Da li je dijalog s Prištinom na
prekretnici
Srbija će, izvesno je, pokušavati da smanjuje pritisak Zapada, a u nesreći je sreća za vlast koja je u odugovlačenju već pokazala izvesnu umešnost i što (ne)formiranje nove vlade može biti dobar instrument za to
Za pritisak Evropske unije i SAD na Srbiju da prizna samoproglašenu nezavisnost Кosova kriva su, prema izjavama koje poslednjih dana daju Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, samo dva čoveka. Jedan je Vladimir Putin koji se pozvao na presudu Međunarodnog suda pravde u poređenju КiM sa dvema donbaskim oblastima koje su proglasile nezavisnost. I drugi, Vuk Jeremić koji je kao ministar spoljnih poslova uputio neslavni zahtev za mišljenje tom sudu o pravu Albanaca na samoopredeljenje. Nakon okupljanja u trouglu Miroslav Lajčak, Aljbin Кurti i Vučić kod nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu, prošle nedelje, predsednik Srbije potencira još više da je Putinovo poređenje promenilo poziciju Srbije, što znači da zapadne zemlje sad insistiraju na priznanju i zato da bi ruskom predsedniku izbile adut. A predsednica Vlade je otkrila tek sad da svaki razgovor sa zapadnim zvaničnicima godinama već počinje njihovim podsećanjem na mišljenje (ona kaže presudu) MSP ostavljajući nju, Anu Brnabić, bez argumenata.
Na stranu što bi i vrapci imali odgovor Brnabićkinim sagovornicima - na primer, da je sud odlučio da prištinska deklaracija o nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu, ali ne znači da nije protivno pravu priznanje od strane trećih zemalja - i sama predsednica Vlade je o tome donedavno umela da odgovori jednom poslaniku albanske manjine. Šaipu Кamberiju odbrusila je da po tom principu i ona može da prizna nezavisnost beogradskog naselja Кaraburma i napiše ustav za te potrebe. Zato se fatalizam s kojim se tek poslednjih dana tumači odgovor MSP na verovatno najmizernije postavljeno pitanje u istoriji tog suda, a srpske diplomatije svakako, može posmatrati jedino kao zloupotreba kosovskog pitanja u unutrašnjim političkim obračunima ili preventivno prebacivanje krivice za bezizlaznost u kojem se trenutno rukovodstvo nalazi. Brnabićka zapravo radi isto što i Jeremić svojevremeno - pokušava da spase vlast i rejting preko državnog interesa. Da li je, međutim, vlast u Srbiji zaista u bezizlaznoj situaciji, pred izborom sankcije ili КiM ili drugom vrstom ucena težih no inače?
Direktor agencije Pragma Cvijetin Milivojević ne veruje da će se pitanje КiM rešavati uskoro, ali smatra da Šolc otvara prolaz ka onome što je cilj Nemačke, koja je jedan od mentora tzv. nezavisnosti Кosova. „Nemačka jeste važan ekonomski partner, kao i njene investicije u Srbiji, ali te investicije nisu kapitalne. Reč je uglavnom o proizvodnji kablova u kojoj se radi za niske zarade. Pridaje se preveliki značaj tome i namerno zanemaruje da nemački investitori ovde nisu iz ljubavi, nego upravo zbog tih zarada za koje ne bi radio niko u toj zemlji. Tako da je pretnja investicijama plašenje mečke rešetom, a zapravo alibi za potencijalni zaokret u spoljnoj politici. A svakako su nemerljive sa 17 posto teritorije, pa i ako govorimo jezikom novca - nemerljive u odnosu na dostupne sirovine na КiM čiju vrednost Svetska banka procenjuje na stotine milijardi dolara i na katastarski nesporno zemljište.“
Ucene su postale legitiman argument u donošenju državnih odluka, ali je sastanak u Berlinu, iako su Beograd, Priština i Lajčak, prema tumačenju nemačke štampe, okupljani tek da bi se poguralo odmrzavanje dijaloga i da bi se podvuklo da još uvek postoji nemačka zainteresovanost da kontroliše i ovaj proces i „balkanski paket“ , izbacilo iz fokusa sve tehničke teme, kao što su razgovori o registarskim tablicama, koji će se, na primer, nastaviti 13. maja. Nemački kancelar kazao je da se dijalog mora završiti priznanjem, a kosovska strana nastavlja da insistira na narativu koji je u nedavnoj poseti imala i američka zvaničnica Кaren Donfrid - na međusobnom priznanju. (www.nin.co.rs, kompletan tekst u štampanom izdanju NIN-a, Dragana Pejović, 13.5.2022)
Srbija će, izvesno je, pokušavati da smanjuje pritisak Zapada, a u nesreći je sreća za vlast koja je u odugovlačenju već pokazala izvesnu umešnost i što (ne)formiranje nove vlade može biti dobar instrument za to
Za pritisak Evropske unije i SAD na Srbiju da prizna samoproglašenu nezavisnost Кosova kriva su, prema izjavama koje poslednjih dana daju Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, samo dva čoveka. Jedan je Vladimir Putin koji se pozvao na presudu Međunarodnog suda pravde u poređenju КiM sa dvema donbaskim oblastima koje su proglasile nezavisnost. I drugi, Vuk Jeremić koji je kao ministar spoljnih poslova uputio neslavni zahtev za mišljenje tom sudu o pravu Albanaca na samoopredeljenje. Nakon okupljanja u trouglu Miroslav Lajčak, Aljbin Кurti i Vučić kod nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu, prošle nedelje, predsednik Srbije potencira još više da je Putinovo poređenje promenilo poziciju Srbije, što znači da zapadne zemlje sad insistiraju na priznanju i zato da bi ruskom predsedniku izbile adut. A predsednica Vlade je otkrila tek sad da svaki razgovor sa zapadnim zvaničnicima godinama već počinje njihovim podsećanjem na mišljenje (ona kaže presudu) MSP ostavljajući nju, Anu Brnabić, bez argumenata.
Na stranu što bi i vrapci imali odgovor Brnabićkinim sagovornicima - na primer, da je sud odlučio da prištinska deklaracija o nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu, ali ne znači da nije protivno pravu priznanje od strane trećih zemalja - i sama predsednica Vlade je o tome donedavno umela da odgovori jednom poslaniku albanske manjine. Šaipu Кamberiju odbrusila je da po tom principu i ona može da prizna nezavisnost beogradskog naselja Кaraburma i napiše ustav za te potrebe. Zato se fatalizam s kojim se tek poslednjih dana tumači odgovor MSP na verovatno najmizernije postavljeno pitanje u istoriji tog suda, a srpske diplomatije svakako, može posmatrati jedino kao zloupotreba kosovskog pitanja u unutrašnjim političkim obračunima ili preventivno prebacivanje krivice za bezizlaznost u kojem se trenutno rukovodstvo nalazi. Brnabićka zapravo radi isto što i Jeremić svojevremeno - pokušava da spase vlast i rejting preko državnog interesa. Da li je, međutim, vlast u Srbiji zaista u bezizlaznoj situaciji, pred izborom sankcije ili КiM ili drugom vrstom ucena težih no inače?
Direktor agencije Pragma Cvijetin Milivojević ne veruje da će se pitanje КiM rešavati uskoro, ali smatra da Šolc otvara prolaz ka onome što je cilj Nemačke, koja je jedan od mentora tzv. nezavisnosti Кosova. „Nemačka jeste važan ekonomski partner, kao i njene investicije u Srbiji, ali te investicije nisu kapitalne. Reč je uglavnom o proizvodnji kablova u kojoj se radi za niske zarade. Pridaje se preveliki značaj tome i namerno zanemaruje da nemački investitori ovde nisu iz ljubavi, nego upravo zbog tih zarada za koje ne bi radio niko u toj zemlji. Tako da je pretnja investicijama plašenje mečke rešetom, a zapravo alibi za potencijalni zaokret u spoljnoj politici. A svakako su nemerljive sa 17 posto teritorije, pa i ako govorimo jezikom novca - nemerljive u odnosu na dostupne sirovine na КiM čiju vrednost Svetska banka procenjuje na stotine milijardi dolara i na katastarski nesporno zemljište.“
Ucene su postale legitiman argument u donošenju državnih odluka, ali je sastanak u Berlinu, iako su Beograd, Priština i Lajčak, prema tumačenju nemačke štampe, okupljani tek da bi se poguralo odmrzavanje dijaloga i da bi se podvuklo da još uvek postoji nemačka zainteresovanost da kontroliše i ovaj proces i „balkanski paket“ , izbacilo iz fokusa sve tehničke teme, kao što su razgovori o registarskim tablicama, koji će se, na primer, nastaviti 13. maja. Nemački kancelar kazao je da se dijalog mora završiti priznanjem, a kosovska strana nastavlja da insistira na narativu koji je u nedavnoj poseti imala i američka zvaničnica Кaren Donfrid - na međusobnom priznanju. (www.nin.co.rs, kompletan tekst u štampanom izdanju NIN-a, Dragana Pejović, 13.5.2022)
Нема коментара:
Постави коментар