Pokret
ujedinjenih fantoma (PUF) izabrao zrenjaninskog naj-lažova, a tu prestižnu
titulu za ovu godinu poneo je zrenjaninski gradonačelnik!
Tek na drugo
čitanje, sa žalošću konstatovah da ovo priznanje ne nosi časno ime Karlo
Fridrih Jeronim od Minhauzena.
Pustolov
poznat pod konspirativnim imenom „baron Minhauzen“, a još poznatiji kao
najpoznatiji lažov na svetu, bio je, elem, stvarna ličnost, i zaista se borio
protiv Turaka u Rusiji, ali je nakon povratka iz rata izmišljao priče o svojim
avanturama, preuveličavajući svoje podvige i junaštvo do apsurda, toliko da mu
više niko ni u šta nije verovao. Meni omiljena je ona njegova laž kada je ono,
kao, ukasao u snežni Petrograd na sankama u koje je, umesto konja koga je vuk upravo
progutao, bio upregnut – baš taj kurjak konjožderac!
Ali,
Minhauzenove laži bile su, sve odreda, benigne. Nikome od tih laži nije moglo
da bude, ne daj Bože, gore.
U realnosti,
preferiram presne laži. Onoooolike da i sam lažov koji ih laže najiskrenije (po)veruje
u njih.
Zato mi je
zadovoljstvo bilo potpuno kada sam ukapirao da nagrada koju dodeljuju PUF-ovci,
oni, jelte, što s motornim testerama upadaju u Javnu medijsku kuću, nosi ime ne
onog avanturiste iz osamnaestog, već upravo našeg savremenika i pustolova iz
ovog veka, pa još i doajena u ovoj oblasti - "Zlatni Vučić"!
Ima kod
Šopenhauera, u onom izboru pod naslovom "Eristička dijalektika ili umeće
kako da se uvek bude u pravu“ (mislim da je u pitanju neki novosadski editor),
kroz 38 trikova, objašnjena cela eristika u kojoj danas, voljom prvog
pustolova, svi zajedno živimo. Eristika iliti umeće vođenja javne prepirke. U
našem slučaju, posredovane, jer naš glavni junak, u daljem tekstu, Vrhovnik,
kao đavo od krsta, beži od svakog direktnog ljutog, pogotovo medijskog, boja
čak i sa najslabijim političkim rivalima...
Tako, u eseju
o eliti i plebsu, ničim izazvan jer njegovu fakultetsku diplomu niko ne dovodi
u pitanje (a i kako bi, kada smo Vrhovnik i ja skoro, pa kolege, stipendisti
Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, a to nije moglo
da se bude bez proseka najmanje 9,01 i to na državnom fakultetu!?) – naš
pustolov pljuje po tzv. eliti jer se ona, prema njegovom shvatanju,
sladostrasno bavi diplomama, umesto da ceni znanje dr Stefanovića, dr Malog, dr
Tončeva, master Nikolića i ostalih najprominentnijih „profesora emeritusa“ s
ovih prostora.
Posle ere
Vebera i „Protestantske etike i duha kapitalizma“, nakon konzumiranja Pekića na
preskok, Vrhovniku je njegovo Savetodavno Klimoglavstvo, očigledno, podmetnulo,
iz konteksta istrgnutog, Artura Šopenhauera. Otuda toliko „pokuda pohvali i
pohvala pokudi“, otuda toliko jezika prenemaganja i zapomaganja (spava na podu,
mala plata, živi u garsonjeri, ne spava, ne jede, ne ide u ve-ce po ceo dan,
sve radi nas, nezahvalnika i nezahvalne Srbije...). Zato Vrhovnik uvek „pita, a
ne odgovara“, zbog toga on postavlja pitanja umesto da na njih odgovara. Otuda
i stalni Vrhovnikovi pokušaji da imaginarnog protivnika, uvlači u procep između
dokazivanja zablude i zablude dokazivanja, zato Vrhovnik tako često
upotrebljava lažne tvrdnje, jer je unapred siguran (pošto se jedino njemu
slivaju na sto sve informacije, ali i dezinformacije) da, recimo, opozicioni
protivnik ne zna koje su istinite, a koje ne.
Ipak, u jednoj
erističkoj oblasti, Vrhovnik se oseća baš baš kao riba u vodi.
U
preuveličavanju brojeva koji mu idu u prilog, na jednoj, i minimiziranju
negativnih brojki i trendova, na drugoj strani.
Od onoga
"najviši u Evropi", mislim dži-di-pi, preko "najvećeg skoka na
biznis djuing listi u novijoj istoriji", do nebrojenih samohvala o tome
kako je izgradio više puteva za nekoliko godina vlasti nego svi Obrenovići,
Karađorđevići, Tito, Sloba, Koštunica i Tadić, za više od dva veka, i to svi
zajedno!
O dvema
poslednjim, najsvežijim, neka sude pokolenja koja dolaze:
"Srbija
će, za godinu dana, imati najveće plate na Zapadnom Balkanu!"
"Uložićemo
9,5 milijardi dinara u srpska naselja u Metohiji i Kosovskom Pomoravlju!"
O fascinaciji,
preciznije samofascinaciji brojkama, o "mešanju quantuma i qualea“, pisao
je u svom dnevniku objavljenom 1946. pod naslovom „Lingua Tertiii Imperii“
(Jezik Trećeg Rajha), nemački Jevrejin Viktor Klemperer
On je u svoj
dnevnik, još 1937, zapisao da je impresioniran koliko su nacisti bili
impresionirani brojkama, rekordima i sličnim numeričkim superlativima,
"nezabeleženim u istoriji" stvarima. Hvalili su se, recimo, kako je
za ukrašavanje ulica Berlina, prilikom posete Benita Musolinija, utrošeno čak
40.000 metara tkanine, samo za šivenje zastava; onima iz ostatka Evrope koji su
tvrdili kako je došlo do propasti (slobode) štampe u Nemačkoj, nacisti su
podastirali neverovatan podatak da bi tiraž svih nemačkih novina obrazovao stub
koji bi sezao 20 kilometara u stratosferu! Tada je Klemperer, naivno, tu
fascinaciju ciframa karakterisao kao „amerikanizam najgrublje vrste“.
Sam Firer se,
26. aprila 1942, u svom obraćanju Rajhstagu (parlamentu), skromno i plastično, samouporedio
sa Napoleonom, podsećajući da je francuski vojskovođa u Rusiji ratovao na -25
stepeni, a on, Hitler, bez problema i na -45, pa jednom čak i na -52
Celzijusova stupnja!
Klemperer je
to opisivao kao sličnost sa američkom manijom za postizanjem rekorda u svemu i
svačemu, odnosno "američkim kultom brojeva". Pa je sve ilustrovao
jednim vicem o slonovima: Kao, Amerikanac se hvali kako je ubio svog hiljaditog
slona, onaj Nemac iz nemačkog naroda mislilaca, pesnika i zanesenih naučnika s
početka 19. veka bi pričao o slonovima iz punskih ratova, dok bi se Nemac iz
Trećeg rajha, na istu temu, hvalio kako je najboljim oružjem na svetu ubio najveće
slonove na svetu i to u neshvatljivo velikim količinama!
A gde je u
svemu, onome onomad i ovome danas, moral?
Hemingvej je
zapisao da je moralno ono posle čega se dobro osećate, a nemoralno ono posle
čega se osećate loše... Nemam tu šta da dodam velikom Ernestu. (objavljeno na
cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
Можете ли писати ћирилицом, од лаатинице нема бољитка.
ОдговориИзбришиלָאַט [לִלאוֹט, לוֹאֵט, יִלאַט]
лаат [лилъот, лоэт, йилъат]
1. укутывать, укрывать (редко) 2. шептать