministra energetike, pojavila i široj
javnosti nepoznata direktorka „Kontinental vinda“ Ana Brnabić.
Ona je tada rekla da je bio posredi nesporazum oko tumačenja
starog Zakona o energetici, te da je novi zakon razvejao sve nedoumice.
Razgovor kao takav nije želela da komentariše rekavši da nema veze sa
kompanijom, a na navodni zahtev da se isplati mito nije se osvrtala. Najzad,
rekla je i da je podnela ostavku, jer je suprotno ljudima iz kompanije smatrala
da je potrebno da izađe i javnosti objasni situaciju. Afera je uspešno
prizemljena, a ni Ana Brnabić nije dugo tražila sledeći posao.
Nakon prevremenih parlamentarnih izbora Brnabićeva je 2016.
godine osvanula u Vladi Srbije na poziciji ministarke za državnu upravu i
lokalnu samoupravu, resoru koji je pre nje vodila Kori Udovički. U tom trenutku
ništa nije ukazivalo da će Ana Brnabić biti išta više od tehnokratskog začina
druge Vučićeve vlade, sakrivenog iza lepo zvučeće titule eksperta. Malo manje
od godinu dana na poziciji ministarke mahom je potrošila u naporima da
digitalizuje javnu upravu. A onda se Vučić, uprkos izričitim obećanjima,
kandidovao i pobedio na predsedničkim izborima. Na rastanku, Vučić je svim
ministrima podelio knjige rekavši da su naslovi deljeni po samo njemu poznatom
ključu. Ana Brnabić je dobila knjigu o Milanu Stojadinoviću, predratnom
predsedniku Vlade Kraljevine Jugoslavije.
Ipak, Vučićev lukavi potez postavljanja Ane Brnabić na mesto
premijera, koristan na više nivoa, pretumbao je odnos snaga u njegovom
unutrašnjem sistemu, ali i promenio ugao percepcije na srpsku vlast u
inostranstvu. Međutim, Ana je nastavila da igra svoju ulogu, i to u potpuno
neočekivanom pravcu! Umesto da bude protivteža Vučićevom populizmu i nastavi da
igra prvobitnu rolu premijera za zapadno tržište, Brnabićeva je sve više rasla
u većeg naprednjaka od samog Vučića. Ne samo što se učlanila u stranku, nego je
s vremenom postajala jedan od njenih ključnih jastrebova, napadajući političke
protivnike nebiranim rečima.
Ipak, ni tu nije bio kraj, jer njena uloga je nastavila da
evoluira, pa je iz političkog jastreba polako ali sigurno preuzimala ulogu
„fikusa“ u sistemu, uglavnom se „proslavljajući“ lapsusima, zbunjivanjima u
živim emisijama i pokazivanjem neznanja. I tu ulogu je vrlo dobro razumela i
vrlo lako prihvatila, znajući njenu suštinu – da, igrajući slabu kariku na po
Ustavu najvažnijoj funkciji u zemlji, uvećava moć i bitnost pravog šefa,
predsednika Aleksandra Vučića.
Sada se postavlja pitanje koja je suština sledeće faze
političke karijere Ane Brnabić. Mesto predsednice Skupštine, da se naslutiti
prema Vučićevim rečima, samo je usputna stanica na putu ka rotaciji
putinovsko-medvedevljevskog tipa, tamo 2027. godine kada prvom čoveku Srbije
istekne drugi predsednički mandat, posle čega bi, prema ličnoj projekciji,
trebalo da se vrati na premijersko mesto, a da Ana Brnabić zauzme njegovo.
Dotle, Ana će u Skupštini biti kišobran SNS interesima, koja će nastaviti istom
oštrinom da ih brani, ali se očekuje da svaki napad na nju amortizuje činjenica
da je, za razliku od prethodnika Vladimira Orlića – žena.
Ekspert, ali za šta?
Politički analitičar
Cvijetin Milivojević za NIN ističe da je prvi kvalitet Ane Brnabić njena
apsolutna lojalnost Aleksandru Vučiću.
„Kada je ulazila u
politiku, jedan od njenih kvaliteta koje je Vučić isticao bilo je to što se
radi o ekspertu. Za tri njena mandata na čelu Vlade, ostalo je nedorečeno za
šta je ona tačno ekspert. Primera radi, čovek može da ima različita mišljenja o
Siniši Malom, ali je nesporno da se radi o finansijskom stručnjaku. Ne vidim u
čemu se ogleda stručnost Ane Brnabić, osim što je postala ostrašćeni stranački
aktivista i jedan od najotrovnijih glasova protiv kritičara vlasti“, ističe
Milivojević.
On dodaje da se
Brnabić tokom vremena provedenog na mestu predsednika Vlade apsolutno nije
mešala u taj posao.
„Umesto toga, ona je
dozvolila Vučiću da uzurpira najvažnije poluge izvršne vlasti. To je njen
najveći kvalitet. Iako je Vlada ta koja po zakonu i Ustavu vodi unutrašnju i
spoljnu politiku, Brnabićeva je to prepustila predsedniku Republike koji ima
osam ceremonijalnih nadležnosti“, naglašava.
Prema Milivojevićevim
rečima, sam način na koji je Brnabićeva ušla u politiku govori mnogo o njenim
moralnim kvalitetima.
„Ona je u politiku
ušla tako što je prethodno izdala firmu čiji je bila direktor. Radila je direktno
protiv interesa firme koju je vodila i za to je nagrađena, najpre ministarskim,
a potom i premijerskim mestom. Svako može da se raziđe sa poslodavcem, ali
potreban je poseban nivo nemoralnosti da čovek postupi na način na koji je to
ona učinila“, kaže Milivojević.
U tom smislu, dodaje
sagovornik NIN-a, Brnabićeva će održati kontinuitet na mestu predsednice
Skupštine.
„Pre nje to je bio
Vladimir Orlić, čovek koji ima doktorat sa ETF-a i višak kućnog nevaspitanja.
Ani Brnabić takođe fali elementarno kućno vaspitanje. Kada pogledate taj
rečnik, tu nedorečenost, taj višak potrebe da vređa ljude i da se svađa, to se
ne uči u školi i na javnom poslu. To se ponese iz kuće“, navodi Milivojević.
Uz konstataciju da je Brnabićeva postala školski primer partijskog
apartčika, sociolog Đokica Jovanović ističe da je partijska dinamika
nepredvidiva i da se nikada ne zna šta će se događati u budućnosti.
„Nečiji pol ili seksualna orijentacija ne moraju uopšte da
igraju ulogu u politici. Građani mogu da imaju predrasude i na osnovu toga da
formiraju stav, ali u partijskoj dinamici je interes jedini pokretač. U tom
smislu me nije iznenadilo to što je Brnabićeva kandidovana za predsednicu
Skupštine, kao što me ne bi iznenadilo ni da za tri godine bude kandidat za predsednika
države. U ovoj zemlji još od Miloševića nema prostora za iznenađenje“,
napominje Jovanović.
Sledi li selidba iz
vile na Dedinju?
Između prvog i drugog premijerskog mandata Brnabićeva je
promenila i mesto stanovanja, preselivši se sa porodicom u državnu vilu na
Dedinju površine 750 kvadrata. Vila u kojoj je do smrti 2013. godine živela
Jovanka Broz decenijama je propadala. Vlada je razmatrala prodaju, ali je onda
doneta drugačija odluka. Izmenom uredbe, objekat je iz reprezentativnog
preimenovan u rezidencijalni , a potom je vila temeljno renovirana. Kada se
Brnabićeva uselila, određeno je da to bude adresa predsednika Vlade. Po toj
uredbi, promena funkcije bi sa sobom vukla i selidbu za Brnabićeva, ali slučaj
bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića pokazuje koliko su te uredbe
fleksibilne.
Veliki korak za Anu,
mali za gej populaciju
Ana Brnabić i njena partnerka Milica Đurđić postale su 2019.
roditelji. Vest o tome objavljena je iz kabineta predsednice Vlade, a preneli
su je svi domaći i veliki broj stranih medija.
Ana Brnabić nikada nije krila svoju seksualnu orijentaciju,
a ubrzo nakon stupanja na premijersku funkciju je u javnosti počela da se
pojavljuje sa doktorkom Milicom Đurđić. Bilo je to veoma progresivno za Srbiju,
ali je, pokazaće se, malo učinilo za popravljanje položaja seksualnih manjina u
zemlji. Naime, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je još 2021. godine
sastavilo nacrt zakona o istopolnim partnerstvima, ali je nakon intervencije predsednika
Srbije taj nacrt stavljen u fioku, gde se i danas nalazi.
Inače, Brnabićkina partnerka dospela je u žižu javnosti
nedavno, nakon što je sa bratom bivšeg crnogorskog premijera Dritana Abazovića,
Džihanom, pompezno otvorila kliniku koja je ekspresnom brzinom zatvorena pod
nerazjašnjenim okolnostima, a zatim opet otvorena pod drugim imenom.
Osim partnerke, u javnosti se spominjalo i ime Igora
Brnabića, rođenog brata doskorašnje premijerke. Ovo ime prvo je spomenula
narodna poslanica Marinika Tepić iznoseći tvrdnju da je Brnabić direktor
srpskog ogranka firme „Aseko“, koja je za dve godine od Vlade dobila poslove u
vrednosti od 40 miliona evra. Ova afera okončana je ostavkom Igora Brnabića,
koji je rekao kako više ne želi da bude kolateralna šteta kampanje protiv
njegove sestre. (www.nin.co.rs, portal, Vuk
Jeremić, 20.3.2024)
Нема коментара:
Постави коментар