Analitičari: Vanredni izbori u Srbiji zavise od Kosova i Vučićevog rejtinga

Početkom nedelje lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas zatražio je održavanje prevremenih izbora u Beogradu. Pozivajući se, između ostalog i na prošlogodišnji susret sa predsednikom SNS-a Aleksandrom Vučićem, Đilas je istakao da je cela opozicija za održavanje ne samo gradskih, već i vanrednih parlamentarnih izbora.

Predsednik SSP smatra da je vlast u Beogradu nelegitimna, ali i da je Srbija na prekretnici zbog čega ima smisla da se raspišu i parlamentarni izbori. Vanredne izbore zatražio je i lider Dveri Boško Obradović, a druge opozicione stranke se nisu izjasnile protiv takvog predloga.

Usledio je brz odgovor na zahtev lidera SSP. “Nema problema, dobiće ih” poručio je predsednik SNS-a gostujući na RTS-u i dodao da je ipak potreban razgovor o tome kada održati izbore. Po mišljenju Aleksandra Vučića logično je da se ti izbori održe na jesen ili zimu.

Kada je objavljivao sastav vlade u avgustu 2022, Vučić je rekao da će njen mandat biti skraćen na dve godine, što znači do 2024. – kada se održavaju redovni lokalni izbori. Vanredni beogradski izbori tema su maltene od pojave prvih rezultata koji su pokazali tesnu razliku između vlasti i opozicije. Na sastanku sa Vučićem 12. aprila Đilas je zatražio održavanje vanrednih izbora u Beogradu. Kao rokovi u javnosti su pominjani decembar prošle i mart ove godine, ali se nije dogodilo.

Koliko je realna Vučićeva najava da izbora bude na jesen ili zimu, od čega to zavisi i kome bi koristili?

“Ako bi bili samo beogradski izbori, pretpostavljam da bi išli u prilog opoziciji. Jer je očigledno da se nova gradska vlast nije snašla i da zapravo sadašnja vlast, na čelu sa gradonačelnikom, nema iskrenu podršku ni u okviru vladajuće koalicije. Ako bi se išlo na paket izbora, dakle vanredni beogradski plus vanredni parlamentarni, nisam siguran da u ovom trenutku čovek može da prognozira šta će biti na primer na jesen ili krajem godine ili na proleće. Sve je ovde vezano za jednu kupovinu vremena”, kaže za Glas Amerike politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Objašnjava da bi vlast izborima kupila vreme u kontekstu implementacije evropskog predloga za Kosovo kojem se, smatra Milivojević, protivi većina građana. Od dinamike u tom domenu zavisiće kada će izbori biti raspisani, ali i od nekih unutrašnjih faktora.

"Vanredni izbori su vezani za kupovinu vremena"

 “Vučić po pravilu ne organizuje lokalne izbore same, jer je jasno da njegova stranka, pogotovo u Beogradu, ne može dobiti izbore bez njegovog imena i prezimena u bilo kojoj varijanti, tako da bi najlogičniji i ovi vanredni parlamentarni… A izbora će biti, to uopšte nije sporno, onog trenutka kada se proceni da je njegov lični rejting najveći”.

Politikolog Vuk Velebit ističe i drugi ugao - da su u Srbiji vanredni parlamentarni izbori postali redovna pojava, i da ih sada ne traži samo vlast kao ranije, nego i opozicija.

“Mi smo sada u situaciji da se traže novi izbori, a pre godinu dana je rečeno da će biti izbori za dve godine. Dakle, potpuno je sada koncept izbora u Srbiji danas obesmišljen”.

A kome bi vanredni beogradski i parlamentarni izbori u narednim mesecima najviše išli u prilog? Bez sumnje desnici, kaže Velebit.

“Ukoliko gledate istraživanja javnog mnjenja, jedina grupa opcija koja beleži rast je desnica ili ekstremna desnica, njima bi izbori verovatno odgovarali. Ako je reč o ovim, da kažemo, prozapadno orijentisanim snagama, nisam siguran da bi ostvarili mnogo bolji ili mnogo lošiji izborni rezultat u odnosu na ranije, tu ne bi suštinski došlo do neke promene. Ako je reč o vlasti, zavisiće dinamika kako se bude rešavalo pitanje Kosova, ceo implementacioni period, i druga stvar koja može da utiće na podršku koju će SNS imati je da li će biti uvođenja sankcija Rusiji ili ne. Mislim da je to nešto što može da utiče značajno na pad njihove podrške”.

Dejan Bursać sa Instituta za političke studije je prilično uveren da izbora neće biti ove godine, već na proleće 2024. godine, kada u više od 140 opština i gradova ističe četvorogodišnji mandat, kao i u Vojvodini za pokrajinsku skupštinu.

U Srbiji nisu održani lokalni izbori samostalno bez višeg nivoa izbora koji se održavaju isti dan već 20 godina i ja očekujem da se i 2024. godine ta praksa nastavlja, podseća Bursać i dodaje:

“Vučićev glavni argument, i zato ja mislim da izbora vanrednih neće biti pre proleća naredne godine bi bio to da pogura lokalne samouprave, da onda održi sve te izbore u isti dan. Znači i lokalne, i pokrajinske, parlametarne, možda čak eventualno i beogradske, ali to će zavisiti i od aktera u Beogradu. Ja mislim da ova najava izbora u suštini služi negde da Vučić diže malo tenziju unutar svoje stranke, da malo mobiliše više članstvo, da ih pritisne da malo više rade na terenu”.

Za razliku od desnice koja očekuje da najviše da profitira od vanrednih iazbora, Bursać smatra da bi takozvana građanska opozicija mogla da se nađe u problemu jer se ozbiljno podelila i pre same priče o izborima, ali i zbog apatije glasača naklonjenih ovoj političkoj opciji.

On upozorava da u priči o izborima ne treba smetnuti sa uma još jednog važnog igrača – s obzirom na to kako se razvija proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, po mišljenju Dejana Bursaća ni Evropskoj uniji i Americi se ne dopada ideja o prevremenim izborima u Srbiji na jesen ili zimu ove godine:

“Mislim da neće biti srećni jer to odlaže ceo proces. Ali mislim da možda i Vučić kalkuliše da mu nije racionalno da ih održava sad dok je proces aktuelan, dok glasači mogu da reaguju na pitanje Kosova, koje jeste emotivni triger za jedan značajan broj birača… Tako da mislim da je racionalnije zbog toga da izbori budu najranije naredne godine, jer će taj neki eventualni dogovor o Kosovu do kog će doći ove godine u međuvremenu biti zatrpan drugim temama. I to onim na kojima Vučić inače poentira, a to su ekonomski razvoj, investicije i slično”, kaže Dejan Bursać.

Podsećanja radi, pun mandat Vlade Srbije traje 4 godine. U proteklih 10 godina, Srbija je imala šest vlada, u proseku na svake dve godine novu, u kojima su većinu imali SNS i SPS. Po četiri godine, prema pisanju medija, trajale su prva vlada Mirka Marjanovića i vlada DS-a na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, od 2008. do 2012. (www.glasamerike.net, Rade Ranković, Jovana Đurović, 7.4.2023)