Нови Сад - Зашто још увек није формирана влада Србије и хоће ли се буквално чекати последњи дан, а рок истиче 2. новембра? Шта је главни разлог одуговлачења или куповине времена? Да ли је проблем избор људи који би требало да се носе са великим изазовима социјално - економске, политичке и безбедносне природе? Приликом саопштавања имена мандатара, председник Вучић је рекао да ће морати да дође до укрупњавања политичке сцене? Какви су то сигнали? Ко су одговорни, а ко неодговорни који би "уништили земљу у року од 5 минута"? Како сачувати национално и државно? Да ли је одговор у најави формирања државотворног покрета названог "Српски блок"? Да ли је то пут ка коначном постизању компромиса по питању Косова и Метохије, или само нови механизам за политичко јачање, и чије? Хоће ли ове зиме једино бити вруће на политичкој сцени Србије?
Гости емисије Сигнали" на Радио-телевизији Војводине били су:
уредник у листу "Политика" Бојан Билбија
политиколог Цвијетин Миливојевић
програмски директор "Демостата" Зоран Пановић
Билбија је рекао да су политике које су данас заступљене у Скупштини Србије формулисане доста пре сукоба у Украјини, те да су кампање и пароле подешаване око неких сасвим других тема него што су оне актуелне данас. Он додаје да су након почетка рата у ходу мењани слогани, да се кампања замутила јер се све окренуло наглавачке.
"Важна је економија, али нове теме као што је економски слом који прети целој Европи, са рачунима за енергију који су 5-10 пута већи, потпуно преузимају примат. Наши грађани нису били питани о санкцијама, енергетској стабилности и многим другим стварима", објашњава он.
Билбија сматра да, уколико би притисци били толико згуснути, да је ситуација на живот или смрт, би много поштеније било изаћи са политичким програмима поново пред грађане.
"Уколико би се кључне суштинске одлуке ломиле преко колена, уколико би неке партијске елите доносиле одлуке о дугорочној судбини нације, то не би био добар пут. То би била атомска бомба бачена у друштво, то би довело до дестабилизације. И досадашња техничка влада и нова влада која тек треба да се формира, верујем да имају за сада одговоре на све те притиске. Уколико би се то додатно згуснуло, онда би најпоштенији били избори. И тада би тај Вучићев најављени Српски блок био начин да преживимо, да се окупимо, да не доживимо експлозију. Да то буде у функцији стабилности Србије", закључује он.
Пановић каже да су и догађаји око Прајда и литије били последица рата у Украјини.
"Када је у питању формирање Српског блока, треба разликовати шта је партија, шта коалиција, шта покрет, а шта фронт. Да ли ће Српски блок бити нова партија, да ли коалиција? Ја мислим да ће бити једна врста пацификације деснице, јер Вучић мора политички ићи ка центру", сматра он.
Пановић додаје да је могуће да ће неке партије давати подршку новој Влади Србије за неке неуралгичне потезе, да ће се то правдати као заступање српског националног интереса, те да би добар део СНС-а нашао оправдање да мора да се ураде неке непопуларне ствари, "јер је Србија на првом месту".
Миливојевић сматра да Вучић води добру дипломатију, по принципу провлачења "кроз иглене уши" и да некаква прича о уједињавању "деснице не пије воду".
"Двери, Заветници, ДСС и Народна странка су се ујединили искључиво око питања Косова и Метохије, а то није тема идеолошког типа, нису то сукоб јакобинци-жирондинци, није то сукоб Литије-Прајд. Питање Косова и Метохије је грађанско-патриотска тема, то је питање "докле је Србија". То није скуп деснице који хоће да узме нешто Вучићу", каже он.
Миливојевић објашњава да је Вучић у Скупштини Србије тражио ретроактивну подршку за извештај о Косову и Метохији, а да је нејасно одакле му уопште мандат за повлачење српских институција са севера КиМ.
"То је било накнадно тражење алибија за све што је дато са наше стране, а што Албанци нису испунили. И шта је опозиција требало да подржи то? Што се тиче Српског блока и окупљања пристојне Србије, па највише непристојних људи је из СНС. Они су у Скупштини вређали људе који су из јавног живота и који нису били ту. Хоће ли и они да уђу у тај блок", пита се он.
Миливојевић каже да, према Уставу, председник државе не може бити истовремено и лидер странке, те да је Вучић најавио повлачење са чела СНС до формирања нове Владе.
"Ја му верујем. Он се повлачи, а СНС је Вучић јер је тај човек добио много више гласова него сама странка. СНС после тога не остаје надстранка, него само једна од странака. Тако да излазак Вучића има партијске разлоге", објашњава он.
"Са друге стране, ово нису нормална времена, неке владе падају чак и одмах по формирању. По Европи је до сада пало пет или седам влада, а падају и у нашем окружењу. Енергенти, раст цена, питање Косова и Метохије, то су важне ствари. Виктор Орбан је увео ванредно стање. Мислим да само новинари чекају нову владу, а да грађани баш и нису заинтересовани", сматра он.
Миливојевић каже да, као прво ни опозиција не пожурује формирање владе, да сада имамо рат у Европи и да је боље сачекати.
"Друго, то да су неке странке профитирале на Русији и да би могле да буду заобиђене, а да СНС влада са мањинама, то не може да успе. Треће, премијерка се коначно бави владањем, много је активнија сада када је у техничком мандату, него док је била у редовном мандату.
"Четврто, све док се влада не формира, то Вучићу отвара могућност за расписивање нових избора. Пето, кашњење у формирању владе је жеља председника Вучића да одлучује о свему што се тиче стратешког пута Србије, а нема могућности да нешто одлучи. Неиздрживо је да стварамо фронт да подржимо Вучића да уводи санкције Русији. Власт чини да су могућа два блока – за увођење и против увођења санкција", истиче он.
Пановић каже да нема дилеме ко је највећа партија и да се већина у Скупштини Србије зна, али сматра да би СНС требала да направи мањинску владу и да преузме одговорност у пуном капацитету, јер имају најјачег политичара у држави.
"Битно је и кадровско питање, јер имате симболички битне и симболички небитне политичаре. Да видимо да ли ће Александар Вулин, Небојша Стефановић, Зорана Михајловић или Ненад Поповић бити министри", каже он.
Пановић подсећа да је Вучић рекао да 80 одсто грађана навија за Русију, а да само 10 одсто навија за Србију, што значи, закључује он, да Вучић има реалну подршку само 10 одсто грађана, који се залажу за неко "српско становиште".
"Нова влада ће врло вероватно бити провизоријум, јер ће брзо доћи избори. Ако буду београдски избори раније, сигуран сам да неће бити сами", сматра он.
Миливојевић каже да он, да је на месту Брнабићеве или Вучића, не би кукао због тога што мора да уведе санкције Русији, јер њих нико не тера да буду власт.
"Логично је да примате прве ударе и да их смањујете да грађани не то осете. Вучићу је кукање политички стил - мало плашите грађане, кажете да ће бити горе него 1941. Друго, кажете да је 80 одсто грађана против санкција и да ни још оних 20 одсто који су за, да сви они нису просрпски? Да ли би Косово било део Србије без руске подршке, да ли би опстала Република Српска без Руса. Па, не би. Без Русије 17 одсто наше територије не би било у Србији и не би било Републике Српске. Ту нема неке луде љубави према Русији", каже он.
Пановић одговара да је јавно мњење флуидна ствар и да је број грађана који је за ЕУ пао и да иде испод 20 одсто ако знамо шта треба да урадимо да би били чланица ЕУ.
"Шта ће бити српски блок? Шта је то пристојна Србија? То није политичка категорија. Вучић је 2019. после шпијунске афере рекао рекао никада више 1948, то је поезија за руске уши. Не верујем да ће увести санкције. Ако се то деси, да ли би то био "нови 27. март" и да ли сада Путин рекао да су "Срби пронашли своју душу"? Десница јача, питање је да ли Вучић има монопол над њом. Мислим да нема, али мислим да има контролни пакет. Део десне опозиције је предухитрио Вучића око формирања Српског блока, фалио је још корак до уједињења и да прогласе једну партију. Ишли би и до 20 одсто, на челу са Матијом Бећковићем и Милошем Ковићем", каже он. (www.rtv.rs, Телевизија Србије, емисија „Сигнали“, водитељка Александра Поповић, 5.10.2022)
Нема коментара:
Постави коментар