Привилегије власти, политички утицај, комбинације око тендера, службени аутомобили и секретарице – довољан су лепак да споји и оне који у неким другим околностима не би ни кафу попили заједно
Било да је реч о искреној жељи или нечијем туђем налогу да
се удруженим снагама сруши Александар Вучић, до јуче незамислива постизборна
коалиција опозиционих странака с различитих политичких полова све је извеснија.
Доскора су једни друге описивали непримереним речима – „фашисти” и „издајници”,
али изгледа да су, зарад скидања Вучићеве главе како је председник још у мају
упозорио, сви спремни да пређу преко свега уколико би после 17. децембра могли
да формирају Владу Србије, макар са само једним гласом више. Очито су
привилегије које са собом доноси власт – политички утицај, комбинације око
тендера, службени аутомобил и професионални возач, секретарица и гомиле
новинарских камера – довољан лепак да споји и оне који у неким другим
околностима не би ни кафу попили заједно.
Да ли смо на прагу непринципијелних коалиција, видеће се
сат-два после затварања бирачких места 17. децембра. Колико би такав савез био
непринципијелан, сведочи податак да су појединци који се сада договарају не
тако давно, под окриљем ДС-а, размењивали најтеже и најгоре оптужбе једни
против других. Сада наговештавају да су спремни да стану под један барјак, који
би могао да се назове – власт по сваку цену. Очигледно је да опозицију не
повезује никаква идеологија, нити програмски принципи. Зато се намеће питање да
ли је главни циљ да се дође до власти, не би ли се, при томе, попуниле и
истањене благајне.
До тада су у току преговори на оба пола опозиције. Како
наводе извори „Политике” из дела опозиције који се назива проевропским,
разговори унутар овог савеза се одвијају по плану и вероватно ће следеће
недеље, када би требало да буду расписани ванредни парламентарни и београдски
избори, доћи до договора. Кажу да је потребно време да се утаначе детаљи, не
само о коалицији већ и о расподели мандата који могу да буду озбиљан камен
спотицања ових политичких партија. А председник Покрета слободних грађана Павле
Грбовић истиче да ће, када буде готов договор странака организатора протеста
„Србија против насиља” и странке Србија центар (СРЦЕ), изаћи пред грађане на
једној заједничкој изборној листи. Навео је да ће на предстојећем гласању
грађанима бити олакшан избор и биће им понуђена конкретна алтернатива актуелне
власти.
Лидер странке СРЦЕ Здравко Понош рекао је да преговори о
заједничком наступу опозиције иду добро. „Ако није могуће оно што сам ја
предлагао, цела опозиција заједно у ороченом мандату, синергија у овом формату
је солидна. За сада изгледа да ће ово дати резултат који очекујемо. Свака од
странака ће бити ускраћена за нешто и не можемо да сви будемо 100 одсто задовољни,
али такав наступ опозициона јавност очекује”, рекао је Понош за Н1. У овој
колони требало би да се нађе и Социјалдемократска странка Бориса Тадића, који
је изјавио да та партија жели да буде на предизборној листи „Србија против
насиља” јер је важно „поново поставити стандарде политике у Србији”. „Постоји
простор да ’Србија против насиља’ – а то је једна од важних порука: да је
Србија против насиља у сваком смислу, не само унутрашњем већ и спољашњем,
трпели смо га годинама – направи кохерентну политику и да имамо унутрашњи
договор”, рекао је Тадић, бивши председник Србије, у емисији РТВ „Прави угао”.
Подсетивши да је његова странка ван парламента, он је рекао да СДС води
„органске разговоре” с Народним покретом Србије Мирославом Алексића о будућој
сарадњи и да Алексић „има идеју да СДС учествује на тој листи”.
А на десници се у овом моменту чини се да ће бити две
изборне колоне тако што ће на једној бити Двери и Заветници, док ће на другу
НДСС, ПОКС уз могућност прикључења Народне странке. Војислав Михаиловић, лидер
ПОКС-а, каже да то не би било ништа страшно јер, како тврди, најважније је да
не буде расипања гласова. Додаје да је најбитније да свака коалиција опозиције
буде принципијелна, заснована на усаглашеним програмским циљевима и да буде
довољно јака да сигурно прелази цензус. „Наша коалиција НАДА једина није
растурена после избора. Опстаје већ три године и трајаће и после избора. Ми смо
отворени и за ширење коалиције, али само са онима који могу гарантовати да
после избора неће ићи у коалиције са СНС-ом, ни на једном нивоу, јер су држави
потребне свеобухватне промене, од косовске политике до економије и државног
уређења”, каже за наш лист Михаиловић.
Радун: СПС као језичак на ваги
Политички аналитичар Бранко Радун каже да има једна
занимљива ствар на политичкој сцени Србије, а то је да сви политички актери
позивају на јединство иако у већини случајева избори нису ни расписани. За
„Политику” истиче да поново присуствујемо ритуалном позиву политичара пре свега
из опозиције да се уједине, јер су они разједињени. „Они позивају месецима, а
ништа конкретно по том питању не раде, јер предизборне коалиције не могу да се
баш праве непосредно пре избора. То се обично ради неколико месеци раније, али
се сви позивају на изборе, а то раде зато што је популарно, добијају симпатије
код опозиционих гласача, јер се то од њих очекује, да се они коначно уједине.
Само уједињени они могу да буду озбиљан такмац владајућој коалицији, а не
подељени. Уколико би самостално излазили на изборе, онда би дестимулисали
гласаче. Поготово када се на то додају унутарстраначке поделе, као на пример у
Народној странци, која је за неколико година неколико пута подељена, па је на
крају чак и променила свој политички курс и уместо у проевропском блоку сада се
сместила у национални корпус партија. Оно што је било пре годину дана више не
вреди, то је проблем за опозицију”, каже Радун.
Опозиција озбиљно не разговара о том проблему док не крене
изборна грозница, што је контрапродуктивно и онда им је потребан кохезиони
фактор. Такође, непринципијелне коалиције би могле и озбиљно да збуне гласаче
па се тако најављује да је после избора могућа сарадња оних који су за
приближавање ЕУ и оних који су готово против било какве сарадње са Европском
унијом. Међутим, Радун нема сумње да уколико опозиција буде видела шансу да има
већину, она ће се и ујединити. „Али и у тој варијанти мислим да ће кључну улогу
имати СПС, који би могао да буде језичак на постизборној ваги”, закључује
Радун.
Миливојевић: Јуначење
и заклетве
Политиколог Цвијетин
Миливојевић сматра да опозиција својим понашањем иде наруку власти. Нелогичност
око сарадњи разних партија може се видети када је реч о коалицији опозиције и о
одговору на питање ко хоће, а ко неће да потпише заклетву „Никад с Вучићем и
СНС-ом у коалицију”. „То је грађанима периферно питање. Много је важније шта би
се десило када би, рецимо, дошао председник у Скупштину Србије са
’француско-немачком планом’ да буде ратификован. Могу да ставим руку у ватру да
би највећи део коалиције ’Договор за победу’ подржао власт. Истовремено, да СНС
дође са идејом да нико неће потписати ниједан документ којим се признаје
независност КиМ, сигуран сам да би добар део националне колоне подржао Вучића.
Према томе, на конкретним питањима су спремни да уђу у коалицију с Вучићем, а
на другој страни они сада принципијелно јуначе ко сме, а ко не сме да потпише
да неће да иде у коалицију с Вучићем”, каже Миливојевић. (www.politika.rs, Политика, Дејан Спаловић, 27.10.2023)
Нема коментара:
Постави коментар