„Helikopterski desant na Hvar“

Šta je sve (ne)obično u slučaju Dodikove posete Milanoviću?

Neobično je da predsednik jedne zemlje (RS) ode u posetu predsedniku druge zemlje (Hrvatske) helikopterom treće države (Srbije), ističu sagovornici Danasa komentarišući nedavnu posetu Milorada Dodika Zoranu Milanoviću.

Dodik štitio interese Hrvatske

Kako bismo pokušali da razumemo ovakav sled događaja, Cvijetin Milivojević, politikolog, podsetio nas je na istoriju odnosa predsednika entiteta Republike Srpske i Zorana Milanovića.

Kako Milivojević ističe, Dodik je na neki način štitio interese Hrvatske prilikom izgradnje mosta koji povezuje Pelješac sa kopnom iznad Neuma.

„Dodik je povukao pravo veta. Tadašnja dva člana Predsedništva, hrvatski (Željko) Komšić i bošnjački član (mislim da je bio Šefik) Džaferović, su faktički preglasavanjem bili na putu da donesu odluku o međunarodnoj tužbi BiH protiv Hrvatske, jer ona, izgradnjom tog mosta povređuje akvatorijum, odnosno pristup brodova Neumu, jedinom gradu na obali koji pripada BiH“, podseća Milivojević.

Dodaje da od tad postoji ta vrsta interesne koalicije. Milanović i Plenković su uzvratili Dodiku za tu vrstu pomoći, kaže, „tako što su otkočili izgradnju mosta koji od Banjaluke preko Gradiške vodi u Hrvatsku.

„Odnosno, pravi kopču za auto-put Beograd – Zagreb – EU i taj most je urađen u roku od dve godine. Pre toga, deceniju je stajao u hrvatskim planovima i nije bio u planu da se izgradi.“

Milivojević priznaje da mu nije poznato kako je Dodik otišao na Hvar helikopterom VS. On ističe da prema Ustavu Hrvatske, komadant oružanih snaga je predsednik te zemlje, Milanović, dok policijom upravlja vlada – (Andrej) Plenković.

„Ne znam šta je nadležnost vojske a šta policije, kada sa teritorije BiH helikopter prelazi na teritoriju RH. Deo vazdušnog prostora BiH, koliko mi je poznato, kontroliše, neposredno ili posredno, Zagreb i NATO, tako da je u tom smislu reči verovatno to ta adresa kako je prešao. Da Plenković nije bio upoznat sa time, baš i ne verujem“, zaključuje politikolog Milivojević.

Novinar Drago Hedl kaže da bismo prilikom analize istorije odnosa Milanovića i Dodika videli nesrazmeran broj poseta, u odnosu na ostale BiH političare.

On dodaje da u saopštenju Milanovićevog kabineta stoji da su razgovarali o odnosima dve zemlje, ali da je neobično da se razgovara o „uspostavi funcionalne i efikasne vlasti u BiH kada razgovaraju samo dva legitimna predstavnika konstitutivnih naroda, bez bošnjačkog“.

Helikopter VS se ponaša poput ubera ili taksija

Hedl kaže da je neobično da predstavnik jedne zemlje odlazi u posetu drugoj zemlji helikopterom treće zemlje.

„Večernji list, nazvao je to helikopterskim desantom na Hvar, što s obzirom da je Dodik stigao vojnom letjelicom strane države (Srbije) možda i nije pretjerana metafora. Čudno je da se helikopter Vojske Srbije ponaša poput ubera li taksija i prevozi putnike na željeno odredište“, primećuje Hedl.

S druge strane, penzionisani profesor Žarko Puhovski kaže da je dobro da predstavnici zemalja razgovaraju, pogotovu kada u „svakogodišnje histeriziranim danima početkom kolovoza/augusta“, kaže, dodajući da mu se čini pogrešnim to što je naglašen neobavezni ton razgovora, „kao da ništa nije proizišlo“.

„A to bi imalo smisla da su odnosi doista dobrosusjedski, tj. neopterećeni – što, na žalost, nije slučaj“.

Umiveni HDZ je rušio Jugoslaviju, našminkani Vučić je izdanak Srpske radikalne stranke

Politikolog Cvjetin Milivojević izdvaja jedan ‘paradoks’. Kako kaže, odnosi Hrvatske i Srbije u ovom trenutku nisu dobri, dok su odnosi između predsednika Srba u BiH i Hrvata u BiH skoro pa idealni. Iz tih paradoksa teško je izvući zaključke, kaže.

„Ovo izgleda kao vrsta pragmatične politike koja može i ne mora biti simpatična, s tim što ima velika razlika. Kada pomenete HDZ koji vodi Plenković, koji izgleda umiveno, to je HDZ koji je rušio bivšu Jugoslaviju. Kad kažete Vučić, koji u ovom trenutku izgleda umivenije i lepše od Dodika koji izgleda sirovo, ne zaboravite – Vučić je izdanak Srpske radikalne stranke. Na drugoj strani su, paradoksalno, od kojih se prave crni gavranovi, Milanović i Dodik. Milanović nije bio ratna opcija u Hrvatskoj već vođa levičarske stranke, istovremeno i Dodik, jedini od lidera u BiH koji nije učestvovao u ratu“.

Milanović dao podršku Dodiku u borbi protiv političkog Sarajeva

S obzirom na to da su odnosi dve zemlje takvi kakvi jesu, proizilazi pitanje da li je ovo bio potez Evropske unije da smanji tenzije na relaciji Beograd – Zagreb, ili je, sa druge strane, Dodik predstavljen kao faktor koji razara suverenitet BiH.

Hedl kaže kako je malo verovatno da se radi o potezu EU čiji je cilj smanjiti tenzije na relaciji Srbije i Hrvatske.

„Da bi se te tenzije smanjile, sigurno Dodik ne može biti moderator. Ali da se susret Milanovića i Dodika, na način kako se održao, može tumačiti kao događaj koji ne doprinosi jačanju suvereniteta BiH, to je posve sigurno“, kaže.

Žarko Puhovski ne razilazi se u mišljenju sa Dragom Hedlom. On kaže da je Milanović, što zbog ustavnih odredbi, što zbog svog ponašanja, izolovan te da ne utiče na maticu hrvatske političke scene.

„Stoga ništa što su njih dvojica mogla dogovoriti ne utječe ni na odnose s Banja Lukom, a kamoli s Beogradom. On je, objektivno, ovime dao podršku Dodiku i nastavio svoju borbu protiv ‘političkog Sarajeva’. Ma kakvo ono bilo, predsjednik Hrvatske ne bi smio na ovakav način sudjelovati u rastakanju susjedne države, pogotovo u vrijeme u kojemu se mukotrpno konstituira poslijeizborni politički krajolik u BiH, a Izetbegović je, barem trenutno, izbačen iz igre“, zaključuje Puhovski.

I Porfirije leteo helikopterom MUP – a Srbije

Podsetili smo se prošlogodišnjeg putovanja patrijarha Porfirija u Crnu Goru helikopterom MUP-a Srbije.

Sagovornik Danasa, Drago Hedl, kaže da se može povući paralela Porfirijevog i Dodikovog putovanja, dok Puhovski ne vidi mogućnost za tako nečim.

„Tamo se je radilo o unutrašnjem sukobu u kojem je Porfirije skrivan i panično transportiran – paradoksalno svima na očigled. Ovdje se je pak radilo o igri skrivača; nitko nije ništa znao (pa ni važni državni organi). Uz to, u Hrvatskoj to – za razliku od Crne Gore lani – zapravo gotovo nikome nije bilo važno“, zaključuje Puhovski. (www.danas.rs, Danas, Marko Čonjagić, 30.7.2023)