Još jedno pucanje
uprazno
Višemesečna politička saga uskoro bi trebalo da dobije svoj epilog. Stranka slobode i pravde (SSP), Demokratska stranka (DS), Narodna stranka i Pokret slobodnih građana (PSG) načelno su se saglasili i sa još nekoliko manjih partnera učestvovaće na predstojećim izborima na svim nivoima. Čeka se još samo da dogovor bude ozvaničen.
Vest o konačnom ujedinjenju najvećih opozicionih partija stigla je nešto više od pet meseci pre roka koji je predviđen za redovne predsedničke i beogradske, kao i vanredne parlamentarne izbore.
Ujedinjenje i odluka o zajedničkom nastupu na izborima povukli su sa sobom niz pitanja među kojima najviše štrči faktor vremena kao nenadoknadiv resurs. Da li se sa odlukom zakasnilo ili je uhvaćen poslednji voz da se osujeti gotovo unapred proglašena pobeda Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke na budućim predsedničkim, beogradskim i parlamentarnim izborima?
O kašnjenju kada je ujedinjenje u pitanju svojevremeno je govorio Vuk Jeremić. Predsednik Narodne stranke je krajem oktobra ove godine ocenio da ujedinjenje opozicije već tada kasni jer je kraj oktobra bio rok koji su opozicione partije navodile kao konačan termin za odluku o izlasku na izbore…
"Po meni je krajnji rok za ujedinjenje bio juče (28. oktobar), drugim rečima – mislim da smo već u ozbiljnom zakašnjenju“, rekao je Jeremić za Novu svojevremeno.
Od njegove izjave prošlo je skoro mesec dana. Opozicija je u neodlučnosti izgubila dodatno vreme i dovela sebe u situaciju da se trka sa rokovima. Za malo više od pet meseci moraće javnosti da predstavi kandidata za beogradske i predsedničke izbore, kao i politički program kroz koji će se dotaći tema poput Kosova, Evropske unije, NATO-a, ekonomske politike. Da li je to dovoljno vremena da se na izborima ostvari zapaženiji rezultat?
Po mišljenju analitičara Dejana Vuka Stankovića, faktor vremena u ovom slučaju nije odlučujući.
"Nije ovo Amerika pa vam treba dve godine kampanje. Problem je što su lica koja vode opoziciju suviše poznata i imaju limite kod biračkog tela. Lično mislim da ti ljudi u bilo kojoj varijanti ujedinjeni, razjedinjeni, dobacuju do određenog dela biračkog tela i dalje ne mogu. Naravno, moguća su iznenađenja, ali ja ne verujem u neku dramatičnu izbornu trku“, kaže Stanković u razgovoru za "Ekspres“.
O značaju vremena kao ne preterano bitnom faktoru pred buduće izbore sa Stankovićem se slaže i analitičar Dragomir Anđelković, koji smatra da rok sam po sebi nije od presudnog značaja. Anđelković kao prvi problem sa kojim se opozicione stranke suočavaju ističe rejting koji, po njegovim rečima, nije preterano visok.
"Drugi problem jesu ideološke razlike. Primera radi, između stranke Slobode i pravde i Narodne partije postoje nesumnjivo velike razlike kada se prave koalicije. Te razlike dolaze do izražaja. Kada postoje koalicije gde je jedna partija potpuno dominantna, onda su njeni stavovi u principu stavovi cele koalicije. Tako da mali početni rejting i velike razlike između članica te koalicije ne daju mnogo optimizma da će oni moći da podignu u narednom periodu svoju popularnost. I da je period duži, ne vidim da bi im to bitnije značilo“, ističe Anđelković u razgovoru za "Ekspres“.
Razlike kojih se Anđelković dotakao odškrinule su vrata mogućeg efekta sinergije, odnosno pitanja da li je opozicija ovom odlukom o zajedničkom nastupu na izborima na dobitku ili bi opozicione stranke samostalnim nastupom više profitirale.
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar smatra da ćemo odgovor na ovo pitanje dobiti tek za oko mesec dana, kada će u istraživanjima moći da se postavi pitanje o glasanju za ovu koaliciju. Međutim, Klačar smatra da bi s obzirom na poznate parametre za očekivati bilo da ova koalicija pravi sinergiju.
"Ne možemo da licitiramo koju, ali bi bilo za očekivati da je nosi. Jer ne radi se o strankama koje iza sebe imaju radikalno drugačija mišljenja. U suštini jedina stranka koja se razlikuje od drugih, u smislu ideološke i programske profilacije, jeste Narodna stranka Vuka Jeremića. Ali činjenica je da Vuk Jeremić ima politički kapital i politički bekgraund iz Demokratske stranke i da njegova stranka ima vrlo visoku saglasnost sa ostalim strankama u koaliciji oko tema putem kojih se obraćaju javnosti. Ova koalicija je sada napravljena trebalo bi da bude razumljiva biračima i trebalo bi da pravi sinergetski efekat. Problem bi mogao da nastane ukoliko bi se toj koaliciji pridružile stranke poput Dveri, koje bi bile politički i ideološki na drugoj strani. Ali šanse za tako nešto ne postoje. Kao što su šanse da se na ovoj listi pojavi Ne davimo Beograd, imajući u vidu da Ne davimo Beograd ima nešto drugačije biračko telo koje od njih očekuje drugačije teme, ljude, pristup“, objašnjava Klačar u razgovoru za "Ekspres“.
Niz izazova sa kojima bi opozicione stranke u narednom periodu mogle da se suoče nastavlja Cvijetin Milivojević.
Politikolog u razgovoru za naš list nameće pitanje kako ubediti građane koji su prošle godine poslušali opoziciju i bojkotovali izbore da su se sada izborni uslovi popravili i da opozicija sada želi da izađe na izbore.
"Takođe, otvara se i sledeće pitanje. Da li opozicija izlazi na izbore zato što smatra da ne može da preživi, odnosno da stranke ne mogu da prežive bez budžetskog finansiranja? Jer je poznato da ako niste u parlamentu vi ne možete da se finansirate iz državnog budžeta. Dakle, da li je strankama važnije budžetiranje njih kao organizacija ili interes građana. Otvara se mnogo pitanja i nijedno ne bih potcenio“, ističe naš sagovornik.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju nedeljnika "Ekspres" koji je na kioscima. (www.ekspres.net, Teodora Stojanović i Mihailo Paunović, 26.11.2021)
Višemesečna politička saga uskoro bi trebalo da dobije svoj epilog. Stranka slobode i pravde (SSP), Demokratska stranka (DS), Narodna stranka i Pokret slobodnih građana (PSG) načelno su se saglasili i sa još nekoliko manjih partnera učestvovaće na predstojećim izborima na svim nivoima. Čeka se još samo da dogovor bude ozvaničen.
Vest o konačnom ujedinjenju najvećih opozicionih partija stigla je nešto više od pet meseci pre roka koji je predviđen za redovne predsedničke i beogradske, kao i vanredne parlamentarne izbore.
Ujedinjenje i odluka o zajedničkom nastupu na izborima povukli su sa sobom niz pitanja među kojima najviše štrči faktor vremena kao nenadoknadiv resurs. Da li se sa odlukom zakasnilo ili je uhvaćen poslednji voz da se osujeti gotovo unapred proglašena pobeda Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke na budućim predsedničkim, beogradskim i parlamentarnim izborima?
O kašnjenju kada je ujedinjenje u pitanju svojevremeno je govorio Vuk Jeremić. Predsednik Narodne stranke je krajem oktobra ove godine ocenio da ujedinjenje opozicije već tada kasni jer je kraj oktobra bio rok koji su opozicione partije navodile kao konačan termin za odluku o izlasku na izbore…
"Po meni je krajnji rok za ujedinjenje bio juče (28. oktobar), drugim rečima – mislim da smo već u ozbiljnom zakašnjenju“, rekao je Jeremić za Novu svojevremeno.
Od njegove izjave prošlo je skoro mesec dana. Opozicija je u neodlučnosti izgubila dodatno vreme i dovela sebe u situaciju da se trka sa rokovima. Za malo više od pet meseci moraće javnosti da predstavi kandidata za beogradske i predsedničke izbore, kao i politički program kroz koji će se dotaći tema poput Kosova, Evropske unije, NATO-a, ekonomske politike. Da li je to dovoljno vremena da se na izborima ostvari zapaženiji rezultat?
Po mišljenju analitičara Dejana Vuka Stankovića, faktor vremena u ovom slučaju nije odlučujući.
"Nije ovo Amerika pa vam treba dve godine kampanje. Problem je što su lica koja vode opoziciju suviše poznata i imaju limite kod biračkog tela. Lično mislim da ti ljudi u bilo kojoj varijanti ujedinjeni, razjedinjeni, dobacuju do određenog dela biračkog tela i dalje ne mogu. Naravno, moguća su iznenađenja, ali ja ne verujem u neku dramatičnu izbornu trku“, kaže Stanković u razgovoru za "Ekspres“.
O značaju vremena kao ne preterano bitnom faktoru pred buduće izbore sa Stankovićem se slaže i analitičar Dragomir Anđelković, koji smatra da rok sam po sebi nije od presudnog značaja. Anđelković kao prvi problem sa kojim se opozicione stranke suočavaju ističe rejting koji, po njegovim rečima, nije preterano visok.
"Drugi problem jesu ideološke razlike. Primera radi, između stranke Slobode i pravde i Narodne partije postoje nesumnjivo velike razlike kada se prave koalicije. Te razlike dolaze do izražaja. Kada postoje koalicije gde je jedna partija potpuno dominantna, onda su njeni stavovi u principu stavovi cele koalicije. Tako da mali početni rejting i velike razlike između članica te koalicije ne daju mnogo optimizma da će oni moći da podignu u narednom periodu svoju popularnost. I da je period duži, ne vidim da bi im to bitnije značilo“, ističe Anđelković u razgovoru za "Ekspres“.
Razlike kojih se Anđelković dotakao odškrinule su vrata mogućeg efekta sinergije, odnosno pitanja da li je opozicija ovom odlukom o zajedničkom nastupu na izborima na dobitku ili bi opozicione stranke samostalnim nastupom više profitirale.
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar smatra da ćemo odgovor na ovo pitanje dobiti tek za oko mesec dana, kada će u istraživanjima moći da se postavi pitanje o glasanju za ovu koaliciju. Međutim, Klačar smatra da bi s obzirom na poznate parametre za očekivati bilo da ova koalicija pravi sinergiju.
"Ne možemo da licitiramo koju, ali bi bilo za očekivati da je nosi. Jer ne radi se o strankama koje iza sebe imaju radikalno drugačija mišljenja. U suštini jedina stranka koja se razlikuje od drugih, u smislu ideološke i programske profilacije, jeste Narodna stranka Vuka Jeremića. Ali činjenica je da Vuk Jeremić ima politički kapital i politički bekgraund iz Demokratske stranke i da njegova stranka ima vrlo visoku saglasnost sa ostalim strankama u koaliciji oko tema putem kojih se obraćaju javnosti. Ova koalicija je sada napravljena trebalo bi da bude razumljiva biračima i trebalo bi da pravi sinergetski efekat. Problem bi mogao da nastane ukoliko bi se toj koaliciji pridružile stranke poput Dveri, koje bi bile politički i ideološki na drugoj strani. Ali šanse za tako nešto ne postoje. Kao što su šanse da se na ovoj listi pojavi Ne davimo Beograd, imajući u vidu da Ne davimo Beograd ima nešto drugačije biračko telo koje od njih očekuje drugačije teme, ljude, pristup“, objašnjava Klačar u razgovoru za "Ekspres“.
Niz izazova sa kojima bi opozicione stranke u narednom periodu mogle da se suoče nastavlja Cvijetin Milivojević.
Politikolog u razgovoru za naš list nameće pitanje kako ubediti građane koji su prošle godine poslušali opoziciju i bojkotovali izbore da su se sada izborni uslovi popravili i da opozicija sada želi da izađe na izbore.
"Takođe, otvara se i sledeće pitanje. Da li opozicija izlazi na izbore zato što smatra da ne može da preživi, odnosno da stranke ne mogu da prežive bez budžetskog finansiranja? Jer je poznato da ako niste u parlamentu vi ne možete da se finansirate iz državnog budžeta. Dakle, da li je strankama važnije budžetiranje njih kao organizacija ili interes građana. Otvara se mnogo pitanja i nijedno ne bih potcenio“, ističe naš sagovornik.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju nedeljnika "Ekspres" koji je na kioscima. (www.ekspres.net, Teodora Stojanović i Mihailo Paunović, 26.11.2021)
Нема коментара:
Постави коментар