Opoziciona budućnost Zorane Mihajlović, koja je juče posle 13 godina otišla iz SNS, zavisi od toga koliko će biti oštra i konkretna u kritici svoje bivše stranke i politike koju zastupa vlada, a pre svega prema Aleksandru Vučiću, koji je personifikacija SNS. Iako nema potencijala za osnivanje svoje partije, ona ima mogućnost da se opoziciono angažuje, smatraju sagovonici Danasa komentarišući političku budućnost dojučerašnje članice naprednjaka.
S obzirom na to da se može pretpostaviti da će ona nastaviti
da bude politički aktivna, postavlja se pitanje s kakvim bagažom odlazi od
naprendjaka i hoće li joj on biti teret ili olakšica.
Cvijetin Milivojević,
politikolog, za Danas kaže da Mihajlović realno nema politički kapacitet i
harizmu da pravi svoju političku stranku jer nije ni gradila kapacitet
političarke u pravom smislu reči.
– Ona je bila u
najvećem delu javnosti prepoznata kao neki stručnjak, ali i pre svega kao neko
ko je ekonomski lobista. Deo njenih protivnika u dojučerašnjoj stranci je
nazivao američkim lobistom. Ne mislim da je to baš tako, već da je bila
ekonomski lobista. Jedno vreme, pogotovo u fazi G17 političke karijere, nije to
ni krila – navodi on.
Prema njegovim
rečima, logično pitanje je na koji deo političkih aktivista koji su bili u
nekim strankama može da računa i na koji deo birača.
– Na one koji su bili
u G17, u SNS, u opozicji, građanskoj ili nacionalnoj? Ne, to je potrošena
priča. Ona je bila jedino u strankama vlasti. Započela je javni život kao šef
kabineta Miroljuba Labusa dok je bio potpredsednik vlade iz redova G17. I zatim
u SNS, u kojoj je bila do sada, osim dve godine pre dolaska naprednjaka na
vlast, ali kada je bilo jasno da će biti. Nije bila neko ko se borio na ulici
kao neki ljudi dvedesetih ili dvehiljaditih godina za svoju političku poziciju.
To je jedna vrsta kabinetskog političara. Želim joj svaku sreću naravno – kaže
Milivojević.
Ne možete biti
stručnjak baš za sve oblasti
On dodaje da mu je
čudan način na koji javno pokazuje nezadovoljstvao činjenicom da nije ostala u
vladi, a vodila je sedam ili osam resora za vreme vlasti naprednjaka, budući da
je od 2012. u kontinuitetu ministarka sa više spojenih resora.
– Ne možete biti
stručnjak baš za sedam osam oblasti. Ipak, deluje da je ministar sa nekim
znanjem i koji nema kupljenu školu – smatra on.
Prema njegovim
rečima, mora biti svesna da je bila deo vlada koje nisu bile isključivo srpske
nego uvek vlade kompromisa u kojima se prepoznavao rukopis velikih, Vašingtona,
Moskve i dela EU, pre svega Nemačke ili Britanije, i da je u toj raspodeli
karata delovala kao stručnjak za neke ekonomske oblasti i bila prepoznata kao
američki čovek.
Kako nastavlja, u
situaciji kada je Vučić hteo da pokaže kako je raskrstio sa stranim interesima,
uklonio je s njom i ljude koji su bili prepoznati kao zaštitinici ruskog
interesa.
– Za moj ukus, s
obzirom na veliko životno i političko iskustvo, reagovala je pomalo ishitreno i
naivno. Pokazala je da joj je jedino bitno da bude ministar a ne da radi nešto
na dobro građana. Čim prvi put nisam ministar, ne valja ni Vučić ni stranka, a
bila si deo te stranke i, boga mi, jako kooperativna i operativna kada je
vređana opozicja i iživljavalo se nad građanima i učestvovalo na nedemokratskim
izborima. Nije bila glas demokratije niti evropskih vrednosti na koje se
retroaktvno poziva. Kako se za to zalažete kad ste u vladi i ne smeta vam da
crpite kapacitet iz nedemokratskih izbora – pita se Milivojević.
Na konstatciju da ona
kaže da je bila skrajnuta i napadana u vladi, odgovara opet pitanjem kako neko
može biti skrajnut a ušao je u pet vlada.
Gde je tu princip?
A na njene reči da je
govorila da neće u poslednju vladu, Milivojević navodi primer bivše ministarke
Jadranke Joksimović koja je, prema njegovom sudu, iz principijelnih razloga
odbila da uđe u vladu uz obrazloženje da joj, ako nije dobro obavljala dužnost
ministarke za EU, nije potrebna utešna varijanta.
– Takav stav cenim.
Zorana Mihajlović je rekla Vučiću „ne“ i „doviđenja“ tek kad nije bila u izboru
za vladu. Da biste gradili političku karijeru, a bili ste u vlasti, građani moraju
da prepoznaju da ste stalno bili u opoziciji toj vlasti. Pa da ste sad iz
principijelnih razloga izašli a ne zato što više niste ministar – ukazuje on.
Upitan da li misli da
je u javnosti prevagnulo mišljenje da je iz stranke otišla zbog ministarskog
mesta u odnosu na njeno oponiranje unutar vlade koje, ipak, nije bilo tako
retko, Milivojević odgovara da sa principima nema nikakve veze ako kažete da
ste za opciju „Evropa po svaku cenu“, a sedite u stranci u kojoj ogroman broj
glasača Vučića ne vidi kao evropejca nego radikala.
– Nema veze ni sa ideologijom.
Šta je ideologija SNS? Očigledno je ona znala, pa je bila toliko dugo – navodi
on.
I Ivana Petronijević, novinarka i analitičarka Demostata, za
Danas navodi da je MIhajlović od 2012. bila na ministarskoj funkciji i da je
onog trenutka kada je izgubila funkciju u Vladi počela u javnosti da pokazuje
nezadovoljstvo, a potom i napustila stranku.
– Mihailović je neko koga u SNS nisu doživljavali kao
„domaću” i nije imala snažnu podršku u bazi i u članstvu. Za njenih poslednjih
deset godina, što u Ministarstvu energetike, što u Ministarstvu infrastrukture,
lično za nju se ne mogu vezati veći uspesi – sve uspehe koji se tiču
infrastrukture i pozitivnih projekata Aleksandar Vučić je prigrabio za sebe. Što
nije slučaj i kada je reč o neuspesima, poput EPS-a – ukazuje ona.
Od čega zavisi njena
opoziciona budućnost
Kako dodaje, vreme će pokazati da li će i kome Mihailović
naneti štetu ili doneti korist, opoziciji ili vlasti.
– Naime, biračko telo SNS u ogromnoj većini nije proevropski
orijentisano i nije na liniji koju ona zastupa. Njena opoziciona budućnost
zavisi od toga koliko će biti oštra i konkretna u kritici svoje bivše stranke i
politike koju zastupa vlada, da li će se osvrtati na teme koje su za građane
najbitnije, među kojima su korupcija, socijalna i ekonomska pitanja, životni
standard – skreće pažnju Petronijević.
Kako ističe, pre svega, njen opozicioni volumen zavisiće od
toga koliko će oštrica njene kritike biti usmerena lično ka Aleksandru Vučiću,
koji je personifikacija SNS.
– Mihailović ima potencijal da se opoziciono angažuje, a
ostaje da vidimo da li će se učlaniti u neku opozicionu stranku ili će
formirati svoju. Ostaje da vidimo i da li će neko od njenih sada već bivših
kolega iz SNS krenuti za njom – zaključuje Petronijević. (www.danas.rs, Danas, L. Valtner, 27.4.2023)
Нема коментара:
Постави коментар