Šest meseci protesta "1 od 5 miliona" pokazali su
snagu, ali i slabosti dela opozicije, a koliko su bili uspešni, možda će
najbolje pokazati rezultati redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora početkom
sledeće godine.
Protestima širom Srbije obeleženo je u subotu tačno pola
godine od početka okupljanja pod nazivom "Stop krvavim košuljama" do
kojih je došlo zbog napada na Borka Stefanovića. Opšti je utisak da u poslednje
vreme na ulice izlazi mnogo manje ljudi nego u decembru pa je pitanje kakva je
budućnost protesta. Pogotovo ako se ima u vidu da su iz vladajuće koalicije
rekli da nemaju nameru da van parlamenta razgovaraju s opozicijom o njihovim
zahtevima - a to su pošteni izbori, izbor novog sastava REM-a i tehničkog
rukovodstva RTS-a i RTV-a.
Ivo Čolović iz CESID-a ističe za "Blic" da su
protesti nesumnjivo dali određene rezultate, ali i pokazali propuste.
Plus i minus
- Nastali su kao odgovor na nasilje i izvukli ljude na
ulice, a potom pokazali koalicioni potencijal čak i najrazličitijih političkih
opcija u opoziciji. Takođe, dospeli su u izveštaj Evropske komisije, što nije
mala stvar. S druge strane, učesnici protesta su u startu očekivali da će odmah
nešto promeniti. A to je bilo previše ako se ima u vidu rejting vladajuće
koalicije i Aleksandra Vučića. Takođe, treba imati u vidu da su protesti počeli
još 2018, a da će izbori biti tek 2020, pa se može reći da se poranilo sa
usponom energije, što je rezultiralo i manjim brojem ljudi na ulicama. Tome su
doprinele i različite poruke lidera opozicije. Te razlike u početku nisu toliko
dolazile do izražaja, ali kasnije jesu - naglašava Čolović.
On smatra da će se protesti nastaviti.
- Očekujem da će preživeti ovo leto, a da će u jesen dobiti
na brojnosti kada se, po prirodi, nezadovoljstvo građana povećava. Opet, nadam
se da će doći i do dijaloga vlasti i opozicije i da će se smanjiti sve veća
podeljenost u društvu. Vlast i ako pristane na razgovor sa opozicijom, ne znači
da automatski mora da prihvati sve njene uslove. Nastavak bojkota parlamenta i
najavljeni bojkot redovnih izbora mogli bi da stave vlast u nezavidnu poziciju
i da dovedu u pitanje legitimnost celog izbornog procesa - podvlači Čolović.
I politički
analitičar Cvijetin Milivojević apostrofira da su bojkot parlamenta i izbora
najveći kec u rukavu opozicije.
Vlast se plaši
- Ukoliko vlast ne
ispuni zahteve koji su benigni i predstavljaju nešto što je normalno u svakom
civilizovanom društvu, vlast će morati da raspiše izbore sa samom sobom. U tom
slučaju ona će još jače biti pritisnuta kako od opozicije tako i od međunarodne
zajednice i moraće u roku od šest meseci da raspiše vanredne parlamentarne
izbore - ističe Milivojević.
On dodaje i da je
vlast pokazala da se plaši protesta pošto je raspravama o doživotnoj kazni za
ubice dece i trudnica i o Kosovu i Metohiji, kako kaže, pokušala opoziciju da
uhvati u mišolovku i vrati je u skupštinu.
Politički analitičar Dragomir Anđelković, pak, smatra da je
Savez za Srbiju danas slabiji nego pre šest meseci.
- Dosadašnji tok protesta je simbol propasti Saveza za
Srbiju. Istrošena je energija, a kada se nešto krivo rodi teško može da se
ispravi. Moguće je da neka od partija iz tog saveza napravi neki rezultat, ali
teško je očekivati bilo šta od celog tog bloka - tvrdi za "Blic"
Anđelković.
ZSZ još slabiji
Ni eventualni bojkot izbora neće doneti ništa dobro SzS-u,
smatra naš sagovornik.
- Bojkot izbora nikada nije doneo rezultat. Mislim da SzS
nema toliki uticaj na birače da oni u velikom broju ne izađu na izbore. A ako
bojkotuju izbore, a izlaznost bude ista ili za koji procenat manja, biće to
glogov kolac za SZS - ističe Anđelković, koji ne veruje da će vlast pristati na
dijalog sa delom opozicije o njena tri zahteva.
Zoran Lutovac (DS): Nada
Protesti su probudili nadu. Veliki broj ljudi se oslobodio
straha. Politički i građanski ciljevi spojili su se u jedan: hoćemo slobodu i
život dostojan čoveka! Da bi se ostvario taj cilj, neophodno je da se najpre
oslobode mediji i stvore uslovi za slobodne izbore. Ispunjenje ta dva zahteva
je preduslov za mirne političke promene koje bi dovele do suštinske promene
nabolje: da građani žive u slobodnom društvu bez ucena, pritisaka i pretnji i
da mogu da žive od sopstvenog rada, a ne od milosti autokrate.
Boško Obradović (Dveri): Tražimo normalnost
Šest meseci istrajne borbe pokazuju da građani i opozicija
mogu mnogo toga da promene kada se udruže. Jedino što tražimo je normalnost.
Normalne medije, normalne izbore, normalan parlament, normalan život. Energija
na protestima oscilira, ali ona nije nestala. Ljudi su se oslobodili straha i
to je najveća pobeda. Ljudi su takođe svesni da ovo nije laka i kratkotrajna
borba. Dokument stručnog tima je pokazao da iza protesta stoje realni zahtevi i
preporuke i samo neodgovorni ljudi mogu to da ignorišu.
Vladimir Orlić (SNS): Smeta im samo Vučić
Za šest meseci lideri dela opozicije koji organizuju
proteste izmenili su zahteva ne znaju ni oni koliko, ali ono što je pod broj jedan
to se zna. Oni hoće da Vučić nestane sa lica zemlje i da se nikad više ne
pojavi na izborima. I to je suština svega šta oni zapravo hoće. Šta drugo da
nude, da pričaju o ekonomiji? Pa nemoguće, onda bi morali da pričaju o
stotinama hiljada radnih mesta koja su ugasili, o milijardama duga koji su
napravi. ("Blic", www.blic.rs, Marko Tašković, 11.6.2019)
Нема коментара:
Постави коментар