Svako ko želi da Srbija ima ozbiljan i bogat parlamentarni život raduje se pokušaju opozicije da se objedini oko nekih zahteva i to je ono što je načelno pozitivno, kaže za N1 politički analitičar Cvijetin Milivojević, komentarišući sporazum pod nazivom "Dogovor za pobedu" koji su u četvrtak potpisali tehnički organizatori protesta "Srbija protiv nasilja".
Sagovornik N1 smatra da je sa stanovišta građana dobro da se
opozicija ukrupnjava, ali dodaje da „možda ovo nije pravi način“.
„Ako bih ušao u
razlaganje onoga što je potpisano, tu ima niz nekih nedovoljno jasnih
kriterijuma. Pravi se neka osnova zajedničkog nastupa na izborima, a ja sad
pitam na kojim izborima. Opozicija nema odgovor na to pitanje, ali ga nema ni
vlast jer je sve u rukama Aleksandra Vučića. Da li se sada opozicija sprema za
izbore koje je tražila, dakle vanredne beogradske i parlamentarne, ili se možda
sprema za redovne lokalne i pokrajinske izbore, pa u tom danu i verovatno
spojene vanredne parlamentarne i beogradske“, pita se Milivojević.
Kao drugi skup dilema Milivojević navodi „pitanje male
pretencioznosti“.
„To što se ovaj deo građanskih opozicionih stranaka
izjašnjava kao proevropska opozicija ne znači da se još neko ne oseća
proevropski. Na kraju krajeva, jednu od tih stranaka vodi i čovek koji je bio
kandidat objedinjene opozicije na predsedničkim izborima i osvojio ozbiljan
broj glasova. Zašto njega nema tu? Ili bivšeg predsednika države koji ima
stranku. I još važnije pitanje je šta tu je sa stranakama nacionalne opozicije.
Da li to znači da iz ugla potpisnika ovog dokumenta oni nisu opozicija“,
postavlja pitanje Milivojević.
„Zašto opozicija ne bi
mogla na jednoj listi u Beogradu?“
Ocenjuje da je svaki korak opozicije u pravcu makar
tehničkog ukrupnjavanja dobar, ali podseća i na to da je opozicija sve vreme
tražila razdvajanje izbora.
„Šta je sa pričom o odvojenim izborima, hoćete li sada
vanredne beogradske izbore da spojite sa parlamentarnim? Evo, mogu da potpišem
da ukoliko budu održani u istom danu opozicija nema nikakve šanse na
parlamentarnim izborima, a i beogradski su vrlo upitni. Ali ukoliko bi bili
održani samo beogradski izbori, opozicija i ovakva kakva je ima šansu da pobedi
u Beogradu“, ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, neko se namerno igra i sa
ingerencijama lokalne i republičke vlasti, navodeći kao primer stavove da
proevropske i suverenističke stranke ne mogu da budu u istoj koloni čak i na
beogradskim izborima.
„Kao građanin koji glasa za opoziciju pitam da li se možda
na beogradskim izborima odlučuje da li će biti uvedene sankcije Rusiji i da li
ćemo ući u NATO. Na tom nivou se odlučuje kada će biti završena kanalizacija za
150.000 ljudi koji žive na levoj obali Dunava. Pa, zašto onda ne može da bude
jedinstvena opoziciona lista? Jer ni u Beogradu ni u Nišu, Novom Sadu ili bilo
kom drugom gradu tema nije visoka politika. I umesto da se svim silama bore
protiv toga da Vučić za isti dan raspiše i beogradske i parlamentarne izbore,
oni zapravo prizivaju da on to uradi“, primećuje Milivojević.
„Besmisleno je
zaklinjati se da neće biti saradnje sa SPS“
Komentarišući deo dokumenta pod nazivom Dogovor o pobedi
kojim se „isključuje bilo kakva mogućnost koalicija, davanja prećutne ili
manjinske podrške i saradnja sa vladajućim stankama (SNS i SPS), Milivojević
kaže da je to politički netaktičan potez.
„Besmisleno je tako nešto napisati jer znamo da je
Socijalistička partija Srbije vrlo često bila tas na vagi koji je prevagnuo na
jednu ili drugu stranu, pa je tako 2008. otišao na stranu takozvane evropske
Srbije, a 2012. na stranu preobučenih radikala, odnosno naprednjaka. Ne bi me
začudilo da socijalisti ponovo budu ta vrsta klackalice, tako da to zaklinjanje
opozicije ništa ne znači“, zaključuje Milivojević. (www.rs.n1info.com, portal N1, Nikola Kojić,
21.9.2023)
Нема коментара:
Постави коментар