Ивица Дачић је можда највећи губитник овогодишњих избора зато што му је руски наратив на коме је на претходним изборима дошао до чаробних 11 и нешто одсто подршке, на овим био у другом плану, каже за Спутњик политиколог Цвијетин Миливојевић.
Социјалистичка партија Србије Ивице Дачића је са 11,8 одсто
освојених гласова на изборима одржаним прошле године, пала на испод седам одсто
ове године. На републичком али и на нивоу града Београда.
Напредњаци преузели
„руску тему“ од социјалиста
На неки начин, СНС је успео да апсорбује тему која се тиче
увођења санкција Русији и постао препознатљиви гарант да Русији никад неће бити
уведене санкције и зато се добар део гласача који гласају за власт окренуо свом
природном избору, а то је најјача странка власти, додаје Миливојевић.
Пала цена СПС-а
Друга група разлога се тиче дешавања унутар владајуће
коалиције и покушаја СНС да снизи акције, односно цену СПС-у као будућем
коалиционом партнеру, јер би прошла влада без СПС била немогућа, истиче
Миливојевић.
„СПС је добио један значајан број министарских места и
других позиција по дубини, а у једном тренутку се чак учинило да би могао да
затражи и позицију премијера. Дакле, због тога је напор СНС у овој кампањи био
да на неки начин обори акције СПС таман довољно да пређу цензус јер ће и овај
пут бити врло пожељан коалициони партнер зато што ће фактички СНС одлучити
колико ће дати СПС, јер може се формирати власт и без њих. Говорим о Републици,
а кад је реч о Београду, ту је СПС, опет из угла СНС, незаобилазан партнер, јер
без њихових одборника немогуће је изабрати градоначелника који би био из Српске
напредне странке.“
Дачић: Политички
виртуоз самоодржања
Миливојевић подсећа да је Ивица Дачић сачувао странку кад је
практично била у пепелу после одласка Слободана Милошевића у затвор и кад су многи
побегли из СПС.
Дачић је подигао СПС и та странка је у континуитету присутна
у власти, а једно крило СПС, које је предводио Бранислав Ивковић, подржавало је
чак и владу Зорана Ђинђића из 2001. године, „наравно уз договор са Дачићем“.
„Потом су били мањинска подршка влади Војислава Коштунице.
Дакле, њихов прекид је заправо једногодишњи прекид кад је постојала влада
коалиције ДС-ДСС. А већ од 2008. СПС је фактички у пуном капацитету у влади.
Али ту има једна ствар која је врло занимљива на данашњој политичкој сцени.
Најмање два пута је СПС на челу са Дачићем изиграо изборну вољу грађана. На
изборима 2008. године акламативно су грађани који гласају за СПС, гласали
заправо за коалицију са Коштуницом, тадашњим премијером, и са радикалима које
су у Шешељевом одсуству водили Вучић и Томислав Николић. А онда се Ивица Дачић
одлучио за коалицију са ДС и били су наредне четири године у власти. Дакле, да
се питало бирачко тело, он би био у овој другој коалицији“.
Дачић је 2012. направио нови заокрет кад је лично позвао
бираче да гласају за Бориса Тадића, али након што је Тадић изгубио председничке
изборе, он је са СПС и комплетном коалицијом прешао на страну СНС и формирао
коалицију која траје до данас, подсећа Миливојевић.
„А то јесте једна врста политичке виртуозности, односно
нагона за самоодржањем који је примерен Дачићу јер он спада у такву врста
политичара“, сматра Миливојевић.
Ко је Дачићев
наследник?
Кад је реч о Дачићевој изјави да је време да СПС пронађе
новог председника, Миливојевић је убеђен да он још тврди пазар, односно, да
није донео одлуку да се повуче већ је понудио оставку као лични чин и сада чека
колико ће се битних људи у странци јавити да му кажу да је не подноси.
Тек друга фаза би потенцијално могла да буде евентуална
оставка Дачића, истиче Миливојевић и додаје да у реду за његовог наследника
чекају сви они који су били његови најближи сарадници.
„Вероватно да највише апетита имају они који у последњој
кампањи која је вођена, нису провучени кроз 'топлог зеца'. Приметили сте да је
ова кампања која је вођена од стране СНС мимоишла најмање двојицу лидера СПС.
Један је Ружић, а други је Антић. Дакле, петорицу су скоро два месеца
провлачили кроз 'топлог зеца' у таблоидима, говорим о Дачићу, Бајатовићу,
Заграђанину, Новици Тончеву итд. који су били главни оперативци у СПС, док су
ова двојица заобилажени. Можда део тих снага са стране које утичу на расплет у
СПС рачуна, можда не на ову двојицу или на некога из тог спектра људи, као будућег лидера.
Међутим, мислим да је СПС јако специфична странка у којој је јако битан глас
народа, а још важнији је глас из унутрашњости“.
А снага СПС, како су показали досадашњи избори, била је на
југу и у централној Србији, што показује и чињеница да је једина општина у
којој је СПС сам био на власти била Сурдулица, чији је председник био Новица
Тончев, човек који је симбол читавог југа Србије, закључио је Миливојевић. (www.sputnikportal.rs, portal Sputnik,
Vladimir Sudar, 18.12.2023)
Нема коментара:
Постави коментар