Poslanici Narodne Skupštine Republike Srpske spremaju se da potpišu zajedničku izjavu oko načina tretiranja državne imovine, što je bila i tema sastanka koji je u petak sazvao predsednik RS Milorad Dodik. Ova izjava izazvala je burne reakcije na nivou Federacije Bosne i Hercegovine, ali i regiona, jer se u njoj pominje samostalnost imovine Republike Srpske, izlazak sudija iz Ustavnog suda BiH, pa čak i fomiranje posebne organizacione jedinice unutar MUP-a koja će vršiti nadgledanje granice između entiteta i federacije.
Šta piše u izjavi
U nacrtu izjave, poslanici su konstatovali da traže
sazivanje posebne sednice Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj bi se
donela odluka o postupcima organa entiteta i njenih predstavnika u državnim
institucijama. Potpisnici se u tački tri pozivaju na Dejtonski sporazum i Aneks
2 po kojem „BiH ne poseduje teritoriju nego samo spoljnu granicu“. U nacrtu
izjave političari iz Republike Srpske se obavezuju da predlože Parlamentarnoj
skupštini BiH usvajanje Zakona o prestanku mandata stranih sudija i izboru
domaćih sudija u Ustavnom sudu BiH.
Tako bi izjava mogla da dovede do situacije u kojoj se
sudijama Ustavnog suda BiH iz Republike Srpske nalaže da obustave rad u toj
instituciji sve dok se ne usvoji Zakon o Ustavnom sudu BiH.
Kako su tamošnji mediji ocenili, tačka koja je izazvala
najviše zabrinutosti, je ona u kojoj se pominju granice između federacije i
entiteta.
Naime, u izjavi piše da se „MUP Republike Srpske obavezuje
da formira posebnu organizacionu jedinicu unutar MUP-a koje će vršiti
nadgledanje granice između entiteta“. Takođe je navedeno da će Republika Srpska
posebnom odlukom Narodne skupštine ukinuti nadležnosti Suda BiH i Tužilaštva.
„Ukoliko se nastavi antidejtonsko delovanje Ustavnog suda
BiH i političkih predstavnika iz FBiH prema RS, entitet će ponuditi FBiH
potpisivanje sporazuma o mirnom razdruživanju“, navedeno je u izjavi koju su
potpisali poslanici.
Burne reakcije
Nijedna od ukupno 20 tačaka izjave nije pravno obavezujuća,
jer zapravo svaku tu odluku zasebno mora da izglasa parlament Republike Srpske,
ali je izjava svejedno izazvala burne reakcije zvaničnika Federacije Bosne i
Hercegovine.
Tako je član Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis
Bećirović uputio oštru poruku Dodiku.
„Moram reći, kada je reč o najnovijim potezima Milorada
Dodika, da mu javno poručujem da se ne igra sa vatrom. Njegovi separatistički
potezi mogu ugroziti mirovni proces. On već duže vremena postaje, pre svega
bezbednosni, a ne politički problem, to moraju shvatiti ljudi na Zapadu“,
poručio je Bećirović.
Hrvatski član Predsedništva Željko Komšić kaže da je Dodik
svestan činjenice da je Republika Srpska u dugovima, zbog čega i želi da odvoji
BiH od imovine tog entiteta.
„Ovaj put vrši pritisak, misleći da će mu se izaći u susret
i upustiti u pregovore oko državne imovine – to je ono što ga žulja, što mu
treba, nedostaje mu novca, Evropska unija je RS uskratila velika sredstva. Ovim
nastupom želi da isposluje pregovore, a da onda malo smiri retoriku. Time će se
pomaći jednu stepenicu više ka konačnom cilju. Nemam nikakvih dilema da misli
da otcepi deo Bosne i Hercegovine i čak ga pripojiti Srbiji“, rekao je Komšić.
Igra toplo – hladno
Politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić rekla je za
naš list da su najnoviji potezi Milorada Dodika „igra toplo-hladno“ čiji je
cilj stvaranje tenzija.
„Imali smo i inicijative za referendum za odvajanje
Republike Srpske. Ovo sada je igra ‘toplo – hladno’, gde se stalno situacija
dovodi do same ivice, odnosno stalno se krećemo po političkoj provaliji gde se
uvek insistira i kaže da imamo spremljene dokumente i da ćemo se odvojiti, a
onda se kaže da tražimo samostalnost Republike Srpke, ali unutar BiH i onda se
stvara tenzija da se stvori nezavisna Republika Srpska, ali to je očigledno
politički projekat za budućnost“, smatra Topić.
Ona dodaje da joj nije jasno zbog čega je tema „državne
imovine“ ponovo centar priče.
„Otkud ponovno izbijanje te priče, pogotovo nakon najave tih
optimističnih tonova nakon oktobarskih izbora kada su nas ubeđivali da su u
Bosni i Hercegovini počeli da duvaju novi vetrovi. Zašto se zaoštrava situacija
oko stvari koja je prisutna i za koju je svima jasno da ne može da se reši zbog
izostanka političke volje među političkim akterima unutar Bosne i Hercegovine.
Poslednje što je bilo jeste da su zakoni o korišćenju državne imovine odlukom
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine tema koja treba da se reši u Parlamentu BiH
donošenjem zakona kojim bi se regulisalo pitanje državne imovine, dakle, to je
stalna tema oko koje ne postoji politička saglasnost“, kaže Topić.
Sa druge strane, politički
analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević smatra da ova izjava ne poziva na
odvajanje RS od BiH, već da je u pitanju reakcija na postupke „bošnjačkog
rukovodstva iz Sarajeva“ i „britanskog i američkog ambasadora u Sarajevu“.
„Dodik je na sastanku
izgovorio rečenicu da, ako neko pokuša, što se odnosilo isključivo na Ustavni
sud, deo bošnjačkog rukovodstva iz Sarajeva i na britanskog i američkog
ambasadora u Sarajevu, da otme državnu imovinu od Republike Srpske, tad će biti
pokrenuto i pitanje njene samostalnosti“, kaže Milivojević.
Opšti stav da
Republika Srpska preti otcepljenjem je, prema njegovim rečima, postalo jedna
vrsta mantre.
„Šta god Republika
Srpska, tj. njeno rukovodstvo potegne kao zahtev za primenu onoga što piše u
Ustavu Bosne i Hercegovine i u Dejtonskom sporazumu, a ne ono što bi hteo deo
međunarodne zajednice, istog minuta, faktički iz političkog Sarajeva i iz
nekoliko ambasada u Sarajevu, kreće priča kako Republika Srpska želi da se
otcepi od BiH, a sad niko nije pominjao otcepljenje“, kazao je on. (www.nova.rs, dnevni list Nova, Jelena Spasojević,
24.4.2023)
Нема коментара:
Постави коментар